Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Мој змај непобедни биће на мом штиту, И моје ће име бити на мом мачу; И водићу гордо своју сјајну свиту — Идући за гласом што
Ршумовић, Љубивоје - ЈОШ НАМ САМО АЛЕ ФАЛЕ
БИЛО ЈЕ ПРОЛЕЋЕ МЕСЕЦ МАЈ БИЛО ЈЕ ПРОЛЕЋЕ МЕСЕЦ МАЈ, ДРВЕЋЕ СЕ ПРЕЛИЛО ЗЕЛЕНИМ КРЕМОМ, БЕЗ ПОСЛА ЈЕ ОСТАО ЈЕДАН ЗМАЈ СА ВИСОКОМ ЗМАЈЕВСКОМ СТРУЧНОМ СПРЕМОМ, МОТАО СЕ МЕКО ВРЕМЕ ПО ГРАДУ, ЧИТАО ОГЛАСЕ И КОНКУРСЕ ИЗ ШТАМПЕ, ЗМАЈ
ЗМАЈ СА ВИСОКОМ ЗМАЈЕВСКОМ СТРУЧНОМ СПРЕМОМ, МОТАО СЕ МЕКО ВРЕМЕ ПО ГРАДУ, ЧИТАО ОГЛАСЕ И КОНКУРСЕ ИЗ ШТАМПЕ, ЗМАЈ КОЈИ ЈЕ УЖИВАО У СВОМЕ РАДУ, ИЗГУБИО СЕ КО СВИТАЦ БЕЗ ЛАМПЕ.
ОПЕТ ЈЕ ПРОЛЕЋЕ МЕСЕЦ МАЈ, НА ДРВЕЋУ ПУПЕ ЗЕЛЕНЕ ЋУМИЦЕ ЗА ВОЛАНОМ "ЛАYЛАНДА" СЕДИ ЗМАЈ НА ЛИНИЈА КАЛЕМЕГДАН — ШУМИЦЕ.
ДОТЕРА КОЛА У ГАРАЖУ КОЛЕГЕ О ЊЕМУ ПРИЧАЈУ СВЕ НАЈ, НАЈ, АЛИ МУ ЈЕ НАЈДРАЖЕ КАДА КАЖУ: — Е ДАНАС СИ ВОЗИО КАО ПРАВИ ЗМАЈ! ЗАПИС О ПАРАДНОЈ АЖДАЈИ На дан Првога маја у Београд је допутовала једна аждаја из пасивног краја.
Па скочи у реку, и већ томе сл, а није знао уопште да пл. Фотограф стиже, и намести бленд, Змај рече и то беше.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
тенденција 16 Мерила 19 НАИВНА ПЕСМА 22 МЕСТО И УЛОГА ЗЕЦА 35 ЈЕДАН ВИД УПОТРЕБЕ ДЕЧЈЕ 48 КЊИЖЕВНОСТИ 48 ЗМАЈ 53 ПОБУНА ПЕТЛИЋА 61 ЋОПИЋЕВЕ ПРИЧЕ ИЗ ДЕТИЊСТВА 70 ДЕТЕ У ЛУКИЋЕВОЈ ПОЕЗИЈИ 91 ДОКОЛИЦЕ ДУШАНА РАДОВИЋА 97 ОПРОШТАЈ
Код нас се за родоначелника дечје књижевности узима Јован Јовановић Змај (1833—1904), веома плодан песник и уредник дечјих листова, који се, моћније но ико после њега, обратио детињству свога
веома плодан песник и уредник дечјих листова, који се, моћније но ико после њега, обратио детињству свога народа. Змај је као дечји песник био најплоднији на прелазу из XИX у ХХ век; нешто пре њега, у Енглеској су деловали сјајни
Уосталом, лакше је било показати зашто је Змај лош у неким својим озбиљним, него зашто је и како добар у дечјим песмама.
Једино дечја песма на ово питање данас одговара потврдно. У дечјим песмама, Змај је наиван и простодушан у добром смислу речи; у многим озбиљним његовим песмама та наивност је сиромашка, досадна.
Наш највећи дечји песник, Јован Јовановић Змај (1833—1904) био је, разуме се, велики пријатељ и љубитељ зечева. У следећим стиховима осећа се ритам скакутања и
Оно што се од њих скрива, то им је најпотребније. Да није тако, зашто би се скривало? 1978. ЗМАЈ И Код Змаја најпре пада у очи безмерна, несуздржана отвореност, окренутост ка другима.
