Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
А човеку је то дато; зато ако је колико ко у злу отврднуо и окорео, опет га зло мучи и растрза. Дакле, не мора ли луд бити ко мисли да му је ово чувствованије залуду
Добар и паметан на колико се већа достојинства возводи, толико бољи и паметнији бива, а злу и луду подај му власт, пак ћеш га онда управ познати.
Ми, већ стари, сами себе не можемо тако ласно побољшати како можемо нашу децу. Ова, која јошт нису сасвим навикла ни злу ни добру, у најспособнијем су времену кад на зло, на лукавство, на неправду и на сваку будалаштину могу омрзнути, а
Прокуне га сав народ, и тако ти се претвори у мрава. Но всује: вид промени, а нарав злу не измени; ибо и до данашњега дана мрав туђе жито краде и носи.
Жени и човеку ружно је и срамотно без посла стајати ако су и колико имући. Ко год не мисли о добру, мора о злу мислити, зашто је натура ума человеческа такова да он всегда мора у чему нибуд упражњавати се.
“ Наравоученије Блаженство би било на свету да се може да човек о злу ни мисли, ни говори, нити пише. Благо оном ко нити мисли ком учинити зло, нит се томе од другога боји!
” Наравоученије И ово је против зла обикновенија, буди у пићу, буди у каквом му драго злу делу. Зато нека деца ови стих Овидијев добро науче и нек се боље њим ползују: „принципиис обста, серо медицина
ώσπερ αχλήν τινα καταχέουσα τη δε αλήθεια αμαυρσύσα και τον έκαστον βίον επισκιαϚούσα: Бедно је невјежество, и многом злу људма виновно, на све као маглуштину неку просипљући, истину очерњавајући и свакога живот потамањавајући!
Зато кад ове вешти добром и паметном у руке дођу, он многа добра с њима чини; а кад се злу у шаке и власт допадну, на зло му и служе.
„Ево мислим и размишљавам”, — отвешта сова. — „А о чему мислиш”, — приложи орлић, — „о добру или о злу?” — „Та падне ми каткад и што зло на памет,” — рече она, — „али водила бих да се може све о добру мислити, зашто добре
Умре ми господар, а ја се — у зли час по ме! — оженим с његовом удовицом, злом женом и проклетом, да јој под небом у злу нејма пара! Седморо деце с њом сам изродио, и све залуду.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
што боље узможе, прилику гледа, онако ствар ову дивану и султану представити (турском) да само подозреније или каквом злу већем предупреди, будући да је ствар у себи тако чудна и деликатна (тугаљива), да се одовуд никакво наставленије дати
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Куд било... Идем доле у Посавину... — Благо теби!... А шта ћу ја, јадна! — Шта знаш, трпи! Ваљда ће и том злу бити једном крај. — Барем да си ти овде... Ако ништа друго, било би ми лакше да те само виђам кашто...
Понеше и пусат, нек се нађе — злу не требало. Немаде се ни Страхиња куд, него и он пристаде с њима. Кмет се окрете гостима што осташе: — Ви, браћо,
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Коју више дражиш, она јаче и осваја. Да Лазар није подстакао злу клицу у души Станковој, она би остала у њему мирна као јагње, успавана, па би ту закржљала и сасвим изумрла...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Искушитељу, пун сам страха, По беспућу и блату стида; Смрзавам од твог топлог даха, У тми без свести, злу без вида.
С ђилкошима су велеможни, Слободу сви да бране кољем! Сви ће да буду у злу сложни, И закон бране безакоњем... Програм је „братско измирење“, И равноправност у злу сваком: Бич нов за ново
Сви ће да буду у злу сложни, И закон бране безакоњем... Програм је „братско измирење“, И равноправност у злу сваком: Бич нов за ново јавно мнење, Сталност на путу наопаком. Државни буџет без покрића.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
И ја ти кажем, — мамин глас поче емфатично да звони — и ја ти кажем да се он никад неће дати злу! Он је од старих људи! Он је јунак и верује у Бога! Иди, ако ћеш!... Али у њеним очима стајала је друкчија пресуда.
Петрија јој метну руку на уста. Анока скиде руку и сави је себи око врата: — Ако умрем, немој ме по злу помињати! А сад иди, молим те! — Нећу ја тебе оставити док сам жива! — Али ја те молим, као што се бог моли!
Послушајте ме, пошљедњи вам пут кажем; вас сте четворица свему злу коловође. Јал' се мирите, јал' ћете одсад с богом ратовати!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Да га чуваш к’о очи у глави! То ти је најважније сад на овом свету! — Ту је код мене. Носим га увек са собом (у злу не треб’о!).
Црњански, Милош - Сеобе 2
На његовом путу није било ни једног несретног случаја. Није изгубио ни једну душу. По злу, највише се памтио, године 1752, пролаз оног транспорта, који је ишао из Глоговца, а који је водио капетан Георг
Теодосије - ЖИТИЈА
у свему апостолским предањима и саветима светих отаца, тако верујемо и тако исповедамо, а све јеретике и сву њихову злу јерес проклињемо! Све дакле ово, и више од овога исповедаху са многим сузама, научени од светога.
