Употреба речи знадох у књижевним делима


Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

— настави Крушка. — Да сам пао у постељу, нико ми се живи не би нашао!... Сироче од малена, ја не знадох ни за оца ни за мајку. И онда... ја завађао!... Ко се с ким завадио?... Опет нико речи. Крушка се окуражи.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

— рече он подругљиво. Ја га скопах руком за прси грунем га о зид. Он опусти руке и гледаше ме блесасто. Ја не знадох више за себе. — Лежи! — виках ја. Он ме само блесасто гледаше. — Лежи, бре! — цикнух ја и притиснем га за руку.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Остало ми је шестеро дјеце све једно другом до уха; код куће ми јаук и вриска, ја не знадох што ћу ни како ћу, већ ево долећех овди, ко јадан, ко жалостан, немам парића у кеси да би је могô укопати, а камо ли

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Па што ће им она брука, не смем ни да поменем пред ђецом?... Ја му објасних како знадох. — Аа! — Ха, ха, ха... стадоше се кикотати сви.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

„Богме, дијете, ево девети дан данас да се овуде навраћам. Знала сам е ће те овуда у повратку, али не знадох кад, па ево вас данас са срећом. А данас и јест Митров данак, хајдучки растанак...

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

монах Сава, чувши и видевши овакав псалтир, грчким језиком написан, сажалих се помисливши на своје незнање пошто не знадох добро грчки, али се ипак убојах беде онога ленога слуге који сакри таланат, и пожурих се Божијом благодаћу, колико ми

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Он се не боји звера ни вампира, а ови наши овуда гори су од жена... Једна брука, па то ти је!... Што не знадох, барем, док беше овде, да га разгледам боље... Али не мари: видећу га ма где...« — Помоз’ Бог, Станка!

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

И ја плаках тада. Не беше ми боље. И остадох тако у колевци тужној Са нимало знања и без моје воље. И не знадох да ми крв струји и тече, И да носим облик што се мирно мења; И да носим облик, сан лепоте, вече И тишину благу к'о дах

И не знадох да ми крв струји и тече, И да беже звезде из мојих очију, Да се ствара небо и свод овај сада И простор, трајање за

Зар не чу ветар да о прозор бије, С њим моја слутња, моја чежња, нада, Страх у даљини? Знадох да си млада, И тако лепа. О зашто је, рако, Ти бар не виде да за тебе није?

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Остави старе обичаје. Било па прошло... Камо среће да сам мало боље гледао!.. Ех, ех, море, Новица: што не знадох да се не једе све што лети!.. Питај, море!.. — Не могу, у мојој си кући... – Онда, слушај!.. ...

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Имао сам у животу Јадâ, незгода, Ал’ ми нико није рекô Да сам мргода; Па кад знадох смешкати се Кроз живота вај, Зашто бих се мргодио Кад је свему крај.

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

XXXВИИИ Од детињства, од једва-сећања, У времену невина голубља, Имао сам, уз које приања’, — Тад не знадох колико их љубља’.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

СТАНИША: Поводи? ЈЕЛИСАВЕТА: Још мала бејах, врло малена! Тек једва знадох речи тепати, — Па су ми, кнеже, седи грофови, Херцези силни страних дворова, И краљеви ми руху љубили!... А сад?...

Ћипико, Иво - Пауци

— Што и од осталих, одговори племештак. — Кијамет! . —Казуј, болан! —Казивао сам овим добрим људима што знадох... Али, ево никако — преврну разговор — да ми се угрију ова два прста на руци! — и примаче их ближе к пламену.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

приметих да смо ударили другим путем но обично, када ме на вече запита наш посланик о чему смо онде већали, ја му не знадох одговорити, нити могох задовољити љубопитство његове госпође какав је онде био мени тога дана.

У читању на глас нисам имао никакве праксе, па ни у писању. Не знадох једампут један на изуст, него морадох увек мало да промислим, па да дам свој одговор који је, истина, увек био тачан.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности