Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Ја га не марим никад на путу сретнути. Исто ми тако долази као и змију да видим. Неваљатни су, пакосни, никоме не мисле добра. Веле неки да су побожни, али они не верују у бога...
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Ови, из некаква сујеверија, многократ могући, не хоћаше је убити. Његово дете нехотице згази на змију, а она га уједе. Врисне дете.
Његово дете нехотице згази на змију, а она га уједе. Врисне дете. Шчепа отац сикиру да утуче змију, но она брзо увуче се у рупу, само што јој човек одреже реп. Умре дете и закопају га пред кућом.
По довољном времену изнесе земљеделац пред змијино обиталиште хлеба и соли, и почне звати змију да се помире; но не знам чињаше ли то с добрим или с злим намјеренијем.
| 65 Змија и сељанин Змију у време зиме полусмрзнуту нађе сељанин, и из некаквог старопреданаго сујеверија сажали о њој, унесеје у свој дом и
144 Дете и змија Дете упази змију, узме штап и рече јој: „Не приступај к мени, јер ћу те с овим посред главе. Ја сам чуо како је нека од вас једно дете
Оно дете хтело је убити змију садерати јој шарену кожу и навући ју на свој штап, зашо га је она ујела и убила.” Оде дете, каже оцу шта је чуло,
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Али у краљевству које је било одмах до те земље, небо је било сјајно, и море је било весело, а народ је обожавао змију.
Ви живите у земљи која је сва на сунцу, и где зру сви плодови, и где су жене лепе, а обожавате Змију. Пуне су змија све ваше траве, и воде, и зидови ваших кућа, и оне вас поједоше. Божанства су зла и свирепа.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Јест, никад ја овако нисам волео и за Наташу бих ја сад учинио оно исто што је он учинио за ону змију. Бих, моје ми части, јер волим очајно и јер је Наташа дивна као да није жива жена.
Црњански, Милош - Сеобе 2
На зиду у тој соби, над постељом, висила је свега једна икона, Марија, насликана како је, на глобусу, згазила змију, ногом.
Млада је, међутим, изненада, осетила, као гробну змију, ту њушку, а видела, изненада, само зверске очи, у псу, у мраку. Вриснула је.
Нама није дато, ни то. Толика је пустош била у Сервији, причају, да си могао чути змију, чуваркућу, како пузи по згаришту, као једино што је живо остало. Јес, јес, идох, Ђурђе, и до Шлосберга.
Теодосије - ЖИТИЈА
Час долажаху као да вуку са собом ону змију, која разјапљиваше чељусти своје а они говораху да га прождере; час као да му сестра долази јављаху му се и у ноћи
сила господњи, и гле, пошто си молио у помоћ анђела од Бога, сада сам ја од њега послан и дођох да прогнам лукаву змију, која ти пакост чини. Сада ћеш видети славу Бога нашега!
Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ
га у трави Угледали му срце збуњени Отворили срце белутка У срцу змија Заспало клупче без снова Пробудили су змију Змија је увис шикнула Побегли су далеко Гледали су издалека Змија се око видика обвила Ко јаје га прогутала Вратили
Црњански, Милош - Сеобе 1
Осим Катарине Сијенске, на зиду је била и Света Тереза. У једном ћошку пак, Марија, са голом, лепом ногом, ставши на змију и на Месец. Колике жиле има на рукама. Рђаво вино. – Зинуо је да викне ађутанта: „Ауерсперг“, али ађутанта није било.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Трудница се, пише Милићевић, „чува да не види змију, јер ће јој дете бити шарено“. Негде, опет, мисле да ће у том случају дете бити „вечито хладно као змија“.