званог Брендич, и промашивши наду, гневом својим сами у себи растрзаху се, јер се осујетише њихови умишљаји, којима се злу поучише.
неподобних грехова мојих достојан да се наречем цином твојим не одгурни ме као пород свога Ти брата, предомисли се о злу мојему, јер ти се кајем, оче! Види моју скрб и труд за тебе, и погледај на веру мојy.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
храбрости, храбрости да подносе и да истрају: повуку се у себе, те изгледају немарни, равнодушни и неосетљиви према злу које их сналази.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Путници вечерају. Голи синови поглед крвав бацају на путнике, један на другог гледају, шапућу. — Чамчо, ми смо на злу месту, видиш оне? — шапне господар Софра Чамчи. — Видим. Погледај им само ноге.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Затим, не надајући се злу, дође брату онакав какав се био растао, зловољан, пакостан и жут. И брат га дочека невољно – остарео, измењен.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
“⁹⁰ Заправо, у нашем народу верује се да зла сила не напада злу силу, по оној народној „Врана врани очи не вади“, а како су и Турци представници хтонског света, то онда деци која
Уместо честитке оцу који је имао ту „злу срећу“ да је добио женско дете („чобаницу“), рођаци и пријатељи упућују речи утехе: „Шта ћеш, Божја воља!
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
За себре, сужње помиловане, који су вечни дужници цара, који прошлост као злу мађију не могу никад са себе да свуку, од којих и зликовци непохватани надмено се туђе и крију, и другови из
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
лобању о њега — било шта би учинила само да пружи доказ људског достојанства, да ће све док буде жива пружати отпор злу, никада не пристајући на насиље. Али највећи број жртава није ништа предузео.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
И прјебихом здје четири лета, по злу добра чекајући и не дождахом, а от селе јединому Богу вједомо.« Стари патријарх Арсеније ИИИ, 1705, у писму једном
Он је постао трагични заточник народне мисли и мученик за српску народну ствар, човек који је својим животом оличавао злу судбину српских досељеника у Угарској.
Песник узбуђено опева злу судбину српскога народа у Аустрији, вероломност нових господара, неродољубље српских црквених старешина.
Догађаји су необјашњиви и неприродни, радња извештачена, личности крајње и у добру и у злу. Стил је безличан, сладуњав, блед, без боје и без израза, једва са нешто течности.
Дело је историјски произвољно, личности су претеране или у добру или у злу, психологија површна, склада нема, у радњи негде се јури а негде мили.
ОПШТИ ПОГЛЕД. — Јаков Игњатовић је имао злу срећу да му победници непријатељи пишу историју. И они су више говорили о њему као човеку а мање као писцу, сувише се
Милићевић, Вук - Беспуће
Он није налазио ничега у себи да се одупре и отме томе злу, он му се био предао са затвореним очима и малаксалим тијелом, проживљујући грозне часове, очајне у својој празнини.
он налажаше у себи једно чудновато ружно биће, пуно злобе према свијету и животу, себично и јадно своме рођеном злу. Он се запрепашћавао, чудио, питао: „Откуда ово мени? Кад се је ово биће уселило у мене? Откуда је дошло?
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
седло, нова цирада, ашов, болнички кревет, очувана кибла, а није згорег смотати и неки карабин с фишеклијама, злу не требало. — Шта ћеш, заувар је човјеку сиромаху да му и муха у нос улети.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
А кад ђевојка виђе злу и гору, пусти једну сузу, — док букнуше страшне ријеке, те се замало сви не потопише, за ђевојком нико више не
Ови царев син није имао оца него мајку преко мјере злу жену, која је мрзјела сина својега особито сад што је с реда ђевојку вјенчао, и стане својој снаси а његовој жени о
КРАВАРИЋ МАРКО Био један удовац, па се ожени по други пут и узме злу, врло злу жену, а имао је од прве жене једног сина.
КРАВАРИЋ МАРКО Био један удовац, па се ожени по други пут и узме злу, врло злу жену, а имао је од прве жене једног сина.
маћија не да ти јести, јер хоће да те шундра; али не бој се, неће јој то поћи за руком, јер, помоћу божјом, свакоме злу може се дохакати.
Онда га Усуд запита: — Шта си дошао? Он му каже све по реду своју невољу и да је дошао да га пита зашто му је дао злу срећу. Онда му Усуд рече: — Ти си видео како сам прву ноћ дукате просипао и шта је после било.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
МАКСИМ: А кад она окупи лонцима и шерпењама? КУМ: То би, али не зна зашто; него само цичи од љутине; јер је за злу жену највећа мука, кад нико неће да пристане с њоме у свађу. НИКОЛА: Па шта је после било с бабом?
