Употреба речи знам у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

О, знам те ја, ти, неблагодарни народе! А има ли Србина да те не зна? Векови протекоше како по дубини срца нашега ријеш и сваки

Или је, можда, сажаљевао цело колено што се у трећој десетини деветнаестога века изродило?... Ја не знам, а он је ћутао. Кад ми је видео истрцани шињел, што сам од цара добио, сетно се насмешио.

„Празник је; а и волео бих да ми ко дође, да се мало поразговарам... Е, баш сам жељан људи и света!... Не знам где се мој стари пријатељ Марко толико забавио? Има, ваљада, две-три недеље како нам није дошао?...

Па што те тетка не пушта у коло? Ја ти већ идем, и момци веле да ја најбоље играм“. „А ја ти, Алекса, и не знам играти“, рекох му, тужио осмехнувши се.

“ Рече и оде... Кад је то говорио, глас му је задрхтао, а врела рука дотаче се моје руке... Ја не знам шта ми је било, али сам сва задрхтала и ни о чему нисам мислила до само о њему: он није био више преда мном, а ја сам

Знамо их ми!“ говорила су господа. „Тај Марко и други као што су они три пута су унесрећили нашу Кикинду“. „Знам ја тог Марка“, рече један, „кад је косом ударио Чончића по глави...“ „Кад је похарао протину кућу...

Моје ране беху дубље, бол и туга тежи него да би их неколико капљица тога горкога мелема залечити могле! Не знам како је то, али самоубиство није ми падало на памет. На то никада нисам ни помислила.

На једноме месту пређе нам пут корњача, ја се хтедох, и сам не знам зашто, једним шљунком бацити за њоме, али мој другар, који се звао Миладин, трже ми руку.

Неваљатни су, пакосни, никоме не мисле добра. Веле неки да су побожни, али они не верују у бога... О, знам ја њих добро!... Кам’ да их сви знају!...

Ја сам се чинио невешт, као да ништа од свега тога не знам... „Џанум, оваквих сватова нисам још видео, нити ћу видети... Весеље је то, џанум, право српско весеље!...

1875. КОМАДИЋ ШВАЈЦАРСКОГ СИРА ПРИЧА ИЗ ПАЛАНАЧКОГ ЖИВОТА Лепа ти је то ствар, тај швајцарски сир! Ја, откако га знам, радо га једем, а још га радије нашим неготинцем заливам. Та помислите: швајцарски сир! неготинско вино!

Ја, управо, не знам зашто се та кавана зове „шарена“? Да ли са ишараних дуварова или због шарених гостију? Знам толико да у Србији мало

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

” „Пак јошт питаш, — одовори лав — и ја сâм да те не знам ко си, бих се од твоје вике уплашио.” Наравоученије Ова басна приличествује онима који се чине страшни док их људи

буди разуман, пак ћеш онда рећи к свим сујетним страшилиштам оно што је наше басне лав магарету рекао: „И ја да те не знам ко си, бих те се уплашио”.

„Ко те пре? Кадија. А ко ти суди? Тај исти кадија. Не питам те више, знам шта ће ти бити”, — веле Бошњаци. То значи: курјак те пре, а курјак ти суди.

Да што надлежи делати у таковим окресностима? Ја друго средство не знам разве к небу очи подигнути и отуда прави суд чекати. А хоће ли то бити? Хоће, без сумњенија.

| Наравоученије Ево добитак злонаравија и неправде! Пакостан и сасвим зао човек, ако ће не знам у какву невољу пасти, и ако ће се колико смирити и молити — нико се у њега не уверује и сваки га се одвраћа и гнуша.

„Јест, баш! Не знам откад су козе курјачке сестре, и откад |су курјаци тако милосрдни постали! Иди, иди, слуто, овде ти лажи не пролазе.

При освитку упази курјак да је псу огуљен врат. Пита га шта то значи. „Ништа, не питај.” — „Та кажи истом, нека знам, свашто је добро знаши.”— „Прекодан вежу ме ланцем за врат, а обноћ пуштају ме слободна.” „Шта то рече, јађан!

По довољном времену изнесе земљеделац пред змијино обиталиште хлеба и соли, и почне звати змију да се помире; но не знам чињаше ли то с добрим или с злим намјеренијем. А змија му одговори: „Све је то залуду, мој комшија!

”| Наравоученије Ако ће не знам што ко творити, не може сваком угодити. „0υθ΄ο θεός οθ΄ ύων πέλει πάντας ανδάνει: Ни бог, кад кишу даје, свим не

„Врућ сомун? — одгово|ри ови. — Знам ја нешто друго шта ћу му дати ако ми он само до руке дође! Какво ти је то лекарство?

А при томе и доста добро нарав деце познајем, јер сам с њима свуда имао дело за заслужити мој хлеб. Знам да кад се мало приобикну оваковим наравоучителним разговором, весма се у њима услаждавају и ползују.

Али не знам срећом ли или несрећом, ту лажи не помажу. Ко се год није у време здравља и благоденствија покајао, добро учинио и

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

Ако смо од овог узимали причест, доста смо милости Божје и имали! С чорбом по прслуку, са шталом у глави, знам ја, винопије, како вам је било! Не може нико ко наши винари од бољега грожђа горе вино!

сказања и муњу преко небескога свода, ја, који умачем перо у дивит, и пишем ценовнике, тапије и рачуне, ја не знам шта је врх Београда! Ал мислим да је праг Београда вода! 2. Отворите капије, уђите у Београд!

коприва и трава, и око које се више ни лимару, ни зидару, не вреди трудити, седим на сунцу, међу маслачцима, и не знам шта је већа милост и радост: овом светлошћу огрејан заспати, или се њоме обасјан пробудити!

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Од 1793. године па до данас свакојаке промене биле су у Србији; ниједан тај догађај није учињен а да ја штогод не знам, или да нисам и собом участвовао.

Ја знам да ће исте догађаје доцније млого перо описати вештије, али истинитије неће. Ја сам се родио 1777. године у селу Бранк

Онда је овај крај Србије био готово сасвим пуст, не знам, или је то било због каквог иселенија, или су Турци народ растерали, илије куга поморила.

Цар се разговарао са својим толмачем не знам о чему. — ја ћутећи тако мислио сам: ,Мој господин Мијушко, наопако ти било, ти си међер нас преварио те смо као тићи

Ја сам спремио 300000 војске, и хоћу, и мислим да ваше отечество од Турчина очистим, но хоће ли Бог дати, то не знам.

— „Знам ја,” рекне Хаџи-Мустафа, „ко је тај ферман извадио, но ако ви хоћете, ја ћу то лако покварити.” — „Хоћемо за Бога и пом

У то време тукао се ћесар са Турцима, и сад не знам, или по заповести ћесара, или због тога што су се Турци прикучили Ваљеву, крене се сав народ к Сави.