Одатле до обраћања деци само је један корак. И доиста, управо у деци Змај је нашао средину која је у потпуности одговарала његовој наглашеној склоности ка поучавању, и екстровертованој природи
Неуморан радник, песник полетан и говорљив, Змај је умео природно и лако да саобраћа са читаоцем: особина на коју модерни дух гледа са подозрењем, али с којом, изгледа
И тако — јасан, приступачан, сараднички предусретљив, Змај се, као поборник примењене, ангажоване поезије, морао повући с терена на којем су се већ зачињали сложенији песнички
Надахнут или само подстакнут, понесен или изазван, Змај је певао без предаха. Видимо га таквог, радишног и свуда присутног, у целој другој половини деветнаестог века, у
На догађаје песник се одазива скоро аутоматски: Змај је највећи песник српског новинарства, или највећи новинар српске поезије.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
ТОМАЗЕО 206 БРАНКО РАДИЧЕВИЋ 209 БОГОБОЈ АТАНАЦКОВИЋ 214 ЈОКСИМ НОВИЋ ОТОЧАНИН 217 ЈОВАН СУНДЕЧИЋ 219 ЈОВАН ИЛИЋ 221 ЗМАЈ ЈОВАН ЈОВАНОВИЋ 223 ЂУРА ЈАКШИЋ 229 ЛАЗА КОСТИЋ 234 СТЕВАН ВЛАД. КАЋАНСКИ 239 СТЈЕПАН МИТРОВ ЉУБИША 240 МИЛАН Ђ.
Око 1840. године и четрдесетих година он је био бард уставобранитељске странке, као што су доцније Змај и Јакшић били барди омладинства, и написао је цео један низ »песама уставовачких«, династичких ода, стихованих брошура
либералним и антиклерикалним тенденцијама, од којих су неки имали и књижевнога елемента, као Комарац (1861—1869), Змај (1864—1871) и Жижа (1871—1874). Алманаси су изгубили онај значај који су имали у првој половини XИX века.
Два песника првог реда, Змај Јован Јовановић и Ђура Јакшић, дижу српску лирику на висину на каквој дотле није била, за њима се јавља знатан број
»Долази време, писао је Лаза Костић, да се бојишта преруше у позоришта.« Покрећући 1862. Јавор, Змај Јован Јовановић ставља као главни задатак свога листа развијање »новог народног позоришта и драматичке литературе«.
од њих није из елемената народне поезије, у народном стилу и духу, испевао тако лепе и истински поетске песме. ЗМАЈ ЈОВАН ЈОВАНОВИЋ ЖИВОТ. — Најплоднији песник романтичарског доба, Јован Јовановић, доцније назван Змај, родио се 24.
ЗМАЈ ЈОВАН ЈОВАНОВИЋ ЖИВОТ. — Најплоднији песник романтичарског доба, Јован Јовановић, доцније назван Змај, родио се 24. новембра 1833. године у Новоме Саду.
За све то време уређивао је разне књижевне, сатиричне и дечје листове: 1862. Јавор у Новом Саду; од 1864—1871. Змај, по коме је и име добио; од 1871. До 1874. у Панчеву Жижу; 1877. до 1878. Илустровану ратну кронику у Новом Саду; 1878.
Иначе, сав остали његов књижевни рад је у поезији. Змај Јован Јовановић заузима једно од највећих места у српској књижевности и певањем испунио је готово пола века свога
Још као врло млад човек, ђакујући у Пожуну, Змај је од 1848. почео певати, потписујући се »Осијан«. Убрзо је скренуо општу пажњу на себе и већ почетком шездесетих
Све дојакошње песме Змај Јована Јовановића изишле су у Новом Саду 1871. Певанија је изишла у Новом Саду 1882; остатак његовог песничког рада
Затим, дошао је јак утицај Бранка Радичевића, код кога је Змај узео оно што је песнику Ђачког растанка било најбоље: лакоћа израза, окретност стиха, ведрина, нарочито народни језик
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ — „Змај Милутин — та Бога ти, сине! Кликну старац, мило му бејаше, Па овако даље бесеђаше: „Та ја и он кâ браћа смо били,
Од то доба проше две године, И погибе Змају Милутине. Змај је био, кâ змај је и пао, Сам је онда триест сасекао, И што ћу ти хвалити га веће, Нигда мајка родити га неће.
Од то доба проше две године, И погибе Змају Милутине. Змај је био, кâ змај је и пао, Сам је онда триест сасекао, И што ћу ти хвалити га веће, Нигда мајка родити га неће.
једва сам познао, За детинства мога он је пао, Са Турцима у боју крваву Он је славно изгубио главу; Њега звау Змај-Огњени Раде...“ — „Змај Огњени?... Та ко за њ не знаде!... “ Ох, срећице старцу изненада!
“ — „Змај Огњени?... Та ко за њ не знаде!... “ Ох, срећице старцу изненада! Ту Милету он огрли млада, Старини је и мило и
Млоги су нас Турци осетили, Млоги на нос пред нама с' побили, А најгрђе што имају јаде? Те чињаше Змај-Огњени Раде... Та не бија ни ја кукавица, Ал' он беше нама перјаница.
Већ испишем два до три комада, Ал' гле мени књиге изненада! Књигу ситну Змај Огњани прати, А у књизи овако ме брати: „Богом брате, књигу послушајде, Па менека на веселе ајде, Ја испроси
“ „Ох, мој Рајко, збори, па ме чуј!...“ Аја опет ружи га и псуј! Али плану Змај Огњани Раде, Па овако беседити стаде: „Нећу, нећу, и тако ми Бога, Прекорачит више прага твога!
Де станак мој? Де станак мој? Знаш ли племе оно славно, Још славније не одавно, Када плану како змај Да сачува родни крај? Знаш ли Србе Војвођане? Код ти Срба станак мој.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
А уз њу се прикучила аждаха, седмоглави змај, на првој глави глава мртвачка, из вилица јој модри плам полагано по црном диму лиже кô да нешто пише, — у млазових
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
ко је њен чоек за кога се она удала, а она му одговори: — Ја сам се — вели — удала за цара змајског, и мој је чоек змај, него, брате, да те добро сакријем, јер мој чоек вели да би своје шуре исјекао кад би их само виђети могао; ја ћу њега
змајев двор; у двору сестра брата лепо дочека и угости, а кад буде пред ноћ, она му рече: — Брате, сад ће доћи љутит змај огњевити, све ватра из њега сипа, рада бих те заклонити да те оном силом не опали, ходи сакриј се.
Кад Стојша тако вечера, рече му сестра: — Сад ће пасти буздован пред кућу чак из другога хатара да се зна да иде змај.
брже истрчи пред кућу па му не дадне ни на земљу пасти, него га дочека у руке па завитла њим чак на трећи хатар. Змај кад то види, зачуди се: „Каква то сила гони од мојега двора!“ — па се врати натраг и узме буздован па с њим кући.
А она му одговори: — Мој брат. Змај је опет запита: — А што је дошао? А она одговори: — Дошао да ме види. Онда змај срдито рече: — Није он дошао да
А она му одговори: — Мој брат. Змај је опет запита: — А што је дошао? А она одговори: — Дошао да ме види. Онда змај срдито рече: — Није он дошао да те види, него да те води.
Чујући Стојша из двора овај разговор, изиће и он пред змаја, а змај како га види, стисне се на њега, а Стојша га дочека па се ухвате у коштац те се понеси.
Најпосле Стојша обори змаја и припуши га, па му рече: — Шта ћеш сад? А змај му одговори: — Да си ти мени под коленима као што сам ја теби, ја бих знао шта бих радио.
А Стојша му рече: — Ја теби нећу ништа, — па га пусти. А змај га онда узме за руку па с њим у двор, те се стану веселити за недељу дана.
Кад прође недеља дана, запита Стојша змаја и за трећега зета, и змај га упути куд ће ићи док не нађе град где су двори и трећега зета.
У двору сестра брата лепо дочека и угости, а кад буде пред ноћ, онда му рече: — Брате, сад ће доћи љутит змај огњевити, све ватра из њега сипа, рада бих те заклонити да те оном силом не опали, ходи сакриј се.
Кад Стојша тако вечера рече му сестра: — Сад ће пасти буздовон пред кућу чак из трећега хатара, то је знак да иде змај.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
У сну су ми Рађевина, жетелице, водоноше, једнобродна грађевина и додоле, крстоноше. Змај шестокрил, лађарица! Златан кокот пева с коша. Лађар Лазар, лазарица! Лети голуб писмоноша.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ Јадна се бака из сна трже, збуни је дрека и румен сјај, па свраку пита што може брже: „Откуда? Шта је?! Да није змај?!“ „Крадљивац звијезда у твојој кући! — повика сврака — Треба га тући!“ „Погађам ко је!