А ако гледа када убијају змију, онда ће јој дете „плазити језик као змија“.⁴⁵ За трудницу је чак опасно и да једе храну која је дошла у додир са
Већ смо видели да она пуно тога не сме да гледа (нпр. мртваца, пожар, змију итд.), додирује, једе („начету“, љуту и сл. храну), пије (одређену воду), да не сме слободно да се креће, купа итд.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
— Јуриш, Србе, удри змију, Пусто ли је дигла шију! Јуриш, Србе, крочи, теци, Де га нађеш, ту га сеци, Све тамани до једнога: Нема теби
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
била близу, па се издигне и уједанпут ђевојку у чело мећу очи да уједе; онда он притрчи па повади мали нож, и прибоде змију у чело уз дувар, па онда овако проговори: „Да бог дâ да се овај мој ножић не да ником извадити без моје руке“, па онда
Како то цар чује, одмах отиде у двор па управо у ону собу својој шћери, кад тамо, види змију прибодену уз дувар, па шћаше сам нож да извади из дувара, ама није могао.
Онда цар учини заповијест на све стране по његовом царству и огласи: ко је дивове побио и змију прибо, нека дође да га цар обдари великијем даром и да му шћерку за жену даде; то се огласи по цијеломе царству
Он ће се дуго затезати, али ће ти најпосле опет дати. У томе дођу у двор к оцу, и отац плачући запита змију: — Забога, синко, где си? А она му каже све по реду како је био опколио пожар и како је чобан избавио.
Ти си доста јаки, а бог ти помаже, јер га се бојиш и јер га штујеш и слушаш, па иди и уби ону змију шестокрилку, те спаси тичиће који су сад у гнијезду, и који би требали за који дан да излете, па те ето срећна
Кад он то видје, зграби брже неку велику кијачу, па уцмека змију, и баци је опаку мртву у језеро, па се онда успуже на врх онога јаблана, гдје је било гнијездо са тичићима.
Они јој сад рекоше да је долазила шестокрилка, и да их је одбранио један човјек, који је убио змију, те их тако за вавијек спасао од највећег њиховог душманина. — Па гдје је, гдје је тај? — запита орлетица.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ШАЉИВАЦ: Сад вас разумем. Тако, дакле, ви ћете доказати да је дух Аристотелев ушо најпре у змију, из змије у лисицу, из лисице у лафа, из лафа у камилу, из камиле у коња, из коња у вас.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Мислила сам да ће га ударити кап. Замислите сад његову ситуацију: код прве чаше — угледао змију! На беле мишеве је већ био навикао, мислим, и на мале Черкезе који витлају сабљицима у дну чаше, и на то, али сад
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
снаге лик који се обраћа живима петао на њему види кресту јагње — чело бојно орао зна даје то кљун необорив з а змију је то победа змијског цара за човека — претерана обећања и велика непорочна вест коју не може да сања ни да схвати.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
(Орлу је живети најмилије У дворима Громовника Илије.) И пошто није гладан, Он по сто пута на дан Змију баца са неба Да је сачека тачно где треба. Сад у небо, а сад надоле!
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Пали смо случајно усред скелета потопљеног старог једрењака. Гледајте и ову гигантску рибу што личи на зелену змију дугачку бар 20 стопа, како се таласасто превија пливајући; то је једна врста угора (круј, конгер) која има страшне
Монахиња Јефимија - КЊИЖЕВНИ РАДОВИ
отачаства ти и у свим добротама узвеселио си уручене ти хришћане и мужаственим срцем и жељом побожности изашао си на змију и непријатеља божаствених цркава, расудивши да је неистрпљиво за срце твоје да гледаш хришћане отачаства ти овладане
И тако две жеље постигао јеси: и змију убио јеси и мучења венац примио јеси од Бога. Сада не предај забораву вољена ти чеда која си сирота оставио преласком
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
И дабогда траг нам се затро кад под овом живјели марамом! Што ће ђаво у кршћену земљу? Што гојимо змију у њедрима? Каква браћа, ако Бога знате, када газе образ црногорски, када јавно на крст часни пљују!
Над свом овом грдном мјешавином опет умна сила торжествује; не пушта се да је зло поб'једи, искру гаси, а змију у главу. Муж је бранич жене и ђетета, народ бранич цркве и племена; чест је слава, светиња народња!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Дрва у шуму носити. Држати се зубима за ветар. Забадати трн у здраву ногу. Зидати куле по облаку. Змију у њедрима носити. Извлачити за другог кола из блата. Изувати се пре воде. Ићи с грлом у јагоде.
