Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Кад смо у планину ушли, већ се смркавало, али се према ведрини вечера лепо видео црвен пут што, као танка змија, пресецаше мрачну Честобродицу, пружајући се час горе у висину, а после опет у поноре.
Украј пута, у једном жбуњу, чуло се шушкање. Погледам боље, а то змија уздигнула главу високо изнад траве, очи јој се сјаје баш као они мали свици у црној ноћи; после се опружи и брзо као
уздахнуо; а кад су ми дали невесту да је као девер водим на прстеновање, у груд’ма ми се учини тако тешко као да ме је змија опасала. Ни речи не говорећи, ишао сам даље.
— И он се, несрећник, грохотом смејао. После се дигао са свога места и као змија се вукао уз поток Николиној кући. Кад је већ близу био, он узе кресиво, стаде иза једнога грма, па је онде кресао.
Он се трже, као да га је змија ујела... После је прекорно погледа и оде настрану... На другој мрачној страни големога ходника седи на једној клупици
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
и кокошке 68 58 Жабе пањ и xугпа 69 59 Две жабе 70 60 Две жабе 71 61 Муха 73 62 Два миша 74 63 Мишић и мишица 76 64 Змија и земљеделац 77 65 Змија и сељанин 79 66 Паун и чавка 80 67 Чавка и остале птице 81 68 Чавка и орао 82 69 Мајмун и
и xугпа 69 59 Две жабе 70 60 Две жабе 71 61 Муха 73 62 Два миша 74 63 Мишић и мишица 76 64 Змија и земљеделац 77 65 Змија и сељанин 79 66 Паун и чавка 80 67 Чавка и остале птице 81 68 Чавка и орао 82 69 Мајмун и делфин 83 70 Мазга
и сикира 112 93 Медвед и пчеле 114 94 Медвед и Циганин 115 95 Жена и муж пијаница 117 96 Кртина и мати њена 118 97 Змија и пила 120 98 Аполон и човек лукав 121 99 Медвед и мајмун 122 100 Ован и јелен 123 101 Зецови и лисице 124 102 Косу
Орлић и сова 197 140 Бик и јелен 199 141 Магарац и Езоп 200 142 Бакарна статуа 202 143 Херкулес 204 144 Дете и змија 207 145 Бик, теле и пастир 210 146 Лисица и вран 212 147 Лисица и тигар 214 148 Овца и Јупитер 215 149 Козе и
Наравоученије Овако бива маленој деци кад оца и матер не слушају.| 64 Змија и земљеделац Змија живљаше у једној јами близу куће земљеделца.
Наравоученије Овако бива маленој деци кад оца и матер не слушају.| 64 Змија и земљеделац Змија живљаше у једној јами близу куће земљеделца. Ови, из некаква сујеверија, многократ могући, не хоћаше је убити.
А змија му одговори: „Све је то залуду, мој комшија! Док год ти гледаш гроб сина твога, а ја мој одсечен реп, прави мир међу на
| 65 Змија и сељанин Змију у време зиме полусмрзнуту нађе сељанин, и из некаквог старопреданаго сујеверија сажали о њој, унесеје
” 97 Змија и пила Змија уђе ноћу уједну ковачницу, Тражећи ту што за јело; нађе пилу и почне је лизати: окрвави језик, но
” 97 Змија и пила Змија уђе ноћу уједну ковачницу, Тражећи ту што за јело; нађе пилу и почне је лизати: окрвави језик, но мислећи да је та крв
Наши, дакле, прародитељи, у свом првом состојанију безлобија, нити су злобе ни лукавства познавали. Дође, вели, змија, и облести Еву, а ова са свом неисказаном својом љубовију к мужу свому, прелаштена будући, препасти и њега.
И ово је исто чему нас Евангелије учи, говорећи: „Будите незлобиви како голубови и мудри као змија!” Није право да зли добре варају и да их за будале држе. То није никаква доброта да те вара свак ко хоће.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Измилела из Божије руке, змија на путу се увија и грчи, као да покушава да се претвори у слово! ПОСЛЕ УЖАСА Шта се то - од века дубље и
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
” — Мало постоја, дође и Карађорђе сам, на дорату, са његовим сеизом Симом. Исто и он каже, али је љутит као змија, мало и говори.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Јес̓, други пут идемо боси. — Одговараше Радан тек онако — нека се говори којешта. — А не бојите се змија кад идете боси? — Јок, не бојимо се! Господин утом разви један замотач у торби, па рече, као чудећи се: — Гле, гле!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Хтеде се дићи али га нешто привезало за земљу и нека грдна, хладна ручурда обви му се око врата, као змија, и стаде га стезати...
и туге и лепоте; па кад човек погледа око себе, а њему се нека сета свије око срца, почне га обузимати студ као да се змија свија... Заврзан развезао разговор: — Ја велим да сваки од нас треба да има бар по десет жена!...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
СУНЧАНЕ ПЕСМЕ ПОЉЕ Јечмена жута поља зрела, Речни се плићак зрачи; Купина сја сунчана, врела, Ту змија кошуљу свлачи. Пут прашљив куд се мравâ вуче За четом црна чета; Железну жицу цврчак суче, Најдужу овог лета.
Окна се гасе; и ноћ зија Језива. Канда у те доби — На прагу стоји весник коби, А зидови су пуни змија. ОМОРИНА Препукла земља жедна вапи, Од Илин-дана огањ пржи; Корито речно празно зјапи, Једва се лист на грани
Све му мирне звезде светле кад се смркне, И пуно је сунца, као чаша вина; Змија на по пута застане да цркне, Држећ мртви поглед пут наших висина.
Лепи, силни, грозни! жељан сам те и ја, Да банеш под маском друга или госта; Да такав, полу-бог, половину змија, Вребаш ме кроз лишће и чекаш крај моста.
Ви живите у земљи која је сва на сунцу, и где зру сви плодови, и где су жене лепе, а обожавате Змију. Пуне су змија све ваше траве, и воде, и зидови ваших кућа, и оне вас поједоше. Божанства су зла и свирепа.
Њено тело се повија од кључева крви као река Атарис која је пуна змија. Али кад под вече прође испод њених вртова неко пурпурно једро и зачује се нека тужна свирала — Она заплаче нежно
овој груди и сувој подини, Где расте само трње и стена рапава, Нема ни мрав да дође у гладној години, Овде и љута змија од глади скапава.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Разговор, к’о што видим, к’о да малаксава. Донеше и вино и чисте чаше, и стадоше сипати. Гђа Сида је била љута као змија, видећи да јој је превучена штрикла преко свију њених рачуна, и у тој срдитој својој немоћи била је готова да учини
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
као кад неко на хируршком столу осети, да је без најдражих својих удова. Као змија вијем се по чаршаву, подижем главу, широко отварам очи, испружам се, грчим трзам, тражим увек твој жарки, твој рајски
Зуби су му цвокотали. Али она дивна, пакосна и витка змија оста мирна, изазивачка: — Удри! Мислиш ли да је мени тешко прећи преко пута?
Африка
На понекоме је, (дословце) и по неколико кила григриа (талисмана). Григри против змија, ножа, куршума, злог погледа, зле мисли, речи, за добар пут, добар лов, удар, и тако у бескрај.
Вуије Ми каже: „Моја је жена цикнула; и кад сам утрчао, видео сам како се змија одвија од ноге наше девојчице. Узео сам штап и убио је.
високе и по четири и по до пет метара, декоративне као готске катедрале; они што су највећа посластица афричких змија. Бој излази пред кућу, и пре но што ће лећи пева окренут месецу.
шуме, тамне, хладовите, тропске, које су баш онакве какве ми замишљамо да су прашуме, пуне боја, огромних цветова, змија, зверских појила. Има своје потоке, своје брзаке, има своје споменике.
Ево брзог шикања великих зечева, пацова и змија. Ево се опет, са стране пута, у чести, пале и гасе, као лантерне, очи мачака–пантера, антилопа, хијена, које и не
јеленске коже и беле чарапе стављене за посету (иначе у Боакеу остале нарочите тешке ципеле и кожне доколенице против змија и мрава у шумама) сасвим су црне. Моје руке и лице такође су гарави, жути и зелени од тог била.
У нашој је такође толико прашине, маховине, инсеката, мртвих змија и угарака, да бој, пре но што развије постеље и столове, мора најпре да је очисти.
На вратима су изрезани фетиши: крокодил, корњача и змија. Више фетиша је представљен лов на хијену и испод фетиша лов на хипопотаме.
Крај је препун змија, а шеф је, само вече раније, срео близу један млади пар лавова. Све то изгледа нестварно и неопасно у овој прекрасној
Нов пут од седам километара навући ће ми грозницу а на путу је ових дана примећено маса змија–пљувачица које се сад паре, због чега су страшно раздражене.
