Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
љућа, од брескве сочнија, од масла бујнија, шљива: бичем надвоје пресечена, јерибасма: месечина у устима, ноздрва змаја, диња, димњак и бунар, зумбул у пролеће, земљани лонац кад стегне цича зима моја је чавка отворена свима!
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
МАЋЕДОНИЈА У свакој планини имаш свога змаја, И виле бродарке покрај свију река, На сваком раскршћу по један краљ чека, И старински напев пољима без краја.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Тек на неком видиш врану или парче репа од дечјег змаја, који је бог те пита с које стране пао и заллео се у грање са којега је лишће давно отпало, а реп ост’о ту да краси
Црњански, Милош - Сеобе 2
зачуђен, како Вишњевски уседа, подижући сам себи ногу, у узенгију, врло високо, а затим скаче у седло, као да уседа змаја. Исакович је дуго гледао за својим гостом, кад би Вишњевски отишао.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Од најпознатијих ћу поменути философа Обрадовића, лингвисту Даничића, песнике Јакшића и Змаја Јована Јовановића и начелника штаба српске војске за време ратова 1912—1915. год., војводу Путника.
Ршумовић, Љубивоје - ЈОШ НАМ САМО АЛЕ ФАЛЕ
ВИДИТЕ АЖДАЈУ 3 ШТА ЈЕДЕ МАЛА АЛА 4 ЗАШТО АЖДАЈА ПЛАЧЕ 5 ИДИЛА 6 ШТА МАЈКЕ ИЗ ЛИВНА НИСУ ЗНАЛЕ 7 ТУЖИЦА ЈЕДНОГ ЗМАЈА 8 БИЛО ЈЕ ПРОЛЕЋЕ МЕСЕЦ МАЈ 9 ЗАПИС О ПАРАДНОЈ АЖДАЈИ 11 ЖУРКАТА НА АКРЕПИТЕ 12 КАД АЖДАЈА НИЈЕ У ДОБРОМ
АКРЕПИТЕ 12 КАД АЖДАЈА НИЈЕ У ДОБРОМ СТАЊУ 14 СЕЋАЊЕ НА АСПИДУ КОСАНУ 15 БАБА РОГА 16 АЖДАЈА СВОМ ЧЕДУ ТЕПА 17 ЈЕДНОГ ЗМАЈА КРАЈА 18 ЈОШ НАМ САМО АЛЕ ФАЛЕ НИ ПЕТ ПАРА Свет је постао без везе, све принчеви и принцезе.
ТУЖИЦА ЈЕДНОГ ЗМАЈА Умоме целом змајевском веку људи ме гоне и главу ми секу, а ја чим њупнем царску кћер одмах ми кажу да сам звер!
бићеш личност негативна, ругобице моја днвна! а твоја ће јадна мајка целог века да се вајка! ЈЕДНОГ ЗМАЈА КРАЈА Једноме змају досади да жив, јер му је живот био страшно сив.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
За калуђера коме сваке ноћи на сан долази како лети о деснују љутог змаја кроз гору која звездом ромиња, а под крилом му, украдена, однекуд из раја, најлепша од младих монахиња.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Љубомир Недић, у једном проницљивом и зловољном чланку о Змају, вели: ако ишта код Змаја ваља, онда су му то дечје песме.
Несрећни сусрет дечјег песника Змаја и критичара Недића поновио се касније безброј пута, с том разликом што су Змајеви и Недићеви потомци често бивали
Исмевано је неуко, рутинско римовање које је, немајући шта да започне, настављало и разводњавало Змаја. Добробит најмлађих је притом увек истицана у први план.
”16 Даље од сведочења дечји песник нити хоће, нити може. То не значи да није никад покушавао: од Змаја, који се, изгледа, деци обратио у стању клонућа и мирења са судбином, до Вуча, Ћопића и Григора Витеза (1911—1966),
Ја само мислим да би дечји песници, од Керола и Змаја до данас, писали песме које пишу и онако како их пишу, и кад их деца уопште не би читала.
Ј. Змаја, Луиса Керола, Едварда Лира и Душана Радовића... Тај, посебан тоналитет, ту умекшану интонацију гласа, осећамо и у нек
Оно што се од њих скрива, то им је најпотребније. Да није тако, зашто би се скривало? 1978. ЗМАЈ И Код Змаја најпре пада у очи безмерна, несуздржана отвореност, окренутост ка другима.
