Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Из низине дизô си се право, Што си могô то си роду давô, Будио га над ’но се успавô — Зналцу душа много с’ обећавô.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
у себи, Стог’ се и зове срећа, мада је худа и зла: Колико лепих ножица, и каквих једрих листића Жељно ту око види — зналцу и туга и сласт! —, Што би без тог насвагда у незаслуженој тами Остале, судби вечни прекор, и жалост и срам! 1856.