трима: „Браћо, ватру табанима, бјежмо брзо у наш крај, у колиби има змај!“ Незахвалне госе тако прошле зло и наопако.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
У тој трзавици затече га знаменити догађај кад француски змај утече са Елбе. Сва се Јевропа снеби најприје, па здружена крену да сатаре аждаху.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Аждаја — како народ верује — може да живи онолико стотина година колико човек има зуба у вилици. ЗМАЈ Дође дугачак као вратило. Кад лети, са њега сипа ватра и опада крљушт као сребро.
— Живи по шу— мама: у стенама и пећинама. Из њих долеће на изворе те се купа... Змај кад лети ноћу преко неба, онда му се особито реп сија, и од свега њега одскачу варнице. 3.
(Звоно) 66 — Гора овуд, гора отуд, међу њима змај лежи? (Чешаљ) 67 — Дању клања, ноћу броји звезде? (Ђерам) 68 — Два се брата побише, трећега живот родише?
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
18. Два локвања око пања. 19. Два свијетле, четири стеру, а један мисли да легне. 20. Два дола суподола, међу њима змај лежи, ђе змај лежи, ту трава не расте. 21. Два се брата преко плота за браде вуку. 22. Два ступца у небо ударају.
19. Два свијетле, четири стеру, а један мисли да легне. 20. Два дола суподола, међу њима змај лежи, ђе змај лежи, ту трава не расте. 21. Два се брата преко плота за браде вуку. 22. Два ступца у небо ударају. 23.
131. У мртвој кобили дроб говори. 132. У нас јарац чудан јарац, у њега су рози чудни рози: на једноме змај кује, а на другом вран граје; ни чује вран, кад змај кује, ни чује змај, кад вран граје. 133.
У нас јарац чудан јарац, у њега су рози чудни рози: на једноме змај кује, а на другом вран граје; ни чује вран, кад змај кује, ни чује змај, кад вран граје. 133. У нас коза јакача, јака сина родила и унука манита. 134.
јарац, у њега су рози чудни рози: на једноме змај кује, а на другом вран граје; ни чује вран, кад змај кује, ни чује змај, кад вран граје. 133. У нас коза јакача, јака сина родила и унука манита. 134. У наше бабе кожне очи. 135.
Али тек што изиђе пред двор, у један мах долети из неба змај шчепа ђевојку између браће и однесе је у облаке. Браћа отрче брже боље к оцу и кажу му шта је било, и реку да би они
Попевши се горе, стане ићи из једне собе у другу, и тако наиђе на једну собу у којој види своју сестру ђе сједи а змај јој метнуо главу на крило па спава а она га биште.
Она кад види брата својега, уплаши се и почне га тихо молити да бјежи док се није змај пробудио, али он не шћедне, већ узме буздован, па размахне њиме и удари змаја у главу, а змај иза сна маши се руком на
да бјежи док се није змај пробудио, али он не шћедне, већ узме буздован, па размахне њиме и удари змаја у главу, а змај иза сна маши се руком на оно мјесто ђе га је он ударио па рече ђевојци: „Баш овђе ме нешто уједе.
” Кад он то рекне, а царев га син још једном удари у главу, а змај опет рече ђевојци: „Опет ме нешто овђе уједе.” Кад он и трећи пут замахне да га удари, онда му сестра руком покаже да
трећи пут замахне да га удари, онда му сестра руком покаже да га удари у живот, и он га удари онамо, и како га удари, змај остане на мјесту мртав, а царева га кћи стури с крила, па притрчи брату своме, те се с њиме пољуби, па онда узевши га
Све ово обишавши и виђевши врати се натраг у ону собу ђе је змај мртав лежао, па га извуче на поље и баци на земљу, а браћа кад га виде, умало их грозница не ухвати.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
УЗУН-МИРКОВА 26 УЛИЦА ЗМАЈА ОД НОЋАЈА 31 УЛИЦА ДОБРАЧИНА 38 УЛИЦА ФИЛИПА ВИШЊИЋА 45 УЛИЦА РИГЕ ОД ФЕРЕ 52 УЛИЦА ЗМАЈ-ЈОВИНА 58 УЛИЦА ДОСИТЕЈЕВА 67 УЛИЦА КАПЕТАН-МИШИНА 74 СТАРА ЧАРШИЈА 82
Не, неће да уђе. Господар Јован убрзава корак дуж тихих, сивих зграда (његова улица је ту, између Доситејеве и Змај-Јовине, ћудљива и невесела) до куће у којој је становао Јован Скерлић.
Увек се нада да ће га срести, али се то не догађа: у различите сате стичу се на углу Змај– Јовине и Јованове. Као и за живота, Скерлић полази од куће ујутру, пренапрегнут, и одмах креће узбрдо, уз падину,
Овај други славни имењак Господар-Јованов који се презивао као Змај али имао надимак Пижон, такође је становао у Јовановој, близу угла Вишњићеве, укосо од данас рабатне, приземне куће
УЛИЦА ВАСЕ ЧАРАПИЋА ИЛИ ВАСИНА УЛИЦА Васу Чарапића, који се родио у Белом Потоку, звали су и Змај од Авале. У њему и јесте било нечег змајевског: сав јак, био је тако лаког хода као да га носе велика крила; глас му
устаник као да је сав целовит и у одлучности и у простодушности, а таквог себе он не памти: у њему јесте одувек био змај, али је одувек био и човек и он никад кије био баш сигуран који је један а који други; они су међу собом мешали и
Памти да му је све било лако и да је однекуд био сигуран како ће увек остати млад, и змај. А журба је била у њему. Тако је било када је у време Кочине крајине отишао у добровољце или, како се то тада звало, у
Он се тукао а други су гинули. Није имао ни воље ни времена да мисли о томе (изгледа да је онај змај у њему отклањао свако осећање), морао је, у замаху, увек напред.
Онда је, у једну зору, пред јесен 1803. године, видео доба невиђених окршаја како наилази, а змај у њему је живнуо. У тој предјесењој, просветљеној зори признао је себи, сав збуњен, да он и јесте цар змајева, тек
Од тада није био склон ни примирју са Турцима: више није силазио у Београд а они цy обилазили Авалу. Змај је био пробуђен иако је његов бес још био више хладан него врео: гонио је Турке јер су Турци гањали Србе.
године. Васа је измакао замци, Марко није; убили су га, из ненада, док је био без оружја. И сам помало змај, без страха, од свих људи на свету Марко је Васи био најближи.
Кад је Марко погинуо, као да је у Васи био обрањен змај: Чарапић који је остао у животу препознао је, намах, да је смрт одувек уз њега.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
“ „Ти не схваташ, Српче мало! Ми старији знамо! Кад дорастеш, кад размислиш, Каз'ће ти се само!“ Ј. Јовановић Змај В СИРОЧЕ Малена сам...
Ј. Јовановић Змај ВИ РИБАРЧЕТА САН Ал' се небо осмехива! Ал' се река плави! А рибарче у чун снива, Јасно к'о на јави.
“ Ј. Јовановић Змај XИВ НА НОЋИШТУ Студена ме киша шиба Већ васцели дан; Ој, прими ме, крчмарице, У твој лепи стан.
Ј. Јовановић Змај XИX И молио сам очи, Да сузе не лију, И молио сам прси, Да тако не бију, И преклињ'о сам љубав, Та да ме не
Ј. Јовановић Змај XXИ Снив'о сам те, а ти пуна цвећа! Међу цвећем лековита биља, Било ститка, љубице, и крина, Одољена, чубра, девесиља.
Ј. Јовановић Змај XXИВ Да је мени шевче ил' голупче, Да се дики у санак увуче, Да ми пева, кад о мени снева, Да ми гукне, кад за мном
Ј. Јовановић Змај XXВ* МЛАДОЖЕЊИ Моја је дика јабука златна, Што у врх куле на сунцу блиста: Сунашце зађе - светило зађе!
“ Ј. Јовановић Змај XXX ЗИМЊИ ДАН Ох, како је сиво, тамно, К'о да није данак сван'о; А небо је тако мутно, Као око исплакано.
“ Па уздахну стар Лем-Едим Распршта се игра дима Сунце сину, сунце спази Мртва старца Лем-Едима. Ј. Јовановић Змај XXXВ СЕЛИМ-БЕГ Нема таке луле, Нема таке буле У цара, К'о што има лулу, К'о што има булу Селим-бег.
Силно ј' срце стег'о, Па замишљен лег'о На душек. Запалио лулу, Пољубио булу, Па - умро. Ј. Јовановић Змај XXXВИ Два се тића побратила, до два сокола, Посред боја, посред мила, посред покоља, Крили су се загрлили побратима
ил' рађа? А уз њу се прикучила аждаха, Седмоглави змај, На првој глави глава мртвачка, Из вилица јој модри плам Полагано по црном диму лиже К'о да нешто пише; у млазових
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Царев син успе још једину чашу воде, пукне обруч и трећи; онда се буре расападне, а змај излети из њега, па на путу ухвати царицу и однесе је.
