Употреба речи злокобне у књижевним делима


Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Жене су дрктале од страха. Само младићи стискаваху песнице, нестрпељиво чекајући свршетак злокобне беседе. — Христос, спаситељ људи, народа и векова, ове је страсне седмице испио горку чашу да својом крвљу у крв

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Замукла је песма... Војници шапућу као у кући где лежи тежак болесник. Давно су они прегорели себе, али их муче сада злокобне слутње и тешка неизвесност.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

Стрина нешто својски гунђа, с рукама под појасом, гледа у стрица погледом пуним злокобне слутње, готово очајно, па, место одговора, уздахну горко и дубоко. — Шта ти је, јеси ли ти луда жена?

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Као једно једино биће, одвратне, немилосрдне, злокобне, страшне, слиле су се оне биле све у један једини гест, у један израз, у један бес, у један ужас, у једну једину

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

Стога је важно што у нашем примеру понављање сенке иде паралелно с примицањем часа злокобне прељубе. Још је важније, међутим, што се после прељубе, на измаку већ сутрашњег дана, сенке - ти комади таме -

завичајне и туђинске реке, воде и небеса; исти контрасти између светла и таме; исти одрази, преврнуте слике у води и злокобне сенке; и исте, на крају, слике пејзажа, све у покрету, лаке и провидне, али и проникнуте слутњом смрти.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности