Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
У Крагујевцу граду Србије, била сам ти на гробу ђаче.. Почивај ђаче мирно ми продужујемо живот твој и да знадеш да смо се осветили тој руци непријатеља која те је ту заувек оставила ... ...
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
мајка мене чека, Но, јуначе, ти си из далека, Јера мислиш, кâ што рече амо, Да овдена живе зверке само, А не знадеш сред ове горице Беле двора Рајка Жеравице.
Та мислиш ли о Цвети мојојзи? Нађе л' мане ти какве на њојзи? Кажи, брате, ако Бога знадеш, Што на срцу својему имадеш, Мој по Богу ти си побратим — Казуј брже, да се не мучим.
А што мало потамне ми лице, Своје сам се сетио сестрице, Њу, кâ знадеш, земља већ покрива, Ја помислих: да је сада жива! Красна л' беше кад беше на свету, И на твоју доста налик Цвету.
47. У лову шта сам таде задобио, То не чекајте, мили, од менека, Дивјачи колико сам порушио, Да ово знадеш, нашто је тебека?
При себи пушак' ја видим имадеш, Шта мислим сада, мним да и ти знадеш, Од моји која можда биће боља, Избери брже коју ти је воља.
Прости, ћако, од онога, Знадеш, узе ја старога, А ти, деде ову једну!“ — Вођа испи чашу ледну. „Дед' нек иде и та друга, За јуначка жића дуга,
Но, јуначе, ти си из далека, Јера мислиш, кô што рече амо, Да овдена живе зверке само, А не знадеш сред ове горице Беле дворе Рајка Жеравице.
Кажи, брате, ако Бога знадеш, Што на срцу своме ти имадеш. Мој по Богу ти си побратим, Казуј брже, да се не мучим!“ На ово је јунак Радивоје
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Добро га знадеш, у псећем свету никада таквог више, стотину пута ово сам чуо из уста деда-Трише. Тај ти се свуда десио први за
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
Па, кад размислиш, пођеш или не пођеш! Ал кад знадеш да мореш и да се обрукаш, не би размислио двапут, но девет пута! И не би ношо! Чудна стока су људи!
Зна и што не зна да је знао! ГИНА: Мајко Божија... ДРОБАЦ: Ал зато треба да знадеш ђе да удриш, и да знадеш како да удриш, и да знадеш ђе су му живци, и како су му распоређени бубрези! Разумијеш?
Зна и што не зна да је знао! ГИНА: Мајко Божија... ДРОБАЦ: Ал зато треба да знадеш ђе да удриш, и да знадеш како да удриш, и да знадеш ђе су му живци, и како су му распоређени бубрези! Разумијеш? Не разумијеш!
ГИНА: Мајко Божија... ДРОБАЦ: Ал зато треба да знадеш ђе да удриш, и да знадеш како да удриш, и да знадеш ђе су му живци, и како су му распоређени бубрези! Разумијеш? Не разумијеш!
СОФИЈА: Баш гадно пече, проклетиња! ДРОБАЦ: Што вређаш травку? Није она крива што те ожарила. Треба да знадеш да је и коприва лек. Лечи од запаљења дебелога црева. И лечи од јектике. СОФИЈА: Зар коприва?
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
ВУК МИЋУНОВИЋ Не, владико, ако Бога знадеш! Каква те је спопала несрећа тено кукаш као кукавица и топиш се у српске несреће?
Најгоре им пак бјеху тавнице под дворове ђе дужде стојаше; у најдубљу јаму коју знадеш није горе но у њих стојати. Коњ хоћаше у њима цркнути, човјек пашче ту свезат не шћаше, а камоли чојка несретњега;
“ „Ђе изјести, ако Бога знадеш, кâ човјек изјести човјека?“ „Ма сам чуо — опет ми говори — један народ тамо змије једе“.
Ти си млад јошт и невјешт, владико! Прве капље из чаше отрови најгрче су и најупорније. О да знадеш што те јоште чека! Св'јет је овај тиран тиранину, а камоли души благородној!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— А почем ти то знадеш, драга? — Е, кад год мој човјек у механу дође, твога затече!). Стиховане, махом десетерачке пословице срећемо као
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Честит'о сам ти. И ти рече „Хвали!“... А да ли знадеш да се у том часу Гранитна зграда мојих идеала Сруши и смрви и у пеп'о расу? Ал' не!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Где си, Душане, круно царска, да видиш соколове твоје сиве? Да ли знадеш да нам је царство веће и од твога.“ Почео је Јаћим и са тротоара већ да силази, барјацима разним да притрчава па да
— Мислим малочас те на ово те на оно, па ми тек одједанпут нешто на ум падоше Срби. Да ли ти, тако ти Мене, знадеш шта би с њима, куд се дедоше Ти људи, шта се с њима догоди? Јер, ево, ми на њих бесмо сасвим и заборавили. Св.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
сонанбила, Који боле срца свога Месечини поверава, На једаред једна мисô Пролети ми као жуња: Божи, бежи — јер ти знадеш Опасно је сонанбил’ма Кад их когод несмислено По имену њином викне.