Идем само са једним старцем и неким великим дераном, његовим сином, обојицом из Банфоре. Они су се због змија осмелили да пођу тек кад сам им добавио обућу. Носе две лампе против олује да би осветљавали пут.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Курјуци су јој имали боју црних змија. Имала је лице бело, као у Туркиње у харему, а лепо, као у буле. Мали нос, који је штрчао ружичасто, мала уста, у
Она му, међутим, узе и руку, нежно, па поче да га привлачи ближе. А рука јој је била, у трави, хладна, као змија. Рече Исаковичу да јој Сунце светли у очи, а ничто не видит сја!
биле сасвим голе, према обичају тог времена у Бечу, а косу је имала уздигнуту, тако да се Павлу учини, клупче црних змија. У руци је имала црну лепезу.
Глава је клонула на десну страну, а из уста му испаде млаз крви. Текла је по црном велуру капута као нека црвена змија. Павле је посматрао мртвог Гарсулија, разрогаченим очима. Помисли да је сад свему крај. И њему, и његовим братенцима.
То је, каже, страшан човек. Змија! Павле се онда, пред одлазак да види лазарет, био решио да упозна тог попа Микаила.
Одаје су биле патосане даскама, али је из њих била никла трава. Исаковичу рекоше да има и змија, али тај чудни народ, да их потуку, не да. Каже: чуваркуће су!
за тренут, ћутке, крај хлебова, које је, са главе, била спустила, на земљу, тако да је открила, као клупче црних змија, косу. Кад Исакович, као пошашавио, понови, да је дошао да јој то каже, она се сва промени у лицу.
Она се, одмах, чим јој отац оде, осврте на Павла, као змија, и викну: Зашто је дошао? Ко га је послао? Откуд долази? Шта хоће?
Исакович је одбаци од себе и она остаде, у Гулденпергу, као што остаје кожа змијска, кад змија кожу мења. Отпутовао је, наврат-нанос, из Вијене, у недељу, то јест понедеоник, деветнаестог септемврија, према једном
А крију се мећу шизматике, као змија у траву. Исакович је знао да је кроз Токај, тих година, било прошло неколико стотина сербских официра, и неколико
у неизвесност, после толиких несрећа, брат неће, ни да види, брата, то је за Павла, који је био поносит, била нека змија у грудима, која за срце уједа, нека ватра у глави, која ствара мрак у очима. А није Трифуну био ништа крив.
око Костјурина укрутила, као да су лутке од дрвета, Костјурин Павлу окрете леђа, и потрча, са трибине, као да га је змија ујела.
Теодосије - ЖИТИЈА
У једној нижој пештери испод стене светога велика змија пребиваше. Међутим, звери дивље по до ласку светога у миру с њиме бејаху, и као суседу му никакво зло не причињаваху
са оном поквареном змијом договорише, напрегоше све снаге да га многим нападима од стене и од пештере одагнају. Змија се не усуђиваше да изађе пред очи преподобнога, него у својој пештери дан и ноћ непрестано јаросна шишташе, и шиштањем
И пошто им преподобни ништа није одговарао, раздирни гневом одлажаху. А змија, као што рекосмо, увек јаросна шишташе и узнемираваше преподобнога.
И ја бих сад с тобом мир да имам, али није добро друговање са тобом: Устани, изађи, јер си ми на саблазан!“ А змија, када чу претњу старчеву, још љуће на њега шиштањем сикташе, и из пештере не исхођаше.
с плачем великим рече: „Ево, Господе, видиш невољу моју: из оног места у које ме приведе твоја доброта, из њега ме ова змија лукава гневом и шиштањем изгони.
поуздањем И вером преподобни наоружан, узе мочугу своју и са стене циђе, хотећи да се дохвати пештере у којој живљаше змија.
“ И кад се приближише улазу у пештеру, двоструки напад — анђела с мачем и старца с мочугом — змија не поднесе, него са врха пештере низ провалију побеже и незнано куд у бегу бежећи отиде.
Виде ли славу Бога нашега? Гле, молбу твоју Бог преко мене испуни, и покварена и лукава змија више никада неће доћи. Пази на себе и јачај у Господу, јер ћеш многе нападе морати да поднесеш од бесова који ти овде
А свети, претећи им, говораше: „Телесна звер и клеврет ваш, покварена и вештаствена змија, именом Господа Бога мојега Исуса Христа одавде би прогнана, па ћу се и о вашим маштаријама уз помоћ и именом његовим
Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ
њима ко да срца нема Наљутили се на белутак Разбили га у трави Угледали му срце збуњени Отворили срце белутка У срцу змија Заспало клупче без снова Пробудили су змију Змија је увис шикнула Побегли су далеко Гледали су издалека Змија се око
га у трави Угледали му срце збуњени Отворили срце белутка У срцу змија Заспало клупче без снова Пробудили су змију Змија је увис шикнула Побегли су далеко Гледали су издалека Змија се око видика обвила Ко јаје га прогутала Вратили се на
срцу змија Заспало клупче без снова Пробудили су змију Змија је увис шикнула Побегли су далеко Гледали су издалека Змија се око видика обвила Ко јаје га прогутала Вратили се на место игре Нигде змије ни траве ни парчади белутка Нигде
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
и сама средства и поступци љубавне магије носе хтонска, демонска обележја: делови нечистих животиња (слепи миш, жаба, змија, мрави, кртица), смртна свећа, земља с гроба, мртвачки прстен, смеће, олово итд.
На тај дан су становници Ормана, заправо нероткиње и мужеви без деце, долазили да траже помоћ од змија које су се у то време појављивале из брега Змијарник.
Негде, опет, мисле да ће у том случају дете бити „вечито хладно као змија“. У бољевачком срезу верују: ако змија пређе пут трудници, да ће јој дете које роди брзо умрети.
Негде, опет, мисле да ће у том случају дете бити „вечито хладно као змија“. У бољевачком срезу верују: ако змија пређе пут трудници, да ће јој дете које роди брзо умрети.
А ако гледа када убијају змију, онда ће јој дете „плазити језик као змија“.⁴⁵ За трудницу је чак опасно и да једе храну која је дошла у додир са змијом (коју је змија угризла) јер ће дете
⁴⁵ За трудницу је чак опасно и да једе храну која је дошла у додир са змијом (коју је змија угризла) јер ће дете имати ране на телу (змијоједине).
) Овај необичан скуп животиња које трудница мора да избегава, а који сачињавају: змија, мачка, вук, зец, јастреб, црв, пас, мечка итд.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
За завиднике који писну као змија у процепу изиђе ли чија смелост на видело, рекну ли људи коју реч лепу за нечије дело.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
XИ 1972. 78 ЂАВОЉИ КУРШУМ 80 КЛИС 83 ПОТОП ЗАДОВОЉСТВА 85 ЗМИЈА 87 ЦРНА ТАЧКА 90 НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ 94 ЗАВОДНИК 95 МАДАМ БОВАРИ СА »ТАША« 98 ПРОВИНЦИЈАЛКА 101 НАЈБОЉЕ
Она је вечни сведок несреће попаљених поља, покоља и лелека; равнодушна сусетка најотровнијих змија у Европи, а оно спадало, онај Грк који је умео свашта да доказује, најзад има право што се тиче престизања, па ми се
Питам се како им само не досади толики век? ЗМИЈА Причају да је тај професор био паметан и учен човек, и да своје студенте није водио у велике европске градове у
Кажу да је баш ту, на том месту где је камење било веома ситно, а чудног облика, професора ујела змија! Нико није видео како се то догодило: чули су само да је професор као уздахнуо — погледаше тад његову руку и видеше
се поврати боја, и још кажу да су видели како је устао из мртвих исти онакав какав је био пре него што га је ујела змија, а старац је и даље седео и гледао некуд према оним љубичастим брдима у даљини.
у сну, а можда то и није био сан, казао је, онога дана када је лежао на једном каменом зиду, а његовог пса ујела змија.
Видео је тад, причао је, како се његов пас бори са том змијом и како покушава да је ухвати с репа, и видео је како га змија сикћући уједа, и чим би га ујела, пас је цвилећи одлазио до тог зида на коме је човек спавао, зубима је чупао травке
А ми — стално на путу, све по хотелима. Могли смо за те паре кућу да подигнемо!« А после, кад оду, она змија ће, наравно, прва рећи: »Одакле им само паре за онолику кућу! Сигурно не од плате! Наравно да није од плате.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
То је лепше него Смрдић; а господин Шербулић... не знам откуд долази. СМРДИЋ: Шерб значи влашки змија. ЖУТИЛОВ: Дакле, Киђоји. ШЕРБУЛИЋ (Смрдићу): Ја да знам да једну капљу крви влашке имам — и ту би пустио да истече.