Познато је да су се на Змаја најрадије угледали недаровити ствараоци, опонашајући његов поучни смер. Али и у васпитности, Змај је надмоћан.
Кад би се ослободио васпитне тенденције, он је стварао дечје песме које су до данас остале ненадмашне. И Змаја је, као и данашње дечје песнике, привлачила смелост игре, ирационална узрочност збивања, а подстицај за то он је
Дете је, за Змаја, пре свега Српче мало, које треба упутити у извесне колективне обреде пре него што и постане свесно њиховог смисла и
Најбоље дечје песме у Змаја су управо оне које не теже симболизму басне, па чак ни персонификацији, већ поетску суштину налазе у битним одликама
васпитна акција, у то нема сумње: дечји песник, Радовић је истовремено и васпитач, васпитач васпитача, и, после Змаја, најодговорнији пријатељ наше деце.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
То је алегорично-историјски спев, у коме је опеван рат од 1788—1790. Русије и Аустрије (орлова) противу Турске (змаја). То је песма једног патриота и хришћанина који слави победе хришћанског оружја и почетак ослобођења од Турске.
Његова је невоља што је у поезији после себе имао Змаја и Јакшића, а у филологији као противнике Вука Караџића и Ђуру Даничића.
Од 1860. он се сматра као оснивач нове српске поезије и постаје узор младих песника српских. [Врши јак утицај на Змаја, Б. Атанацковића, К. Руварца, Ј. Грчића и на готово све слабе песнике шездесетих година.] 1861.
Најзад, од Змаја су остале и читанчице за децу и младеж: Предневенче (Загреб, 1898) и три књиге збирке Међневенче (И, Загреб, 1899; ИИ,
1866, у трећем броју Змаја, он је речито изнео програм свог пространог сатиричног рада: »Док се коров и коприва не истребе, не може се добро семе
И отуда код Змаја толико песама сувише пригодних, дневних, локалних, у ствари стихованих новинарских чланака, са страстима које су нам
који је толико одговарао његовој природи, и Бајрона, који је био песнички узор свима романтичарима европским, поред Змаја, који је јако утицао на њега и упућивао га у поезију, он је почео певати у Бечу 1853. године.
и 1912. у Београду. ЛИРИЧАР. — Српски романтизам имао је два велика песника: Змаја и Јакшића. Змај је обимнији и обилнији, разноврснији, шири, идејнији, али Јакшић има јачи темпераменат, особенији је,
Првим својим стиховима стекао је глас, који је шездесетих и седамдесетих година све више растао, тако да се поред Змаја и Јакшића убрајао у најбоље песнике српске. Своје лирске песме покупио је тек 1873. и 1874.
Његови завидљиви напади на Бранка Радичевића (у Зети и Црногорци за 1885) и Змаја Јована Јовановића, против кога је написао целу једну ружну књигу (О Јовану Јовановићу Змају (Змајови), његову певању,
фебруара 1875. Српски романтизам слабо је обделавао комедију, и од Јована Ст. Поповића ниједан од бољих писаца, сем Змаја са Шараном, није се тим књижевним родом бавио. Коста Трифковић наставља прекинуту традицију.
до 1880, није излазио; када се понова кренуо, 1880, имао је око себе од старих још и Змаја, а од младих снага Лазу К. Лазаревића и Војислава Ј. Илића.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
погледа дигнута небу, а овај Ђорђе, мегданџија, ем је коња упропањ нагнао, ем је објеручке скопао копље и пробада змаја огњевита.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Онда три цара стану свога мртва шура гледати и закључе да му живот поврате, па онда запитају најбржа три змаја који може најбрже с Јордана воде донијети. Један вели: — Ја могу за по сахата!
Чујући Стојша из двора овај разговор, изиће и он пред змаја, а змај како га види, стисне се на њега, а Стојша га дочека па се ухвате у коштац те се понеси.
Најпосле Стојша обори змаја и припуши га, па му рече: — Шта ћеш сад? А змај му одговори: — Да си ти мени под коленима као што сам ја теби, ја
Кад прође недеља дана, запита Стојша змаја и за трећега зета, и змај га упути куд ће ићи док не нађе град где су двори и трећега зета.
После тога оправи се Стојша на пут, опрости се са сестром и зетом, па пође да тражи трећега змаја. Идући тако дуго времена, дође опет пред један град и пред градом нађе једну чесму, с које је сав град воду носио.
Чујући Стојша из двора овај разговор, изиђе и он пред змаја, а змај како га опази, стисне се на њега, а Стојша га дочека те се ухвате у коштац па се понеси.