СОФИЈА (публикуму): Е молим вас, сад како жена да се не радује код таквог мужа. Добрим не можеш, зло не помаже. Злу жену могли су и дотерати у чувство. НИКОЛА: Срета каишем. КУМ: Да видим како би Срета с мојом прошо.
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
О, Боже ме сачувај, и мога највећег непријатеља, који ме жели убити, не могу га другојаче клети, него желећи му злу жену. Нек је човек како назлобрз и бесан, подај му само злу жену, пак ће бити као јагње.
Нек је човек како назлобрз и бесан, подај му само злу жену, пак ће бити као јагње. Оћеш да кога сневеселиш, подај му само злу жену.
Оћеш да кога сневеселиш, подај му само злу жену. Оћеш да знаш како се време мења, узми злу жену. Видиш ли кога у друштву, који оће увек да има право, подај му
Оћеш да кога сневеселиш, подај му само злу жену. Оћеш да знаш како се време мења, узми злу жену. Видиш ли кога у друштву, који оће увек да има право, подај му злу жену, пак ће она имати право.
Оћеш да знаш како се време мења, узми злу жену. Видиш ли кога у друштву, који оће увек да има право, подај му злу жену, пак ће она имати право. Оћеш гордог да покориш, подај му злу жену.
Оћеш гордог да покориш, подај му злу жену. Оћеш да говорљивац научи ћутати, подај му злу жену, пак ће бити као мушица.
Оћеш гордог да покориш, подај му злу жену. Оћеш да говорљивац научи ћутати, подај му злу жену, пак ће бити као мушица. ПЕРСИДА: Да те нешто чује наша госпођа.
На пример. Ако ко радо не части, а долазе му гости, само нека узме злу жену. Ако је ко тужен, и не може да нађе доброг адвоката, нека поведе са собом злу жену.
Ако је ко тужен, и не може да нађе доброг адвоката, нека поведе са собом злу жену. Ако кога и куга нападне, нека пусти на њу злу жену, пак ће и њу у море отерати. Али мир, ето нам господина!
Ако кога и куга нападне, нека пусти на њу злу жену, пак ће и њу у море отерати. Али мир, ето нам господина! ПОЗОРЈЕ 5. ТРИФИЋ, ПРЕЂАШНИ ТРИФИЋ.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
ПРИ БЕЖАНИЈИ, ИСПАВШИ ИЗ ВРЕЋЕ, ОТКОТПЉАО У ДРИНУ 108 ИСАИЈЕ РАЧАНИН: ЖАЛ ЗА РАЧОМ 109 НЕПОЗНАТИ РАЧАНИН: ГЛЕДАЈУЋИ ЗЛУ У ОЧИ 110 ЈЕРОТЕЈ РАЧАНИН: ПОНОЋНИ ОСВИТ „ПУТАШАСТВИЈА“ 112 ГАВРИЛ СГЕФАНОВИЋ ВЕНЦЛОВИЋ: ПОЛИЈЕЛЕЈ,
Запламсај, смреко, модпим бобицама. НЕПОЗНАТИ РАЧАНИН: ГЛЕДАЈУЋИ ЗЛУ У ОЧИ Зло је мени прозборило кад је врата отворило: Добро вече, сјајна трепко!... Стижу Тројко и Треперко.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— А што гледаш госпођицу, насмеја се гост, кад ти она не може злу помоћи. Сви троје се насмејаше и ућуташе. — Па где си, болан, досад, дед’ причај: где си био, шта си радио?
»Шта ово они говоре само о злу, кад је свет тако леп, сунце тако топло и весело греје, срце у грудима тако живо куца и све, све је удешено за лепо
»Шта они говоре о злу кад је тако пријатно и занимљиво проводити време у раду са малом децом!... помисли она. — Истина, незгодна је та
се он отима од тога невидљивог саветника, хоће напред и све напред, и ако у дубини душе осећа неко хладно вејање, неку злу и кобну слутњу, неку зебњу од тих непознатих, црним застором покривених дана, који јаком наступају...
Од предане и заљубљене жене ствара демонску душу, која само о злу мисли. Ужасна ли је женска суревњивост!... Она страсна, бескрајна, слепа, која не размишља много, но само бира место,
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ 194. Мислила сам (о злу не мислила!) Што бих драгом од милости дала. Ја бих њему везен јаглук дала, То је драгу одвећ мало дара; А да бих
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Опинион је написала да смо ми узрок многом злу. Зашто се чудите? Франку није нимало свеједно како стоји круна. Већ и талијански бољшевици знају да је економија
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Велике змије увијале се око дрвећа или се сунчале на камену и нису мислиле о злу. Око цвећа су облетали лептири са великим, као дуга сјајним крилима и зујале пчеле без жаока.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Дакле, ми смо ти овде мирни и ваљани луди, али из околине долазе овде свакојаки пробисвети те нас кваре и уче злу. да би се распознавао сваки наш грађанин од осталих, кмет је јуче издао наредбу да сви овдашњи грађани иду пред
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
« А они, на које се ми крећемо, сигурно седе сад на каквом пропланку, ређају се чутурицом и не надају се злу, које им се, све ближе и ближе, све тешње и сигурније, примиче.
