Јакшић, Ђура - ПРОЗА
“ „Дошао је и комесар...“ После тога настаде тихо шапутање. Тетка их је познавала: знала је да кад имају нешто тајно да разговарају, не маре да их ко слуша, па макар и најприснији. И она изађе.
Ја га донде нисам виђала, али једна жена, бојажљиво шапћући, рече у себи: „Баш је то господин комораш...“ Сад сам знала ко је: човек који је за време глади хранио сиротињу, па се отуда обогатио!... То је чудно, али је истина!...
“ Тако он говори, а усне му дркћу од љутине. Кад је било око пола ноћи, он оде. Ја нисам знала шта ће он да чини, али сам видела да он у себи нешто страшно спрема.
“ Ах, пријатељу, како се у животу често варамо!... Шта сам му не то мога одговорити? Шта сам знала радити? Љубила сам му рањене груди, густим прамењем косе моје брисала сам крв с кошуље му, плакала сам, јецала сам...
Син јој беше неваљао, знала је она то, и опет га је волела; он беше лопов, а она га је крила... Сирота мати!... Али кад би на саме Цвети, а на
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Она је добро знала да орао зецове и лисичиће радо једе. Ко јој рече с њим дружити се и у комшилуку стајати? Но холо славољубије!
Жид, ако ће најзгаднији бити, он из суда из којега христјанин једе и пије неће ништа окусити. А зашто? Беда га знала.
„Рίψας λόγον τις ουκ αναιρείται πάλιν: Баци ли реч ко, не поврати је опет”. — „Да сам знала, — вели — не бих се удала”, и: „Ко би се томе надао!” — ово се сваки дан чује, а мало ко паметнији бива.
Онда би знала шта је сласт и храна!” То изрекавши, залети се к једној сеоској кући међу кокоши. Сељанин, који га давно с пушком
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Натраг, ало! Сукњу дижем изнад главе, ало! Гледај, ало! Нагледај се, ало! Добро гледај, ало, да би знала, ако би загризла на шта си зинула, каква би те ала прогутала! Појешће ти коње до потковица!
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Тако се то замутила жестока парница да среска власт — већ није знала шта ће. Капетан, добричина нека, тек само слеже раменима, па рече: — Ја не знам шта ћу им! Тај је поп пома'нитао!...
Може бити да му се већ ни корена не зна... Кад је себе то било, није шала!... Питаше још баба Мирјану би ли знала казати местимице где је. Аја! Баба ништа не чује.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Лазара, неће Станка; ко надскочи Станку, неће Лазару; ко одбаци камена Лазару, неће Станку; а већ сва је Црна Бара знала да је Станко најбољи нишаиџија. Али... ђаво га знао!... Као да је нека премаглавица!...
Она их гледа обојицу. Оба из добрих домова, оба добри момци... није знала на коју ће страну!... Па, опет, Станкове црне очи освојише. Загледа се цура у њих, а њихов сјај помути јој памет...
Беше им тешко гледати човека где се пред њима као црв вије... Петра изиде из куће. Она није ништа знала о свему том. За њу беше само чудно то: што толики свет стоји. — Што не седнете, људи!... Хајте овамо, ево совре!...
Док ће рећи она, показавши на шару у руци његовој: – И то?... – Ја, ето. — И то ти он учини? – Он. — Знала сам. Чим је таја казао да су нашли кесу, помислила сам да је само он могао закопати... — А шта вели таја? — Ништа.
Он беше свака њена мисао. Повучена у самоћу, она се разговарала с њим и дневе и ноћи. Она је знала да Станко није крив. Она је једина веровала да он није кадар учинити тако гадно дело којим га обедаше.
Она се сети како јој је Јелица говорила о Станку... Боже, што ти је срце материно! Мада је знала да треба чинити само оно што домаћин жели, да треба волети оно што он воли — опет јој се у души нешто закува.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
И младост моја није више знала За дане страсти и трзања њина: У моју душу њена сен је пала, Бледа и хладна, као месечина.
И у тој радосној и дивљој игри, она разби огледала. А када је разбила та огледала, није више знала каква је, је ли лепа или је одвратна. Јер је у помрчању тих огледала нестала и она сама.
Отруј га, даћу ти један град и најлепши камен из мог жезла. Али та жена није знала како се трује. Тада сатрап рече: — Лажи га.
Она није знала ко је он. Али је задржала његов златник који јој је требао да купи неколико капи отрова. Сутрадан, тридесет племића у
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Купао сам се! — Па хајде да лежемо! Легосмо. — Нека, — каже мама — ја ћу угасити свећу. Знала је да ја то волим. Је ли то моје подмлађивање, спомен на давно прохујало детињство, али мени је тако мило кад ја
— Иди! То је једно добро и честито дете! Знала сам јој и матер — красна жена! И Ћорђе је један по један човек! Он, ето, сад није низашто, али се још не да!
— Дај боже! На неколико дана после тога казала је Анока једној својој другарици: „Знала сам ја да све мора бити по мојој вољи! Нема, море, оваке девојке ни до деветог села!
— Нисам јео ништа већ осам дана. — Богу хвала, само кад је све прошло. Ви се не чувате, ја сам то знала. И ви сте ми леп доктор! И поче весело да се смеје.
Па добро, дакле. Немој мислити да немам за то куражи — боже мој! То ће бити добро дело! Ох, кад би знала моја мати на како се велико дело спремам, она би се молила богу да ми да снаге.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
’оћу да вам кажем, слатка госпоја-Сидо, па ма знала да ћете се одмах сад ту наћи увређена,... »А ти онда што си«, реко’ му ја, »узео мене!
Моја покојна мама, бог да јој душу прости, није било тога теста или мелшпајза што га она не би знала зготовити. Кад она направи то Саће од зоље од квасца, могла је, што кажу, и самог цара послужити!!
видела, допао јој се, а особито јој је мило било што се то баш тако стрефило да је и њу и ћерку гост затекао у послу, знала је она да је ово учен човек, па ће знати оно што се каже: »Гледај мајку, па шацуј ћерку!
— вели Меланија. — Е, дабоме, то је увек дело једнога момента. — Нисам знала, верујте, да су карловачки богословци такви шмајхлери! — рече Меланија, и крадом гурну Јулу лепезом.
Још код поп-Спириних могла је већ видети како се ствар сретно упутила, и да је нешто знала латински, могла је још тамо рећи оно староримско: Вені, віді, віці.
На последњем листу сваки је читатељ записао своје име и примедбу, препоручујући књигу свакоме најтоплије. Меланија је знала немачки, знала у клавир; а Јуца тек натуцала нешто мало и знала помало само у гитар, јер кад би гђа Перса запитала
Меланија је знала немачки, знала у клавир; а Јуца тек натуцала нешто мало и знала помало само у гитар, јер кад би гђа Перса запитала поп-Спиру зашто и
Меланија је знала немачки, знала у клавир; а Јуца тек натуцала нешто мало и знала помало само у гитар, јер кад би гђа Перса запитала поп-Спиру зашто и он не купи Јули клавир, овај би јој одговорио да
је научила у лêру, унтерхалтовала се, правила ероберунге, и вазда срећна и задовољна доцне остављала бал; а Јула је знала од швапских игара само некакву шотиш-полку и неки тајч, који јој је мама, кад је била добре воље, под дудом показивала.
— Тхе, шта ћу, кад нисам напред знала шта ме чека!... А ја боме не поведох сад за вашу љубав за собом једног пединтера!
Међутим док је Јула силазила, и као звезда залазила за хоризонат, Меланија се све више пењала. Знала је око Пере тако вешто и умиљато да се понаша, да му је већ тешко било и пола дана без ње.
— Пробајте само! — вели Јула, па продужи рад мотичицом, али шта је радила и шта окопавала, то ни она сама није знала. А Шаца узе задовољан тамбуру и запева, онако ради свога задовољства, ево ову песму: Сека-Јуцо, што гледите?
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Али их је било много. Сама клисарица ма да је толико година била с њима, свакога познавала, ипак их није знала све. Увек би по неки нов надошао.
сваке зиме тако и сад хтео да иде у какво село и да тамо у слами по шталама лежи, презими, али га она није пуштала. Знала је: да какав је он, па ако наиђе на какву добру кућу, где ће да га пусте у шталу и да му дају само по комад хлеба, да,
— Ја! — одједном се на њу обрецнула варошанка — шта ће тамо? Добро му је и овде... Али Вејка њу није слушала. Знала је она унапред да ће то од ње чути.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Љуба је госпођу Јелку још девојком познавао, а и она је сада знала за његову наклоност према Савки, премда Савка још ни појма о томе нема.
— Одма’ иди по њу! — викну мати. — Молим вас, маните се тог посла. Кад је она знала да ћу ја овамо доћи, па је отишла у трешње, то је знак да нема васпитања, а треба да зна да сам ја честан човек,
Тако су се љубазно донекле кошкали. Љуба је само из курмахераја речима забадао, но фрајла-Милева знала се вешто извући. Љуба свршава визиту. Као среће ради, остави два талира и обећа да ће сутра опет доћи.
Сирома’ чикаГавра мисли да је госпођа Макра у њега заљубљена. Фрајла Паулина била је лепушкаста, црномањаста; знала је свирати у клавир и француски — била је академикерка.
Молим, оставите ме ту! — Кад нећеш да уђеш, што ти драго! Госпођа Макра била је паметна женска. Није је натеривала; знала је да то ништа не помаже, јер је Паулина размажена.
А тај крајзлер имао кураж са мном се разговарати? Да сам знала, не би’ му на фортепијано свирала! — Шта ћеш му, кад си му се допала. Видиш, онај други трговац опет мене проси.
Ако икоме, то је доиста госпођи Евици језик за то дат. Својим лицемерним начином у први мах сваког је задобити знала и не једног је жедног преко воде превела.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Увенула би као сваки цвет што је откинут и не би ни знала зашто је живела. Тај грозан живот у селу убио би је брзо. Али она то не би трпела, раскинула би га одлучно.