ЗЕЛЕНИЋКА: Нећаче, нећаче, зар сам дочекала да ме змија из руже народности уједе, да ми сунце потавни онда кад сам мислила да најлепше светли?
Милићевић, Вук - Беспуће
А жива свјежа пруга Уне испресавијала се као сјајна змија преко поља, изгубљена покаткад између брежуљака, заустављана млиновима, рушећи се шумним и запјенушаним слаповима који
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Јако даље, јако мени ближе, Једном, брате, баш до стуба стиже, Та до стуба, де сакривен бија, Ао оцо, ујела те змија, Већ помисли е јадан погину, Ни се мако, нити тужан дину, Та од оне големе страоте Мал' ми душа на нос се не оте,
Је л' то време што је посустало, Што с' не миче, што л' се скотурало Као змија на мојим прсима? Ал' је ладно, ух ал' ми је зима! Кад корачим, је л' ово земљица Што л' шобоће кô каква гробница?
И у два јоште умиљата свода Над овима се таде он савија; Тавнина јоште затим од заода Заче се вити кано кака змија, Од више свода доле ти се просу И лепу дивну чинила је косу. 50.
Ал' мисâ једна из друге с' извија, Крај срца с' вију као клупче змија, Он усне гризе а трепће све чешће, Из ока пламен све сјаје жешће.
43. Ал опета ето змија Састави се и оживе, Наже к нама, шиче, зија, Да прогута тиће сиве. Книћанине, амо сада, Не дај гуји да завлада!
Ма што шикну испред ногу? Погледаше, обамреше, Јер пред њима змија беше, Змија једна дуга, љута! Погледа их два-три пута, Тад се пружи, па шичући, Оде својој ладној кући, Тамо,
Ма што шикну испред ногу? Погледаше, обамреше, Јер пред њима змија беше, Змија једна дуга, љута! Погледа их два-три пута, Тад се пружи, па шичући, Оде својој ладној кући, Тамо, дено стена пуче,
А сутрадан нигде ништа; Трећи — срце им се стишта. Скупише се веће збори, И реч мучна зажубори: Она змија — помоз', Боже! Ко противо тебе може! Свак удара крста на се, Да и Вишњи од зла спасе.
Ко противо тебе може! Свак удара крста на се, Да и Вишњи од зла спасе. Она змија, но ма како, Ње већ нигде и никако; Она грдне, грдне јаде На срдашцу свом имаде.
Она змија, но ма како, Ње већ нигде и никако; Она грдне, грдне јаде На срдашцу свом имаде. Као змија пребијена, Од камена до камена Вила се је за њим, вила, Док с' на срце не савила Њему, што јој скриви јако, Што
Ма то ј' скоро николико; Откидоше змији главу, С њом узеше свету страву; Реп се миче и превија, Ма реп јоште није змија.
сукобио, Сваки грдну реч је говорио, Свак вељаше за мојега Рада Да је Цвета гиздава му млада; И та речца као љута змија Око срца мени се савија. Па ајд' напред, по дола, по гора, И стигасмо Раду близу двора.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
ЧУДЕСНА СПРАВА Мој дјед Раде плашио се не само разних животиња (змија, даждевњака и риба) него је зазирао и од многих справа и машина: од пушака, термометара, васер-ваге и тако даље.
— гракну митраљезац. — А опет си спреман да дигнеш њихове орахе, а? — Спреман у свако доба. Таман да змија на њима лежи, ја ћу руком у торбу. — Како то? — забезекну се чича, више радознао него љут. — Како, питаш?
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Снага јој се крши и вије као змија. Само јој очи раширене, чудне, тамне, а опет тако светле... Песма и свирка са свадбе све јаче.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
А пољубац се свија све један до другог, румена, зрачна змија живота руменог. На усти' мојих лежи, на својој пећини, сунча се на сунашцу, твог ока врућини.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
ВЈЕРА ТВРДА У ЈАЧЕГА 198 ЛИСИЦА И КОКОШКЕ 199 КАКВЕ СУ ДЛАКЕ ОНАКВЕ СУ И ЋУДИ 200 ЗЕЦ И ЖАБА КОРЊАЧА 201 ЧОЕК И ЗМИЈА 202 ГРОЗНИЦА И ПАУК 203 МЕЂЕД, СВИЊА И ЛИСИЦА 204 ЈАРАЦ ЖИВОДЕРАЦ 206 ВУК И КОЗА 209 ЗЕЦ И ЛИСИЦА 210 НЕВЈЕРА
У исто вријеме смотри да иде једна велика змија низ дувар, тако се пружила да јој је глава више главе ђевојчине била близу, па се издигне и уједанпут ђевојку у чело
У исто вријеме дођоше и слуге из двора царскога и јаве цару како је шћела змија да његову ћерку уједе. Како то цар чује, одмах отиде у двор па управо у ону собу својој шћери, кад тамо, види змију
На тај глас отиде он у шуму да види шта је. Кад тамо, али се запожарило, па у пожару змија пишти. Кад чобан то види, стане да гледа шта ће змија радити, јер се око ње са свију страна било запожарило и пожар се
Кад тамо, али се запожарило, па у пожару змија пишти. Кад чобан то види, стане да гледа шта ће змија радити, јер се око ње са свију страна било запожарило и пожар се једнако к њој примицао.
Онда змија повиче из пожара: — Чобане, забога, избави ме из ове ватре! Онда јој пружи свој штап преко ватре, а она по штапу изиђ
Кад чобан то види, нађе се у чуду, па рече змији: — Шта је то, у зао час! Ја тебе избавих, а себе погубих. Змија му ,одговори: — Не бој се ништа, него ме носи кући моме оцу. Мој је отац змијињи цар.
Мој је отац змијињи цар. Онда јој се чобан стане молити и изговарати да не може оставити својих оваца, а змија му рече: — Не брини се нимало за овце; овцама неће бити ништа; само хајде што брже.
Онда чобан пође са змијом кроз шуму и најпосле дође на једну капију која је била од самих змија. Кад дође ту, змија на врату чобанову звизне, а змије се све одмах расплету.
Онда чобан пође са змијом кроз шуму и најпосле дође на једну капију која је била од самих змија. Кад дође ту, змија на врату чобанову звизне, а змије се све одмах расплету.
Кад дође ту, змија на врату чобанову звизне, а змије се све одмах расплету. Онда змија рече чобану: — Кад дођемо у двор к моме оцу, он ће теби давати шта год заиштеш: сребра, злата и камења драгога, али
леже младе, али чим јој млади одрасту да би већ могли излетјети и оставити гнијездо, изиће ти из језера страшна једна змија шестокрилка, па уједанпут, када орлетица оде тичићима по храну, испне се на јаблан, и поједе све тичиће.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
НИКОЛА: Е, куме, па то ће она већма планути. КУМ: То се зна! Баба цикне као змија, али он се чини невешт. Колико год пута уђе у собу, ништа друго, него по којипут (опет прети прстом), па онда (шеша се
СТАНИЈА: Вири јакако, а неће да стреља човека у очи ка нека змија. 10. ВЕЛИМИР, с брадом и у униформи; ПРЕЂАШЊЕ ЉУБА: Ево и Велимира. — Гле, дође мајка.
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
СТЕВАН: Видиш како не знаш шта говориш! Море, како ћеш да је укрочаш кад цићи по кући као змија; гди кога види, ту удари.
Сам је пакао морао мога несрећног мужа научити да ме теби у руке преда. Али ће га скупо ова шала стати. Мучићу га као змија, док му живот не исисам. СРЕТА (извади стакло с ракијом): Добро, добро. (Напије се.) Само ти мени млого говори.
Лалић, Иван В. - ПИСМО
тренут на дну огледала; Оком без боје и без зене Будућност ме је погледала, Немушто, мудро и без страсти, Ко кућна змија под довратком; Ма да је све у њеној власти Још увек бол је за повратком На средокраћу, равнотежу, У стање мировања
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Хоћу да кажем, било је сувише лепо да би дуго трајало. Кладила бих се у шта год оћете да је та змија донела несрећу! Она и нико други! Ево како је било: Тог дана сам, као и обично, шетала псетера по Топчидеру.
— рекох. — Опростите што сам индискретан, али кажите ми, молим вас, је ли можда за вашим столом малочас била једна змија? — Змија? — запрепастих се ја. — Каква змија? Да сте га само видели како је убио тутањ из „Три грозда“.