” Ја му одговорим, да сам све што треба изучио, и да све знам. — „Е, добро” рекне он, „кад си све учио и све знаш, а ти бар седи и слушај како ова деца читају” — и тако сам ти

” — Ја отворим књигу, видим и познам слова, и кажем да сам то учио, и да знам. Но кад почнем да му читам, каже ми он одма, да ја ништа не знам, јер у читању нигде нисам знао где треба стати, и ко

Но кад почнем да му читам, каже ми он одма, да ја ништа не знам, јер у читању нигде нисам знао где треба стати, и ко ме је слушао, није ништа могао разумети шта је.

године), Ђука фендрик, Ђока Мићановић стражмештер и млоги други. (Жао ми је што не знам све из Србије официре, а наравно било и̓ је доста који су остали и на Француза ишли, осим само Ваљеваца што су били —

Тако је мој отац сазивао скупштину на Рељино Поље на кршноглавском атару. (Не знам зашто се зове Рељино Поље, а имају два камена велика, и врло у далеко стоје, и то причају да је скакао Реља Крилатица,

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Лепо не можеш живети од газда-Раке Радишића! Досадио је већ свакоме у селу М. — Вала, ја не знам има ли кога, ко би се похвалио: да му газда Рака није што закинуо, опањкао га, посмехнуо му се, или макар у чему

Што ти презаш од кмета?... Де, ко изгуби да дâ полоканик ракије — прихвати трећи. — Ама хоће да зановета. Знам ја њега... — рече опет онај други, отпљуцну, па наже полић. — Нека, нека...

Она ћути. — А где ти је Спасоје и Ђуро? — Не знам... Иди па их тражи! — одговори она љутито. — Е баш си ми јутрос нешто љута... Нису ти све козе код куће.

— Већ неколико пута лемали су га људи као вола, па ништа... Ваљало би њега како друкчије заварчити. — А чекај ти, знам шта ћемо — поче Спасоје — па прсну у смех. — Шта? — упита Ђура. Спасоје се смеје једнако и све више.

Начинили читаву епидемију!... Шта је хтео казати овом »епидемијом« овде — бог би га знао! — Не знам ја шта ти је то — рече Сима — само не дао теби бог да ти моје дете овако истучеш, потражио бих ја ту твоју власт да

да си само видео, учитељу! — рече и погледа по свима гостима. — Комесијално... Знам ја то! — рече учитељ обичним својим тоном. — Зар су оно мерџани? — упита Максим и погледа изнад њега читав корак.

— Е, е... богами, газда-Радоване — поче Сима као да се затеже — оно ја бих ти као и скинуо... ама шта ја знам ко ти је то натурио. — Ама они, Симо, брате, богами!... Ето, лепо хоће да ме обрукају. Кумим те богом, скини ми!...

— Ама они, Симо, брате, богами!... Ето, лепо хоће да ме обрукају. Кумим те богом, скини ми!... — Не знам, богами, газда-Рако — стаде опет Сима оклевати и слегати раменима.

Кумим те богом, скини ми!... — Не знам, богами, газда-Рако — стаде опет Сима оклевати и слегати раменима. — Шта ја знам, може бити да ти је то и власт натурила. — Ама молим те као брата скини, платићу ти! — Знам, знам...

— Шта ја знам, може бити да ти је то и власт натурила. — Ама молим те као брата скини, платићу ти! — Знам, знам... Није то да рекнеш због плате — поче опет Сима да га мучи — него може откуд.

— Шта ја знам, може бити да ти је то и власт натурила. — Ама молим те као брата скини, платићу ти! — Знам, знам... Није то да рекнеш због плате — поче опет Сима да га мучи — него може откуд. Дознати власт, па да ја будем крив...

Гори лепо као год с огњишта. Сељаци ударише у смех. — Та то је био чпорет — повикаше неки уза смех. — Знам ја — казаше ми после. — Крстио сам се ђаволској направи...

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

— Као браћа. — Би ли се они могли завадити? Маринко поћута. — Н... не могу!... Не би их могао нико завадити!... Ја знам Црну Бару боље него своју кућу, али у Црној Бари нема човека ко би њиx завадио! — рече он одсудно.

Ти, јест... Да пије која цурица замакла за око?... — Јок! — рече Лазар и поче крити очи. — Ха!... ха!... ха!... Знам!... Јелица Милошева!... Лазар сагао главу и ћути. — Него, ту и твој јаран облеће, а? У Лазару поче да ври...

биће врућа меса!... Једва једанпут!... Или ће он убити Станка или — ако то не учини — Станко ће убити њега! То знам утврдо!... Ово је кавгаџија, а оно је делија. Удариће сила на силу!...

Али се љуљао. Све дође к себи и опколи их. — Јеси рањен? — Не знам. — Боли ли те где? — Не боли... Али ми неки црвени колутови на очима па ништа не видим... — Ама ко то пуца, људи?

Али кривац као да чита из тога погледа, који му вели: знам те, видим те!... Ти си... не можеш побећи!... И звезде му улише страх... И опет нема тишина...

Станко сагао главу и ћути. — Момчадија!... Момчадија!... Трице и кучине!... Само пиљи девојкама у зубе!... Не знам какве су и те девојке! Што им не кажу: идите, море, кући! — викао је старац. — Све се искварило!...

Та он је пуцао па њега, он га хтеде убити!... — Него, не знам коју ли је луду овај лудак нашао?... Иван ми рече да је онај његов бацио око па ону Севића. Станку застаде залогај.

А у Станковим очима тај грех беше већи од сваког другог греха... Да му је Лазар не знам какву пакост учинио, да му је узео све до голе кости — и то би му опростио.

Желио си да мириш Црнобарце — жеља ти је испуњења. — А гдје је Лазо? — Богами, драги ага, то ни ја не знам. Побегао је у шуму. — Е, мој лијепи братац, ти ми га мораш наћи! — Хоћу, наћи ћу га! Како не бих!

Он је мислио: да је само субаша у праву објавити ту радост Лазару. И рече: — Не знам. — Није ти ништа казао? — Ништа. — Чујеш, чича Машо... — Шта? — Ја не смем ићи! — Мораш!...

— Опрости!... Опрости!... Па клече преда њ. — Ја нисам хтео!... То је било наједанпут!... Ни сам не знам шта ми би!... Дође ми да га морам убити! Или нега или себе!... Нисам могао отрпети да он боље скаче од мене!

— Казаћу: зато што га мрзим! — Али то није паметно... — Ја га од истине мрзим! — То знам... Ха! А кажи ти мени има ли у твојега баба пара? – Има. – Знаш ли гдје му стоје паре? – Знам.

