Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Из ока њему тужан пламен гори, Ал' опет мучи, ништа не говори; Голема туга срца му се прима, Он за то опет прашта злотворима.
Кад иђаху до два побратима, Јад носаху вавек злотворима. Млоги су нас Турци осетили, Млоги на нос пред нама с' побили, А најгрђе што имају јаде?