Једанпут Стојша обори змаја и припуши на земљу, па му рече: — Шта ћеш сад? А змај му одговори: — Да си ти под мојим коленима као ја што сам под
А Стојша им одговори: — Шта ја марим за вашега змаја, нека дође нек се наједе зеца. Кад мало час, ето ти змаја; како дође одмах опази да зеца нема па повиче на дворане:
А Стојша им одговори: — Шта ја марим за вашега змаја, нека дође нек се наједе зеца. Кад мало час, ето ти змаја; како дође одмах опази да зеца нема па повиче на дворане: — Ко је то урадио?
све ватра сипа из њега, па полети на чардак, а Стојша га дочека па се понеси: нити се Стојша даје оборити, нити може змаја да обори: најпосле рече Стојша змају: — Како ти је име? А змај му одговори: — Моје је име Младен.
Змајевски цар пристане, и тако пођу њих двојица да ударе на змајеве. Кад она три брата змаја чују да се Стојша удружио и збратио са змајевским царем, и да сад обадвојица иду на њих, они се уплаше па скупе силну
скупе силну војску, те изиђу с војском преда њих, а ови ударе на целу војску, и све разбију и растерају, само она три змаја утекну у ону јазбину.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ЈАКОВ: О, чича! Ти си прост, Ниси читао Мразовићев Магазин за децу. Не у магарца, него у змаја и у аждају претвориће те, само ако оће.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Старино ловче, гдје ти је пушка? Ево језера, правога раја, на њему утва ватрених крила, ту јунак чека троглава змаја, над њим се воћка чаробна свила. Поноћна језа и сати худи, језеро врије и неман гуди. Ко ће јунака од сна да буди?
Ту ти се херој змаја не боји, са мачем спреман у ноћи стоји, нејаке штити, крвнике гази, тражећи правду под земљу слази, разбија браве,
На клупи седи меда, плећат, космат и јак. „Навали народе!“ — виче. — „Имам крушака џак!“ Око кинеског змаја буљук се деце плете, а он за динар — за два изводи ватромете.
Његошу славном из „Горског вијенца“ откиде сјајно перце, пројури бесно народном песмом купећи десетерце. Од Змаја цветну обрсти леју, понешто штрпну и Доситеју.
“ Ускоро, ево, с далека пута, из Кине шаљу дечака жута, из малог села Три-Змаја-Љута. Пишу ми писмо „Другару фини, најбољи дечак то је у Кини, бољега нема. Здраво! Извини!
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
данак; Нешто пред њом росу тресе, Бога моли ђевојчица: “Дај, ми, Боже, да ја видим Свако зв’јере с очицама, Разма змаја планинскога!
Кад ђевојка к мајци дође, Већ за змаја и не хаје. Змаје чека ђевојчицу, Чека данас, чека сјутра; Пуче змаје на камену Чекајући ђевојчицу. — 33.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
Кренућу у облак, усијан ко сач, да набодем змаја на дрвени мач! Донећу из облака, у сенку и пену, девојку дрвеним мачем освојену!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Почела су била и хапшења. Док сам ја читао Змаја, Милетића, Костића и дивио се песми коју је Костић написао о Шекспиру („нашем Вилију“), новосадска полиција похапсила
Запрепашћује ме нискост са којом се борило против Јакшића, око Змаја и Лазе Костића. Ви мислите да то нема везе са оним што ћу вам писати? Видећете да има.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Полу земље Турци му узеше, но пошто је сву облише крвљу и пошто му брата изгубише, змаја љута војводу Уроша, на широком пољу Ћемовскоме.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
почне га тихо молити да бјежи док се није змај пробудио, али он не шћедне, већ узме буздован, па размахне њиме и удари змаја у главу, а змај иза сна маши се руком на оно мјесто ђе га је он ударио па рече ђевојци: „Баш овђе ме нешто уједе.
најмлађи царев син а не оно чобанче, и да су га браћа из зависти оставила на ономе чардаку у коме је он сестру нашао и змаја убио, а то све засвједочи и сестра и оне ђевојке.
еда ли си чуо кад од кога где су двори змаја цара?” Овај га човек лепо упути и каже му и време у које ваља да је тамо.
” Сутрадан кад змај отиде од куће, царев син дође, та му она каже све шта је чула од змаја. Онда он отиде у ону планину к баби, и дошавши к њој рече јој: „Помози Бог бако!