— Опростите што сам индискретан, али кажите ми, молим вас, је ли можда за вашим столом малочас била једна змија? — Змија? — запрепастих се ја. — Каква змија? Да сте га само видели како је убио тутањ из „Три грозда“.
— Змија? — запрепастих се ја. — Каква змија? Да сте га само видели како је убио тутањ из „Три грозда“. Готово ми га је било жао, онако престрављеног, на часну реч!
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Пева душа поврх драче. Звече, звече беочузи. Зрак се круни са пшенице у оловне препелице. Иван-цветом змија пузи.
Отпала је плоча с клина. Мрзне у сну детелина. Перуника круну свила у предворју ништавила. Лежи змија испод снопа. Отклопљена зјапи строфа. (Други преде, трећи мота танку жицу од живота.
Измоли се, стјавице: жижи жижац с виљушке; испод пјага земја се смије жутим зјèвчићем; музе змија кјавице пун мијека чанак је. - Сувим кашљем креја се са цјепала закашље. Капне мјесец катраном.
Олистала буником крене кућа ỳ шуму. А У НУЛИ АЗ То што лије - то је лирска злоб. Змија главу сколутне под реп и трзајем залелуја зоб. Шумско сунце ублажује коб.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
И вук, и медо, па чак и — овца, познају јежа, славнога ловца. Јастреб га штује, вук му се склања, змија га шарка по сву ноћ сања. Пред њим, дан хода, шири се страва, његовим трагом путује слава.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
— Шта се догодило? — Нашао даждевњака, па мисли да је змија. — Разуме се да је змија, — каже рибар. — Змија са ногама! Сутра ћеш наћи и рибу која има ноге.
— Шта се догодило? — Нашао даждевњака, па мисли да је змија. — Разуме се да је змија, — каже рибар. — Змија са ногама! Сутра ћеш наћи и рибу која има ноге. — Кажем ти да је змија.
— Шта се догодило? — Нашао даждевњака, па мисли да је змија. — Разуме се да је змија, — каже рибар. — Змија са ногама! Сутра ћеш наћи и рибу која има ноге. — Кажем ти да је змија. — Гледај како се ухватила за штап.
— Разуме се да је змија, — каже рибар. — Змија са ногама! Сутра ћеш наћи и рибу која има ноге. — Кажем ти да је змија. — Гледај како се ухватила за штап.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Ту гњездо јеина вије, И змија одвратно мили и гуштер по травном поду. ВИИ НА НОВУ ГОДИНУ Лете дани и године, Вечитости то је ход — У свечаном
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Ми пољем ширимо руке наузнак легли, потоци теку низа стране ко дуге сахране. С вечери прилази поворка змија да се братими, у руци сјајни пехари отрова пуни, бежимо с ове белеге зле црна браћо!
за пут, поздрави се с дрвеним рукама светаца огрезлим у крв и млеко, гледај у сводовима џамија дрхтање белих змија, подеси своје време по кућним сатовима вечности, сагни се под поноћним звоњавама бистрим и тешким као да ти
На једном месту помислих: овде ће ме сигурно змија ујести. И на том месту у полутами жбуна, по звуку звонком, нађох извор воде која се разлива по земљи, и тек пошто се
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Митраљез умуче... Можда се само притајио док не промени место. Змија се не плаши трња, већ је треба тући у главу. У челичне цеви улетеше жуте разорне гранате.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Полако само... тихо као сенка... Расклањај руком пера кукурузна, да не шуште, па хајде напред опрезно лагано.. као змија кроз честу... Ено крушке... Хм, треба обићи са друге стране, откуд је кукуруз до саме крушке, а одовуд је пољана....
Да ли је то истина, Боже, да ли је не варају очи и слух?!... Полако још напред, вуци се као змија међу бурумцима и зеленим перјем кукурузним... још, још... Даље се не сме, већ су ту пред њом...
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ Седели су у горици, Док се јасно сунце роди. Пишти Рада како змија: “Јао, леле, мен’ до Бога, Како ли ћу мајци ићи?
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Пред њима зинула провалија, обрасла гором и шибљем, па хуји и шушти, а на дну ње вијуга се, као змија, међ' суморним стењем и жубори планинска речица, те казује путницима, да ова чељуст није мртва, да има живота...
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
СТОНОГЕ 121 БАЛАДА О ПЧЕЛИ ЛЕЊИВИЦИ 123 ГДЕ СПАВА ВРАБАЦ 127 ОРАО И ЗМИЈА 128 ПСИ И ПРОГРЕС 130 СТРАДАЊЕ ЖИВОТИЊА 132 КРАВЉА ЉУБАВ 134 НАЈВАЖНИЈИ ПУТ ИСТОРИЈЕ 136 МОЈА БОТАНИЧКА
На тој мотки, мачке се не бојећи, Преспављује врабац (а он спава стојећи). ОРАО И ЗМИЈА Орао, са змијом у кљуну, Испод облака пљуну, И узицу живу, вијугаву Баци у зелену Дубраву.
” И нагло, у ковитлац, Спусти се као хитац На падину травног предела (А змија је, над њим, лебдела.) Скачући по трави, све као Да плеше, он ју је чекао, Док му, насред ливаде, Поново у кљун
Монахиња Јефимија - КЊИЖЕВНИ РАДОВИ
и ва васех благих вазвеселил јеси варученије ти христијани и мужаставним срцем и желанијем благочастија изашал јеси на змија и сапостат божаставних цркав, расудив несатрпимо бити срцу твојему зрети христијани отачаствија ти обладајемим бити
Темже и две желајеме получил јеси: и змија убил јеси и мученија венац васпријел јеси от Бога. И ниња не ва забвеније постави вазљубљенаја ти чеда ихже сирих
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
О, ко змија лута кошуљицу своју, Оставити беду, несрећу и злобу, И ударце бича стечене у зноју, И свемоћну подлост и општу гнусобу.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
“1 Да им се име не би споменуло, казује се „нечастиви“ за ђаво, „вран“ за враг, „дугачка“ и „неспоменица“ за змија, „окамењак“ за вук, „поганац“ за миш, „каменица“ за вештицу, „дјед“ за месец итд.
Тако ме не прождрла пучина морска! Тако ме не разгубао твој хљеб! Тако ме не такла љута змија усред ока! Тако ме оружје не издало кад је највећа потреба! Тако ме прије сјутра у мртве очи не љубили!
Тако пепео не сијао мјесто сјемена другога! Тако се небо нада ме не пролило! Тако се не вукао потрбушице као змија љутица! Тако се не згрчио као кљувко у решето! Тако се не савио као срп! Тако се по рђи не познавао!
Врви војска као челе из улишта. Вредан као пчела. Врти се као лептирица око свеће. Вуче се као пребијена змија. Глади се као мачка. Гледа као маче у тиче. Гледи ко змиче из траве. Господски иде као патка по дубоку виру.
Умиљава се кô мачка. Ушкиљио очима као лисица на кокош. Хукће као јејина. Цепти као риба на просуљи. Цичи као змија у процепу. Црн као гавран. Шарен као детлић. Шепури се као ћуран. Шири се као паун. Шиче као гусак.
Да га човек привије на рану, излечио би је. Да га уденеш у иглу, — тако је танак. Да змија окуси од њега, отровала би се. Да имаш двије главе не би га преварио. Да може попио би га у капљици воде.
— Од лоше њиве — чанак сочива. — Зла работа гора плаћа. — Ко се пса не одбрани, не умоли га. — Змија, кад не може да уједе, репом ошине. — Ко сваког слуша зло чини, а ко никог још горе.
— За кућом некаквога човјека, који је имао једнога сина, дијете од неколико година, била под каменом у рупи змија, која је често излазила, те се пред рупом својом сунчала.
човјека узме сјекиру, те змији, која се била као удомаћила и није се од њега ни бојала, пред рупом одсијече реч; а змија се расрди те њега уједе и зада му смрт, па утече у своју рупу и престане више излазити на сунце.
А змија му одговори из рупе: „Можемо се помирити, али док ја гледам мој реп, а ти твога сина гроб, дотле правог пријатељства ме
Тако се приповиједа да је некакав цар имао кћер за коју му некакав гатар или пророк каже да ће је ујести змија и да ће јој од тога бити смрт.
Цар чувши то начини кћери својој двор од стакла у који се ни мрав није могао увући а камоли змија, и из њега је никуд није пуштао напоље. Кад царевој кћери дође суђен дан, она здрава читава заиште грожђа да једе.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
47 5. СТОЈША И МЛАДЕН. 52 6. ЂАВО И ЊЕГОВ ШЕГРТ. 56 7. ПРАВА СЕ МУКА НЕ ДА САКРИТИ. 58 8. АЖДАЈА И ЦАРЕВ СИН. 60 9. ЗМИЈА МЛАДОЖЕЊА. 63 10. ОПЕТ ЗМИЈА МЛАДОЖЕЊА. 65 11. КОМЕ БОГ ПОМАЖЕ, НИКО МУ НАУДИТИ НЕ МОЖЕ. 68 12. ЗЛАТОРУНИ ОВАН. 71 13.