“ Чекај, реко', да видиш да ли мора тако бити, па седнем на воз и право у Београд. Па сам тамо ишла куд год сам знала: и у полиције и у редакције и у хотеле и свуда, и ништа, — нема па нема.
— Шта знате ви? И док је у њему ужасно расла сумња, она се насмеја кокетно и загонетно, баш као да је нешто знала, па се устезала да открије. — Распитајте се сами. — То је само једна гадна интрига. — Можда... интрига...
Африка
Треба се сетити да ни код нас мати која има дванаесторо деце не мора бројати да би знала да једно, није ту, јер у њеној свести није број деце који се смањи, но једно извесно дете, баш то и то, које је
Црњански, Милош - Сеобе 2
белим рукавицама до лаката, и црним, нојевим, пером за шеширом, Гарсули је привукао пажњу целе те гомиле, која је већ знала да јој се нешто, судбоносно, припрема.
Она је знала да се после посете Гарсулија и хапшења Павловог сви налазе у великој опасности и да јој, можда, ни њен отац, сенатор
ни помисао да остари, и умре, међу шизматицима, у туђини, али није хтела да мужу противречи, и – што браћа нису знала – да ма шта против Павла каже, или учини. Ако их је Павле наговорио да иду, треба ићи!
Она је у десној руци била понела неку корпу са воћем и сад није знала шта ће. Вриснувши, најзад, притрча и она и пољуби га, али не како сестре љубе.
Пушио је и ћутао. Сирота жена, која је кроз два‑три минута имала да отпутује, а знала да мужа неће више видети, месецима, виде сад јасно, како је Трифуново лице огрубело и уморно.
Била се прочула као и жена Ђурђева. Снашла се око коња Павлових и Трифунових, као да је са коњима одрасла, а знала је да диже бич са траве, као и Ана, и боље него Ана. Научила је, од Павла, и да прелеће преко препона егзерциришта.
Госпожа Евдокија, која дабогме није знала шта Павле размишља, седела је ћутке. Противно оном што је очекивао, њена ћерка, међутим, опет му је брбљала свашта,
Она, кад се удавала, није знала много о браку и љубави, али сад може рећи да зна да девојке, у тим годинама, пошешуљају. И она би, на ћеркином месту.
Оће Гоша да бије! Тако његова баба Иконија дознаде да је одбијен од сисе. Баш хвала прији Госпави! Да сам знала да те отерам раније, да ми дете не поганиш. У том му деда уђе на врата и повика: Шта си ми, Кезо, донео?
Она је била подигла главу к њему, као да је знала да неког има тамо горе у мраку. Али њене очи нису тражиле Исаковича, него неку утеху, негде, у ваздуху.
Трандафил их је, два дана, задржао, у Будиму. Требало је да Божич пође, два дана раније. Да се то десило, не би била знала да и за њу има среће на свету!
Одатле је упртила неке хлебове, на главу, и враћала се у лазарет, пењући се, по једном уском брвну. Да ли је знала да је он дошао, или га је приметила случајно, није знао.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Али, у јужним покрајинама монархије, нарочито јужно од Љубљане, аустријска влада није знала више за меру, и свирепо тлачење и угушивање је било правило.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
РИНА: Знала сам да нећеш веровати. да, да, није за веровање, па ипак... можеш мислити колико је то мене узбудило. МИЛЕ: Умири се,
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Ја немам ничег њеног, споља не, иако смо изнутра исти. Ни она не мора да се окреће да би знала да сам ја ту, нити пита шта је то о чему говоримо, она зна и лице јој изгледа постиђено. - Закаснићеш на посао!
Онда је пошла у кухињу, а ја се упутих за њом. Стидео сам се и она је то знала, нисам морао да одговарам и нисам ништа ни рекао. Сат с кукавицом откуцавао је девет.
Тражили смо те, знаш? - затресла је својом златном главом, а мени се учини да јој свици искачу из косе. Лагала је, а знала да сам је прочитао. Да су ме тражили, нашли би ме: скела је видљива с било које тачке на насипу.
На страну што ће стари понављати како не види на кога личим и како су његова сведочанства кад је био у мојим годинама знала само за четворке и петице.
- У то о злату не верујем! - рече. - Али, ако га има, она је последња особа која би знала да га искористи! - Рашида се смејала, али то је било нешто као пристанак и ја нисам могао а да не приметим сенку
сам у страну желећи да изгледам као неко кога сам видео у биоскопу како то ради, али сам изгледао јадно и она је то знала. - Зар имаш очуха?
- Знала сам да Веснина мама није истовремено и твоја мама, али нисам претпостављала да имаш и очуха! - стајала је и гледала ме
- Тражио сам те, мама! - рекао сам. - Тражио сам те свуда. Нисам морао то да кажем: она је знала и можда је и она мене тражила. Свакако јесте.
Ухватила ме је за косу и протресла, онако како је то знала да уради кад сам јој једва допирао до појаса. Онда се насмешила и, зграбивши ме за руку, окренула ме према реци без
- насмејала се, а ја сам је упитао је ли њен отац висок и црних очију, зна шта мислим? Није знала. Отац јој је уобичајене висине, а очи су му плавкасте. Не морам да бринем.
седам... Само пет сантиметара? Осам... — Ниси издржао! — викнула је победоносно и почела да игра по песку. — Знала сам да нећеш издржати! — разбацивала је песак око себе растављајући речи на слогове.
Са Весном је то било дивно: никада нисте морали да јој објашњавате о чему коме говорите. Она је знала и било шта да сте рекли, сте бити сигурни да ће наћи прави одговор. - А, можда, добија и следовање!
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Кад се мало подгрејаше, дође домаћину воља да се мало попева. — Дед, Ленка, попевај! Знаш оне моје. Ленка је већ знала шта отац жели, намести мало уста, па започне. „У мјесту пријатном, тихој пустињи”...
И то добро су живели, јер госпођа Татијана све је знала у кући разделити, да ништа не буде излишно, а опет да је доста.
Госпођа Лујза боцка га, да је њу напустио, и да је ова знала да је он тако неодважан, она би њега украла. Госпођа Матилда исто потврђује и каже му боље да је женском рођен.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Нудећи их кавом, шербетом и наргилама, она од њих дознаде шта зна Земун, а Земун од њих шта зна она. Ускоро она је знала да су куће у Земуну жуте, плаве, високе и ниже, и која је чија.
Не мислећи, као Аранђел Исакович, да је лепа као нико, она је знала шта вреди. Стопалом својим, које се њему чинило као у снажног анђела, она није била нимало задовољна.
Хтела је, просто, да је узме силом. Јер госпожа Дафина, дете читаве једне лађе пуне трговаца и среброљубаца, знала је врло добро о чему се ради. Њој се није журило.
Она га је знала сасвим другог. Са њом је он живео свој тајанствени живот, од почетка. Пошто су их венчали сасвим изненада и без
Не знајући првих месеци са женом ни да говори, јер она није знала немачки, а он ни грчки ни млетачки, испомагао се песмом, игранком, погледима и пољупцима.
уморног од љубави под густим грањем, беше га запамтила чистог лика, мада беше изнурен од живота који није разумела, ни знала, док јој га Аранђел Исакович није испричао и протумачио.
Тако, размишљајући, би јој мало лакше. Овај други учини јој се, ипак, утолико бољи што је знала да ће живети у богатству, господству и без сеоба. Муж, мислила је, не може се вратити.
Та жена је знала да гледа у карте, а волела је и да прича, чупајући при том, замишљено, увек исту своју брадавицу. Но и то беше узалуд.
Широке воде знала је већ, као и беле минарете што су, у подне, лебдели у топлом ваздуху над градом. Тако се навикну да примети ситне
Тако се навикну да примети ситне промене у свему томе видљивом, па и невидљивом. Кроз неколико дана већ, она је знала, по боји воде и врбака, који је час дана.
Кроз неколико дана већ, она је знала, по боји воде и врбака, који је час дана. Увече, знала је по боји неба и облику облака да тачно наслути време за сутрашњи дан.
кад јој је помагао при јахању, али је говорио сам себи да све то није као у других жена и да би она умрла, кад би знала на шта он мисли. И остали Срби, који су имали част да каткад вечерају код њеног стола, мислили су тако.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Његова мајка је умирала већ недељама. Лежала је на високом кревету прекривена старим херцеговачким биљцем. Знала је да треба да умре и зато је непрекидно пушила. Звала се Марија и хтела ја да се што више напуши пре него што оде.
– упита девојчицу. – Не могу да спавам... — одговори дете. – Знаш ли колико је сати? Девојчица није знала. Било је три и пет. – Хоћу да ми заврши Пепељугу! – Сместа да си отишла у кревет! – Пустите је! —рече човек.
Ниси знала да се овај град храни свежим младим месом? Не поседујеш ништа сем дивног лаког корака на дугим ногама, цвете провинцијс
« Хеј, шта је то с тобом, мала? Једанпут си отишла у Главну пошту, Таковска 2 — ниси издржала, знала си добро да нећеш издржати, дала си његов број телефона и ушла у кабину која је мирисала на пораз.
– Јесте ли већ играли негде? – Нисам. – Колико имате година? – Двадесет и седам... Знала је и сама да је престара за прву годину студија, а премлада да се помири с осталим стварима.
А онда се жири повлачи да донесе одлуку и њих поново нема, чак ни међу пратиљама. Поново намештаљка! Знала сам то добро, али постоје још два бирања до краја сезоне: једно на Палићу, друго у Порторожу, а можда још једно негде
Погледа их. Искесили су јој се и театрално наздравили, очекујући шта ће њихов истурени другар да изведе. Знала је добро: чак и да се у њему појави цивилизовано биће, сам ће га располутити једним карате-ударцем, само да не
Уживати, у чему? У томе како се на овом случајном паркингу завршава један живот; знала је да је неће убити, али осећала је и то да после овога више никада неће бити иста: овде ће се завршити дуге године
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
КУМАЧА (трчи јој, па се пољуби): Боже, па крије, крије, као да ће јој ко преотети! ДЕВОЈКА: Богами, нисам ни знала. КУМАЧА: Море, је ли млад, је ли леп? ДЕВОЈКА: Мани га врагу, велики је. КУМАЧА: Ћути, лудо, шта ће ти прапорац.