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

И много пута, у јутра, без моћи, Пренем се као из оловних уза: Ја не знам шта сам сневао те ноћи, Али ми очи мутне, пуне суза.

Вечерње птице одилазе с криком У мртву шуму. Дажди мрак; све ћути... Ја не знам зашто само тугу снијем, А нит што жалим, нити желим друго; И не знам зашто тражим да се скријем, И негде плачем

Дажди мрак; све ћути... Ја не знам зашто само тугу снијем, А нит што жалим, нити желим друго; И не знам зашто тражим да се скријем, И негде плачем дуго, дуго, дуго...

И мирише море рибом; док за хумом Свод се стакли, шири, мру и задње сене... Знам, некад кô дете, у свитање зоре, Истим овим путем силажах на море, И свагда ме срео нестрпљив шум вала.

Знадем за ноћи звездане, Где се сва светлост пролије, Да чашу туге долије, Прокаже бола бездане. Знам љубав кад се усели У срца сјајне палаче, Па тужна песма расплаче, Радосна песма уцвели.

Шта је? То немо раскршће вера, Мост бачен између срећа, Та међа двеју химера — Нег живот и смрт је већа! Знам, чува безгласна жица Све звуке неба и света, И црна поноћна клица Све боје сунчаног лета...

Шумна је река, кад смрачи, Од својих обала шира. ЛИРИКА 1943 ЧОВЕК ГОВОРИ БОГУ Знам да си скривен у морима сјања.

ПУТ Да пођем уз реку, све до врела, Да знам и извор и ушће! Али ме најзад и ноћ срела, А црно трње све гушће. Падне ли звезда с немим мраком, И оде из сене у

Господе, знам ти клицу чудну у свем мом добру и у квару, Јер огледаш се мени у дну — Као небеса у бунару. Сенка је твоја дан

Ил' сен на проласку преко мога пута, Тумарање мисли без свести и циља, И све дело једног болнога минута! Не знам; но на међи тога сна и јаве, Видим моје срце да чезне и пати.

Да знам од куд тишти на дну душе тајно Неки мир што шуми, и песма што ћути, Док, кô задње птице кроз вече бескрајно, Очајно

ПУТ Да ми је да нађем нови ритам неки, И горду способност којој не знам име, Да свагда без страха пут пређем далеки — Пут од једног бола до његове риме.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Није да сам ја из принципа желео остати нежењен, него — не знам ни ја! Напротив! Ја сам сасвим делио назоре моје матере: „све са светом и кад је чему време”, али сам све то ипак

Тога дана се он преко обичаја задржа, а ја из дуга времена изиђем и станем шетати ходником. Не знам зашто, али никад нисам смео завирити у собе где су болесници.

Неће те нико ујести! — Знам да неће! Момак који га је пратио отвори једна врата. Мене би стид. — Изволи! — рече Јоца. — Хајде ти напред!

— У соби је било с обе стране — не знам колико — кревета. два или три била су празна, у другима су лежали болесници.

под грлом у онога бледог младића у углу што држи пљуваоницу под носом и што му је с преда на два места крвава кошуља. Знам да је у соби била тишина. Сви су пажљиво гледали у Јоцу и одговарали му махом кратко, али не знам шта.

Знам да је у соби била тишина. Сви су пажљиво гледали у Јоцу и одговарали му махом кратко, али не знам шта. Још ми се учинило да су га с поштовањем и поверењем пратили од кревета до кревета. Па добро!

Много сам мислио, много. И много сам хтео да кажем, и казао бих много да ме није, не знам зашто, стид. да сам могао, да сам смео, ја бих јој казао... казао бих јој: слатка моја мајка! Ух, а они у болници!

на давно прохујало детињство, али мени је тако мило кад ја склопим очи, предајем се покоју, отпуштам стражу и опет знам да мајкино уво слуша сваки мој дах, да свећа још гори, да њено срце шиљбочи.

Пре двадесет година био је мој отац трговац на гласу, и радио је ортачки с Ћорђем Радојловићем. Не знам колико су година били ортаци, али у то доба, пре двадесет година, појави се код нас ватра из магазе!

Извадише неки стотињак дуката и дођоше сви троје у Београд. Лекари му рекоше да се не може оперисати, него се може не знам шта друго покушати, али зато треба да лежи у болници. Он пристаде.

осушила се!... Ја почех готово гласно да плачем. И моја мати. — Па где је, где је? — У болници. — Знам! Али може ли му се отићи... Штогод однети?... понудâ?... — Може... Ја ћу казати... Па наш Јоца!

Видео сам сасвим изненада и зачуђен да је она налик на чича-Ђорђа. Ја не знам како то да вам кажем, како да опишем, али је сличност необично јака.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

— О мај! И јесте чудо! А кад брж’? — чуди се попа. — Па већ неколико дана има како је, — ублажава Аркадија. — Та знам, знам, ал’ опет... Кад је оно било? У јануару... е, а сад имамо јулиј месец. Х-е-е-е! — врти господин попа главом.

И јесте чудо! А кад брж’? — чуди се попа. — Па већ неколико дана има како је, — ублажава Аркадија. — Та знам, знам, ал’ опет... Кад је оно било? У јануару... е, а сад имамо јулиј месец. Х-е-е-е! — врти господин попа главом.

Увек се извуче из малера, па да је не знам какав. А ту је мислила на онај случај кад је Његово Преосвештвенство Владика правио каноничну визитацију по својој

Него, реци-дер, бога ти, шта да радим, јао, шта да радим?! Ти си сад паметнији од мене! — Не знам ништа! Од стрâ, господине, не знам, ни како ми је име, — вели Аркадија. — Али ваљда ће ми успут што пасти на памет!

! Ти си сад паметнији од мене! — Не знам ништа! Од стрâ, господине, не знам, ни како ми је име, — вели Аркадија. — Али ваљда ће ми успут што пасти на памет! — вели, а измакао испред попа.

Помагај, ако бога знаш, — рече јако задувано поп Спира кад стигоше у порту. — Та, ја сам се и сетио, али не знам ’оће л’ штогођ ваљати, — вели Аркадија.

— Знам да ће пући од једа госпоја Сида кад само види како је добар мој квасац! Па кернштрудла лепо нарасла, па мекана к’о душа

— Та да, путеркрофне, уш’о ђаво у њих, боже ме прости! Љута сам, слатка, па не знам већ ни шта говорим. Не могу ја све знати; кад ми није од бога дато да правим путеркрофне.

Ко је узме, слатка, тај ће бар знати да има једну добру виртштафтерку. — Рâно моја, знам. И ја је, верујте, слатка, никад не делим од моје Меланије и увек јој кажем да се само са њом дружи и на њу угледа.

