Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Она — она — злато сунце моје — Уједанпут — реко: помоз', Боже! Чу Бог ово, али не поможе. Како беше, ни знам нити знадо, Само знадо да доле пропадо, Оде сунце, одоше ветрићи, И одоше сјајни облачићи, Оде небо, одоше чудеса, Оде
Чу Бог ово, али не поможе. Како беше, ни знам нити знадо, Само знадо да доле пропадо, Оде сунце, одоше ветрићи, И одоше сјајни облачићи, Оде небо, одоше чудеса, Оде злато, чудо од
оно бија јасно На извору што срце тек ћута, У кући ја разумео сам ласно Да онда њу ми згуби смрти крута; Тек сада знадо, али здраво касно, О чему доста мислио сам пута, Но да сам знао ово јоште тад, Тек дужи би ми био срца јад. 46.
' 58. „И тако је отишао И узео себи другу... Жâ ми беше, здраво жао, Ал' угуши своју тугу, Та што знадо чинит млада? Заш да с мене момак страда? 59.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
— заценио се од силна смеха задовољни Јордан... — Оскудација! Па бре, дете, ја сол три товара полиза’, па си не знадо’ за тај реч, а оно, пази колицно је, па веће знаје! Бре, бре, бре, бре!