МУЖ: Видим како си воспитана. ЖЕНА: Већ, каквом сам мужу пала у руке, заборавићу и оно мало што сам знала. МУЖ: Камо среће. ЖЕНА: Дабогме, ти би јошт желио да умрем. Ал ја нећу да умрем, оћу да се гојим теби у инат.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
примања, о њиховим интересовањима у уметности, могло би се говорити у случају кад би она имала слободу избора и кад би знала да своје склоности образлажу и бране.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
Каква је боја српска? ШЕРБУЛИЋ: Шта, Српкиња, па не зна ни каква је боја српска! НАНЧИКА: Што нисам досад знала, то ћете ми казати ви. ШЕРБУЛИЋ: Ја... ја...
Ал тако мора бити кад људи не читају народне књиге. ШЕРБУЛИЋ: Зар ви знате? ЗЕЛЕНИЋКА: Ја би се стидила кад не би знала у чем се састоји чувствило народности.
Милићевић, Вук - Беспуће
ружно, — осјећајући да нема права да је вријеђа и да би та увреда исто толико бољела и њега, као и њу, кад би је знала.
Наједном је опазила неку промјену, а да није знала шта се је догодило; часне сестре биле су према њој усиљене, као по дужности, љубазне, и не призиваху је више к себи;
И често пута она није знала да ли га воли, презире или мрзи, и пушташе да јој сузе замијене мисли. Без икакве радости, она је примила вијест да
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Ужасну је галаму дигао у мâли, тако да је цела мâла, по читаву недељу дана раније, знала да се Јова поштар спрема да купи печеницу. И купио је. Купио је доиста на четири дана пред Божић. А то је овако било.
нешто до тада невиђено у селу, или као да је из менажерије утекло, па сад деца први пут видела, а дотле само из чувења знала. Затим их је преслишао неколицину.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Ко ће први дохаберити дједу о свему томе, није се знало. Сумњало се на неку Микачу, гром-бабу, удовичетину, која је знала и косити барабар с мушкарцима, а иначе није имала узла на језику.
Зашто плаче? Све да и хоће, она вам то, можда, не би ни знала да одговори. Биће, ваљда, највише због тога што усамљени пјевач зове у заједничко бјекство ту непознату пусту
лак јој онај облак под који је одлетила гаравијех опанака заједно с кућом и шталом ...знала ми је, брате, рондати и чантрати ка млинско чекетало: те бекрија си, те пијанац, те убојица, те жандари нам се никад
Куку мени јадној, зар мој Дане умро, пљуснух ја рукама. Умро, сестро, оплакала сам га и сахранила како сам најљепше знала и умјела. — Па како се с том другом расправи, бако? Да није било боја? — Није, мјесече мој, није.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
А није знала сирота она да се опадање породица не зауставља тако лако и брзо, па још и на првом колену! Шта је о томе она знала.
Шта је о томе она знала. Она само сањаше некадашње богаство, зидаше своје куле на мени и можда баш јој и то даваше снаге и онолико дугог
Бојао сам се. Поражен мојим кукавичлуком дрхтао сам као прут. Моја мати ни речи утешне, као да није ништа знала. Чисто не веровах да је то она, како се беше занела око твог спремања... И паде вече, опет изиђе месец и обасја све.
Опет ће доћи. Ох, а шта тражи? (Ма да је знала.) Што је не оставља већ једном? А да каже мужу — не сме. Јер, какав јој је муж, и крв би потекла...
У мојој кући јела си дрвеном кашиком, а у твојој сребрном, да Бог дâ. И изведоше је. Она паде. Целу ноћ није знала за себе. Од тога дана до свадбе Стојана никако није видела. И удаде се.
Истина, да је долазио свакад с њеним мужем, али је ипак она знала, осећала, зашто он долази. Увек је гледао да се нађу.
Цвета је већ знала, и обамре. — У-у-ух! — стресе се она и поклопи се ничке на земљу. ... „Хеј Стојане! Чуј, Стојан пева!
СТАНОЈА Цела га је чаршија и доња махала знала. Кад дође пазарни дан, узајми ма од кога два- три динара, па тргује ситнуријом препродајући је.
Истина да је она одмах, од тада, покушавала да се помиримо, али се ипак није толико љутила што ја нећу. Јер је знала, сигурна је била да ћемо се овде, у винограду, помирити.
И зато што је знала, она је јутрос, кад је дошла к нама, била понела нову, белу корпу и лепо косирче, и сва је дрхтала од радости, среће.
Нушка скочи. Није могла више. дохвати тепсију и поче да игра. Никад то нећу заборавити. То беше нешто! Знала је да нас нико не може видети, па је играла, вила се, цикала, и превртала као да јој је од тога богзна како слатко
А ко сме да им не оде? На очи после да им не изиђе. А још кад мој отац не би отишао, не би се знала слава. Његова је песма била песма!...
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Он је њу познао, али она њега није. Сад је запита би ли му знала казати гдје живе Таригора и Кривигреда. Она му показа да су то њихови двори.
Али се маћеха одмах направи весела: — Ама, ја сам знала да ће нас он нечим изненадити, па навлаш изнијела ону пасуљину, да видим шта ће радити.
Мало време затим постојало а дођу слепци старчевој кући. Баба шта би друго, већ нагрне чанчић брашна, па како није знала за оне старчеве новце, удели с брашном и њих слепцима.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
После се метне у сламу, па се тако кува полагано. МАГА: Нисам, ето, знала за сламу. СОФИЈА: Само треба истија кувати. МАГА: Хтела сам, ето, јошт јуче кувати, али нисам могла доспети да дођем.
Ајде сад, веруј јој! ЈЕВРЕМ: На моју официрску реч кажем, да Софија није ништа о томе знала. МАКСИМ: Ако није знала, могла се лако сетити. Не знате ви лукавство женско. ЈЕВРЕМ: Дакле, на чему остаје ствар?
Ајде сад, веруј јој! ЈЕВРЕМ: На моју официрску реч кажем, да Софија није ништа о томе знала. МАКСИМ: Ако није знала, могла се лако сетити. Не знате ви лукавство женско. ЈЕВРЕМ: Дакле, на чему остаје ствар?
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
куполу — негде у том бетонском пространству, у тој прашуми најружнијих кућа у Европи, светлуцао се и мој бивши прозор. Знала сам да баш у том тренутку у кухињи заседа породично веће. Страшно. Доле су куљали аутомобили.
Дофурах пред њега потпуно без даха, а онда — одједанпут нисам знала што да кажем. Мислим, читава ствар ме је пресекла негде у висини плексуса, баш ту негде.
Пошто сам знала да ми нико неће веровати где сам све била и шта сам све клопала, покушала сам некако да ћорнем оне штапиће за јело,
Није било у реду, знала сам то, кад су ми већ платили да га заборављам по Лондону, али улице су биле тако празне и пусте у том Карнаби-стриту
још једанпут, али ја више нисам могла да поднесем то кинеско мучење и не сачеках крајњи резултат, мада сам унапред знала шта ће се догодити, већ клиснух кроз хол, па на врата за послугу. Шта да се ради? Наука тражи своје жртве!
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
Пак је баш својим дегном убио. Тако и ова сирота принцеса страдала је и швермовала, а није ни знала да је принцеса. МАРКО: Кажи ти мени зашто читаш те књиге?
принцесе и хелдове нашла, како су се заљубили, како су страдали, како су се убијали, — ах, и шта не би читала, кад би знала француски! МАРКО: Шта би се помогла тиме?
МАРКО: Па у Месецу зар има људи? ЈЕЛИЦА: То сам и ја читала; само нисам знала да имају краљице. Барон жали њену судбину, али опет каже да би овде радије живио, и то због мене.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
— Да вас нису одале другарице, питао бих их сâм мало доцније шта је са вама. — Заиста! Да сам знала, одала бих се сама раније. — Али да нисам питао, ви ми не бисте рекли да ме се сећате? — Не, ви сте онда само прошли.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
А шта сте му ви одговорили? ДАНИЦА: Да није било ваших упутстава да будемо према њима пажљиви, ја бих већ знала шта бих му одговорила.
ТАНАСИЈЕ: А не, ту не треба грешити душу, она није ништа знала. Зар нисте видели како паде у несвест? ГИНА: Чудна ми чуда, и ја бих пала у несвест да сам све наследила.
ГИНА: Чудна ми чуда, и ја бих пала у несвест да сам све наследила. МИЋА: Ја сам потпуно уверен да она ништа није знала. ВИДА: Боже мој, како је он то све вешто крио!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
„То није истина. Треба да знаш, ја волим Бату и ја сам хтела јутрос да дођем, али нисам знала пут.“ — Ја, није знала пут! — вели огорчено командир. — А мало смо пута шетали. Уосталом, сад ми не треба!
„То није истина. Треба да знаш, ја волим Бату и ја сам хтела јутрос да дођем, али нисам знала пут.“ — Ја, није знала пут! — вели огорчено командир. — А мало смо пута шетали. Уосталом, сад ми не треба!
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
да почне са њима коју игру, да заметне шалу и смех, желела је да се упозна са том дечицом, да се зближи са њима. Знала је начин којим се то најбоље постиже и идући међу децу мислила је одмах почети игру, али ето, нешто јој охлади намеру;
И Гојко пусти своје ђаке, па јој приђе, смешећи се: — Шта... не иде вам све као подмазано? — Ман’те се... Кад бих знала да ће овако ићи целе године, бацила бих све још сад. — Хе... а нисте још ништа ни почели. Полако!...