« Па седите! Извол’те раскомите се као код своје куће. Јуцо душо, седи ту до Меланије; знам да имате шта да се разговарате. И поседаше сви.

— Шта је, стари? — вели му поп Ћира. — Пост’о си разговоран нешто ноћас, а? Разбио му се ваљда сан, па избија! Не знам само докле ће бити тако добре воље. — Докле? Докле му опет не дођу лутке!

а морала сам данас да прекинем через петка. — Онда нисте требали ни долазити! — пребацује јој госпоја Перса. — Знам, слатка, — брани се госпоја Сида, — ал’ кад човек дође код вас, а ви онда не знате шта је доста; ви онда формално

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

— Па је ли ти рек’о, казао: да те воли. Наза, од стида, једва је одговарала. — Није ми то рек’о, али знам. Хоће ме. — И почела да наводи доказе. — Ете, још од кад га ја чувам, раним.

Умро који од тих просјака, божјака. Не памтим ко беше, само знам да га мртвог нашли негде у јендеку, у кипти, и понели га.

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

У матере је остало нешто имања; даће се ваљда с њим што чинити. Љуба, ако и није у свему не знам до каквог савршенства дотерао, ипак је много знао, више него ма који грк у његовом месту.

— Они могу то чинити, ал' ја не; него молим да знам на чему сам... — Дакле, ја вас уверавам да ће мој тата дати хиљаду форинти. — Е, добро, на то пристајем.

— Госпођа Јелка Сириџићка уговорила је са мном да ћу добити хиљаду форинти поред фрајлице Савке. — Не знам ништа о томе. Попа зове попадију. — Знаш ли ти што о томе како је наша Јелка удадбу Савкину уговорила?

Попа зове попадију. — Знаш ли ти што о томе како је наша Јелка удадбу Савкину уговорила? — Не знам ништа. — Е, па добро, господар-Чекмеџијићу. Ако није још уговорено, а оно се може уговорити; још може бити ваша Савка.

Почитајеми господар Редић! Жао ми је што тако мњеније о мени имате; што се тиче погрешака младости, знам сигурно да карте мислите, ал' ја ако се картам, то се за моје новце картам, а нисам хтео алатуру прокартати; немојте

— Па ништа, одма’ прежи, па иди по њу. — Татијана неће доћи. — Зашто неће? — Ја знам зашто. — Па реци. — Мене мрзи пред овим господарима да кажем.

— Да, када би то до ње стајало, за кога она хоће. Знам ја, она би пошла и за Гргура Дртића сина, који са оцем заједно ништа нема, ал’ то не иде! — рече мало разљућена мати.

Ја сам од моје младости, као што цео свет зна, од свих најбоље транжирао, ал’ не знам да л’ би могао тог зеца тако брзо и лепо истранжирати. — И сам се радујем, — одговори Љуба.

— Нагађам. — Вама се моја кћи допала, је л’ те? — Јест; ако ми се још и оно друго допадне, онда је све добро. — Знам шта мислите. И ја то исто мислим. Је л’ вам моје стање познато? — Јесте, ал’ не сасвим. — Чули сте за моју трговину?

— Јесте, ал’ не сасвим. — Чули сте за моју трговину? — Јесам. — Знате да имам две куће? — Знам. — То је што знате; ал’ има што и не знате. — То би’ баш рад чути. — Знате, ја имам напољу прилично новаца.

Ако на то не пристајете, немојте ми ни писати, јер већ онда знам да нисте у стању. Остајем ваш искрени Љуба Чекмеџијић Са овим писмом, дакле, осветио се Љуба у један мах и Редићу и

После вечере се разиђу. Љуба и Гавра су у једној соби. — Како ти се допада овде? — запита га чикаГавра. — Не знам још ни сам како. Девојке нису ружне, особито она Јулка; она је, може се рећи, баш лепа.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

— Команда, брате, команда — Остав'те ме, човече божији, која сам да сам — А ви? — Ако важе стари распореди онда знам, ако не важе... — Људи, ништа се не зна. — Ужас! — Ја сам четврти прекобројни. — А место мобилизације? — Торлак.

Ја не знам шта се све ово ради и не могу никад ни знати и само је једно сигурно, да сам ја сав човек од патње. Да могу некако да

Само ја осећам једно: да до новог рата мора доћи. Јест, мора, мора доћи, до новог рата. А зашто мора доћи ја не знам и да ме човек убије не могу јасно да појмим, и не појмим јасно да ли је боље да до њега дође или није боље.

Ја не знам и никад ништа не могу знати. Али осећам неку мутну, болну и збркану напетост у свима силама око себе и у себи.

Ја не верујем. — Онда је друго било. — Онда је друго било? Зашто? Али, чекај знам зашто. — Мене је стид од тебе, Јуришићу. — Па добро имам и ја вереницу...

— Ти имаш вереницу... али то није једно исто. Ниси ти још био у мојој кожи... Ја не знам, право да ти кажем. Ја се упињем, напрежем, трудим... и ето данас, све сам чинио... Али нека сваки да колико ја...

Е па, да ли би онда оно урадио? Дакле, ево у чему је ствар: ја то не знам баш сигурно Али знам ово: да сам у свом животу често сретао многе људе чија ме је бистра и свежа разборитост, једна

Е па, да ли би онда оно урадио? Дакле, ево у чему је ствар: ја то не знам баш сигурно Али знам ово: да сам у свом животу често сретао многе људе чија ме је бистра и свежа разборитост, једна дивна јасноћа

Ја болујем од неподношљиве неодређености; двоумица то је моја тешка, фатална бољка. Јест то поуздано знам, а друго: да ће овај рат појести моје нерве до краја и да се он никада свршити неће.

Не сећам се ја ни мобилизације, ни објаве рата, нити знам шта сигурно о узроцима његовим, сем оних неодређених фраза и општих места што их велико и мало сваког час а брбља и

Не знам шта би ово наједанпут, тек видим, ево, како опет седим ту на топу (само сад према другој униформи) као да се с њега ник

а моја кућа увак ледина и шатор, час Пасуљиште, час Голо Брдо, час Парцански Висови, час Врапче Брдо и шта ти ја знам и ништа од свега не разумем јасно, него видим да болујем увек једну исту болест несретне, вечите и кобне нејасности...

Африка

Сад бар знам ради кога долази она да слуша када се увече води разговор са Робертом. Уосталом, ружна је. Журио сам се да завршим

И смејем се у себи, праштајући се одмах за спавање, што знам колико би тужан био мој одлазак под комарник да овај позив нисам извојевао.