А ко би мислио да ће зло са те стране да дође? Но, још је добро. Готово му би мило, јер он се надао већем, страшном злу, а ово шта је, — ништа... Чудна ми чуда. Па нек’ иде баш и то десетак крстина пшенице...
А чему се радовао? — Туђој штети, дакле, туђем злу. И још, што је најгоре, он је сам то зло и приредио. Ето, то је тај грех за који му сад следује казна, и то још каква
— Дабогда, синко, да си то истину казала, но већ ја сам моје свршила, нећи ни с ким да имам злу реч па ни с вама. Збогом, Јуло, опет се ти разговори с Глишом, па ми одмах јавите, јер момку није до чекања.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
СРЕТА: Тако је! ЈЕВРЕМ (охрабрен): Ја сам, браћо моја, дуго размишљао о томе како да се томе злу које се укоренило у нашем народу стане на пут и дошао сам до закључка да је најбоље да се то остави влади да она
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
” И тако је, у страсном ковитлацу, Сваког дана летела на пијацу, Извешти се у крађи и превари, По злу је упознадоше пчелари. Гонише је. Триста пута умаче Од кашике и дрвене кутлаче. Тужише је и Пијачној управи...
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
ЈЕДАН ЦУЦА Причаћемо, а имамо доста! Проста сабља по сто путах турска, од Косова која нас сијече, при злу томе, ако је истина. Ево има шест-седам годинах кâ доходи једна пророчица међу нама. Из Бара се каже.
бјеше чуо што се ради, да договор међу се имате на домаће ударити Турке, па ме посла да вас ја помутим, да се о злу своме забавите.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
На вечне збиље немиломе тлу Одмараће се и последњи знак Живота нашег, и судбину злу Свих срца тешки покопаће мрак. Вршиће пос’о распадања црв... А наша срца, сузе, мозак, о!
је храбро све ветрове луде, Трпео жегу, громове и туче, Да увек миран, сутра к’о и јуче, Дочекује сунце ил’ олују злу. Он се никад није крет’о са свог места, Веран својој груди и рођеном тлу.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ рећи ће Саво Петровић. „Ваистину, жао ми је да сте се и ви измучили по овоме злу времену, оно јест, потребно је било да се скупите, јер имаћемо доста разговора; али, опет, ето божије вријеме; овакога
Одједном је нестаде као да у море утону!“ Старији људи не вјероваху својим очима, ка’оно злу навикли. „Добра одједном нестаје, ђецо, а зло се повлачи; те и за зиму што кажете да је нестало, причекајте па ћете
Некоме је доста капља горчине да га претргне, а неко може поднијети и пунану купу, има их, богме, што огуглају у злу, као рибе у води. А што је било Јанку? Шта му се догодило?
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
НАДГОВАРАЊА 63 2) ИМИТОВАЊА ПТИЧЈИХ НАПЕВА 65 ИИ ПОСЛОВИЦЕ 67 А) ПРАВЕ ПОСЛОВИЦЕ (прозне) 68 О СВЕТУ 69 О ЧОВЕКУ 70 О ЗЛУ 72 О ДОБРУ 75 О ДОБРОЧИНСТВУ 77 О ИЗГЛЕДУ 78 О СМИШЉЕНОСТИ 80 О УМУ 83 О НАУЦИ 85 О ЗНАЊУ 86 О ВЕШТИНИ 87 О
Праве пословице односе се на опште животне истине (о човеку и свету, о добру и злу, о истини и правди, о судбини и смрти итд.). Најчешће су то констатације стварног значења.
Смеле те најтеже мађије! Сунце ми те кроз воду гријало! (тј. да се утопи). Траг ти се по злу познавâ! Трње вро, по трњу ’одио! Узма те узела! (да ти се узму и руке и ноге, тј. да се укочиш).
— Добру човјеку све добро стоји. — Смрти се не бој, но зла човјека! — Злу човјеку свак је дужан. — Човјек је човјеку ил’ анђео ил’ ђаво. — Звер звера, птица птицу, — човек човека једе.
— Штети је човек вазда дужан. — Злато се у ватри пробира, а човјек у несрећи. — У злу се човек гледа какав је. — Смрти се не бој, но зла човјека. О ЗЛУ — Не тражи ђавол човека, него човек ђавола.
— У злу се човек гледа какав је. — Смрти се не бој, но зла човјека. О ЗЛУ — Не тражи ђавол човека, него човек ђавола. — Не зови зла, јер и само доходи. — Зло лети, а добро пузи.