Ипак осећаше неку пријатност од ових смелих речи, и ако је добро знала да су то само речи, да се то говори у другом смислу. Ко ће разумети женску душу!... После пређе разговор на плату.
После наступа мучно и тешко школовање у Београду. Неколико пута је покушавала да побегне кући, али је знала шта је тамо чека, па је стезала срце и ишла своју »тужионицу«...
Једнога хладног, туробног дана полицајац дође необично весео, а и Љубица изишла до степеница у дочек. Знала је да јој носи какав накит, то јој је јуче наговестио, па с тога беше веома предусетљива према њему.
А Љубица? Ни сама она не зна шта је осећала. Знала је само толико, да је не веже за њега љубав, јер она не осећаше љубави.
Све је одвратно, страшно, неприродно... Чуди се шта јој би, куд оде памет. Знала је за његов положај и домаће околности, ништа је није привлачило к њему; само она незгода новчана...
Али је прошло све... Сад вас молим да ми опростите све... што сам вам учинила... Ни сама нисам знала шта сам радила. Сад знам и разумем, али доцкан.
Али рекла сам вам већ: ја за она два месеца нисам ништа знала за себе... то беше неко други у мени, а ја сам за то време спавала, нисам живела...
Љубица за ту вештину није ни знала, па зато јој ревизор смањи оцену и даде четворку, рекавши да је иначе цео рад одличан.
«... »О, што нисам знала да ће се онако свршити !... понављаше она већ стоти пут једну исту мисао. Него. улетех, заробих се, уплашена, и
И свега овога не би било... и овај се јадник не би намучио, само да сам знала... за оно... Али ко је то могао знати! О, како би то све лепо било, како бих ја била срећна, потпуно срећна...
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
89. Паде листак наранче Усред чаше јуначке. Да је знала наранча Да је чаша јуначка, Врхом би се повила, Па би чашу попила. И око и чело — Све вам, браћо, весело! 90.
115. Тужна јадна, да сам вода ладна! Ја би знала, гди би извирала: Украј Саве, украј воде ладне, Куд пролазе житарице лађе; Да ја видим моје мило драго, Цвати ли
се храбар не поврати, ах јади мој’, Сад ме просе на далеко, перин дивој, На далеко, у Кандију, ах јади мој’, Да бих знала да ћу наћи, перин дивој, Студен мрамор мога храбра, ах јади мој’, Субрзо бих се удомила, перин дивој, За наћ мрамор
159. Што сам млада, да сам вода ладна, Ја бих знала ђе би’ извирала — Крај дућана Јове базарђана; Не би л’ Јови жеђа додијала, Не би ли се водице напио, Не би л’ мене
255. Дико моја, високи јаблане, Ја ћу теби саломити гране! 256. Нисам знала, зелене ми траве, Да мој дика има очи плаве. 257. Овим шором шаке блата нема, све швалери на чизма разнели. 258.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
(Улази за Софијом у кућу) ГИНА: Нисам ни знала да је овде код нас тако дивно! Кад се гледа преко овог корита, не би се рекло! СИМКА: Други је то свет, моја Гино!
БЛАГОЈЕ: Шта ти знаш шта он зна? ГИНА: Мајка не мора да види да би знала! СИМКА: Попи мало! ГИНА: Лакше би ми било кад би знала шта му, зликовци, раде у оним њиним крвавим подрумима!
ГИНА: Мајка не мора да види да би знала! СИМКА: Попи мало! ГИНА: Лакше би ми било кад би знала шта му, зликовци, раде у оним њиним крвавим подрумима!
А ко ће то плетење корпи да гледа, и да га плаћа, као представу? ЈЕЛИСАВЕТА: Ја без те границе не бих знала где сам! ВАСИЛИЈЕ: Позориште је, зна се, овде, а живот — онде! Ја једно с другим никада не бркам!
То смо играли јесенас у Деспотовцу. Па сам причала о травама све чега сам се сетила из њеног текста! Што нисам знала, то сам измишљала! Глумила сам, ко да је глава у питању! На крају ми га је било и жао. ВАСИЛИЈЕ: Кога?
Црњански, Милош - Лирика Итаке
она је, у младости, имала своју столицу првог реда, приликом гостовања новосадског позоришта, у Панчеву, код Трубача. Знала је много драма, и много стихова.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— Ја. — А јеси знала да је он, кад си оно вриснула? — Јесам. — Па шта си, болан, врискала! Знаш да је он стидљив. — Е јес, да знаш како
Не говорећи ништа један другом, разиђосмо се. За неколико минута сва је варош знала шта се сад збива у заседању. У нас уђе некакав демон искушења и љубопитства, па не знамо од узбуђења шта ћемо и куда
Између њих нарочито се прочуо чича Пера. Њега је знао цео наш округ, а знала га је и већина наших манастира. Ко ти није добио од њега какав паметан савет, или ретко семе, или чуо занимљиву причу
А њој није било ни мало криво што је отац не воли. Није на то навикла, није знала за његову љубав, па јој је и његово понашање било обично. За оним што нигда нисмо имали, не можемо ни жалити...
Баба Сока стане бројати оцу њеном и њој имање »бити имајућег« му зета. Она је побројала све што је знала да има трговац Петровић, па чак и више. Отац девојчин пристане да дâ дете, само претходно ће доћи у А.....
Баба Сока сад није прибегла таком начину, јер није могла; и Јула је знала Васу као год и она сама. Док је баба Сока говорила, Јула је се била много замислила, премишљала је о Васи и — о
Чим се је предигла, прво што јој је било, рекла је мајци да је трпљењу њеном већ крај; више јој неће седети па да би знала да ће је министарски син узети, већ се мора удати макар за црна Циганина. Сирота Каја! ...
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Можда се оклизнула, па пала... Можда је заборавила да Мити каже: Хвала. ...Можда та ни хлеба купити није знала! А шта ако ју је нека рђава жена украла?!
Тетка није знала да од бријача Длака на човеку само јача ... И тако се у моје тетке Појавише бркови густи ко четке ...
Шта би још могло да се употреби? Чекање у мраку безнадан је посао! Кад би се бар знала страна са које би Мукло, на прстима, наићи могао! Ни сан не воли кревет по спарини...
Срце, срце је било њено Масно, и сјајно и румено: Та оловка је знала да пише — Истроших је, и никад више. Одонда непрестано мрштим веђе, Јер оловке пишу бледо, све блеђе.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Па ипак, да си само каткад знала Велики кобни огањ душе ове, И силну љубав што ништи ко хала Све друге мисли, и наде, и снове; Па ипак, да си само
моја је душа силом дувна седа Што међ четир зида век проводи зао, Некорисна, суха, бесплодна, и бледа, Нит̓ је кога знала, нит̓ њу когод знао.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
света те своје везе са њим, ту љубав, готово задоцнелу за њене године, али не и за њену лепоту и свежину, исто је тако знала, када се то хтело да обелодани порођајем, све да затаји. Кратко и мирно са собом је свршила.
Па тек, када би тетка отишла, да га лечи! Софка није тачно знала у чему је било то лечење, само би се онда јасно чуло његово јаукање и врискање: — Водице, мори! Водице, вештице!
Ослобођавај, Господе! ИИ Зато Софка никада није волела да о тим својим претцима мисли, јер је знала да би увек тада по три и више дана, чисто као кријући се од саме себе, ишла по кући болесна.
једнако осећајући на себи његову руку и грлећи му колена и широке чохане чакшире, и тада још, онако мала, па је већ знала да ће то ма- | тери чинити радост и срећу, мазећи се око оца, почела би да одриче и да се правда: — Није, ефендијице,
поновног одласка у Турску, мати би јој по неколико дана ишла сломљена и уби|јена, а то све зато што је једино она све знала.
одласка у Турску, мати би јој по неколико дана ишла сломљена и уби|јена, а то све зато што је једино она све знала. Знала је да он тамо нема никакве трговине нити какве послове, још мање да одлази зато што тобож не може да се одвикне од
И онда бар њу не треба да лаже, бар пред њом не треба да се претвара. Знала је она да он бежи из страха од сиротиње, која ће, ако није већ, а оно сигурно доћи, као што је знала да им још одавна,
Знала је она да он бежи из страха од сиротиње, која ће, ако није већ, а оно сигурно доћи, као што је знала да им још одавна, и пре ослобођења, имање а нарочито чивлуци и воденице нису као што треба.
И заиста, и сама Софка с почетка није знала откуда матери новац за те њене увек нове и скупе хаљине. Али убрзо се Софка досетила.
А све је то материно упињање било узалудно. Исто тако као што је за то материно заваравање знала, знала је и за све остало што се око ње догађа и збива.
А све је то материно упињање било узалудно. Исто тако као што је за то материно заваравање знала, знала је и за све остало што се око ње догађа и збива.
А Софка је и тада већ знала да сва та љубав и нежност родбинска долази као од неке слутње, предосећања несреће која већ почиње да се догађа.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
љубавно За сне без ноћи и ноћи без снова, За сне у којим сијала је она, Вечерња звезда несрећних духова; И није знала мирна васиона За сне без ноћи и ноћи без снова.
рећи, — Прву реч што икад од мене је пала: Знај да љубав треба нашој земној срећи; И ја сам, збиља, једном за њу знала. А мало среће, то је живот сав. У животу моме један ми је лав Био нешто друго, био тако драг...
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„Тата!“ зовну она лагано. Сердар не гледаше иако му очи отворене бјеху. То му се често у сну догађало, а кћи му је знала, па се овога пута хјтела увјерити да ли је будан. „Пејо!“ зовну она и другом.
“ опет ће он. Цура сад каза редом по имену свакога. Каза свакоме род и постојбину и што је иначе о коме знала. Јанко је слушаше и гледаше пажљиво.