„О ја немам илузија, знам колико је црнац бедан, покварен, и нижи створ, и ја га презирем исто колико и други бели; само што ја знам колико су и

илузија, знам колико је црнац бедан, покварен, и нижи створ, и ја га презирем исто колико и други бели; само што ја знам колико су и бели исти гад и поквареност.

Кад ага ударим он види да то није да бих га понизио, већ да га заболи; а ја знам место где га најјаче заболи. После, кажем вам, ја с црним говорим његовим наречјем, тако да белцу испред носа однесем

О, црнци ме се грдно боје; од мене тешко шта могу сакрити. Бели ме се боје такође и још много више: ја знам све њихове тајне.

раније много више злостављао, или је овај малишан био по природи ненормалан, или је то било заједно, не знам. Н. ми је у сваком случају био још антипатичнији због тог дерана, а истовремено, једино што сам човечанскога видео у

На пола пута сустижу нас и придружују нам се неки црнци за које прво не знам ко су. То су они што су се, побегавши од нас, враћали кућама у сасвим другом правцу, али се одједном уплашили од казне

Под нама се указује један врт сав у цвећу. То је Банфора. Мило ми је што знам да је њу засновао Вуије, подигавши ту прву колибу.

Враћање је весело и утолико пријатније што ја већ знам шта треба рећи колонијалним белцима. Не: „Овде је дивно, ја вам завидим, и моја би сва жеља била да сам на вашем

У сну сам се сетио да сам главу приклонио на груди и да су ми доњи део потиљка и врат тако изложени сунцу. Ја не знам уколико екваторски зраци уистину убијају; причали су ми да је било људи који су умирали од сунчанице добијене и

Он је стар, аскетски мршав, висок необично, са дугом јарећом брадицом. Био је коњушар код не знам ког црначког краља; никад никога иначе није служио.

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

ЈАЊА: Српско хондрокефалос, не знајш граматики? Како ћи лебац сам да си једи? Ко је лебу дирао? ЈУЦА: Шта ја знам, зар је мало у кући? ЈАЊА: Не знаш, шкиљи, а што си газдарицу?

ЈУЦА: Какав је, такав је; бар је млад и моја прилика. ЈАЊА: О, лепо! Тако си почитуи свога господар? ЈУЦА: Ја знам да је дужност жене свога мужа почитовати, но мислим да и жена има право кад зактева да је муж љуби.

ЈАЊА: Ама треба и жена да слуша свога господар. ЈУЦА: Ја не знам у чему се ви на мене можете потужити? ЈАЊА: Колико сум ти пута молио и правио инштанција: „Душо Јуцо, немој да си

ЈУЦА: Била сам напољу. ЈАЊА: Напоље, напоље? Ко е слушио моја шпекулација? ЈУЦА: Ја не знам. ЈАЊА: Не знаш, шкиљи! А ко е шушкио на моја врата? ЈУЦА: Забога, у соби није било никога!

Немаш твоја кујна, као газдарица, него да си скиташ по собу? ЈУЦА: Забога ваљда знам шта ми је посо? ЈАЊА: Алопу! Знаиш да изгубиш глава твога господара. Апаге, шкиљи, у кујну, ту ти теби месту!

Нема, господар нотариус, нема. Знаите да нисум видио крајцара пребијена од месец дана. МИШИЋ: Наћи ће кир Јања, знам ја, само ако оће. ЈАЊА: Да ми дјавол носи ако имам једна крајцара у моју кућу!

Оћиш да превариш твог Адам. Што си му казала да имам толико новци? ЈУЦА: Како би му ја казала оно што и сама не знам? ЈАЊА: Не знаиш, убио ти стрела од гром, кад си слушила на врата?

ЈУЦА: Ајде да те ја научим. КАТИЦА: О, кад би тако добри били! ЈУЦА: Истина, и ја сама млого не знам; но мислим да ће и толико за тебе доста бити. Свака девојка, прво и прво, мора да пази на свој штелунг.

ЈУЦА: Не знам ја кад се вратите, него ви мени сад да купите. ЈАЊА (разрогачи се): Пусто широко, високо! Имаш, море, памету у твоја

) Што ћиш ти код мене? ПЕТАР: Та шта вичете тако, нисам ја глув! Ено неки људи чекају тамо на врати. Не знам какав разговор имају. ЈАЊА: (Тој шпекулација.) Господин нотариус, имате воља да идите у вашу кућу?

КАТИЦА: Сад већ могу веровати. Боже мој, боже мој, ја не знам на што ће ова његова тврдоћа изићи. МИШИЋ: Је ли истина да је тако сирома?

МИШИЋ: Је ли истина да је тако сирома? КАТИЦА: Маните га збогом, откад га знам, јошт се није никад пофалио, него све уздише, као да је свет на њега пао.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Па да крене сва фамилија. Знам и ја где се Славонци у Бечу састаједу! И ја знам где је „Енгел“ бирта.“ Петар није скидао ока са Ђурђа и жена, а затим

Па да крене сва фамилија. Знам и ја где се Славонци у Бечу састаједу! И ја знам где је „Енгел“ бирта.“ Петар није скидао ока са Ђурђа и жена, а затим остави жену и примаче се Павлу: „Слушај мене,

Сви су ту жену волели, у друштву, кад би је Исакович изводио, а само је мајор Јурат Исакович понављао његово: Знам ја шта је ноћас било. Не мож јој данас најамити јургета. И госпожа мати јој мора бити при апититу!

Ешкути, јудекси, коменданти, само што ме не пољубе, после визита, кад чују, да одлазимо. Знам ја шта мени желе, они. А шта ја, њима, желим, од како сам сазнао за се, то ти знаш, а не могу рећи пред децом.

Хорват је – и официре – за тако што, шамарао. „Кажите му да знам да је, на заседи, ноћу, у снегу, заробио два официра и да се, том приликом, ранио. Млад је, далеко ће дотерати!

Павле је питање разумео сасвим добро. Али, у неком чудном раздражењу, одговори, надуто: „Само сербски знам!“ У фамилији Исаковича се причало да је то једном Јоан Текелија рекао.

Пајо! Лудо! Једанпут се живи! Не знам за кои узрок, али захтевателна сам, толико, тебе, колико нисам била ни при удадби у Омолу!

међутим, тако збуњен, да рече, кад му она пружи руку на пољубац, тихо, сав пренеражен, према Воронцову: Само сербски знам!

Теодосије - ЖИТИЈА

Хтео бих бежати, а пута не знам. Ако бих како далеко залутао, стигао би ме отац мој, пошто му је могуће, и вратио би ме, па бих и оца бацио у жалост и

разумевши чврстину одлуке овога мужа, рече к њему: — Ако хоћеш, љубазни мој, ти би ме могао оставити на миру, и знам, како си моћан, да можеш стићи и умирити господина оца мојега.