— Зло лети, а добро пузи. — Не једу вуци месо по поруци. — Зле очи никад добро не виде. — Злу браву зла паша. — Од зле птице — зло и пиле. — Паук по цвијећу бере јед, а чела скупља мед.
— Кад се ђаво скута дохвати, откини скут. — Ђавоље просо ниче и девете године. — Ђаво ни оре ни копа, већ све о злу мисли и ради. — Ко са врагом тикве сади, о главу му се лупају. — Врана врани очију не вади.
— Врана врани очију не вади. — Вук на вука ни у гори неће. — Зла шиваља дуг конац удева. — Дај злу што можеш, за не дат’ му што и не можеш. — Злу добра не учини, да те злијем не плати.
— Вук на вука ни у гори неће. — Зла шиваља дуг конац удева. — Дај злу што можеш, за не дат’ му што и не можеш. — Злу добра не учини, да те злијем не плати. — Ни горе без врлети, ни шенице без снијети. — Ко ветар сије, буру жање.
— Тко зло чини, зло и чека. — У рђаву читлуку вазда рђава година. — Злим зло, без зла још горе. — Тко се туђем злу весели, нека се своме нада. — Све што је зло — у невреме дође. — Зло се лако не заборавља.
— Све што је зло — у невреме дође. — Зло се лако не заборавља. — Учини рђи добро, да ти чини зло. — Ко злу прашта, добру шкоди. О ДОБРУ — Да нема вјетра, пауци би небо премрежили.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
72. Одлети пата и долети пата, и донесе два ивера златна. 73. о клину виси, о злу мисли. 74. Напријед виле, у сриједи буре, остраг слинац. 75. Наш мркоња у кошару уђе, а рогови му не могоше. 76.
Онда га Усуд запита: „Шта си дошао?” Он му каже све по реду своју невољу и да је дошао да га пита за што му је дао злу срећу. | Онда му Усуд рече: „Ти си видео како сам прву ноћ дукате просипао, и шта је после било.
А кад ђевојка виђе злу и гору, пусти једну сузу, док — букнуше страшне ријеке, те се за мало сви не потопише, за ђевојком нико више не
33. ЗЛА МАЋЕХА. Био некакав чоек врло богат и имао злу и преопаку жену с којом се други пут вјенчао, а имао је од прве жене само једну шћер благу као андио, добру као крух,
Али враг који вазда о злу настоји, потакне ову маћеху да није могла своју пасторку колико крв на очима виђети, и много би је пута шћела убити
Сјети се он злу, те узме овцу, па с њом у гору тражећи и зовући куму вилу, док је некако дозове, па кад се састану, каже јој он све
Ови царев син није имао оца него мајку преко мјере злу жену, која је мрзјела сина својега особито сад што је с реда ђевојку вјенчао, и стане својој снаси а његовој жени о
Кад слуге то виде, јаве брже цареву сину, а он видећи злу и гору, поручи гостима да не долазе, него их позове као сјутра, те тако и буде.
вечер слуга царева сина но- | сећи вечеру ђевојци, не нађе струк босиока, него по камари страшну крв; досјети се своме злу и бојећи се, да га царев син не смакне, побјеже из града онога.
“ Ово чујући два брата, рече старији: „Ваистину, кад овако злу жену има, боље | бисмо му учинили да га убијемо, него ајде да га оставимо.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
А каква му је корист од неисповедања? Зар нема од тога више штете и погибељи и свагда учење злу и све оно што души доноси погубност?
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
ако јоште виде и прикладе неваљале, ако не имају кога ко ће с њима управљати и од зла одвраћати, остају у превари и у злу, и сваки дан више утврђавају се у том и укорењавају.
Ништа друго. Или пасуља са зејтином, зашто у Приморју зејтина изобилије. Ако ли је ко на злу времену несташне јариће сатеривајући опсовао, тај ти је међу њима највећи грешник.
Стане он молити да му не чинимо те срамоте, да ће пропасти ако то чује стара госпођа; заклиње се да он није о злу мислио; у[х]вати за торбу пак не пушта.
се на зло упуте, ту се ваља здраво на ум узети; ибо велика хитрост, кад се на лукавство преобрати, велико је зло; али злу, пакосну и лукаву при Јеротеју није било станка ни пристаништа.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Заборавија сам га, а триба да га пијем с вином! Мачак немаде куд ни камо. Види злу игру фратарску, али је ред слушати. Кад је био према школској дворници, стаде га дрека пак се врати. — Шта је?
Дође Шкељо. — Јето вуку сплату и бродиће! Пуни су приковођана. — Добро је и то у воликом злу! — рече Вртиреп устајући. — Ајдемо, браћо! — Ма ја не би пуштâ пук амо за данас и сутра! — опази Тетка.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Две зоре никад на истом биваку. Кад мењаш огњиште, и нарав ти се мења. Кад теби отимају, и ти отимаш. Веруј ми, у злу су сви луди зли. Ту, као што Ти казах, на ово мало земљице око Морава, привремено се живело. И јатагани се брзо иступе.