Најпосле се договоре да беже. Брже-боље спреме се на пут, седну на коње, па бежи. Како они умакну из двора, а змај на коњу дође. Кад уђе у двор, али царице нема. Онда он стане говорити коњу: — Шта ћемо сад?
Или ћемо јести и пити или ћемо терати? Коњ му одговори: — Једи и пиј стићи ћемо их, не старај се., Кад змај руча, онда седне на коња, па терај за њима, и за тили час их стигне.
Кад се наново видеше и састаше, почеше се опет разговарати како би побегли. Онда рече царев син њојзи: — Кад дође змај, питај ти њега где је добио онога коња, па ћеш ми казати, да и ја тражим онакога, не бисмо ли му како утекли.
С отим отиде из двора. Кад змај дође кући, она му се стане умиљавати и превијати се око њега, и од свашта се с њиме разговарати, па му најпосле рече:
А ко се у бабе најми, па за три дана не сачува кобиле и ждребета, он је изгубио главу. Сутрадан, кад змај отиде од куће, царев син дође, па му она каже све шта је чула од змаја.
И тако се брзо спреме, седну обоје на онога коња, па хајде збогом путовати. После мало, кад змај дође и види да царице нема, рекне своме коњу: — Шта ћемо сад? Или ћемо јести и пити или ћемо терати?
Или ћемо јести и пити или ћемо терати? — Јео не јео, пио не пио, терао не терао, нећеш га стићи. Кад то змај чује, одмах седне на коња, па потерај.
Кад једанпут; али змај већ да их стигне, онда коњ под змајем повиче коњу под царевим сином и царицом: — Забога, брате, причекај ме, хоћу да
Кад то чује коњ под змајем, а он махне главом и снагом, а ногама у вретен, те змаја о камен; змај сав прсне на комаде, а коњ се с њима удружи.
Али тек што изиђе пред двор у један мах долети из неба змај, шчепа ђевојку између браће и однесе је у облаке. Браћа отрче брже-боље к оцу и кажу му шта је било, и реку да би они
Попевши се горе, стане ићи из једне собе у другу, и тако наиђе на једну собу у којој види своју сестру ђе сједи а змај јој метнуо главу на крило па спава а она га биште.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
КЊИЖЕВНОСТИ Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Јован Јовановић Змај ДРУГА ПЕВАНИЈА „Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела
Оригинално издање дела налази се на Веб сајту www.аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Јован Јовановић Змај ДРУГА ПЕВАНИЈА Садржај И 2 ОТКИДЕ СЕ 3 ВОЛЕО БИХ ЛЕЖАТ’ МИРНО...
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
КЊИЖЕВНОСТИ Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ЈОВАН ЈОВАНОВИЋ ЗМАЈ ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ „Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела
Оригинално издање дела налази се на Веб сајту www.аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ЈОВАН ЈОВАНОВИЋ ЗМАЈ ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ Садржај ЂУЛИЋИ 2 РАЗГОВОР СА
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
“ Томе немачком утицају међутим знамо да се још и Змај морао ругати и сузбијати га; јасно је да су националистичке и славенофилске идеје омладинског покрета шесетих година
да је ту песму, не велим какав Абердар или иначе који стиходеља, но да ју је баш и сам од главе до пете поета, Змај-Јован Јовановић отпевао, смем слободно рећи да му не би славе окрњила ни образа оцрнила”. О Ј.
” Осамдесетих година XИX века, у доба великих политичких борби између Срба и Мађара, Змај се у своме Стармаломе ругао претензијама Мађара на „мађарски” Гибралтар, тј. Петроварадин.
1836. коју му је из Беча послао Змај, у то доба још страстан читач старих немачких часописа и антикварско цуњало; Рајић је написао и неки сатирични спев,
”) Међутим, иста та новосадска Песмарица (о којој је у Јавору 1862, 192в писао, изгледа, сам Змај) дословце је прештампана у Новом Саду год. 1868, и на стр.
” То је било несумњиво тачно, јер ју је некако баш у то доба цитирао као веома познату и Змај, у алузији на савремене политичке прилике (в. Стармали од 10. маја 1880, 98б).