ЂАВО И ЊЕГОВ ШЕГРТ. 56 7. ПРАВА СЕ МУКА НЕ ДА САКРИТИ. 58 8. АЖДАЈА И ЦАРЕВ СИН. 60 9. ЗМИЈА МЛАДОЖЕЊА. 63 10. ОПЕТ ЗМИЈА МЛАДОЖЕЊА. 65 11. КОМЕ БОГ ПОМАЖЕ, НИКО МУ НАУДИТИ НЕ МОЖЕ. 68 12. ЗЛАТОРУНИ ОВАН. 71 13. УСУД. 74 14.
Бјела бјелу ћера преко б'јела поља: дај ми, бјело! б'јела љеба испод б'јела скута. 7. Божје саздање, љуцко створење, змија оседлана. 8. Випоје поји, на копљу стоји, да није випоја, не би било никога. 9. Вићак виси, вићка зја, вићак вију!
52. Попови. 53. Лула и чибук. 54. Пушка. 55. Кад човек иде у воденицу. 56. Гљива. 57. Огледало. 58. Змија. 59. Сито. 60. Ђетао и црв; тичје гнијездо и змија. 61. Прстен на прсту. 62. Ђетао и црв; тичје гнијездо и змија.
55. Кад човек иде у воденицу. 56. Гљива. 57. Огледало. 58. Змија. 59. Сито. 60. Ђетао и црв; тичје гнијездо и змија. 61. Прстен на прсту. 62. Ђетао и црв; тичје гнијездо и змија. 63. Челе. 64. Чешаљ и уш. 65. Јаје. 66.
Змија. 59. Сито. 60. Ђетао и црв; тичје гнијездо и змија. 61. Прстен на прсту. 62. Ђетао и црв; тичје гнијездо и змија. 63. Челе. 64. Чешаљ и уш. 65. Јаје. 66. Коса на глави. 67. Брада, уста, нос, очи, коса и чешаљ. 68. Кревет.
(Како су радиле онако су и прошле) послала ми је госпођица Милица Стојадиновића из Врдника; 9. (Змија младожења,) и 10. (Опет змија младожења) послао ми је Земунски учитељ Г.
(Змија младожења,) и 10. (Опет змија младожења) послао ми је Земунски учитељ Г. Димитрије Чобић; као што је ова последња, оваку ми је од прилике послала и
На тај глас отиде он у шуму да види шта је. Кад тамо, али се запожарило па у пожару змија пишти. Кад чобан то види, стане да гледа шта ће змија радити, јер се око ње са свију страна било запожарило, и пожар
Кад тамо, али се запожарило па у пожару змија пишти. Кад чобан то види, стане да гледа шта ће змија радити, јер се око ње са свију страна било запожарило, и пожар се једнако к њој примицао.
Онда змија повиче из пожара: „Чобане, за Бога, избави ме из ове ватре!” Онда јој чобан пружи свој штап преко ватре, а она по штапу
Кад чобан то види, нађе се у чуду, па рече змији: „Шта је то у зао час! ја тебе избавих а себе погубих.” Змија му одговори: „Не бој се ништа, него ме носи кући моме оцу. Мој је отац змијињи цар.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
Напастима различитим змија непријатељска подигла се на стадо твоје, али њу, оче, оружјем крста и молитвом својом умртви, и Мир Од Бога отачаству
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Два или три коракљаја измакнем се и тада познам да оно на врху накривљено, то је зла змија окренула била главу к мени, чекајући ме да ближе дођем.
— проклет аренда — закуп, најам архимандрит — први свештеник у манастиру архитектон — неимар, зидар аспида — змија Астреја — грчка богиња правде благовољење — пријатељско расположење благовон — мирисан благовоспријатије — дочек
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Низ тебе сав крвари Медвед са венцем од иња И слепе слонови стари. Препун си змија, мајмуна. Док негде у дну тек тиња У сетном сну златна куна. НИТИ Једном нас ту, где нас има, Неће бити.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
ПРВА 5 ГЛАВА ДРУГА 47 ГЛАВА ТРЕЋА 106 ГЛАВА ЧЕТВРТА 152 КОРЕНИ За мном су гореле шуме и пут. Змија нисам да и реп у земљу увучем. Зуби су ми се клатили, али сам на курјака личио.
Ножем ће ме искасапити. Свалио се на јастук и згрчио као сасушена махуница. Кућа му је постала зверињак. Милунка је змија. Избациће је напоље. Одмах. Још док не сване. Сунце даје не затекне у његовој кући.
Сунце даје не затекне у његовој кући. Клонулост, јача од желе, спречавала га да устане и најури ташту из куће. А та змија сада спава. Мирно. Моје једе, моје пије, под мојим кровом се греје, а оглави ми ради. И Аћим сада хрче.
по лицу, младо лишће му мили по челу, јер је ноћ, па је и лишће црно, иако се не види, црно је, а ветар лако, као змија по ливадској трави, лута јабучаром. И он лута јабучаром. Небу су тешки облаци, а њему је тесно под њим.
Зато није хтео онда у ливади, кад су пластили сено. Да видиш шта је мушко. Имаш да се вучеш на трбуху као змија па да заслужиш то што ти треба. Принесе свиралу устима, писну кратко и врати је на колена.
толико мршава и ружна, и само је то осећао, и као да је није жалио у тим тренуцима док се, као усправљена и ољуштена змија, грчила уз чађав зид поред разапете телеће коже, искрзане на крајевима, са стиснутим песницама налик на телеће папке.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Као да је нека срећа бити лав! Пустиња је усијана, пуна трња, пуна змија, а можда и над лавом постоји лав? Плачка је мучила глад, мучила врелина, мучила жеђ.
Кад би бар био звезда! Звездама нико ништа не може. Блиставе су, далеке, вечне, а њега до зоре може ујести змија, однети ветар, затрпати пустињски песак. »Можда још и пре зоре?
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
О! к'о змија лута кошуљицу своју, Оставити беду, несрећу, и злобу, И ударце бича стечене у зноју, И свемоћну подлост, и општу гнусоб
Попа, Васко - КОРА
то је то непозвано Страно присуство ево га Језа је на пучини чаја у шољи Рђа што се хвата На рубовима нашега смеха Змија склупчана у дну огледала Да ли ћу моћи да те склоним Из твога лица у моје Ево га трећа је сенка У нашој измишљеној
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
исечка остентативно извијуру круто уштиркане чипке, са дугим, фино рашчлањеним, златним ланцем који се, као каква змија, обавио око његова врата, а његова два краја, придржавана покретном споном један поред другог, спуштајући се преко
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Не, него за себе самог! И велики сунцокрети окренути су овамо, биће тако фино; пуно је воде и змија и скорпија и црви, и три распала леша твоје деце коју си мучио.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
А гдје престаје сујета, почиње шутња. Контрадикција. Цирцулус витиосус. Ето је, и ту, у још једном смислу, симболичка змија која сама себе уједа за реп можда најбоља графичка фигурација зачараног круга умјетности. Помучасмо мало.
Сплет узаних, вијугавих стазица разбјежавао се пред њим на све стране, попут клупка затечених змија. Колико стаза ту има! Шире се као лепеза! Као делта! Пази! то су могућности! Делта могућности!
Ускоро ће бити обљетница Мајине смрти. Стари знанац, породична болест! Питома змија покућарка. Љупка, складна болест. Готово особа из породице.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Ено и забрана!... Како се тамни!... — А врбе поред реке... извиле се тамо и амо као змија. — Сад не марим да умрем. — Море, живећемо, Стале!...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
ПРСТЕН 19 ЗЛАТНА ЈАБУКА И ДЕВЕТ ПАУНИЦА 28 ЧАРДАК НИ НА НЕБУ НИ НА ЗЕМЉИ 38 АЖДАЈА И ЦАРЕВ СИН 40 АЛА 46 ЗМИЈА МЛАДОЖЕЊА 49 БАШ-ЧЕЛИК 54 СТАРАЦ ПРЕВАРИО ДИВОВЕ 70 ОЧЕВ ТРС 73 ТРИ ЈЕГУЉЕ 82 ЗЛАТОРУНИ ОВАН 85 ЦАРЕВ ЗЕТ И КРИЛАТА
215 ЧОЕК И ЗМИЈА 216 ЗЕЧЕВИ НИЈЕСУ НАЈСТРАШИВИЈИ 217 ЗЕЦ И ЖАБА КОРЊАЧА 218 ПАС ХТИО ГРАДИТИ КУЋУ, ПА НЕ ХТИО 219 ЗВАЛИ МАГАРЦА НА
На тај глас отиде он у шуму да види шта је. Кад тамо, али се запожарило, па у пожару змија пишти. Кад чобан то види, стане да гледа шта ће змија радити, јер се око ње са свију страна било запожарило, а пожар
Кад тамо, али се запожарило, па у пожару змија пишти. Кад чобан то види, стане да гледа шта ће змија радити, јер се око ње са свију страна било запожарило, а пожар се једнако к њој примицао.