У ушима поток. Једва је види. — Не знам на коју ноћ мислиш. Нисам само једну злу ноћ с тобом имала. Зна, врда, јесте. — Сећаш се, био сам пијан... — Ниси ти једаред био пијан.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Изводио је, вероватно, тачна реч: тај човек је, уз суровост и уживање у злу, имао и много глумачког дара. Можда је и тај дар допринео да му он, Господар Јеврем, тако лако поверује.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
се зове, цар му је Сатана, мрачна душа, неба ненависник; зло је њему једина утјеха, он се са злом вјечно обручио; злу је жертву принио велику, шести дио небесног воинства: лишио их блаженства светога, у мрачно их царство повукао на
Ко правдине попире законе, каратеља има ужаснога; Сатана је, лишен светилишта, на гњев творца обратио страшни, злу вјечноме подига катедру. До какве је он доша глупости: да прекине ланац миродржни!
општијем творцем милоснијем; познај име свемогуће што је и значење твоје прама њега; ижен' таму из слијепа ума и злу завист из пакосне душе! Благи творац многомилостив је, опростиће твоје заблуждење, причислит те у вјечно блаженство.
На злу судбу палијех небесах ноћ и пустош царство уздигоше; но слијепе ове владалице бесилне се одмах поклонише упорноме
непобједном удри, зајми и нас страшнијем крицима из небесног блаженог жилишта трагом нашег злога превласника, злу побједу да с њим дијелимо. Свето слово премилосна оца нас с границе вјечне погибије свемогућом вољом заустави.
" Зла причина и зла предвјештатељ кад злу судбу легиону каза, на њихова божествена мртво, воцари се ухилење мртво, погибе им живост божествена на движења и
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
“ Господо, ви ме бар познајете. — Као злу пару, Фикус. — Нисам се ја плашио ни од мерзера. — Доказ: две пуне године по болницама. — На страну то.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Ја ни дан-данас не знам друкчије судити о доброти и злу неке појаве, неке мисли, одлуке, догађаја, доли по томе да ли се они јављају у једноме или у другом освјетљењу.
не по нуждама и дужностима које су ме у њих довеле, не по пресудности онога што сам у њима доживио, не по добру и злу које сам у њима нашао, не по томе колико сам у њима опржио или упрскао перје и колико сам свога живога меса у њима
Што ћете! Људи воле све своје, па и своје слабости. И своју рањавост, и своју злу срећу, и своје проклетство: и у томе лежи један дио нас. И то наш најприснији, најкрвавији дио.
вјерникова жара, вриједност одистинског и пресудност које он придаје својој метафизичкој преокупацији, искључују сваку злу вјеру и сваку натруху какве стране примисли.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
То је једно. А за Ђурицу рекао бих да ће учитељ имати највише право. Отац га је научио злу, а он се потрудио да претекне оца. Што не одоше у гору толики његови вршњаци из села?
Онамо једна венчана, да га прати на тешку путу, да се нађе у злу и у добру, као верно псето, које само зна да слуша, не тражећи за то награде (тако је он мислио...).
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
КРАВАРИЋ МАРКО Био један удовац, па се ожени по други пут и узме злу, врло злу жену, а имао је од прве жене једног сина.
КРАВАРИЋ МАРКО Био један удовац, па се ожени по други пут и узме злу, врло злу жену, а имао је од прве жене једног сина.
маћија не да ти јести, јер хоће да те шундра; али не бој се, неће јој то поћи за руком, јер, помоћу божјом, свакоме злу може се дохакати.
Онда га усуд запита: — Шта си дошао? Он му каже све по реду своју невољу и да је дошао да га пита зашто му је дао злу срећу. Онда му усуд рече: — Ти си видео како сам прву ноћ дукате просипао, и шта је после било.
Ово чујући два брата, рече старији: — Ваистину, кад овако злу жену има, боље бисмо му учинили да га убијемо, него хајде да га оставимо.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Он чека, јер уме да преживи све. Нек чека! Јер он је некад рек'о ово: “Злу свакоме мора једном доћи крај.” Нек чека! Јер иде сасвим доба ново, Сасвим нова мис'о, сасвим нови сјај. 1916.
А безумни народ и то му прими. Крвљу се умаза сав, векови да му се чуде, И реч је оков'о, први да у злу буде. Ал' цар погреши. Јер исти пут Не води слави, него ужасу. Небо и земља немају кут За Сина новог сад да га спасу.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
награду Француске Академије и нека друга признања која сам добио, увек се сетим оног професора који је кудио своју злу срећу због тога што није из врпце са теговима, на свом столу у учионици, извукао онај закључак који сам ја извукао из
Ћипико, Иво - Приповетке
Онога поподнева ловио је рибу у увалици испод села, кад Кате, сеоска усједјелица, на злу гласу ради свсје распуштености, стиже к њему баш онога часа кад је уловљену рибу пекао на жеравици.