” Кад то змај чује, одмах седне на коња па потерај. А њих двоје кад опазе за собом змаја где их тера, препадну се, те стану нагонити коња да брже трчи, али им коњ одговори: „Не бојте се, не треба бежати.
” Кад то чује коњ под змајем, | а он махне главом и снагом, а ногама увретен те змаја о камен; змај сав прсне на комаде, а коњ се с њима удружи.
ми смо све три у змајевским рукама. Има њих три брата змаја, они су нас однели па нас држе сваки у своме двору.” Онда се узму за руке, па у змајев двор; у двору сестра брата лепо
више куће, а Стојша брже истрчи пред кућу па му не дадне ни на земљу пасти него га дочека у руке па га завитла преко змаја чак на други хатар. Кад змај то види, зачуди се: „Каква то сила гони од мојега двора!
” Чујући Стојша из двора овај разговор изиђе и он пред змаја, а змај како га види стисне се на њега, а Стојша га дочека те се ухвате у коштац па се понеси.
Један пут Стојша обори змаја и припуши га, па му рече: „Шта ћеш сад?” А змај му одговори: „Да си ти мени под коленима као ја теби, ја бих знао шта
Онда га змај узме за руку, па га уведе у двор и учини весеље за недељу дана. Кад прође недеља дана, запита Стојша змаја за друга два зета, змаја огњевита, и змај га упути куда ће ићи док не нађе град, где су двори другога змаја, а онде
Кад прође недеља дана, запита Стојша змаја за друга два зета, змаја огњевита, и змај га упути куда ће ићи док не нађе град, где су двори другога змаја, а онде рече му да ће чути за
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
ГОСПОДАР-ЈОВАНОВА 12 СИМИНА УЛИЦА 16 УЛИЦА ВАСЕ ЧАРАПИЋА ИЛИ ВАСИНА УЛИЦА 20 УЛИЦА УЗУН-МИРКОВА 26 УЛИЦА ЗМАЈА ОД НОЋАЈА 31 УЛИЦА ДОБРАЧИНА 38 УЛИЦА ФИЛИПА ВИШЊИЋА 45 УЛИЦА РИГЕ ОД ФЕРЕ 52 УЛИЦА ЗМАЈ-ЈОВИНА 58 УЛИЦА
година овог века, и да је уметност социјалистичког реализма својим једностраним виђењем обележила тог бронзаног Змаја од Авале.
Од великог угледа и кнез грочанске нахије, Васа је и дале препознавао у себи оног змаја, неосетљивог од вечне младости, кога је сад требало затомити.
То му је било треће пролажење. УЛИЦА ЗМАЈА ОД НОЋАЈА На углу Улице Змаја од Хоћаја и Улице Седмог јула две су куће, једна до друге: једна је стара а друга
То му је било треће пролажење. УЛИЦА ЗМАЈА ОД НОЋАЈА На углу Улице Змаја од Хоћаја и Улице Седмог јула две су куће, једна до друге: једна је стара а друга прастара.
Реч је о углу са којег се, затрпана архаичним мраковима, Улица Змаја од Ноћаја пробија ка Калемегдану. У старој кући на рогљу, сада је фризер; у прастарој, посластичарница.
“ Очигледно да Стојана Чупића, Змаја од Ноћаја, нико није надговорио, али се већ од његове младости говорило да је он дете среће.
Баш у тај час онај се несигурни и млохави коњаник Чупић претвара у сигурног и махнитог Змаја од Ноћаја о коме народни певачи, склони претеривању, кажу да му ни, сабља, ни копље, ни кубура никад не оману.
Победа је, разуме се, Стојана Чупића, Змаја од Хоћаја; али, од победе у њему остаје само нека измрвљена пустош која дуго држи.
Ту, где Улица Седмог јула пресеца Улицу Змаја од Ноћаја, одувек лебди нека стара тама. Постојала је, сигурно, и пре 1810, када су овде, на Зереку, Карађорђеви људи
Гледано са тог угла, небо је већ уско и неприступачно и, само што се зађе у Улицу Змаја од Ноћаја, постаје још уже и још неприступачније.
нема појма куд су измакле те деценије, врти чибукчицу и нада се да су житељи ове улице, који су морали да чују за Змаја од Ноћаја, ипак чули нешто и о Стојану Чупићу. Јер за све што се десило Змају, крив је Стојан.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
син, опет дуго путујући, срете једнога човека, па га запита: — Забога, брате, еда ли си чуо кад од кога где су двори змаја цара? Овај га човек лепо упути и каже му и време у које ваља да је тамо.