“ Мјесто одговора, Јанко дубоко уздахну, пак опет обори главу на руке. Стана застаде. Није знала хоће ли у кућу, или ће да му говори. Погледнула би час на брата, а час на момка.
„Како не бих знала да ти је тешко!“ поче она чисто материнским гласом и начином, држећи га за руку. „Како не бих разумјела.
Стана није већ знала за себе. Те ријечи: „кад ти то желиш“, зујаху и прожижаху јој уши. „Ја то желим!?“ понови она. А он, разумијући, да
Многи се питаше и шаљаху с њом, јер им је била позната. „Која те срећа доноси, Ђуко? Јеси ли знала да смо овде?“ упита Милић. „Знала, богме! Казивали ми јутрос наки наши људи. Ха!
„Која те срећа доноси, Ђуко? Јеси ли знала да смо овде?“ упита Милић. „Знала, богме! Казивали ми јутрос наки наши људи. Ха!
“ запита Мијајло. „Богме, дијете, ево девети дан данас да се овуде навраћам. Знала сам е ће те овуда у повратку, али не знадох кад, па ево вас данас са срећом.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
јој о глави радити и домишљати се како ће је обестрвити, и договоре се те дозову једну вјештицу, бабу из села, која је знала мађијати, и обећају јој све што имају ако што учини да се њихова сестра не уда; те ова баба да им једну траву и рече
она опет рече: ,,Ах немојте ме убити, а просте вам моје руке, ево их посијеците, а и срце бих вам своје дала кад бих знала да бих без њега могла живљети.
нико да уђе, ни близу ње прође, јер виде и знаду да ја овде стојим, а ти једна ниси се плашила овамо доћи, ваљада си знала да ја авет нисам?
” Она му стане приповедати да она о њему и његовој кући ништа није знала, већ да је маћија отерала, и све редом искаже како је било.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Познајем сваког у фасу. Ето и ви. Дошли сте први пут, а да вас видим кроз десет година, знала би. Дајде две ђуроваче! СКИТНИЦА: Требало је да се венчамо четрешесте. ИКОНИЈА: Не знам шта да вам кажем!
Сада ти сам извуци закључак! ЦМИЉА: А можда може преко Црвеног крста? ЈАГОДА: Кад би му бар знала име и презиме! ЦМИЉА: А шта кажете да пошаљемо опис? Рекла си да ти се урезо... ЈАГОДА: Корпулентан, развијен...
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
А и она (показује на Анђу) и она му је помагала. Али, она сигурно је знала да те паре нису моје већ да су то твоје, од тебе, бато, па само да се не обрука пред тобом, и она, дан и ноћ је са њим
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Као да је душа моја пре много хиљада година у ком П[и]тагореву ученику била и као да је знала једанпут златни и слатки Сократов и Омиров језик, пак као да га је била, по напитку воде заборављења, заборавила, пак
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— То је истина! — рекоше сви. — Бог да живи вра-Брну! — Знала би нам душа да је онај манитац остâ за гвардијана — настави Бељан. — Он би сад бија усталац и вридан кâ мравак, болан..
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
ТИ СИ МОЈ ЖИВОТ ВИДЕЛА ИЗ БЛИЗА Ти си мој живот видела из близа: Примисо, покрет, реч што нисам реко. Знала си грч мој и кад стојиш иза. Слутила моју болест на далеко.
Ти си у моме оку док још гасне Видела прва новог смеха клицу. А кад се вратим дому уре касне Знала сву причу само по мом лицу. Седим за столом и не знам свог лика.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Више никада није смео да сврати на конак у ту механу. Шта ли је имала да му каже? Она је нешто знала, мислио је често док је ломио зелене симите што су се пушили белим, љутим димом.
“ Ћутала је. Ђорђе полако подиже главу са кафанског стола и шапну: „Знала је. И није веровала.“ Хтеде некако другачије да седне, а снага отказа спорим и мутним жељама.
невину са јарким жељама, нудила снажним рукама, мишићавим и длакавим, нудила се некоме коме је сваки превој на телу знала, само лице никако није могла да му види, том жељеном знанцу што је понекад посећује пред сан, и кад није сама у
Није луд да држи нероткињу.“ „Нек види мало како сиротиња живи. Заборавила, па се осилила.“ Душа ти у носу, а знала си да ме уједеш. „Поделићемо имање Катићâ као оштинску утрину. Наше је и било.“ И твоје унуче биће у мојој кући слуга.
за ручком прекорео што јој је јело загорело, а надничари за вечером заједљиво су напоменули да „газдарица штеди со“, Знала је да се Ђорђе из поља вратио и увукао у бачвару крај бурића с ракијом. Нећу му отићи.
Руке ми се одузеше, осећам како ми снага оде у другог човека, у тебе, жабо једна мушка. Нисам одмах знала да си мушко, па сам викнула Луки: ’Изнеси га на месечину и види шта је!
Није осећала страх. Кораци су крцкали у шушкању лишћа и сувих гранчица, право на њу. Знала је чији су: он корача увек тако као да ће после сваког корака да стане.
Била је хајдук. Умела је да подвикне као четовођа и мазно да се улукави као калуђер побегунац. Знала је криво да измери, смела да закине надницу. Хтела је својски да помогне кад си у муци.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Брзина којом је девојчица учила збуни старицу. Још је више изненади да мала зна и оно што она није знала. »Од кога ли је све то научила?« Старица се запрепасти кад у везу виде птице и цвеће каквих нигде није било.
Истога дана, сликар би послат у удаљени град на северу, а Златопрста остаде затворена у кули. Није знала куда, ни зашто је младић отишао.
Истога трена на западној страни неба угледала је како се рађа блистава млада звезда, и знала да је младић тамо чека. Од те ноћи лице јој је постало још прозрачније, још нежније, као што је прозрачан и нежан био
Тако, сама од себе, створи се изрека: »Држе се као Татага и Татагина торба« Да ли је старица за њу знала? Ко зна! Вечно погнута, у истој одећи, са истом торбом на леђима, одлазила је у шуму још пре но што би роса спала с
Али зашто је звери следе, а шума крије? Као лишће брезе откидале су се године! Је ли Татага знала да је следе? Тајна је остајала тајна! Можда би вечно тако остало да зима која дође није била изузетно снежна и хладна.
— Поштедећу ти живот ако ме посаветујеш! — свечано обећа галебица, али ни риба није знала лека невољи. — Нисмо ми рибе најмудрије! — рече рибица смерно. — Боље се обрати корњачи званој Камена леђа.
Све зна, све памти, чак се и рађања мора сећа. Ако она не буде знала како да помогнеш своме сину, нико неће ни знати! — Никада за ну нисам чула. Где живи? — У пећини! На дну мора.
— исприча рибица корњачи невољу мајке галебице, али ни најстарија становница мора није знала шта би се могло учинити, па рече: — Преостаје још само да се чека. Ваљда ће од малог већ нешто израсти...
Чији? Није знала. Пред сутон тањир је био завршен. Мајка хтеде да га покаже суседима, да се похвали, али само што се окрете, а дечак с
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Понекад је житеље ове улице пред зору, знала да пробуди нека врло архаична, слеђена тишина, и у дану који би наилазио оживљавале су приче, ко зна откуд ишчепркане.
одсуству као да је, под својом кожом, осећала готово све што се збива са њим; у његовом присуству је целим бићем знала све што се збило.
Љубица је тако и чинила: приносила је најбоље делове себе. Више није имала тело које тражи, само оно које слуша; није знала за умор, само за дужности.
Љубица је прва сјахала и, без речи, утрчала. Журила је, кроз пусте одаје, празнина у њој била је све обухватнија а знала је шта ће угледати. Ушла је у своју собу и заиста угледала Милоша и ту жену. Изишла је, у кући је завладао мук.
Чекала се њена реч, реч молбе за опроштај. Имала је да моли Милоша, то се захтевало од ње, а знала је да Милош није тај који јој може опростити оно што је учинила.
пољуби ту ру– ку, која јој је праштала, мрзела је Милоша: нагнута над ту руку, удахнула је дах његове коже и, очајна, знала да га више не мрзи довољно. Доцније, у годинама што су промицале, није га уопште мрзела. Готово уопште.
Понекад јој се чинило да у томе успева, најчешће је знала да не успева никако. Није јој сметало што је једино у очима странаца Господарева жена, док је у очима свих других само
погодну за Кнеза али сасвим погодну за Кнегињу, Милош је слао Љубицу а Љубица се показивала дорасла свакој улози. Знала је да изненади и самог Великог Милоша: чинило му се да се неука сељанчица преко ноћи претворила у искусну владарку.
Опасност коју је Вучић сагледао постојала је и увећавала се са сваким даном. Ту опасност је Милош изазивао. Више није знала да ли су Милошеви интереси исто што и интереси других Обреновића, као што није знала у којој јој је мери непријатељ
Више није знала да ли су Милошеви интереси исто што и интереси других Обреновића, као што није знала у којој јој је мери непријатељ тај човек који јој је некада био пријатељ.
Нешто је морала да учини а све што буде учинила, слутила је, неће бити добро. Знала је да Кнез неће прихватити устав који би могао бити од помоћи њеној деци.
Није вредело: знала је да лека нема. Остваривао се њен највећи страх: њено је дете имало да испашта њену кривицу а лепа Петрија, после
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Па ипак - да си само каткад знала Велики, кобни огањ душе ове, И силну љубав што ништи к'о хала Све друге мисли и наде и снове; Па ипак - да си само
Јесење воде шумљаху злослутно; И ја сам снив'о и тужан сам био. И моја младост није више знала За ведре страсти и чезнућа њина; У моју душу њена сен је пала; Бледа и мртва као месечина; Или к'о светлост што у
моја је душа силом дувна седа Што међ' четир' зида век проводи зао, Некорисна, суха, бесплодна, и бледа; Нит' је кога знала, нит' њу когод знао.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
“ Погодио сам је у живац! Како смем и да замислим да она, госпођа Лавоазијеа, није знала шта су оних пет научника између себе разговарали. „Е, баш да знате!