— Па погледа у друштво отворено: — Ето мене, а ево вас: ако ме ухватите у злу дјелу, радите од мене што хоћете... Илија већ одавно сумња на жену, опажа како Павле, погдекад, кришом разговара с
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
А манастир се налази између толиких нахија којима је судбина доделила ту злу срећу да око старога Раса чувају завештане спомене. Зато је овде сабор о Петровудне сваке године необично многољудан.
гора, он је био омален, црн у лицу, сјајних упалих очију, увек зверасто ћутљив и намргођен као човек који само о злу мисли. Нико га није видео да се разведри или насмеје.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
црн, Злослутник, брзолет, Ал’ престиже га коњаник Тај кивни разбисвет Пред њим се стрела отисла, Сва црна у свом злу, Ал’ јахач језди стрелније, Пак престиже и њу.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
О сјај на тебе њен док пада нек је и сакрију Ти ћеш наћи улаз два мутна пса где стоје. Спавај, злу је време. Заувек си проклет. Зло је у срцу. Мртви ако постоје прогласиће те живим.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
(Главаш са Хаџи-Проданом долази) ГЛАВАШ: Е, добро кад сте ту! А већ сам о злу неком мислио И слутио сам какву несрећу. Ал’, хвала богу!... Је л’ спреман чамац?... РАДАК: Спремно је све.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Нисам му казао прави разлог, већ онако... да и ја имам нешто од одружја у руци. Злу не требало. Лежим потрбушке, а бајонет сам ставио испред себе, да ми његов врх додирује врат. Мислим се...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
л мене тко, невешта се чини, Узми други разговор, друго што започни; Куди л' мене тко, и ти ш њиме ходи, — Тако ћеш злу сумњу извести от људи.
се смејеш ти, смеје се; тужиш ли Ти, и он ће, верност сваку обећава Уст’ма, серцем не мисли Тако, нег’ се радује злу Твом.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Опазио сам ја већ одавно да ће нешто бити, па велим: нек' се и ово нађе, злу не требало! Ето ти, вели, те шкрљачине и гереналске кабанице, а ено ти мога ата, што ми га је покојни владика
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
века. У Даниловом делу је стога у првом плану човек и његов однос према добру и злу, а историја је фон на коме се решавају питања личности, морала, идеја.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Мач — одсецати главе где коб. Мелем непреболу. Стамен бршљану дебло, вековати где век. Злодух злу, доброти верни роб; рођају жртва, жетви клас; печали — себи, гроб и спас. ПОГЛЕД 1 Поглед је — гине око.
Милост, о Боже мој! ВИИ У грех зачет бејах ја, У злу ме мати родила. А ти би хтео чисту душу, Душу јаку и без мане. Греших ја, греших ја, Сагреших много ја.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Зна да не треба радовати се туђему злу, и не показујући се радостан, као да не чује, повлачи се у дућан, у магазу, да тамо ради.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Стара к. дрвета код нашег су народа па злу гласу (упор. Софрић, 143). Али је к. у старој религији, извесно, имала бољи углед и чак уживала известан култ.
(ЗНЖОЈС, 7, 388). С друге стране, стари шупљи примерци могу бити на злу гласу да се у њима, као и на ораху, купе вештице (ЗНЖОЈС, 13, 307; 308). У народној медицини, плод од м.
(ЗНЖОЈС, 23, 190). Упор. и пословицу »утерати некога у злу тикву« (= »унесрећити«, ЗНЖОЈС, 6, 145). Код девојачке куће, кад је свадба, обесе т.
Ћипико, Иво - Пауци
Раде, има неколико времена, и опажа, премишља, али како да се опре злу што га слути? Ради и штеди колико гођ може; из штедње не коље ни крмка за зиму, толико да је пуром сит.
— и одијели се од њих, те сам крене низбрдицом кући. Путем премишљајући о своме злу, чињаше му се да се налази над провалијом коју не може прескочити, а газда га силом преко ње нагони. Што да ради?
Кад се освијести, прва мисао бијаше да злу што га снађе на пут стане, под коју му драго цијену, и намах одлучи да све распрода што се може продати, само да земљу
Премда он није ни каматар, ни правдач, а поштене је бесједе, ипак биће их који ће се у себи наслађивати злу што га снађе. Привеза краву до кућних врата, па уђе.
Удуби се у писмо; из свакога ретка и из сваке ријечи тражио је разјашњења. Хтједе да не мисли о злу, ну ово се силом наметало.
—На стражу? — понови Иво и надода весело: — Зар да тебе чувам? — Ово је ваша земља. Ми смо тежаци... На „злу је пету”. Можете узети ваша два дила... — Не разумијем се ја у то... Дошао сам онако, да се прођем...
Настала јагма за радом. Људи почеше уз које му драго услове узимати земље на кметство. На трећу, на злу пету, и још горе! И опћински пашњаци крчили се редом.