Колико си се потрудио за мене, за добро душе моје, сада је још више време да ми помогнеш. Јер знам, што молиш у Бога даће ти се.

А преподобни старац, изливше многе.. сузе, рече: — Ја о себи ништа не знам док не видим Бога, и ако добијем слободу нећу вас оставити.

чувају своју чистоту и к њему дрско зваху да им отвори, он их се и одриче с клетвом, и говори: „Заиста вам кажем, не знам вас!“ Видите коликих се радости лишише због малог.

се и због тога ја једини удивљен доброхвалим твоју милост — ако не покажеш јавно свима твоју доброту према њему? Знам, Господе, да је теби све могуће што год хоћеш, и да иза речи иде дело које се дахом уста твојих свршава.

Владико Христе, царе бесмртни, осим тебе ја не знам другог Бога који владаш животом и смрћу. Јер видеше очи моје спасене твоје, којим си и после смрти прославио слугу

Господе, који кажеш — ,Све што год молите верујући, примићете̓, и ја недостојни, у ову се твоју реч уздајући, знам да је све могуће твојој доброти, са вером просим и молим велико и незлобиво твоје човекољубље.

Хоћу, дакле, да исповедањем вере сви покажемо како верујемо. Знам да се сматрате вернима, и да сте пре нас од светога и преподобнога оца нашег Симеона правоверјем засађени, али је Бог

О овим јересима Павле велики васељенски учитељ Духом Светим предсказа: „Ја знам да ће после одласка мојега ући међу вас вуци љути, који не штеде стада, и од, вас самих устаће људи који говоре

не стоји него је вали брзо носе, и на бескрајној пучини тражите да добијете свеже уловљену рибу, коју није лако и не знам на који начин наћи и дати вам!

бијући пред гробом светога, и ако му је ШТО: сагрешио као живу исповедајући се, проштење од њега мољаше говорећи: — Знам, оче, моје те сагрешење најпре учини бегунцем од мене и отера те да се ван свога ти отачаства преставиш, и сада опет

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

“ К. Јиречек, истакнути научник, који је у Бугарској био министар просвете, пише: „Као стари бугарофил, знам врло добро из властитог искуства, да у Европи многи научници и државници сматрају Бугаре за физички јак народ, али без

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

— Па шта ја ту могу — смркло, па смркло. Мора да неко има у џаку док се он тако миче. А тај Неко сигурно мисли: — Знам и ја да ми се смркло, јер се у џаку ништа не види. Поред кола промиче ред старих врба.

— Зашто су ме спремили у џак? — питаш ме, пријатељу мој ! Е, то ти ни ја сам не знам тачно казати. Лијепо сам живио код свога газде, чича-Трише, млинара.

Још се и не окренем, а рибе већ нема. Јесам ли је појео, нисам ли — не знам, образа ми! Сира опет, нестане чим се моја сјенка над њега наднесе, али шта сам ја ту крив.

Ауф, сад сам баш заборавио, не знам ко кога треба да баци. Тетурајући, чича дође до кола, упрти џак на леђа и спусти се на обалу, па се тужно развика: —

— Ех, то вам знам и ја — рече чича. — Ока проса вриједи осам динара, али један мачак Тошо ваља три царевине. — Један крадљиви мачак три

— чује се један дебели глас. Аха, то је водени миш. — Здраво, здраво! — цијуче неки танак гласић. Добро га знам, то је сиви пољски миш. — Има ли шта ново? — пита он.

Опет је настала тишина. Ријека својим сненим шумом успављује рибе, иако оне то не чују. Врбе се нешто сашаптавају. Знам, причају о скорој киши. И ја почех да дријемам, али ево људских корака! Ко ли је то?

Врбе се нешто сашаптавају. Знам, причају о скорој киши. И ја почех да дријемам, али ево људских корака! Ко ли је то? Знам само толико да није мој чича Тришо. Његове кораке и одвише добро познајем. — Ех, шта ли је сад ово?

Заспах тврдо као топ. Колико сам спавао, не знам ни сам, али кад се пробудих... ... куку мени, опет сам био у џаку!

друговима и крену на пут пјевајући неку стару пјесму пољских мишева: — Пшенична поља амбар су мој, класова имам — не знам им број. Над пољем облак путује мрк, бисерном кишом кваси ми брк. Кад облак прође, синуће зрачак...

Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ

ли да будеш Кичма муње Кажи још нешто Шта да ти кажем Карлична кост олује Кажи нешто друго Ништа друго не знам Ребра небеса Нисмо ми ничије кости Кажи нешто треће ИИ.

НА МЕСЕЧИНИ Шта је то сад Ко да се месо неко снежно месо На мени хвата Не знам шта је И кроз мене ко да тече срж Нека хладна срж Не знам ни ја Ко да поново све почиње Неким страшнијим

је то сад Ко да се месо неко снежно месо На мени хвата Не знам шта је И кроз мене ко да тече срж Нека хладна срж Не знам ни ја Ко да поново све почиње Неким страшнијим почетком Знаш ли шта Умеш ли ти да лајеш ВИ.

птице бритве у том камену У туту тутину у легло празнине У гладне маказе почетка и почетка У небеску материцу знам ли је ја Семе ти и сок и сјај И таму и тачку на крају мог живота И све на свету 7 Шта је с мојим крпицама Нећеш да

свој немогући Па ти сад гледај да ме сретнеш 12 Доста речитога смиља доста слатких трица Ништа нећу да чујем ништа да знам Доста доста свега Рећи ћу последње доста Напунићу уста земљом Стиснућу зубе да пресечем испилобањо Да пресечем

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

? РИНА (збуњена): Боже мој... ја не знам... за мене су сва подједнако важна: има мећу њима девојачких, интимних... И АГЕНТ (пошто је мало размислио

АЉОША (одбијајући): Ах! ПАВЛЕ: Слушајте ви мене, проведите се мало, разведрите се и све ће то проћи. Знам, немате излишних пара. (Вади из буђелара.) Ево вам 500 динара. АЉОША (буни се): Али, господин инжењер...

(Трпа му у џеп.) Па идите, идите у „Руску лиру”, „Казбек” или... шта ја знам како се све зову ти ваши локали. Идите тамо, наћи ћете своје другове, слушаћете балалајке и чућете песму вашег

ПАВЛЕ (најзад осети потребу да се оправда и стане пред Љубомиром): Ја не знам зашто сам вам то малочас поверио, али...

То би било поразно. Бојим се, бојим се истине; није ли зар боље побећи од истине? Довољно је већ тежак удар што знам да ме вара! (Бори се.) Па ипак, мучи ме, мучиће ме, мучило би ме кроз живот.