„Е, баш да знате!“, избрбља се непромишљено, „све сам то тачно знала“. Начиних забезекнуто лице. „Њихови састанци одржавани су овде код мене“, додаде она са поносом.
Деца слушаху пажљиво шта говоримо. Поносила су се својим дедом, иако не знадоше тачно због чега; знала су тек толико да га сви поштују.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
До јутрења провели смо у поповој у љупким и веселим шалама и разговору којим је она знала да руководи са неисцрпном срдачношћу и са пуно грације, обраћајући се увек ономе чије расположење попушта, цвркућући
држао на срећном срцу и уносио се у њене очице да сазнам: да ли и колико разуме о лицима и стварима око себе, она је знала сасвим мало, познавала своју маму и тражила своје следовање онда кад је осећала глад.
Рекла ми је: да се стиди од мене, да ништа сигурно није знала о мом доласку, да је њен живот чемеран. Захваљивала ми што сам дошао, а он ме је позвао само на њено наваљивање, те да
настала смрт оне живе и моћне мисли што се дотле тако чудно пробијала до саме моје рањене душе, коју је увек дивно знала да утеши. Тада осетих како се муњевито покидаше нити последњег пријатељства и последње наде.
ситуацијама у којима се наизменично налазила ова кћи неудате служавке и унука краварке, или у чему другом, она то није знала, али је било нечег дражесног и до бола привлачног у свим тим околностима које су једно створење онако чедне, сеоске
снажног Симонсона, док су звона оглашавала Ускрс и брујање њихово умирало у бескрајним белинама сибирским, та Каћенка знала је зашто је живела.
Откуд то ја не знам, али сам сместа осетио ово, и заклео бих се и изгорео бих зато, да је она тачно знала шта је тог тренутка у мени што ме је мучило, да је савршено разумела мој положај.
богатога конака који смо присвојили, да прорачунам тачно: колико ми остаје дана (не до пада Једрена, његова се судбина знала) него до оног идућег првог, кад ћу опет моћи да оне своје, онако навикле, ноге вратим у онај стари, редовни и слатки
Боловала је она сирота поодавно, на ногама; крпарила се и помагала како је знала и умела, али лека није пронашла, мада и наду није изгубила.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Ни мени није сасвим страна та радост од туђе радости, то задовољство у туђем задовољству. — „Јест — знала би надометнути Долорес с благом шалом, — али само онда кад се туђе задовољство подудара с твојим”.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Зато је избегаваше свуда, а она, с тога, и не сањаше шта се збива у души његовој. Станка га је знала по разговорима других девојака и гледала је на њега као на Ђурицу Дражовића, чији је отац умро под надзором, а никад
Рекосмо да му нико не би умео одредити право занимање, кад би то било потребно ради статистичких података, али иначе знала су и деца од чега Вујо живи.
извуче своју руку из његове, јер јој то веома сметаше, забуњиваше је; а она је хтела да нарочито сада буде присебна. Знала је ради чега је он води, али не хтеде да мисли унапред о томе.
да је онај, коме се она предаје и душом и телом — оглашени зликовац, кога зацело чека, раније или доцније — куршум. Знала је, да ће и она сама, чим пође за њим, постати отпадница од куће од родитеља, од села и целога света; знала је да тога
Знала је, да ће и она сама, чим пође за њим, постати отпадница од куће од родитеља, од села и целога света; знала је да тога часа укопава своју младост и будућност, да је њен живот био, па прошао.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— Како ја не бих знала, кад ја свашта знам? Та ја сам то и припомогла да ти дођеш за њ. Него, чу ли ме, хајде ти донеси они његов прстен да
Он је њу познао, али она њега није. Сад је запита би ли му знала казати гдје живе Таригора и Кривигреда. Она му показа да су то њихови двори.
Онда ошини жену, па ће она казати све што год буде знала. Кад син то чује, узме кују и жену па отиде тамо, а кад дође пред цара, пита га цар: — Јеси ли дошао? — Јесам.
— Како нећу знати кад сам ти ја свакоме човјеку душу извадио? Баба се ражљути, па ће: — Ха, нијесам прије ни знала крвника. Мичи ми се, крвниче, с очију! Да им ти нијеси душу вадио, не бих се ја пет пута удавала.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
И спавале. Ноћ кад плава мине, Отвараху своје црне кање, И два ока као две врлине, Што још нису знала за плакање. И два ока к'о два црна мора, Обасјана снагом и животом, К'о тишином говор древних гора, Као цвеће бојом и
Њина љубав за смрт знала није, Њина уста знала су за речи И пољубац који небо крије, Плаво небо што им умор лечи. Њина срећа лежала је у
Њина љубав за смрт знала није, Њина уста знала су за речи И пољубац који небо крије, Плаво небо што им умор лечи. Њина срећа лежала је у том Што још ништа пожелеле
О, кад би знала колико си дивна Ономе кога смрт страшна не боли, Чија је љубав ведра и наивна, Који тек мисли да те дуго воли.
Рака стоји отворена; Гробар прима... Врисак, сузе; По сандуку тутњи, пада — Твоју љубав земља узе. Заплакати ниси знала; Бол велики суза није Никад им'о... само уздах, Или речи... “празно ли је...
Ти никада можда ниси знала да је Твоја младост мени живот, моја снага, Што обилно пружа мени загрљаје, И заборав и пијанства тако драга.
је цвала, Ружу береш и на груди своје мећеш, Кад хаљину своју држиш с пуно поште, И ти прсти, и те руке — да л' си знала, Кол'ку радост мени носе и милоште — Да ли ти је кадгод на ум мис'о пала?
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
“ Отац је, за разлику од моје мајке, често давао одушка својој срџби и свом презиру. Мајка је разумела мушку природу и знала је да човек може да се спасе само властитом вољом.
у Франклиново (Бењамин Франклин) време, пошто су чињенице које су ово поткрепљивале и тада већ биле добро познате, а знала се и веза између атмосферског електрицитета и оног који производе машине.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Но, моја мајка ме је убрзо убедила да сам на погрешном путу. Она није знала ни да чита ни да пише па ми је говорила да се осећа слепа код здравих очију.
Но, моја мајка ме је убрзо убедила да сам на погрешном путу. Она није знала ни да чита ни да пише па ми је говорила да се осећа слепа код здравих очију.
Моја мајка се није освртала на ова говоркања. Она је знала боље од свих о чему се заправо ради. Када сам јој причао о старим колешким зградама и дивним капелама у Кембриџу, о
Као да је знала да постоји битна разлика између Шкотланђана и Србина. После одприлике месец дана боравка у Кориу, стигло ми је писмо
Ћипико, Иво - Приповетке
А она је напремила да пође. Ко зна кад ће време умекшаш. Знала је добро колико треба да плати за пароброд. Таман онолико колико је платила до амо.
Упре врата. Види да су закључана. Није било сумње, — нема никога у кући. Није знала шта да ради: би ли причекала или да се јави комшији? И онако, у двоумици, уморна седе под мурву.
било у души и мораше је црна слутња; толико је пута погледала у своју слику и похитала к огледалу да се у њему види. Знала је да се иза болести од оспица подоста промијенила; истина, нагрђено лице поступце пунила је младост, али ипак увиђаше
Али се мајка наједном разболи и умрије, а она остаде сирота. Из мрачнога, влажнога стана није знала куда су јој понијели мртву матер, а ни послије није дознала за мјесто гдје су је укопали.
Није знала зашто је наједном обузела жеља да се на сунцу огрије; чисто га ишчекује са слашћу, као да ће јој оно донијети оно о
Слободно погледа на живо море и хтједе да преко његове пучине продре у недоглед. Знала је из чувења да се оно простире у неизмјерну даљину и да га око не може захватити.
Поочим одавно се негдје иселио и није знала куда је пошао, а није нигда ни сазнала за мајчин гроб. Тузи није било разлога ни с друге стране.
Дјевојка остаде на мјесту као прикована. Није могла да разумије његових ријечи, а није чисто ни знала о чему да мисли. Уто униђе Лазо: — Да се пије! — вели одмах с врата.
— понавља Антица, кад се он с прага маче да је за руку ухвати. —Ти се још отимаш? Што ти је? Не бјеше се удавати... Знала си што те чека! — Удају се и друге! — рече она као за се. —Тако је у свијету... Ма пусти ме још мало овако!
Старица је разговорљива, па ми прича што је знала о животу фратара овог манастира, но ја је прекидох; занимало ме оно дивље магаре, желио сам чути како га је могла
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
преврата; штавише, он се брзо обрео у фокусу најжешћих полемика, за које дотад – по суровости – наша књижевност није знала.
Непревладани је проблем српске нововековне културе, опет, у томе што је своје особености почесто знала да сагледава (самонаметнутим) очима туђег неразумевања и неприхватања.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ЖИВКА: Тако ти бога, зар ти одиста не би напустила ту вуцибатину?... ДАРА: Само у случају кад би знала да ме вара. ЖИВКА: Па, вара те! ДАРА: Ко то каже? ЖИВКА: Па, мушко је, мора да вара жену. Тако је то од бога.
ДАРА: Ко то каже? ЖИВКА: Па, мушко је, мора да вара жену. Тако је то од бога. ДАРА: Кад бих то знала! ЖИВКА: Е, па нек смо живи и здрави, па ћеш знати и то! ДАРА: Догод се не уверим, не верујем, па ето ти!
Ђаво ће ме знати шта ми је. Није то лака ствар, Анка, бити министарка! Нисам ни ја знала да је то тако тешко. Идем да прилегнем, да се одморим, јер ми се завртела глава. (Полазећи.) А ви баш ништа?