Онда змија повиче из пожара: — Чобане, забога, избави ме из ове ватре! Онда јој чобан пружи свој штап преко ватре, а она по штап
Кад чобан то види, нађе се у чуду, па рече змији: — Шта је то, у зао час! Ја тебе избавих, а себе погубих. Змија му одговори: — Не бој се ништа, него ме носи кући моме оцу. Мој је отац змијињи цар.
Мој је отац змијињи цар. Онда јој се чобан стане молити и изговарати да не може оставити својих оваца, а змија му рече: — Не брини се нимало за овце; овцама неће бити ништа; само хајде што брже.
Онда чобан пође са змијом кроз шуму и најпосле дође на једну капију која је била од самих змија. Кад дођу ту, змија на врату чобанову звизне, а змије се све одмах расплету.
Онда чобан пође са змијом кроз шуму и најпосле дође на једну капију која је била од самих змија. Кад дођу ту, змија на врату чобанову звизне, а змије се све одмах расплету.
Кад дођу ту, змија на врату чобанову звизне, а змије се све одмах расплету. Онда змија рече чобану: — Кад дођемо у двор к моме оцу, он ће теби давати шта год заиштеш: сребра, злата и камења драгог, али ти
Када мали пође, а змија, царска кћи, пође за њим. — Куда ћеш ти? — упита отац. — Како куда? Идем са побратимом главом по свијету, када га ти
Цару би жао кћери, кан̓ ти кад му је једна, па поврати младића и даде му тражен прстен. Тада га змија посестрима испрати до онога мјеста гдје су се први пут састали, па ће му: — Кад год ти што устреба, принеси прстен к
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Не ти је соко на руку. Но ти је прстен на руку. Не дај ме, стара, не дај ме! Паде ми змија на ноге. – Не бој се, душо, не бој се! Не ти је змија на ногам, Но ти су жуте папуче.
Не дај ме, стара, не дај ме! Паде ми змија на ноге. – Не бој се, душо, не бој се! Не ти је змија на ногам, Но ти су жуте папуче.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ВАСА: Оно јест... знам како ти је! ЖИВКА: А знаш ли ти, Васо, шта ја мислим, која ме је змија ујела? ВАСА: Не знам. ЖИВКА: Нико други него госпа Ната. Руку бих у ватру мет'ла, ако то није њено масло.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
Са сваке, кукавац, стране страдати морам. ЕВИЦА: Чекај мало, Васо. ВАСИЛИЈЕ: Иди, ти си отров, ти си змија пред мојим очима. ЕВИЦА: Та чекај, кад ти кажем. Кажи ми шта је то решконта, једе ли се? Како изгледа, да видим.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
кржљавим чути нећемо ИИИ Крв откуцава кораке и смрт и једне вечери после живота крв престане да буде птица постане змија у трави па свуноћ деца плачу мртви су на левој страни узалуд упаљене ватре чекају њихов повратак њихова ноћ са нашим
Краков, Станислав - КРИЛА
Потом се остале чете почеле понова да крећу, и од дуге као змија поворке, која је непрестано избијала, поче се образовати широки но збијени построј.
Пењали се каменом стазицом. Ивон је дизала високо сукње и плашила се скривених змија под камењем. Лишће је шипрага било тамно и невесело климало на њих. Али се зелене ивице на врху планине весело смешиле.
Петровић, Растко - АФРИКА
На понекоме је, (дословце) и по неколико кила григриа (талисмана). Григри против змија, ножа, куршума, злог погледа, зле мисли, речи, за добар пут, добар лов, удар, и тако у бескрај.
Вуије Ми каже: „Моја је жена цикнула; и кад сам утрчао, видео сам како се змија одвија од ноге наше девојчице. Узео сам штап и убио је.
високе и по четири и по до пет метара, декоративне као готске катедрале; они што су највећа посластица афричких змија. Бој излази пред кућу, и пре но што ће лећи пева окренут месецу.
шуме, тамне, хладовите, тропске, које су баш онакве какве ми замишљамо да су прашуме, пуне боја, огромних цветова, змија, зверских појила. Има своје потоке, своје брзаке, има своје споменике.
Ево брзог шикања великих зечева, пацова и змија. Ево се опет, са стране пута, у чести, пале и гасе, као лантерне, очи мачака–пантера, антилопа, хијена, које и не
јеленске коже и беле чарапе стављене за посету (иначе у Боакеу остале нарочите тешке ципеле и кожне доколенице против змија и мрава у шумама) сасвим су црне. Моје руке и лице такође су гарави, жути и зелени од тог била.
У нашој је такође толико прашине, маховине, инсеката, мртвих змија и угарака, да бој, пре но што развије постеље и столове, мора најпре да је очисти.
На вратима су изрезани фетиши: крокодил, корњача и змија. Више фетиша је представљен лов на хијену и испод фетиша лов на хипопотаме.
Крај је препун змија, а шеф је, само вече раније, срео близу један млади пар лавова. Све то изгледа нестварно и неопасно у овој прекрасној
Нов пут од седам километара навући ће ми грозницу а на путу је ових дана примећено маса змија–пљувачица које се сад паре, због чега су страшно раздражене.
Идем само са једним старцем и неким великим дераном, његовим сином, обојицом из Банфоре. Они су се због змија осмелили да пођу тек кад сам им добавио обућу. Носе две лампе против олује да би осветљавали пут.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Устрану мало! ЋЕРИМ (уклања се): Змија!... И ту се нашао!... ГЛАВАШ: И то је чуо?... Па шта ће с тим?... ХАСАН: Поручио је да те призовем — Оружје беше
КОЛЕБАН (споља): Но прими лепо моју понуду, Док није огањ цеви гараве На крову твоме свећу ужегô, Те ћеш кô танка змија пиштећи, Кроз црвен пламен главу носити! ЋЕРИМ (споља): Та шта га молиш, Колебане!...
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
тужан пустолина грдна, Моје ломне груди порушена црква, Увенуло цвеће по гробу се њија — Кâ да га је љута отровала змија; Побегле су тице од сува растиња... Само још у цркви мали жижак тиња. Куд ћеш, момо, куд ћеш у пустињу ову?
XXВИ Судбина се зове, — како л’? Ова рука тако ледна, Рука хладна као змија, Рука злобна, — не знаш чија. Лева страна наших груди, То је њено игралиште; Има нокте кâ у тигра, — Срцима се
ЛXИИ Сваку нашу срећу Страшна авет вија; Испод сваког цвета Скривена је змија. Сваком часку миља Нека клетва прети; Свака радост наша Љуто нам се свети.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Отворих очи. И тада угледах како у ваздуху лебди вијугаво тело неке змије. — Откуд ова змија? — питао сам усплахирено. — Појави се из камењара, те је поткачих бајонетом.
— Јеси ли чуо за змију наочарку? — Чуо сам... То је нека отровна змија. — Врло опасна. А знаш ли како је хватају? — Не знам — вели онај. — Она живи у топлим пределима.
Уверавао сам себе да овакав сан не бих сањао да нисам видео змију. Али зашто баш на мене да наиђе змија!... Моје размишљање прекрати ордонанс, који ми јави да ме зове командант батаљона.
очима појави се нека гужва, читав сплет од жица и гвоздених шипки, испреплетаних толико густо да се између њих ни змија не би могла провући. Овде-онде рупа. Између жица израсла трава. Прва је мисао била: овуда Бугари не могу лако да прођу.
Онда један напред, остали за њим. ОД вас петорице има да се направи једна змија. — Командир се обрати Драгану. — Извршићете после пробу са њима. — Знамо, господине капетане...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Пак ће опет, веруј, овог лета бити Да ће се и она дати намолити. Што је годер змија у морској глубини, И што је год звери у шумској пустињи, Да су све у једној жени ове ћуди, Не б' фалило моје
— крошто допустисте, безакона уста? Змија ако ује, ватром је сожежу, вол ако убоде, за рогове вежу; Узду мећу коњу, клипове децама, звере стежу, бију горко
Вуку, Премда то стоји сад у мојој власти, Но ономе ћу задат смртну муку Кој’ њега учи да све упропасти, А кад већ змија остане без главе, Тад не треба нам за лек боље траве.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Ил’ мислиш не знам ја — и не зна род Шта нам та змија твоје љубави У отрованим спрема грудима? Мислиш да нисмо чули шта ће таст?... Па није л’, Ђурђе, све то поруга?