— Као што је познато, Змај је врло рано написао своју пародију Суботићеве баладе, Чемер-деку, Пелен-баку, која је први пут објављена у календару
” Несумњиво је дакле да је Суботићеву баладу Змај могао читати већ као дечко од десетак година. Радо би се данашњи читалац препустио домишљању о томе како је дечакЗмај
о томе како је дечакЗмај доживљавао утварну језу од прекогробних сусрета у старој песми: но ћути о томе зрели Змај; ако је „језе” и било, он ју је потиснуо друкчије: у његовом младићком начину реаговања на славну баладу има нешто од
— Истине ради, међутим, ваља рећи да је Змај, поводом педесетогодишњице Суботићева књижевна рада, писао о Суботићу веома похвално, чак и са признањима према песми
Невен, 1884, 201аб—202аб, 219аб—221аб); у свој бечки дневник Змај је у суботу, 26. јануара 1884. забележио ово: „Увече на прослави 50 год. рада јон. Суботића, са Мацом” (в.
XВИИ): „Тако ми је једном Змај саопштио да је у раној младости са великом љубављу читао Павла Поповића Шапчанина, и да су под утицајем Шапчанинове
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Први међу њима, Јован Јовановић Змај (1833-1904) оставио је огромно, тематски и жанровски разноврсно дело. Његову основу чини интимна лирика, љубавне и
Његова продукција у области ангажоване поезије била је огромна. Као родољубиви песник Змај не достиже друге велике романтичаре, али је у области политичке и сатиричне поезије остао недостижан како необичном
недостижан како необичном плодношћу тако и оствареним квалитетима, значајним нарочито у многим сатиричним песмама. Змај је такође велики дечји песник, који је у мноштву песма дао незаборавне призоре и ликове из света детета, створивши
није поезија срца и осећања него поезија духа и маште, сасвим различита од непосредне лирике какву су писали Бранко и Змај, песници против чијег се култа борио. Он је новатор и експериментатор.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Према једној старој нар. песми, ј. је и демонско дрво: на корену јој седи змај (Вук, Пјесме, 1, 664). У другој песми: »Муња грома надиграла Дв̓јема — трима јабукама И четирма наранчама« (Вук,
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Било је дивотно гледати ту жестоку непогоду што се устремила около као обезглављени змај. Људи су се радовали као деца.
Него: соколара Андрију, сокола Андрију. Ево, госпо, твој млади јуноша, твој соко, витез твој, тутњи ливадом као змај, у грчу је, јури... Артемије Игуман Макарије се опоравио.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Назив предзмајевски довољно је информативан: пошто се Јован Јовановић Змај (1833–1904) сматра оснивачем српске књижевности за децу, дела објављена пре Змајевих збирки песама или упоредо са њима
“. Дитирамбски тон (који је касније прославио Змај стиховима „Ала је леп/овај свет“) карактеристичан је за поезију за децу млађег узраста, баш као и примена ономатопеја
и „Додатак“ Школском листу намењен ученицима млађег школског узраста. Натошевић је, такође, заслужан што је Змај почео да се бави поезијом за децу, пошто је на његов подстицај Змај написао и објавио песме прво у Школском листу, а
Натошевић је, такође, заслужан што је Змај почео да се бави поезијом за децу, пошто је на његов подстицај Змај написао и објавио песме прво у Школском листу, а затим и у Пријатељу српске младежи, српском листу за децу (Сомбор
Предзмајевску епоху је нужно познавати пошто нам указује на услове у којима почиње да ствара Јован Јовановић Змај. Не заборавимо, и његова поезија за децу настаје на подстицај школских педагога и неретко представља препев или
Рођен Љубомир Ненадовић 1829. Умро Лука Милованов Георгијевић 1833. Рођен Јован Јовановић Змај Вук Ст. Караџић: Луке Миловановића опит настављења к Србској сличноречности и слогомјерју или просодии.
1. Ђорђе Натошевић покренуо Школски лист; у првом броју Ј. Јовановић Змај је објавио своју прву песму за децу „Лењи Гаша“, у ствари прераду једне Левенштајнове песме 1860.
Поповић: Дани одмора 1879. Стеван В. Поповић: Чесница У Сомбору покренут часопис Голуб 1880. Јован Јовановић Змај покренуо лист Невен Стеван В. Поповић: Дан и ноћ (књига за децу) Стеван В. Поповић: Босиље (књига за децу) Стеван В.