Волим у Ивањицу, само да се склоним свету испред очију. ЧЕДА: Још кад би ти знала колика је брука. Цео се Београд тресе од смеја. ДАРА: Страшно! ЧЕДА: Новине се купују на јагму.
ДАРА (показује): Мајка их највише купује. ЧЕДА: Она мисли да умањи број читалаца, како би се брука што мање знала, а не зна да је данашњи број, уместо три, штампан у шест хиљада. ДАРА: Ју, ју, ју!
ЖИВКА: Јесте! Знате, код саме Ивањице пронађен је један извор лековите воде против реуматизма. НАТА: Тако! То нисам знала. (Спази новине по столицама.) Ју, шта је новина, читава редакција!
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
дигнута налазимо непосредно у чињеници да описи збивања у Нечистој крви врло често имају овакав почетак: „Софка је знала” или „Софка је (пред)осећала” или „Софка је слутила”, а онда овакав завршетак: „и не превари се” или „тако и би” или
И једино се преварила, није знала ни слутила да ју је отац уз присилну удају чак и продајом жртвовао. Али управо та грешка или незнање даје трагично
тако”, али је ту морала бити развијена и цела предикативина јединица: „Као што је и сама Софка знала и памтила, тако. . . Ето та је (или таква је) јединица и остала „склупчана” у дубинској синтаксичкој структури.
Жуте тепсије преображавају се у стравичне очи које је прождиру: „Софку, чим то чу од матере, а добро је знала шта то значи, почеше те тепсије као неке велике крваве очи да прождиру и све око ње у колутове да се окреће”.
У њена спарушкана недра, плакала је, вила се Софка обезумљена. Јер оно „што је знала, слутила да ће доћи али ипак до сада још било далеко, ето сада већ је ту, дошло је.
ишчитава им мисли о томе како треба кућу продати, а у ствари она то из свог доживљаја учитава: „Па онда, исто тако је знала, када би они мислили да она увелико спава, за оно њихово, материно и очево, дуго, ноћно, седење, целе ноћи немо, без
Софка није знала да ли и она да се рукује с њиме или да га пољуби у руку”. Тренутак затим види га како гледа у кућу, што се такође
померила с прозора и стала се кретати, Софка је почела „осећати неку драж, и то драж у покретима тела”, а по томе је „знала да ће је одмах почети да подузима оно њено”.
Јер, чим она виде како Софка тобож послом код ње долази, а знала је да то у ствари. није, већ да Софка долази овамо да њу види и да онда по њеном лицу докучи шта је са њима, са оцем,
А у ствари „Софка је и тада већ знала да сва та љубав и нежност родбинска долази као од неке слутње, предосећања несреће која већ почиње да се догађа”.
]. 384 И још један краћи навод: „Није ни приметила да напољу залази Сунце, ни врућину око куће, ни прашину, није више знала ни где су напољу брда, врбаци, острва и није више чула шум воде [... ]”.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Колеба је свака Демостена знала, Ал’ је лоша срећа Грчку сахрвала. У тиранској страсти Антипатер плива: „Хватајте ми, слуге, Демостена жива!
Буди јава твојих снова Од твојих синова! СПАСЕНА ЈЕ Ех, радуј се, Црна Горо, Ти што за страх ниси знала, Сад си стрепом задрхтала, — Ал’ је добар Бог. Из страха ти радост ниче.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
АНЧА: Па како оћете да вас зовем? ФЕМА: Ја да ти кажем, ти ниси служила код ноблеса? АНЧА: Опростите, ја нисам знала шта ви зактевате. ФЕМА: добро, нећу ни ја за вас знати. Вуци ми се испред очију! АНЧА: А шта ћемо за ручак?
Срам те буди! Обајгоро једна, лепу си ми чест учинила, и целој фамилији. Добила си красног мужа, пак га ниси знала чувати, него си га донде чангризала и јела док се није здоксао. ФЕМА (Сари): Син сунзер, сер тузер. САРА: Уј!
РУЖИЧИЋ: Изјашчно, изјашчно! (Које различије между јеја и матери јеја.) ЕВИЦА: Ја нисам знала ценити филозофе, но сад, како сам разумела како су у великој слави и чести, волила би и слушкиња бити код филозофа
Краков, Станислав - КРИЛА
Уклањао је прамене зализане косе који су падали на очи. — Колико их је било данас? — Зар бих знала?.. погледај, то сам зарадила... И однекуда извуче читаву гомилу згужваних банкнота, на којима су делфини пливали.
Зизи је раширила зачуђене очи, и није ништа разумела. Потом се заруменела и пакосно добацила: — Опростите, нисам знала... Из шатора су повиривали да виде шта ове жене раде. Сергије је већ одвукао Ноемију у своју кућицу.
Она му није знала да каже да се планина на коју су доспели зове Јурка Кулбелери. Шуме се белиле под снегом, па ипак је све било суморно.
Петровић, Растко - АФРИКА
Треба се сетити да ни код нас мати која има дванаесторо деце не мора бројати да би знала да једно, није ту, јер у њеној свести није број деце који се смањи, но једно извесно дете, баш то и то, које је
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
XЛВІ Срца стрепе кашто У највећој срећи, Не питај их зашто, Не умеју рећи, Кад би тога часа Говорити знала, Од тога би гласа Неба задрхтала. Анђели би хтели Срећу смртних људи, Они би отели Љубав нам из груди.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
И овој је истина, лепото девојко! Но кад би ти знала какав ти је Гојко, Како ти је младостан младожења стари, Како љубов кипи и сердашце жари, Вала би ми рекла: — ,Опрости
— — — — — — — — — — — 9. Бесна, пуста неслого, Кћери адске змије, Гди би знала живити Да Србина није? Чедо страсти, несрећо, Брза у слепоћи, Кад Србина нестане, Ком’ ћеш онда поћи?
Зашто си боље оставио дане, Да пут нов овај ти свршиш у ноћи? Знала је судба да зора да сване Нећеш ти, нећеш дочекати моћи, Па зашто даде да се кренеш к цели, За коју нужно дан ти
невероватно); било овај латински епитаф на латинском (у шта је такође тешко веровати, јер мени није познато да би она знала била латински); било пак неку његову, свеједно да ли вернију или слободнију, немачку верзију, — чини ми се да би прави
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
ону љуљку рушити У којој нас је мајка брижљива Певајућ оне сетне песмице На једном млеку брижно гајила — Кô да је знала тужну судбину, Шта у црнилу своје тајности Подмлатку чува срца њезиног... КАП.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
тело главне јунакиње Софке приказује у покрету, с непрестаним променама и с обиљем сензација за које ранија проза није знала. Откривен је, уз то, цео један мало познат свет градске а старе балканске културе.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
ІX Нежном љубављу волећу те, Боже. Ти, чија рука знала ме одбранит. Бог ми би увек заштита и град И штит и кула ослобођења.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Јер и деца су знала да увек, кад год се дође код њих или они к њима, увек добијају што да једу. Али зато мати је морала бабу једнако да
Али зато мати је морала бабу једнако да слуша. Исто онако као у почетку, када је била доведена, што није знала ништа по кући па морала свашта њу да пита, тако и доцније, и сада, када се већ уродила, ето њега, Младена, већ толиког
Овако, само би болно лежао. Баба се увек чинила невешта, као да није знала зашта је болестан. Једино што би се примећивало да она зна, то је било за време ручка, када за софру сви седну а отац
би је још више као уверио, умирио, самоуверено, зналачки почео би да је проводи по дућану, мада је она све то у прсте знала, и показује јој еспап. Нарочито у магази где су каменови соли, полуге гвожђа, гомиле дасака, сирове коже, вуне.
И то Младена изненади. Да се не би одао он... И баш зато било му је тешко, не, него криво на њу. Као да није знала, осећала да не треба толико баш да га мучи, да му баца одговорност...
Зато му је било тешко. То је и његова мати као осећала. А и она као да је знала, била је у неком дослуку с девојком и са свима њима...
А и она као да је знала, била је у неком дослуку с девојком и са свима њима... И, осећала је, и као да је знала, да он има за ова два дана да им каже, реши се...
И баба му као да је то знала. Одмах, чим је дошао кући, по погледу бабином и материном склањању, сакривању од њега, видео је да оне све знају.
ВИ Мајка му, као увек, уплашена њиме, унапред, чисто непријатељски, заклањајући млађег сина, знала је да Младен неће [пристати на његову женидбу].
Она је знала да је то грех, али [љутила сеј зато што он никако то неће, неће да јој помогне, да буду заједно грешни, смртни људи,
Тако и она, чим предаде новац, одмах, а а први пут у животу, у том дућану који је већ у мислима свега знала, у сну целог живота сневала, сваку стварчицу ту знала, али тада, као неки гост који први пут долази, сама позва слугу
а а први пут у животу, у том дућану који је већ у мислима свега знала, у сну целог живота сневала, сваку стварчицу ту знала, али тада, као неки гост који први пут долази, сама позва слугу и посла га да иде и поручи за њу из кафане ракију и
Ћипико, Иво - Пауци
Дјевојка не хтједе да се поврати кући ни на какав начин. Знала је да се у вароши сазнало и да се о њој говори, па остаде у граду на газдине трошкове.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Изгледало је да му се бедро почело распадати. Прошле ноћи сам бдела крај његове постеље. Била сам у паници. Нисам знала шта да радим. Бунцао је, хладан зној му је влажио чело, усне су му биле беле и скореле.
Нисам јецала. Опустила сам се, наслонила главу на греду и мировала. Знала сам да сузе иду по истом трагу, али ми се чинило да ми је цело лице влажно.
Тако је, одговори монах: погрешно. Рана не трпи неуку руку. Знала сам да ће се све то на крају окренути против мене.
Опет је имао у угловима усана онај осмејак, таман и непостојан, готово случајан, и опет сам знала да ни сада као ни раније није био у вези са мном, иако смо се у дворишту затекли само ја и Кирча.