То би можда најбоље било. (Кратко размишљање.) Тако ћу учинити, отпутоваћу. ЉУБОМИР: На два-три дана. ПАВЛЕ: Не знам на колико, не знам ни куда; у непознатом правцу, на неодређено време.

(Кратко размишљање.) Тако ћу учинити, отпутоваћу. ЉУБОМИР: На два-три дана. ПАВЛЕ: Не знам на колико, не знам ни куда; у непознатом правцу, на неодређено време.

МАРИЈА: Хоће господин на пут? ПАВЛЕ: Да! МАРИЈА: На дужи пут? ПАВЛЕ (нервозно): Откуд ја то знам? МАРИЈА: Питам због кофера, 'оћу ли онај већи или...? ПАВЛЕ: Немојте ни један, не треба ми!

РИНА: Куда? ПАВЛЕ: У неодређеном правцу. РИНА: На дуже време? ПАВЛЕ: То не знам, али боље рачунати на дуже, на врло дуго време. РИНА (престрављено): Значи ли то....?

Слушајте, Ана, убудуће нећете стављати више ове сребрне кашичице. Даћете посребрене из малог креденца. АНА: Да, знам! РИНА (узе једну кашичицу): А после, кад оде господин у канцеларију, узећете ову кашичицу и отићи ћете...

АНТА: Није онако ништа чула што би је узнемирило? АНА: Не, колико ја знам, ништа. АНТА: Идите, зовите је, реците јој ствар је врло важна, не мора баш сва дугмета закопчати. Идите! АНА (оде).

АНТА: Ви сте, разуме се, пре но што сте постали жена, били девојка? РИНА: Али, господине. АНТА: Знам, хоћете да кажете да се то само по себи разуме, али ја хоћу само да констатујем.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Ћутање синагоге погоди ме као ударац песнице у желудац и, не знам због чега, зевнух. Истегнут као струна према клупама Новак рече да неко, коме је досадно, може изаћи, а друштво из

- Није потребно да говориш код куће о томе, знаш. - Знам. Тата ће те убити кад дође! - Скупила је уста, а очи су јој постале мало црвене при крајевима, док ме је гледала као

Неизмерно сам желео да одем, пружа ми се прилика, и шта? Не знам хоћу ли је? Не знам ни нећу ли је. - Не знам шта да ти кажем, Атамане!

Неизмерно сам желео да одем, пружа ми се прилика, и шта? Не знам хоћу ли је? Не знам ни нећу ли је. - Не знам шта да ти кажем, Атамане!

Неизмерно сам желео да одем, пружа ми се прилика, и шта? Не знам хоћу ли је? Не знам ни нећу ли је. - Не знам шта да ти кажем, Атамане! - раширио сам руке, а он ме је погледао као што се гледа стеница, отприлике.

- Весна неће ништа рећи! - Знам - рекао сам. - Отац ће сазнати и без ње. Он има нарочит таленат за то! - Хтео сам да додам још нешто, али сам се

Мама је рекла да ће ми испеглати одело када дођем. Да ли је данас њен ред? Јуче је био уторак; знам то по сарми. Станика је шугава ако у уторак не скува сарму. Мамин ред на мене је сутра.

- Зашто не? - приближих се један корак, али она рече да се не приближавам, јер ће ме гурнути у воду. - Сада знам! - промрмља. - То није ништа нарочито.

Није се десило ништа, бар је она, Рашида, убеђена да није. - Још су ти уста влажна, знаш! - Знам. Ујела си ме. - Ујела?

- Ти схваташ - рекао је - ја сам приморан да бринем о теби! - Знам! - кажем истовремено осећајући нечији уздржан дах иза леђа. - Укапирао сам!

- кажем истовремено осећајући нечији уздржан дах иза леђа. - Укапирао сам! - окрећем се, иако је то излишно: ја знам да је то мама. И јесте.

Одавно сам престао да читам бајке и да обећавам било шта. Сада знам да постоје, да су постојале и да ће постојати тајне ове и оне куће и да ја ту ништа не могу да изменим.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Љутито баци карту о сто. Сви се смеју. — Нећу се више играти. Нисам стекао на картама, и мојим синовима, да знам да ће бити карташи, сад би’ им још шију заврнуо. Устане, хода, па пуши.

Е, добро, нек’ иде у школу, ал’ шта да буде од њега? — Он ће сам после бирати. — То ми није доста, ’оћу унапред да знам чему ћу га управити.

— Па хајд’, да идемо. — Не браним, хоћеш ми узајмити новаца? — Шта збијаш шалу, кад знам зашто хоћеш платно, јер нећеш бадава да ти новац у сандуку лежи. Господар Софра умилно се смеши.

— Ја сам све матери дао. — Али колико? — Питајте њу. — Али колико си примио? — То ја не знам, нисам „бухолтер” да протокол водим; нисте га ни ви никад водили. — Ал’ ово је моје, а не твоје. Имам више деце!

— Жао ми је, ал’ не свирам, — а овамо смеши се. — Та ви свирате, смејете се! — Не знам; ја бих вас молио. Нешто знам али слабо, но после вас ћу и ја покушати. Госпођа Матилда је гања да свира.

— Жао ми је, ал’ не свирам, — а овамо смеши се. — Та ви свирате, смејете се! — Не знам; ја бих вас молио. Нешто знам али слабо, но после вас ћу и ја покушати. Госпођа Матилда је гања да свира. — Свирај, Лујза.

Лане сам једног лиса за паприкаш скувао, и то су појели. Наравно, знам коме ћу и кад дати. Шамика се смеје. — Ал’ тек мени нећете лиса дати? — Биће зецова и прасица.

Сад да знам ’де су, послао би’ им; дуг је већ исплаћен. Тако се донекле разговарају, па се Чамча препоручи и оде. При поласку још

Чујем да ће отац њему све оставити, а богат је, као што знаш, не знам није ли од нас претежнији. — Има економију, па се може онде напутити, право кажеш; но није католик.

Ево ме сад опет овде, и знате зашто сам дошао? — Не знам, — одговори Полачек мало збуњен. — Ја сам дошао да просим руку фрајла-Лујзе. Ја вашу кућу јако поштујем.

Видите, ја ћу вам нешто казати, али то држим да ће тајна остати. — Зар се о том сумњате? — Боже сачувај, та ја знам да су ваша уста затворена кутија, — насмеши се. Очи лепе, као жижак светле.