— Дакако... ствар је очита! — Рекао сам ти одмах да ћу их уловити. — Ја мислим да нису имали злу намјеру, — упаде у ријеч судбени вјежбеник Иво.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Изабрали су Сабориште јер је живописно. То је њихов тор где пребивају але и ђаволи. — Довољно је то што је на злу гласу. Ми знамо да тамо ничега нема, али остали верују да има.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Ја гневно потресох лиром. И светла васкрсну младост, И с њоме пропала вера у борби и у злу, И жице пукоше јасно - и нека очајна сладост Душу ми прожме сву. 1890.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Он је такав кад задрема на кулашу, јер је „злу науку“ да поспава свагда око подне научио по планини овце чувајући.
послије косовскога боја живио у непријатељству с кнегињом Милицом и с њезиним синовима Стефаном и Вуком радећи им о злу као и они њему, а све зато јер је Вук Бранковић хтио послије смрти кнеза Лазара да постане господар читаве земље којом
Поврх тога, треба имати на уму и то да је народ владавину Бурђа Бранковића, Вуковог сина, запамтио по злу н проклео је у причама и песмама о Јерини.
Лијепо га свати дочекаше: „Добро дошô, млађано Бугарче! Нек је један више у дружини!“ Кад су били путем путујући, — злу науку Милош научио код оваца у Шари планини: поспавати свагда око подне — он задрема на коњу кулашу.
уз рамазан вино, да с' не носе зелене доламе, да с' не пашу сабље оковане, да с' не игра колом уз кадуне; добри људи о злу говорише: на јаднога Марка потворише: да ти играш колом уз кадуне, да ти пашеш сабљу оковану, да ти носиш зелену
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Ракијо, пријатељу и у добру и у злу, помагај, нешто ме ноге не држе! Добрано је потегао из боце и брзо се окуражио.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
вуци, ка голуб мећу крагујци, и звезда у црну облаку, ружица у водљиву трњу, перуника у риту, — прониклица правици у злу селу!
Каде их судише, та остале опростише, а самога харамбашу нађоше јер он је коловођа злу свему најкривљи. Њега без милости на смрт осудише.
Ако пак да не бијаше нафришко к Христу згледнуо и намолио га помоћи, то би и до дна мора допро. Ама кад се у злу виде (узе га талас преметати) стаде онда препредати на танко и ситно мрвити, забуни се и врло подвикну: »Помагај
Ама мудрице освестне не чине тако. Надајући се злу времену, не смеду једнак све им семе посејати, него за други и за трећи пут усев остаљају и приштедују.
За живота тога војводе пак и опет ђаво пакосник сваком злу изводац, а добру назубан, кћаше и ту велику да му учини пакост: диже рат голем у оној земљи, те се свадише међу собом
Ал' по њему опет наста онде лукави и злочести бег Михна војвода. О злу поче Максиму радити а и с Маџари нешто имаше, неку заваду за Хердељ.
С добра племена зло и опако племе постасмо, једни неваљали пробирци, сваки по себи у злу и у добру. Како со тим раздељивањем по себи прво и народ израиљски за укор и шегу поднашан бијаше, те једнога рода,
У добру се не башити весело, ни се у злу спуштати покуњили носом. Тако гледај о себи од средње се руке држати. Да ниси ни богат, ни сасма опао сиромах, ни
Како ли једнопоштену с тобом, не и раван адет чиниш? Велите: зле су жене, а ти ли си добар? Сам је злу чиниш. Што ли ти, боли, поводиш се по њој? Смисли де се, по чему је гора од тебе. ...
Давно се је злим зло сусретало. Данас јесмо, а сутра нисмо. Добро чине у добру, а злочинци [су] у злу. Својој воденици навраћа дојинлук. [Ваља] протужити ракити јерно стропошта се и паде високи бор...
Ко поје, двоструко се Богу моли (и Бог слуша га ка човек лепо свирање). Да смо о добру мудри, а о злу луди. Добро чињење то стоји у нашој вољи чинити или зло; а које год добро стећи или зла допасти, то на нашој вољи
Жми, пак мучи. Бездан дубине не мерим с мојом шпицом. Не ваља ти ни себи, а камоли Богу и људма. По злу свакад је к добру надање. Није греха у јелу него у делу. Вилајет [људи, свет] с великом мудрошћу Бога не разуме.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
призна да је ипак јавност и журналистика и јавна критика једини најбољи и најрадикалнији лек сваком уопште друштвеном злу и мани.
ваздан ме питују!...” Више се није могло трпети. Морао се тражити неки начин и лек злу. Зато су одмах и нашли да ће бити најбоље да брзо сврше ствар. Шта ће бити јесенас, нека буде вечерас.
није остало хаџи-Замфиру ништа него да дува на нос, па да сам потруди своје чудо и господство и да сам тражи лека томе злу и невољи.