У јошику дренову батину тражити. Уочи Божића гојити прасе. У свакој чорби бити мирођија. Хранити змију у њедрима. Цепати длаку на четворо. Чекати да с неба падну печене шеве. Чинити другом за вољу, а себи за невољу.
18 Питали вука: — Зашто кољеш више од једне овце? — Кад прву узједем, да ми је друга готова. 19 Питали змију: — Зашто ти је свак душман? — Зато што ни ја нијесам никому пријатељ. 3.
Краљ је ту своју кћер проклео да се у змију претвори и тако остане чувајући то благо, догод људско не пољубила лице. Ова се дјевојка доиста у змију претворила и
Ова се дјевојка доиста у змију претворила и остала чувајући благо. Пре више година неки пастир из села Врановаче доспије са својим стадом прије
Но пастир, чим би се змија привукла његовом лицу, сваки пут би је стресао. Кад је пастир змију и трећи пут стресао, она је цичећи отишла у град и уклела пастира, да му три пута опустјела кућа.
Дува ветар! Дува преко свега и свачега, док не подува нашега Н... сам богодан! ОД УЈЕДА ЗМИЈЕ Пољуби змија змију, роком дневи и роком ноћи; роком бога господа.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Он ће се дуго затезати, али ће ти најпосле опет дати.” У томе дођу у двор к оцу, и отац плачући запита змију: „За Бога, синко! где си?” А она му каже све по реду како је био опколио пожар и како је чобан избавио.
Била једна сирота жена која није имала од срца порода пак се молила Богу да јој да | да затрудни макар змију родила. Бог јој да те затрудни, и кад дође време, роди змију.
Бог јој да те затрудни, и кад дође време, роди змију. Змија како се роди од мајке одмах утече у траву и нестане је. Сирота жена једнако је жалила за змијом и плакала где
” Мати се обрадује изнајпре кад види свој пород, али се одмах забрине како би смела она за змију и у својој сиротињи просити у цара девојку!
” После некога времена она се осети трудна, и кад буде на том доба, роди змију, па је стане неговати, хранити, дојити, као свака мати своје дете.
” А они јој одговоре: „Ко ће дати за змију девојку, која ли ће девојка поћи за змију? „Е,” одговори им змија, „ви не гледајте од царскога или господског рода,
” А они јој одговоре: „Ко ће дати за змију девојку, која ли ће девојка поћи за змију? „Е,” одговори им змија, „ви не гледајте од царскога или господског рода, него ону која ће доћи у царство да живи.
била близу па се издигне и у један пут ђевојку у чело међу очи да уједе; онда он притрчи па повади мали нож, и прибоде змију у чело уз дувар, па онда овако проговори: „Да Бог да да се овај мој ножић неда ником извадити без моје руке,“ па онда
Како то цар чује, одмах отиде у двор па управо у ону собу својој шћери, кад тамо, види змију прибодену уз дувар, па шћаше сам нож да извади из дувара, ама није могао.
Онда цар учини заповијест на све стране по његовом царству и огласи: ко је дивове побио и змију прибо, нека дође да га цар обдари великијем даром и да му шћерку за жену даде; то се огласи по цијеломе царству
половину царства својега ко ти га излијечи, моја ти га је мајка замађијала, него добави очи од змаја, срце од аждахе и змију крилатицу ухваћену између госпођа, па свари у једноме лонцу неомрчену а у води неначетој, од ђевојке самохране а на
Послије тога пође да тражи змију крилатицу, и кажу му да је њу лако уфатити, ма само у они трем кад се сунце помоли иза планина, јер она у сунце
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Потом, како је Исус сакрушија богољубну змију, тако је у своја грка јуста метнуја киту цвећа, а проклети сотона просуја отров!
