Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
СОФИЈА: Е, то је већ много! Јес чуо, Максо, буди и ти једанпут човек. МАКСИМ: Ја сам човек, али ти си моја злосрећа. СОФИЈА (плаче): Кад муж не уважава чест своје супруге, како ће тражити да ју други почитује. (Одлази.
СОФИЈА: Дакле, кажи, како ти се угодити може? МАКСИМ: Сад да ти тражим јошт учитеља, да те учи. Ти си моја злосрећа, то ја знам. СОФИЈА: Буди једанпут и ти човек. МАКСИМ: То јест, дај се под папучу метнути, па срећан човек.