Сутрадан, кад змај отиде од куће, царев син дође, па му она каже све шта је чула од змаја. Онда он отиде у ону планину к баби, и дошавши к њој рече јој: — Помози бог, бако!
Кад то змај чује, одмах седне на коња, па потерај. А њих двоје, кад опазе за собом змаја где их тера, препадну се, те стану нагонити коња да брже трчи, али им коњ одговори: — Не бојте се, не треба бежати.
Кад то чује коњ под змајем, а он махне главом и снагом, а ногама у вретен, те змаја о камен; змај сав прсне на комаде, а коњ се с њима удружи.
почне га тихо молити да бјежи док се није змај пробудио, али он не шћедне, већ узме буздован, па размахне њиме и удари змаја у главу, а змај иза сна маши се руком на оно мјесто ђе га је он ударио, па рече ђевојци: — Баш овђе ме нешто уједе.
најмлађи царев син а не оно чобанче, и да су га браћа из зависти оставила на ономе чардаку у коме је он сестру нашао и змаја убио, а то све засвједочи и сестра и оне ђевојке.
Онда три цара стану свога мртва шура гледати и закључе да му живот поврате, па онда запитају најбржа три змаја који може најбрже с Јордана воде донијети. Један вели: — Ја могу за по сахата.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Тамо сам први пут чуо за неког Американца који се звао Франклину а који је помоћу кључа и змаја открио да је муња последица електричног пражњења које настаје између два облака, а да је грмљавина последица
Филаделфију упитао сам надзорника да ли је то било место где је пре сто година чувени Бенџамин Франклин пуштао свог змаја, на што ми је он одговорио да никад није чуо за тог џентлмена, а да ја, по свој прилици, мислим на Виљема Пена.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Ви ћете се лако сетити да је Лаза Костић волео позне Снохватице Јована Јовановића Змаја, и у њима посебно песму „Пчеле и протопоп Недјељко“.
почетку цитирани Мишићев суд да је у језику удес наше поезије, онда су то свакако романтичари, почев од Радичевића и Змаја. Пре свега, језик који им је заједно с усменим стихом наметнут био је, као песнички медијум, крајње нееластичан.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
сама себе воли Нег’ клеветања сносит тако зела; А надеждом га крепи анђел раја: Сав народ спасти кад прободе змаја.
”. — једном је дотакнуто питање извесног утицаја Павла Поповића Шапчанина на младога Змаја. Јован Максимовић је писао (Змајева лектира, Бгд 1906, 4; сепарат из Српског књижевног гласника, књ.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Тако је на насловну страну првог броја Радована ставио песму „Поздрав деци“ чиме је допринео афирмисању Змаја као песника за децу (и Венац песама из 1872. садржи чак деветнаест Змајевих песама). У последњим деценијама 19.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Често је министрирао. Тога малога Ханса је жупник волео необично, и некако као друга. Играо се с њим, правио му змаја и лађе, причао приче, задавао загонетке.
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
сунчеву намесницу У свеопштем мраку Стоји пресрећан на облаку Бос у подераној кошуљи Опасан репом убијеног змаја У путиру препуном крви На пресеченом врату Парчад се његовог мача претварају У дробни хлеб Света мајка Субота По
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
“ Тко ће љута змаја преварити? Тко ли њега спаваћива наћи? Ђорђе се је јунак научио прије зоре свагда уранити, умити се и богу молити, и
речи указују на могућност да је песма о Марку и Ђему настала иа основу неке старије песме у којој се говорило о вешању змаја. 33 Па да видиш части и поштења, а и лепа, брате, дочекања, тј. како се указује почаст, како се гости дочекују.
За змаја, пак, мисли се да је као огњевит јунак, од којега у лећењу огањ одскаче и свијетли.“ алај — одељење војске; застава је
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
да ће натегнути из боце, кад се иза пласта указа некаква огромна чупава и рогата главурда с избеченим очурдама и попут змаја снажно дуну на њ из влажних широких ноздрва. — Дрекавац! — помисли пољар нијем од страха и паде на леђа.
— Ех, она, с оним великим очурдама! — сад већ блаже прогунђа Стриц. — Уплашила би змаја. — Па ипак је ти волиш — напасно зашкиљи Јованче. Стриц букну као ватра и развика се: — Их, зар њу, Циганку!