Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Један његов пасус био ми се нарочито урезао у памћење: „Данас учитељ Змајчић остао без крува и крова. Најогорченије протестирамо проти нечувеном насиљу.
” Или: „Учитељ Змајчић остао данас без крува и крова”. Но гдје ли сам оно прислонио цигару, или (чак и то!) где ли сам оно спремио пасош („на
А знаш ли да је све то у ствари био један блеф? — Је ли могуће? — Него шта! Змајчић је и без тога намјеравао да иступи из службе, твој му је дјед био осигурао погодније мјесто код опћине.
Распалили су протестни брзојав да је све прашило!... Данас учитељ Змајчић са своје шесторо сирочади остао без крува и крова.
Легао сам, удухнуо свијећу, и у себи поновио: „Данас учитељ Змајчић остао без крува и крова.” Па закључих: „ба, видјет ћемо”! Окренуо сам се на десни бок и заспао.