Рођен Андра Франичевић (Чика Андра) Јован Јовановић Змај и Август Харамбашић: Златна књига за децу (Загреб) Љубомир Лотић: Добри и неваљали синови (Слика из народног живота,
Јован Јовановић Змај: Жива књига (песме) 1891. Јован Максимовић: Златиборска вила (приче) 1892. Рођен Иво Андрић Петар Деспотовић: роман
Рођена Десанка Максимовић Јован Јовановић Змај: Предневенче (Читанчица) 1899. Рођен Гвидо Тартаља Јован Јовановић Змај: Чика Јова српској деци Јован Јовановић Змај:
Рођена Десанка Максимовић Јован Јовановић Змај: Предневенче (Читанчица) 1899. Рођен Гвидо Тартаља Јован Јовановић Змај: Чика Јова српској деци Јован Јовановић Змај: Међневенче И део Миливој Чедомировић: У хајдуке би! (приповетка) 1900.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Шта се смејеш? Тако се то зове. Плане змај, зелен и плав, и из њега пуцкета, и разлећу се црвене бобе... Знам ја, куповала сам доста бенгалских ватри, и за цара,
— Па како онда, богати, изгледа тај твој папир? то је ваљда златан змај? — А кад ћеш, брајко, толико новаца скупити? — Ма имам и ја касицу, али што метнем, опет истресем.
— Како говориш, Павле! Говориш, што рекао Змај, „речи без памети”. Милан има најбољу оцену из српског као и ти, а ти као и ја ...
— Све је то лепо, али ја вас питам: куда то води? Залудила је Роза потпуно оно красно дете. Стоји пред њим као змај, и онај паметни Павле не уме да мисли ни да бекне. — Чујте свете!
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
псоглава, гуштера, крокодила, гвоздензуба, медуза, шкорпија, кербера, пуноглаваца, ајкула и, врх свега тога, као змај са седам глава и са седам пламенова, које свака глава бљује из чељусти, била је: ректификација круга.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Младићи су били још суровији: — Од гуштера змај не бива! — говорили су и смејали се. Поче да проклиње момак своју судбину, а мајка поникну очима, први пут осећајући
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Под златним барјаком на кубету спава црни змај, који је окренуо главу Стамболу те прождире живе Турке. Из облака пада крваво камење и бије по таборима Турке.
Оне нарочито и највише певају Змај-деспота Вука (1471—1485), унука Ђурђева, његову женидбу, разне авантуре његове, бојеве и односе с Мађарима, често са
Они су и сами носили назив деспота. Први је био син слепога Гргура, Вук Гргуровић, у песмама познат под називом Змај-огњени или Змај-деспот. У ратовима против Турака он се истакао као веома храбар човек.
Први је био син слепога Гргура, Вук Гргуровић, у песмама познат под називом Змај-огњени или Змај-деспот. У ратовима против Турака он се истакао као веома храбар човек.
Јован Косовац је један од неколицине јунака (поред Облачића Рада и Змај-деспота Вука) који уносе оптимизам у трагичне песме о времену пропадања старе државе.
У исправљеном Косовцу изражена је ослободилачка тежња сиротиње раје. Змај-деспот Вук добио је змајевиту снагу и крила у огњеном сну потлаченог народа о победи над угњетачима.
хајдучка борба утишала и турски зулуми повећали, жалост за јунацима као што су Дојчин, Пријезда, Кајица, Облачић Раде, Змај-деспот изливала се кроз речи Маргите девојке: Браћо моја, српске војеводе, како бисте, како преминусте, а како ли
Прва в ј е р о, потоња н е в ј е р о! И тебе ћу сјутра објесити са у н у к о м Змај–деспотом В у к о м. Кад се дигне к у к а и мотика, биће Турком по Медији м у к а.
“ Ал̓ говори госпођа Јерина: „Нос̓ те ђаво, Облачићу Раде! И тебе ћу сјутра објесити са унуком Змај-деспотом Вуком“.
А да видиш два Јакшића млада! Пију вино на кули Небојши и с њима је Змајогњанин Вуче. Тури очи Змај од огња Вуче, тури очи уз ту воду Саву, док угледа Порчу од Авале, па говори Змај од огња Вуче: „Видите ли, два
Тури очи Змај од огња Вуче, тури очи уз ту воду Саву, док угледа Порчу од Авале, па говори Змај од огња Вуче: „Видите ли, два Јакшића млада, ко се оно низа Саву фула?
Све то гледа Змај од огња Вуче, па с' довати на свога кулаша, па полеће уз поље Врачара; кад је мало Порчу сустигао, па је онда Порчи
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Потрк сукне кроз шуму као змај и док Вањка стигне до њиве, већ је тамо накопана читава хрпа кромпира. Трпај само и носи.
По читаву ноћ чуло се из колибе његово гласно хркање као да дише какав стари змај. Рано ујутру дизао се и кроз шумски сумрак тапао према изласку из Гаја. — Идем напоље да видим је ли свануло.