) КНЕЗ ЂУРЂЕ: Та знао сам га, небрата мога! Разумевô сам подлаца тога И гле, где пустих да ме отрује Речима јетким змија погана?... Па и тог анђела!... Е бог те убио! И на сунце је отров прснуо, Јелисавето, звездо дивотна!
МИРА: А сад? Зар не знаш више љубити? СТАНИША: Ја не знам — Не знам ни како ми је, Откад ме она змија уједе, Чисто ми срце поста дивије.
самој природи, Оног се дана море љуљало И рикајући гневно, ђипаше Мутнијем песком море шибајућ — А с облака се змија јављала Присипајући огањ срдито, Потресала је ломни трескови Планина даљних темељ камени.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
„Отвори, по Богу брате!“ — пишти Ђурђија ко змија у процијепу. „Отвори, оћорависмо! Помагајте, људи, поцркасмо!“ — „Оче и у Христу брате, тако ти све те причести и
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Кô вечерње небо врх пешчаних степа, И тражи у поноћ сласти непијене, Док оловно срце стеже се и цепа И челична змија сикће на њ и пљује, Стакластих очију и сребрна репа.
Чело пуно змија кô страшна Медуза, Клецаве су ноге, спарушкане дојке, Црне жиле — оков самртничких уза. * Уцвала је лоза, миришу
(1911) ГРИФОС Ти, црвена жено, с очима од ватре, Страсна као море, разблудна кô змија, Тражиш моје хоћу, да твој жар га сатре, И сиктању твоме мој грч бола прија.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
безбожника; Хладна, нема — За радости и за злости Непомична, неосетна, У којојзи отров-срце, Уморена љута змија, На узглавку — вечном мраку, На камену од увреда, Размрскана, ћути, спава... Ја сам стена... ал’ крвава!...
стотина Црних риза и мантија — Али нигде ведра лика; Већ кô она туга тија Спустила се помрчина, Па се ваља као змија По грудима становника... Само оне црне звери, Што ђавољи шапат чују Само црни калуђери Подмукло се осмејкују.
Дигоше се ћелепуши, Кô да друга коса ниче; Па кô змија када сиче, Сав се сабор запенуши: „Тешко теби, несрећниче! Тешко твојој гршној души!
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
ИМАЛО МАЛО ГОЛУПЧЕ Имало мало голупче, Гуги ми гугило мало. За риђу змију кроз недођију Гини ми гинуло мало. Змија га једом зачедила, На дојци се скотурала, С млеком да једа подоји, Гини ми гинуло мало.
Дечицу редом подавила, Белу му неву оставила, Лепотом је наресила, Гини ми гинуло мало. Змија се у срце увукла И мамила и мамила... У целов јед... Гини ми гинуло мало! НИНА МИ НИНА, СПИ, БЕЛА!
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
, 37), Ђурђеву дану (іб., 49). Сви ови колачи јесу жртве прецима, или хтоничним демонима уопште: Младенци су дан змија [= душа], и има их четрдесет, а то је мртвачки број код пас (упор. нарочито М.
с., 204). Кад човек лежи на трави близу б., не мора се бојати да ће га ујести змија (»због мириса«, ЛМС, 139, 88). Лек од болова у ногама и леђима (ГЗМ, 20, 1908, 346; ЗНЖОЈС, 11, 262), срдобоље (ЖСС,
Г. се терају и змије: у басми која се говори о главном змијском дану, Јеремијином дану, избола је змија очи »на два трна глогова, на четири шипова« (ЖСС, 124; Венац, 14, 1929, 528. Упор. Тхеоцр. 24, 88, где је г.
Упор. Тхеоцр. 24, 88, где је г. такође употребљен за уништење змија). Да се змија не би »повампирила«, предузимају се и друге радње, и то увек оне којима се иначе спречава повратак
Упор. Тхеоцр. 24, 88, где је г. такође употребљен за уништење змија). Да се змија не би »повампирила«, предузимају се и друге радње, и то увек оне којима се иначе спречава повратак умрлих људи.
Када се, 1933. године, у околини Струге појавило врло много змија, људи су их најпре убијали и онда, без обзира на то што су већ мртве, сваку без изузетка спаљивали.
»Постоји, наиме, стари обичај да се змија мора спалити, јер иначе она оживи« (»Време« од 26. марта 1933). Овај интересантан обичај може послужити као нов доказ
, ѕ. в. мела, и ЗВВ ‹= Зеітѕцхріфт деѕ Вереінѕ фüр Волкѕкунде› 11, 122); или бела змија, и поред ње златна јабука (ЗНЖОЈС, 1, 10). Ако би човек, док та бела змија спава, полако убрао и.
Ако би човек, док та бела змија спава, полако убрао и., скувао је и воду попио, свака би му травка казала од чега је лек (ЗНЖОЈС, 1. с.).
Њоме се убија ђаво (или бар тера, СЕЗ, 41, № 17; 66), змија (»јер је л. свето дрво, а змија је ђаволска«, ГЗМ 6, 370), оживљују људи (СЕЗ, 41, № 12); Бог њоме ошине Луку и
Њоме се убија ђаво (или бар тера, СЕЗ, 41, № 17; 66), змија (»јер је л. свето дрво, а змија је ђаволска«, ГЗМ 6, 370), оживљују људи (СЕЗ, 41, № 12); Бог њоме ошине Луку и претвори га у вола (иб.
нашла имела, под том л. има гуја с драгим каменом на глави, или друго какво благо поред ње (Вук, Рјечн., ѕ. в. мела). Змија која станује под л.
Ћипико, Иво - Пауци
Пред очима му непрестано трепере свјетлаци... Суха земља, гдјегдје распуцана, зја као змија. С ње сипа топлота; тражи кишу да је утиша, загаси и да је ситу напоји.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
А можда ни то не би помогло. Да изручим гнездо стршљенова? Да му бацим на главу сплет змија? Да му саспем под гузицу кошницу пчела?
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Камо дечице?“ А ружице ћеретају С благим лахором, И потоци жуберкају Тајним жубором: „Место људи, што их змија Од нас одроди, Лепши свет ће да засија, Бољи народи.
Ту гнездо јеина вије, И змија одвратно мили и гуштер по травном поду. 1890. ЈУТРО НА ХИСАРУ КОД ЛЕСКОВЦА Са пустих, далеких поља јутарња магла се
О древни Северов граде! И ти си мумија једна, тело без духа свог, По теби павит се шири и гнусна змија се краде, И гавран суморно гракће с каменог врха твог.
Ах, познајем га, и пре сам га знао, Са светла ума, правде и врлина. Сталан кô стена, мудар као змија, Он чува народ и брани слободу, Чело му ведро, а поглед му сија Кô јасна звезда на небеском своду Он тиранина мачем
А кад румена зора озари високе горе, И даљни претвори исток у сиње, пламено море, У виду змајева, змија и грозних горгона, хала, Војска се са страшном виком к Бенари кретати стала.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Чу ли, на погребу капетанову, оног вашег ђаволског господин Јоксима? Језик му змија, али памет му ваљаста, што ми кажемо.
Вала је змија она попадија од Вазнесенске цркве: убоде ме јуче право у срце кад ме запита: „Хоћете ли и малог у пансион?
Слика је сад сасвим друкчија. Младост излази из довршеног периода као змија из кошуље; не треба јој оно што је свукла, иде даље, свежа, нова, лепша, захуктана, смела.
Професорски занат је често дуго путовање кроз пустињу. А младићи оставлају гимназију као што змија свлачи кошуљу. Стари професор историје изгледао је као да се сахрањује.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Коњ млад и прекрасан, за кога би сваки паша 10.000 гроша дао, сабља оштра као змија, на десној страни наџак и копље — све то нашем путнику особити изглед придаваше.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Универзитетска је диплома највећи луксуз у Србији. Него пођи ти опет на иста врата, али послушај ме: криј као змија ноге да си свршио универзитет.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Са стране нешто шушну, и преплашена змија замаче међу камење. Наш вођа застаде. — Ево, овде су. Међу стењем, а заклоњени сасеченим грањем од погледа
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
на мишици ”амблем клана“ Змија у чељустима лафским; он долази кроз океане и кроз векове, Мртав или жив; за њим његове шуме плове.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Смрт је у змији! — крикнуле су све животиње углас. Зађе Лепотица у шипраг, зазва змију, али јој змија рече: — Над тобом ја немам моћ! — Па, шта да радим? Како да стигнем у царство смрти!