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Велика дела ишту тврду шију. Зачеп'те уста мудрих грошићара! Дигните срце! згаз'те сумње змију, И бор'те се за успех без шићара. Верујте прво, и стисните пести, Па онда трести, трести! Вера у успех, успех је пола.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Оплакујућ моју забуњену и сном тешким обузету судбу, видио сам мраке владаоца, у преварну змију претворена, ђе он пуза на зло човјечества.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
После је поп гађао из револвера мој шешир од панаме окачен о дрво, а кум, победоносно, на свом штапу донео велику змију коју је убио и стао да описује.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Он ће се дуго затезати, али ће ти најпосле опет дати. У томе дођу у двор к оцу, и отац плачући запита змију: — Забога, синко, где си? А она му каже све по реду како је био опколио пожар и како је чобан избавио.
Малиша се стаде мислити, мисли, мисли: е, да сада почне тући змију, може бити да ће она избљувати јелена, па и њега прождријети, а напошљетку она га је прва богом заклела и побратимила,
После некога времена она се осети трудна, и кад буде на том доба, роди змију, па је стане неговати, хранити, дојити, као свака мати своје дете.
А они јој одговоре: — Ко ће дати за змију девојку, која ли ће девојка поћи за змију? — Е, — одговори им змија — ви не гледајте од царскога или господског рода,
А они јој одговоре: — Ко ће дати за змију девојку, која ли ће девојка поћи за змију? — Е, — одговори им змија — ви не гледајте од царскога или господског рода, него ону која ће доћи у царство да живи.
Онда он притрчи, па повади мали нож, и прибоде змију у чело уз дувар, па онда овако проговори: „Да бог да да се овај мој ножић не да ником извадити без моје руке!
Како то цар чује, одмах отиде у двор па yппаво у ону собу својој шћери, кад тамо, види змију прибодену уз дувар, па шћаше сам нож да извади из дувара, ама није могао.
Онда цар учини заповијест на све стране по његовом царству и огласи ко је дивове побио и змију прибо, нека дође да га цар обдари великијем даром и да му шћерку за жену даде.
Слуга не даде омести, но поново потеже ножем, а краљева се кћи од страха баилдиса, па у тој незнани избљује змију што јој је прве људе давила.
Ти си доста јаки, а бог ти помаже, јер га се бојиш и јер га штујеш и слушаш, па иди и уби ону змију шестокрилку, те спаси тичиће који су сад у гнијезду, и који би требали за који дан да излете, па те ето срећна
Кад он то видје, зграби брже неку велику кијачу, па уцмека змију, и баци онако мртву у језеро, па се онда успуже на врх оног јаблана, гдје је било гнијездо са тичићима.
Они јој сад рекоше да је долазила шестокрилка, и да их је одбранио један човјек, који је убио змију, те их тако за вавијек спасао од највећег њиховог душманина. — Па гдје је, гдје је тај? — запита орлетица.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
је каже није На то птица опсује Цвет каже то је пакао Права реч се још родила није СУНЦЕ ИСКОРИШЋЕНО КАО ЕПИТАФ Узех змију и уђох у врт Лешеви се распадају од посмртне нежности Траве иза смрти и мокраћа Имитирају јарост жутих паса Зелена
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
ХАСАН (у себи): Она је то Што мудром Суљи умље окачи, Те сад кô пијан лута планином. Голим рукама змију хватајућ, Ал’ пре ће наћи жаок шкорпијин, Него што с груди сина дивијег Румену ружу зорно укине. (Гласно.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
У мојој близини налазио се један студент добровољац и чујем где разговара са својим другом. — Јеси ли чуо за змију наочарку? — Чуо сам... То је нека отровна змија. — Врло опасна. А знаш ли како је хватају? — Не знам — вели онај.
Она тада ништа не види... — А откуд јој наочари? — пита онај у чуду. Мене тада савлада сан. И у сну сањам змију, баш чини ми се наочарку, како хитро приђе и уједе ме за ногу. Тргнуо сам се. — Шта вам би? — пита ме ордонанс.
