Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
У песми је испевана његова шетња, и срећа његова што ју је видео на прозору. У песми куне злотворе ради којих се не могу састајати, али је теши да и то неће дуго трајати; захваљује јој што га се сећа и чешља онока
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
гора, А постеља камен ови, Моја браћа све од скора, Али сами соколови, С њима с' винем с ове горе Као муња на злотворе.
Свуд су дивни, и опет их нигдје, Како муња што удара с неба, Сине, пане, спржи па је није, Тако хајдук у злотворе бије.
Лати пушку те потпраши, А потргни сабљу голу: Диже злотвор главу олу, — Јуриш, Србе, јуриш, море, На Маџаре, на злотворе! Пружи руку, пруж' Хрвату, Пружи, Србе, своме брату, Па ајд' јуриш те напреда, Што се сложној браћи не да?
Јуриш, брате, сеци, туци — Бесна пашчад, исти вуци — Јуриш, јуриш на злотворе, Да ти име не оборе! Место Јован Јанош веле, Место Глиша Гергељ жеље, Место Паја Палчи ишту, Од Стеве ти граде
14. Које Србин, хај на ноге! И на ноге поскочише; Ал' међ њима виде млоге Дено крвцу потурише И одоше у злотворе, — Ма и брзо Срб прегоре. 15. „Нека кукољ, нека иде, Бар је сама сад шеница!
Вије, вије, пушком бије, Еј злотворе, како ти је? Јала, брате, удри, туци! Познају се горски вуци. Урош гађа, пуни, пуца, Ал' му празно срце куца.
Јер Раде је био недалеко, Те јуначки злотворе је секô, Секô љуто; на друга гледао, У невољи њега угледао, Те довати ону шару дугу И поможе од самрти другу.
Срце куца, око бистро сева, Ох, та чу ли како се попева? „Ој коњицу, брже на злотворе, — Само гвожђе вади се из коре, Купи поље, носи кроз планину, Брже, брже, куку душманину!
Ал' баш то је за Срба прилика; Срб злотворе оће да освоји, Ал' и оће да се малко зноји. Сече Вељко аге и бегове, Сече Раман помамне Србове, У њи њине угледају
Упадоше Срби под чадоре, Та ко б' јако гонио злотворе! Така дивна плена свакојака Још не било нигде за јунака: Онде руо, ту стоји оруже, Ту вишеци, ох премили друже,
„Јако јуриш!...“ Плачи, турска мајко! Улетео у злотворе Бајко, Вељу пушку турио о рамо, Коњем врда и тамо и амо, Оштрим мачем око себе маше, Две је љуте посекао паше:
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
На усти' мојих лежи, на својој пећини, сунча се на сунашцу, твог ока врућини. Ој, сунце моје јарко, мој сјајни злотворе! Ој, гујо сунчанарко, мој слатки отрове! Ал' неста среће лепе, суначац оде мој, сад гуја моја зебе у ноћи студеној.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Муци мојој хоће ли бити краја?” Кад би могао, деда би своје злотворе Смрвио, ко инсекте, и онда, Адио! Да му се изгледи бар мало отворе, О, шта би с њима све радио!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— Нека се само здраво роди. Мора да буде моје и ако није моје. Само ми кажи... Да не мислим више шапуће. — Убиј ме, злотворе! — врисну она стојећи усправно, без покрета, посађена на месечини. — Не можеш да ми подвалиш. Симка зарида.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
(Туче јазавца по њушци.) Да Бог да ти, душманине и злотворе мој, вјешала омастио, кô што ћеш и' и омастити, ако у 'вој земљи буде још и мало правде и закона!
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
чарна гора, А постеља камен ови, Моја браћа све од скора, Али сами соколови, С њима с' винем с ове горе Као муња на злотворе.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
правоверну нашу војиштанску господу, — јуначне над наши непријатељи у разбоју да их покаже: да разбијају и прогоне злотворе којино на нас мрзе и злобе нам, носећи се с нами и обеђујући нас, да их Господ с крстном силом низложи под ноге
Што је за мало грађаном туга била се здесила, то после злотворе им сустиже тај белај. У то доби Перси јоште бијаху Халкидон; изокола му све ватром паљаху и ближња села жегући хараху,
тадар било гледати што море чини разљућено: ка лавови наскакаше хитајући се далеко у поље те хваташе те Богородичине злотворе и дављаше их сносећи у себе.
И свагдар ће уједно војевати с нашима на наше злотворе. ПЛАЧ НАД ЦАРСТВОМ Хоћу сâм своју ми грбину издати на грухање и образ закрих са срамом, те у самоћи седох, јерно