веле, једна ужасна збрка и безглаво јурцање по магли, једно сулудо тумарање и кркљанац, да ту никаква памет ништа није знала. Брзана нису ухватили. Стари лисац се изгубио чим је видео да је ствар пропала.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Јер она и није знала Да је владањем својим повода за битку дала. Дигнувши напитог кмета, под орах гранати оде, Скиде му одећу горњу и онда
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Та њена ногица, мајушна каква је била, знала је каткад и да поклизне. Тако бар причају неки мргодасти историчари. При свом повратку из Атине, који ме је опет ноћу
Но поред свега тога, била је жена од главе до пете. Зато јој се мушкарци нису могли да одупру, а то је она тачно знала и рано испробала.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
ТАШАНА (плаче): Па зар сам и за то ја крива? И кад си ти то знала, што ми ниси казала, да и ја знам, да онда човека не зовем, не досађујем му?
) Ох, што дрхтите, што се не смирите, што једном не усахнете! Враћа се Ката. КАТА (радосна, весела): Баш као да сам знала те изађох, јер га сретох.
ТАШАНА (као извињавајући се): Нисам, дедо, за то ни знала. И да ми сада мати не каза, ко зна да ли би икада дознала.
Али доста! (Уморна, сустала, таре чело.) Не знам да ли сам и ово до сад могла и знала како треба да ти кажем. Ох, не знам како треба још да кажем. МИРОН (одобравајући): Јеси, јеси. Знала си да кажеш.
Ох, не знам како треба још да кажем. МИРОН (одобравајући): Јеси, јеси. Знала си да кажеш. Казала си ми све. Знам сада све, разумем...
Претио сам јој да ћу је убити. ТАШАНА Сад знам зашто је плакала. Плакала је због тебе, због свог брата. Знала је колико ме ти волиш, а овамо види како ја никад тебе не спомињем.
ТАШАНА (упада, више као себи, идући по соби): Да, да, баш зато што сам знала да ниси ничији, да немаш никога свога, зато сам те онолико жалила, онолико као нешто своје, као брата имала.
НАЗА Па шта је, за Бога, то тако страшно? САРОШ (привлачи Назу у поверењу): Слушај, сестро! НАЗА (зарадована): Знала сам ја да сам сестра за тебе. САРОШ Да, сестра. Сестра си ми и по занату и по животу. Слушај, Назо!
И сад, све изгубих. Пре, када то није знала, послуживала ме а рукав њене кошуље дотакне моју руку, прамен њене косе, курјук, додирне ме по лицу; седа слободно код
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Писмо је било крик очајања: „Продаћу кућу, даћу вам сав новац, дођи и преведи ме да тамо умрем.” Сва је варошица знала за то писмо и многима је било језиво. Старији људи су као на длану видели историју једног породичног живота.
небо, и желела да посматра помрачење, и сабирала у себи податке о положају сунца према прозорима на њеној кући. Знала је, наравно, где је исток.
А треба је убијати. Расцмиљави човека, срамоти га. Станојлина мајка беше жена наших јужних сиромашних крајева. Знала је у браку с Бошком за две ствари свега: за велики рад у кући, и за ретко страсну љубав према мужу.
И по теби и по мени, ја бар мислим, требало је да је друкчије. — Милица ћути. Знала је поодавно да Бошко њу не види; да је Бошко од оних тихих незаситљивих љубавника који крију и тим више уживају своја
Радила је девојчица као црв, удешавала оцу, поносила се њим. За своје младе године, много је знала, бринула, и самовала. Бошко, још више него пре, или по трговачком послу на путу, или по личним стварима у вароши.
Кад стане крај фикуса, и она је биљка која се боји да буде помакнута са свога места. Наравно да је све то знала паланка. Паланка све зна, и што је било, и што ће тек бити. „Удаће се за официра.
Наравно, паланка је знала да је ту много измишљенога, и стала је вребати удовицу на улици, и при излазу из капије. Једне вечери, с леђа је
ти то не разумеш! — А ти разумеш, срам те било, балавац! — Госпа Ноли су то препричали. Она је знала Србу, и волела га. Имало је у том дечку нешто право мушкарачко, слободно, а опет љупко. Свугде стигне, све види и зна.
Али да већ види девојачке ноге, то госпа Нола није знала. Замислила се. — Истина је, моја Јулица хода као вила. Кад се обуче, лутка...
А шта мене чека... Добро каже паланка: пансион. Госпа Нола се горко осмехну. Знала је она и остало од паланачких разговора. Паланка дотури коме треба све што хоће.
Он гласно позва: Настасе! и томе је госпа Нола знала да је то један од њених старијих надничара. Разговор између Србе и Настаса ишао је с почетка с брда с дола, док не
Засвирала је музика, и ја сам се пробудио. — Госпа Нола је миловала Швабу по рукама, и није знала да га већ дуго милује. — Глупости говориш, Швапче, али нека. Метни ми, богати, тај мелем за главу; место златног перја.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
ко је надлежан да мени накнади тај губитак од године дана, који ми је нанет тиме што држава, у своје време, није знала своју сопствену историју?
— Јесам! — Дај да те слишам! Дивно је знала, од речи до речи, напамет. Затим сам ја њој дао мој препис да ме слиша и, мада сам по навици, коју сам у школи стекао,
— Е, зар друкче, то нисам знала! Па како се другаче зове? — упита она смешећи се више очима но уснама. Ја се за један тренутак домишљах, најзад
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
И у сну и на јави поче се Капљици привиђати Цвет. Тако је знала да је дошло време да крене. Позва Капљица свог небеског коњића, али Зрачак се једва проби до ње кроз мирисну завесу
Ошамућена од умора и страха мајка није знала шта да учини. Како да остави племе? Како да Белка остави самог? Зато рече: — Остани, Белко!
Таласи би се ваљали, дани би текли. Море би догнало боцу до острва и принцеза би знала: негде у далеком свету један дечак мисли на њу... Да је на врху страшне планине послао би јој глас по орлу.
— осмехну се Принцеза и попи чашу млека, а дечак помисли: »Гле, зар и принцезе пију млеко?« — Како си знала за мене? — Ветрови су ми рекли? Дуго сам се ка улици нагињала, али то је као да у понор гледаш.
Страх је пунио дечаково срце, као што млеко пуни чашу, до врха. Али Принцеза није одлазила. А каква је само чуда знала! — Бар у игри стакленаца ћу бити бољи! — рече дечак. Али, Принцеза победи и однесе му све стакленце.
— рече. — Зар не знаш? Није знала, али времена за истраживање није било. Приби се, Корална Грана уз Белутак, осмехну. Имала је, коначно, своју стену!
Лице Белутка бљесну, насмеши му се Корална Грана. Је ли тек слутила, или већ знала да се срце Белутка, као ружа, једино на осмех отвара? Ветар о томе не говори, а и Белутак ћути.
Је ли долазила мудрица Тау Ка? Шта се у шареној небеској башти збива није знала, није ни питала. Једва је чекала ноћ да сиђе на језеро.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
ТОМА (бесно): Не знам! И ништа нећу да знам! Ти си му мајка, ти си га родила! А шта ти знаш? Кад си и ти нешто знала? Никад! Ништа! Од које си фамилије? »Мотикарке«! Ко ти беше дед, отац?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Да надмаши јунаке из песме, напрезала се целокупна раја. Она је била рада кавзи, она је знала да је „крвца из земље проврела“, она је осећала да је „земан дошô“ кад „ваља војевати“, она је хтела „сваки своје да
спахији десетак на оно што на њој роди; а које је имало читлук-сахибију, он је говорио да је земља његова, али се опет знала баштина свакога сељака, и он по правди није могао ни од једнога узети ништа од ње, већ ако кад би кака породица замрла
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Девојка А што мислим? Ово је плахо згледање! Ја кад послатога не сазнајем, та како бих тога знала, што га је послао? Ови је страшан како видим; да сказивати ваља да је још и много пострашнији!
Сад ето когано језика никад нисам чула ни знала, говор му разбирам, ни тога образа што га никад ни на сну нисам видела, сад га на јаве пред собом гледам.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Само је лепа Зона знала каквога све цвећа није било у башти, јер она се старала о цвећу и залевала га. Скоро свако доба године имало је своје
А она је знала за то, па као свака ванредно лепа, а уз то још и богата, била је размажена, пуста, немилосрдна, готово рећи демонска.
Зона је знала да је лепа, и да је чак лепотица. Знала је то по огледалу, у које се, као свака млада девојка, радо и често огледала,
Зона је знала да је лепа, и да је чак лепотица. Знала је то по огледалу, у које се, као свака млада девојка, радо и често огледала, и по погледима којима је сретају и
И мала Зона није знала шта је то; није ни слутила шта је то што се с њом збива, али је и она пошла за гомилом, за старијима њенога пôла.
Није знала ко јој је у тај пар црњи — Манулаћ или она фукара Калина!... Силно угризе доњу усну и још силније стезаше за руку Гену,
она бојала, од чега је стрепила, — то није било, али је испало изненада ово, а ово је за њу било нешто скоро још горе! Знала је она поноситост те старе чорбаџијске куће, представљала већ унапред себи како ће се то тамо чути, како пропратити н
Ич да се риташ како пуле, ни па да ме л’жеш... Све, све ми рече Васке... — Е, што је знала да ти рекне кад си и она сама ништо не знаје?! — Ихаа! — засмеја се тетка Дока. — За тој па да ми је!
Али баш зато јој се није много поверавао никада. Па тако и сада. Оно што је знала тетка Дока, није знала мајка Јевда, јер Мане није хтео, а други јој није смео казати то.
Али баш зато јој се није много поверавао никада. Па тако и сада. Оно што је знала тетка Дока, није знала мајка Јевда, јер Мане није хтео, а други јој није смео казати то.
Она је знала да је Зона добро дете, и све ово је сматрала и презирала као гадне сплетке беспослена света — сплетке које је на једно