— Па, шта да радим? Како да стигнем у царство смрти! — заплака Лепотица, а змија рече: — Ићи ћеш дуго! На дну мора је пећина, у њој бисерница шкољка, а у шкољки две траве.
Одабереш ли травку живота, нема ти спаса: вечито ћеш земљом лутати — склизну змија иза стене и нестаде, а Лепотица пође у сусрет својој судбини. Ко зна колико је ишла! Ко зна када у море заронила!
Нико није имао времена да погледа јесу ли им све ногице на броју, јер вода је као змија плазила ка мравињаку. Али, када је сунце одскочило изнад реке, и вода се повукла.
— нареди себи, а ноге му дрхте. — Пропашћеш, будало! Самога си себе преварио! — трже се Варалица: змија се у девојку претварала. Занесе га за трен лепота Златокосе, на кошуљу заборави и пође ка извору.
За трен Златокоса постаде бела змијица, сукну ка Варалици. Кад, гле, чуда: што више змија јури, све већи бива размак... Лети ли, лети Варалица: слатки му ветар у уху хуји.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Та у сну видех те једном, И ноћ ја мрачну видех У твоме срцу ледном, И видех како ти срце изгриза змија нага, И видех како си бедна, бескрајно бедна, драга. 19 Да, бедна си.
Ти у цветну младост моју Ули отров грчевити. Песме су ми отроване — Зар би могло друкче бити? У срцу ми много змија, Међу њима, драга, и ти.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Цикну Арап као змија љута: „У мен’, курво, вересије нема! Не даш блага, са мном се подсмеваш!“ Па потрже тешка буздована, те удара
“ Цичи Арап као змија љута: „Не шалим се, већ од збиље бијем“. Али Марко поче беседити: „А ја мислим да се шалиш, тужан!
Волим стрељат змију шестокрилу“. Зале стрелу за златну тетиву, па он стреља змију шестокрилу; писну змија, упусти сокола, змија паде на зелену траву, а соко се диже под облаке, па одлете у тај турски табор.
Зале стрелу за златну тетиву, па он стреља змију шестокрилу; писну змија, упусти сокола, змија паде на зелену траву, а соко се диже под облаке, па одлете у тај турски табор.
На част тебе од злата синија, на синији змија оплетена, оплетена од сребра и злата, и на њојзи алем, драги камен, те ми вези полуноћи, снахо, полуноћи као у по
Рајко паде, Маргита допаде, пишти љуто, како змија лута: „Браћо моја, српске војеводе, како бисте, како преминусте, а како ли робље остависте!
“ Цикну ага кано змија љута, па он скочи на ноге јуначке, па се добра вранца приватио, па беседи ага од Рибника: „О јуначе, Сенковићу
С добрим сам те дором раставио; већ предај се, Сенковићу Иво! Робом икад, а гробом никада“. Цичи Иван кâ и змија љута: „О Турчине, аго од Рибника, жив се теби ја предати нећу!
Цикну Турчин кô и змија љута, натерује вранца на Ивана, ал’ је Иван јунак од мејдана: не теде се с пута уклонити, ни с’ Турчину теде
мила мајка, па свог сина познати не може, јер је Иван руво променио, променио руво и коњица, пак запишта као љута змија, проли сузе низ бијело лице, она трчи у дворове Ђурђу: „Јао Ђурђу, драги Господару, у зô час си Иву оправио, оправио
је камена авлија, у авлији седам чардаковах, на сваки је кључаница златна; а још имаш великога вранца, узда му је како змија љута, грива му је кâ јелену брада?
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
Волим брате добро јести Волим се са шницлом срести Ил за столом ил на цести Откуд мени ова сила Овај поглед љута змија Да ми храна није мила Тако рећи најмилија Волим брате лепо сести Волим брате добро јести Тамо где се клопа
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— узбуђивао се све више Јованче. — Можда јазавац, лисица или нешто још опасније? Да можда нема змија? Мајстор Мачак озбиљно занијека главом: — Змија сигурно нема.
— Можда јазавац, лисица или нешто још опасније? Да можда нема змија? Мајстор Мачак озбиљно занијека главом: — Змија сигурно нема. У јаругу никад не допире сунце, а у пећини је увијек хладно. — И ти би се усудио да се унутра завучеш?
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
СЕОБУ СРЕЋНУ ОБРИЧЕ 81 ЗДРАВИЦА ИИ 82 МОЛИТВА ЗА СЛУШАОЦЕ 84 ДАР ВОДЕ 85 ДАР ВОДЕ 86 ДРВЕЋЕ И ВЕТАР 87 ЛАЂА, ОРАО И ЗМИЈА 88 ПРОЛЕЋЕ 89 ГОДИШЊА ДОБА 90 ЦАРИЦА ПРОЛЕЋА 91 ОСВАЈАЊЕ УНУТРАШЊИХ ЖИТНИЦА 93 ПОЗИВ НА ЧИТАЊЕ 94 МУДРОСТ
ВАЗДУШНА 153 ЗВЕЗДА ПАГАНСКОГ ПРОРОКА ВАЛАМА 154 МОЈСЕОВ ШТАП 155 МАНА С НЕБА 156 ЛЕСТВЕ ЈАКОВЉЕВЕ 157 ЗМИЈА ОД ТУЧА 158 МАЧ И ЧЕТИРИ РИФА ПЛАТНА 159 СЕДАМДЕСЕТОРО БРАЋЕ АВИМЕЛЕХОВЕ 160 ВИЗИЈА ПРОРОКА ЈЕЗЕКИЉА 161 ЈОАНАТАНОВ
ЛАЗАРЕВЕ 207 БОГОРОДИЦА У ПЕРСИЈСКОМ ТАБОРУ 208 ИКОНА НЕМИЛОСРЂА 209 КАКО ЈЕ ПОСТАЛА СВЕТА ГОРА 210 ЦАР, ЛАВ И ЗМИЈА 211 О ТУРЦИМА 212 ИЗБОР КАЛУЂЕРА ЂЕРМАНА 213 ПРЕПОДОБНИ МАКАРИЈЕ МИРИ БОГА С ЂАВОЛОМ 214 ИГУМАН СИЛОАМ И ЛЕЊИ
Лепозгледне финике и миришљиве кипарисе, Преврће дубове васанске и борје ливанско... ЛАЂА, ОРАО И ЗМИЈА На мору куда прође лађа траг јој се не зна. Ни орлу пута летећи испод неба.
Прво чудо пред фараоном ш њоме учини: баци је на земљу — би љута змија, и оне змије што цареви чародејци бијаху их они произвели, све изпрождира.
« ЗМИЈА ОД ТУЧА Каде код Синајске горе на Мојсеја и на Бога повикаше и у себи мркоташе злобом Жидови за суху храну, ујазби се
Тадар заповеди му Бог да скује од туча змију на прилику оним змијами и обеси [је] на високо дрво, да кога би ухапнула змија погледне на ону медену обешену змију, таки се излечи. И ето, мртва обешена змија, од живих змија лечила је људе!
И ето, мртва обешена змија, од живих змија лечила је људе! МАЧ И ЧЕТИРИ РИФА ПЛАТНА По прорицању Језећила, што му Бог заповеди за приповест пред
И ето, мртва обешена змија, од живих змија лечила је људе! МАЧ И ЧЕТИРИ РИФА ПЛАТНА По прорицању Језећила, што му Бог заповеди за приповест пред Жидови учинити,
До њега је пуста била она гора; он је први насели. Тако и досад то бива. ЦАР, ЛАВ И ЗМИЈА Грчки цар Теодосије изађе с господом једанпут у лов подалеко међу планине.
И нађоше где се лав бори са змијом, те га већ бијаше готово надвладала змија: од стражњих ногу му чак до прсију обвила га с репом кано јаким конопцем.
А трговац пак се обуче, узе све своје добро и њихово што нађе покупи и натовари на коње, што ли је имао. Оде, и змија га испрати путем спрам првога села. Поклони му се по ногу, поглади га с губицом, врну се натраг у брда.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Кад иде, она се ломи у струку, ситно корача, а главу издиже и пружа је поносно мало напред, као водена змија кад издигне главу и броди водом.
Ти да видиш што ће ти напрајим!... — Доке, — викну уплашено Мане на њу — змија ће те уапи ако напрајиш как’в ешеклак!... — Де, мори, — умирује га Дока — ти ме знајеш убаво! Не ли смо родљаци?