Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
глас дочекаше и зграбише вихори и, као осветнички, помамно га растргоше и разнијеше по узбјешњелој, лудој ноћи змијањској. Кад се мало, за часак један само, стиша бура, он опет викну: — Помагајте, забасали смо... забасали смо!