Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
МИТАР: Узми ако ћеш и свраку, шта марим ја. ЈОВАН: Право, Анчица моја. Ихуху! (Удари Ружичића.) Панови, чо су се змрзли; веру, треба бит весели. РУЖИЧИЋ: Душе нечастиви, очеса Моја зрјат премјененије от стојашчих громно безаконије.