Али мене је обузело неко нерасположење. Уверавао сам себе да овакав сан не бих сањао да нисам видео змију. Али зашто баш на мене да наиђе змија!...
Ми се подигосмо да војник размести судове. Случајно, у мраку, нагазио сам на бомбу и тргао сам се, као да сам змију отровницу додирнуо... А над нама су пушке праштале. У близини негде припуцаше топови.
Иако знам да су још прилично далеко, ипак ми је неугодно, исто онако као када човек види неку дугачку неотровну змију. Однекуда звизну куршум. Застао сам. Колико да се снађем. Главно је да се чувам од оних изнад моје главе.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Кој’ змију љуту у недрима гоји Па од ње помоћ у невољи чека, О, тешко њему, и сене се боји, Јер смрт му грози ненадна и прека,
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Па ипак бедни сви су греси ови Кад сладострашће поји живот срећом И тражи змију из раја измаклу. О, сотоном ме, о Боже, назови И дај ми моћи да снагом све већом У грехе тонем и да стремим паклу.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
И крвавом шашком претиш; Па још кад се, Козак, сетиш Твоје лепе Украјине, У оку ти пламен сине, Полегô би танку змију, Мегданџију бедевију, Преко поља да се вине... Али где је земља лепа? Где је степа?...
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
ИМАЛО МАЛО ГОЛУПЧЕ Имало мало голупче, Гуги ми гугило мало. За риђу змију кроз недођију Гини ми гинуло мало. Змија га једом зачедила, На дојци се скотурала, С млеком да једа подоји, Гини
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
се привија кад уједе чела или зоља (СЕЗ, 40, 245). Б. у сирћету изгони змију ако би (по народном веровању) ушла човеку у желудац (ЗНЖОЈС, 14, 1909, 83); б.
, ѕ. в. мела). Змија која станује под л. има и иначе нарочиту снагу: ко би такву »лескову змију« испекао и комадић метнуо у уста, разумео би говор животиња; ко би јој појео срце и отишао на ливаду, свака би му
Тако се понекад поступа чак и са сеновитим животињама. Ако, наиме, ко из незнања убије кућну змију, сахрањује се она са истим почастима као и човек (јер се, према примитивном веровању, у њој налази душа најстаријег
« (иб., 183). Ако ц. л. сади љуто чељаде, биће и он љут (СЕЗ, 48, 55). Ко пре Ђурђевдана убије змију штапом, нека тај штап забоде у лук, па га црв неће јести (ЗНЖОЈС, 7, 183). Ц. л. употребљује се и као апотропајон.
Ту травку познаје змија, која је ,лукава мимо све звери пољске̓. Ако једну змију убију, лако се може десити да њена другарица донесе травку живота и оживи је.
и откопчава све што је закопчано, али и тај корен познају само змије и знају за још једну његову моћ: да оживи убијену змију ако се њиме намаже од репа до главе (ибид., 289).
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
И крвавом шашком претиш; Па још кад се Козак сетиш Твоје лепе Украјине, У оку ти пламен сине, Полего би танку змију, Мегданџију – бедевију Преко поља да се вине – Али где је земља лепа? Где је степа?... Ој Козаче, бојни брате!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
знао казати како и зашто, дође му на ум отац његов, измучени горки чиновничић, и Бранка прође нешто хладно као да је змију прогутао. И Бранко се променио, само у сасвим другом смислу. Још се некако подмладио.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— узвикнуо је орао. — Смрт је у змији! — крикнуле су све животиње углас. Зађе Лепотица у шипраг, зазва змију, али јој змија рече: — Над тобом ја немам моћ! — Па, шта да радим? Како да стигнем у царство смрти!
Како да га њеном сину да? Како да превари вештице—чуварице, суру орлушину и белу змију које крај извора чувају стражу? — Превари? — узвикну мајка, а кроз главу јој прође прича о Варалици.
Ако закасни, Златокоса која чува трећу стражу поново ће се претворити у белу змију и главе му на раменима нема! Ако, пак, прерано стигне, опет ће на змију налетети.
