Црњански, Милош - Сеобе 2
детињства, из Варадина, из Темишвара, али је сад мислио да има пред собом човека, подлог, без срца, коме је свака реч злурада, а осмех, заседа. Било му је дошло да удари, обори, цакне, тог каћипера, пред свима, али се уздржа.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
љага, И терор живота, и остатак зáла, А достојан крај им заборав и влага, У којој ће бити сами, сасвим сами, Без злурада смеха, или сузе наше, У широкој, вечној и свемоћној тами, Која је добра, а које се плаше.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Рајковићева злурада јер највероватније свесна погрешка имала је и свој нелеп наставак. У својој непоштедној борби против напредњака, а