Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
који упознаде Испражњен југ и посвећене руке Сјајем нове звезде за прастаре муке Кад пакао је љубав и исти огањ гори У злочиначком срцу и на гори. Биљко, помешаност смешну земље и воде Кажњену блатом, благо презри цветом.