Ако, пак, прерано стигне, опет ће на змију налетети. Златокоса се у своме обличју јавља само кад се сунце и месец размењују.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
ДОЈЧИН 411 40 СМРТ ВОЈВОДЕ КАЈИЦЕ 424 41 ОБЛАК РАДОСАВ 436 42 БАНОВИЋ СЕКУЛА И ЈОВАН КОСОВАЦ 440 43 СЕКУЛА СЕ У ЗМИЈУ ПРЕТВОРИО 446 44 ВОЈВОДА ЈАНКО БЈЕЖИ ПРЕД ТУРЦИМА 451 45 ПОПИЈЕВКА ОЛ СВИЛОЈЕВИЋА 454 46 ПОРЧА ОД АВАЛЕ И
Стеван, Косовка девојка, Смрт мајке Југовића, Смрт војводе Пријезде, Болани Дојчин, Смрт војводе Кајице, Секула се у змију претворио, Битка на Крбавском пољу, Женидба Максима Црнојевића, Маргита дјевојка и Рајко војвода, Иво Сенковић и ага
43 СЕКУЛА СЕ У ЗМИЈУ ПРЕТВОРИО Оправља се војевода Јанко, оправља се на Косово равно, и он води Секулу нећака; ал' беседе сестре
ти цара честитога у зубима кано и сокола; кад устанеш, ујко, иза санка, немој дати умље за безумље: ти не стрељај змију шестокрилу, већ ти стрељај сивога сокола“.
Волим стрељат змију шестокрилу“. Зале стрелу за златну тетиву, па он стреља змију шестокрилу; писну змија, упусти сокола, змија паде на
Волим стрељат змију шестокрилу“. Зале стрелу за златну тетиву, па он стреља змију шестокрилу; писну змија, упусти сокола, змија паде на зелену траву, а соко се диже под облаке, па одлете у тај турски
немерено благо, нисам ли ти лепо говорио, кад си пошô санак боравити, да не дајеш умље за безумље, да не стрељаш змију шестокрилу, већ да стрељаш сивога сокола?
Изишла је мајка Радулова, изнијела од злата синију, на синију змију оплетену, оплетену од сребра и злата, на њојзи је алем, драги камен; па говори мајка Радулова: „Одјаш’ коња, мила
Опет вели Бећирагиница: „А бога ми, ниј’ умро Раде, ниј’ умро, већ се ућутио; већ уват’те змију присојкињу, те турајте Раду у њедарца, хоће ли се од ње уплашити, неће ли се, курва, помакнути“.
Уватише змију присојкињу, па турају Раду у њедарца, ал’ је Раде срца јуначкога, ни се миче, ни се од ње плаши. Опет вели Бећирагиница
42 Косовац Јован је историјски неодређена личност. 43 Преобраћање човека у змију је врло стар и врло чест мотив. Јанко 1448. године није ишао преко Кучева и Браничева на Косово, него другим путем.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
И гледај сад што да чиниш... Змију ухваћену с рибом Испљуј је напоље из себе, А добре беседе избери, Те их држи себи У барци твојих усти.
Сажали се Мојсеј, поче тужити пред Богом да би одвратио тај гњев му од људи. Тадар заповеди му Бог да скује од туча змију на прилику оним змијами и обеси [је] на високо дрво, да кога би ухапнула змија погледне на ону медену обешену змију,
змију на прилику оним змијами и обеси [је] на високо дрво, да кога би ухапнула змија погледне на ону медену обешену змију, таки се излечи. И ето, мртва обешена змија, од живих змија лечила је људе!
Стаде цар, гле, де што се чини! А лав сузно гледа на самога цара. Рече цар јунаком те убише змију, главу јој одсекоше, и једва је одмоташе с лава. Оста лав изломљен лежећи докле они по лову ходише.
Многи се дичи што има много земље, а не сећа се томе, да његово више није кроме три аршина. Живу змију у недри држећи. Свакоме сав труд му кроз грло пропада. Колико му је губер, толико се и пружа.