»Стармали« 1881. БАЛКАНСКО ПОЛУОСТРВО Прошлост ти знамо Од многих лета, Од многих века; То и ти знадеш, — Ал’ шта те чека? Чека те душман. Да се распудиш; Чека те пријан, Да му се нудиш.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Каже ли ти миле снове Бујну тугу, слатке ваје, Пева ли ти златне наде И румене уздисаје? Видиш, видим, све већ знадеш, Издају те сјајне очи, Издаје те ова румен, Ова суза то сведочи.
је срећа њима зацветала, Никад нису уста још на уста пала, А пољубац први рад се увек скрити, Је ли, моје лане, па знадеш га и ти! Знаш га и ти, лане моје, Знаш, — јер ко га не би знао, Ко се не би њега сећô, Ко га не би спомињао!
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Берући га, говоре му: »Златноглаве, златне ли си главе, Ти ми знадеш тридест и три траве«, (ЖСС, 118). З. има значаја у Ліебеѕзаубер-y ‹= љубавним враџбинама›.
Ћипико, Иво - Пауци
—Да, тешко је то... — одговори жена. —Знам да јест! ... Али, зар мислиш да је теби самој тешко прегорети се? ... Да знадеш како други трпе! Прегори се, и у томе наћи ћеш утјехе, отјерај од себе гријешне мисли... покај се! ... Кајеш ли се?
— поче се чудити дјевојка. Онда пусти задњу грану, одмаче се, скиде крто с руке, те га положи на земљу. — А да знадеш како је мени код тебе лијепо, — отпоче младић очито ганут и раздраган, — не би ме нигда оставила!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Узе мене овако грубу и ружну, а да сам хтела, држао би ме као краљицу... „Волим те, Ноло, овај, као жито! да знадеш!” — тек ми рекне. А жито је опет волео као човека.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Откуд књига, ако бога знадеш!“ Скочи Милош на ноге лагане, па говори својим чобанима: „Ој чобани, моја браћо драга, ова књига јест од двора
Да ти знадеш чиј' су виногради, далеко би коња обгонио: виноград је Љутице Богдана! Ја сам једном овуда прошао и ломио грозна виногр
Јер знадеш ли, моје чедо драго, кад оно смо на заклетви били, како нас је заклињао кнеже, заклињао, проклињао љуто: „Ко је Србин
Који те је ђаво навратио да ти дођеш у моје сватове, да погубиш кума и ђевера? Или си луд и ништа не знадеш? Ил' си силан, пак си полудио? Или ти је живот омрзнуо?
“ Арап лепо Марку проговара: „Та ти за то и одавно знадеш: ко с’ удаје — тридесет дуката, ко се жени — тридест и четири; ти се видиш јунак од мејдана, није квара да стотину
“ То је Марко у ријечи био, кличе вила с Урвине планине, те дозива Краљевића Марка: „Побратиме, Краљевићу Марко, знадеш, брате, што ти коњ посрће? Жали Шарац тебе господара, јер ћете се брзо растанути“.
Тад говори болестан Дојчине: „Што је, селе, ако бога знадеш! Ал' је вама љеба нестануло, али љеба, ал' црвена вина? Али злата, ал' бијела платна: немаш чиме на ђерђефу
он сједе на меку ложницу, па извади очи Арапове, те их баци својој милој сеји: „Ево, селе, очи Арапове, нека знадеш да их љубит нећеш, селе моја, за живота мога!
“ Па извади очи налбантове, те их даје љуби Анђелији: „Нај ти, Анђо, очи налбантове, нека знадеш да их љубит нећеш, љубо моја, за живота мога!“ То изусти, а душу испусти.
“ Тад говори Смиљанић Илија: „Чујеш мене, Маро Ђурковића! Пред нама је Пролога планина, пак знадеш ли, Маро Ђурковића, који су те сватови просили од Турака, драга душо моја?
Илија, брате од матере, молим ти се, како брату моме, да ме дадеш овоме јунаку; ако ли ме њему дати нећеш, нека знадеш, жива бит не могу!
их под ноктове кади: док јој пола клина ударио, и душу је, кучка, испустила; њој говори Мали Радојица: „Нека знадеш, Бећирагинице, да каква је мука од клинаца!