— Проси те, хоће да те узме, а ти болесна. Није л’ то луд човек? — Није луд. — Дакле, ти знаш да те проси? — Знам, већ ме испросио, дала сам му руку, само је теби ишао да даш благослов.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

, СНЗ, с. 41) — Пуна буква сена и у сену месо. (Новаковић, С., СНЗ, с. 42) ДЕТЕ (ЊЕГОВА ПРИРОДА) — Живо сам, ал’ не знам да сам; крштено сам, ал’ не знам да сам; мајку имам, ал’ је не познајем; очима гледам, ал’ ништа не знам; главу носим

(Новаковић, С., СНЗ, с. 42) ДЕТЕ (ЊЕГОВА ПРИРОДА) — Живо сам, ал’ не знам да сам; крштено сам, ал’ не знам да сам; мајку имам, ал’ је не познајем; очима гледам, ал’ ништа не знам; главу носим памет немам. (Новаковић, С.

сам, ал’ не знам да сам; крштено сам, ал’ не знам да сам; мајку имам, ал’ је не познајем; очима гледам, ал’ ништа не знам; главу носим памет немам. (Новаковић, С., СНЗ, с. 41) — Грчић грчки говори, ни Грк не зна што збори. (Врчевић, В.

До сржи народне представе природе детета води нас већ наведена загонетка „Живо сам, ал’ не знам да сам; крштено сам, ал’ не знам да сам; ...очима гледам, ал’ ништа не знам...“.

народне представе природе детета води нас већ наведена загонетка „Живо сам, ал’ не знам да сам; крштено сам, ал’ не знам да сам; ...очима гледам, ал’ ништа не знам...“.

очима гледам, ал’ ништа не знам...“. Исто схватање износе и загонетке: „Грчић грчки говори, ни Грк не зна што збори“ и „Имам руке, а не радим; имам

(Уп. загонетку: „Живо сам, ал’ не знам да сам; крштено сам, ал’ не знам да сам... очима гледам, ал’ ништа не знам; главу носим, памети немам.

(Уп. загонетку: „Живо сам, ал’ не знам да сам; крштено сам, ал’ не знам да сам... очима гледам, ал’ ништа не знам; главу носим, памети немам.

(Уп. загонетку: „Живо сам, ал’ не знам да сам; крштено сам, ал’ не знам да сам... очима гледам, ал’ ништа не знам; главу носим, памети немам.

од ових тврдњи, испитаник се опредељује за једну од пет могућности: (1) потпуно се слажем, 2) слажем се, 3) не знам, 4) не слажем се и 5) уопште се не слажем.

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

О ПОРЕКЛУ Ја знам ко сам по звону што са задужбина немањићких пева, по јасности његова гласа, по томе што ме од Студенице до Милешева

Ја знам ко сам и по мржњи бесомучној којом ме злопакосни гоне одвајкада, знам по томе колико сам Угру пред очима црн и по томе

Ја знам ко сам и по мржњи бесомучној којом ме злопакосни гоне одвајкада, знам по томе колико сам Угру пред очима црн и по томе колики трн у сан Византији моја моћ забада.

Ја знам ко сам и по пријатеља својих господству, и по благородности њихова лика и слави им копља и штита. Са свецима и краљима

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Једанпут, на неком дугом путовању, поче да ми недостаје. Не знам шта бих све дао само да је поново на мени! Како сам могао да га оставим код куће!

У ствари, умирао сам од страха, а говорио сам да ствар још није зрела, да не знам довољно добро француски, да моја уметност мора да проистекне и да се расцвета — да, баш тако сам казао — из овог тла,

Питају ме како сам. Хвала, како сте ви? Зашто им говорим ви? Не знам. Тако. Вероватно због тога што су успели тамо иза црте, у белом свету. Због тога. Откуд знам?

Зашто им говорим ви? Не знам. Тако. Вероватно због тога што су успели тамо иза црте, у белом свету. Због тога. Откуд знам? Поред њих стоје њихове жене. Гледају ме као кроз двоглед обрнут наопачке. Тражим се по тротоару.

— Сирота старица! Ти је знаш? Хелен и ја смо је звали дође у Париз и живи са нама, али није хтела… Знам да није хтела. А знам и зашто. Није могла да се одвоји од гробља.

Ти је знаш? Хелен и ја смо је звали дође у Париз и живи са нама, али није хтела… Знам да није хтела. А знам и зашто. Није могла да се одвоји од гробља.

– С ким си ме све варала летос? – Ех, ти! Ни са ким. – Реци, нисам љубоморан… – Знам да ниси — рече девојка.— Јер ме не волиш. – Жужи, Жужи! Тако сазнах да се зове Жужи.

– А чему би требало да води? – Шта ја знам? Сада не води ничему! Он ћути. Ти му онда објашњаваш да ти је доста скривања по тајним местима.

— Што има код вас? – Све по старом — одговорио је шеф Терасе. — Кад сте стигли? – Јутрос. – Колико остајете? – Не знам. Можда до јесени... – Гдје сте одсјели? – Ту близу. – Фино— казао је шеф Терасе. — Значи, почело је љето!

— Јутрос... — одговори кад су га запитали кад је стигао. – А колико остајете? – Не знам. Можда до јесени... – Фино — рече муж. — А где сте се сместили'? Жена и не сачека одговор: – Ми смо у »Либертасу«!

Морамо да се нађемо, важи? – Свакако, свакако.. – Молим вас још мало леда! – Јутрос! – Ту близу... Не знам. Можда до јесени?

Погледао је као да је први пут види у њеном пругастом минијатурном бикинију на плажи »Данче« и рекао: – Не знам. Можда до јесени?

Матавуљ, Симо - УСКОК

земљи, ни какви су ти јади дојадили, ни шта си радио, нити ће те ко нагонити да ишта о томе поменеш, ако сâм нећеш! Знам само е те је витешка невоља пригнала да бјежиш у ове наше јадне кршеве!

— Ја то не знам, кнеже, јер не познајем вашу земљу. — Ваистину, ово што си прегазио од Котора довдје, доста ти је, па да замислиш и

— А о другијем главарима племенским јеси ли шта чуо? — Ништа. — А колика мислиш да је Црна Гора? И то не знам. Е, ево ћу ти ја казати, колико ти треба.

Овај пошљедњи, ћорав и сакат у прстима лијеве руке, изгледаше као да се вјечито кези. — Не знам — вели Јанко смијући се и рукујући се редом с њима... — Не знам, имаћеш... биће ти око седандесет?

— Не знам — вели Јанко смијући се и рукујући се редом с њима... — Не знам, имаћеш... биће ти око седандесет? Сакати Кезун преви се и стаде ударати здравом руком о кољено.

Крцун се намршти, мрдну обрвама и заврти главом, као да хтједе рећи: „Не знам шта да ти одговорим, не разумијеш ти наше работе и прилике!

како се оно зваше, Стијепо? — Толико га бог призвао! Знам ли га ја! — рече Ћоро. — Е, знаш ваистину! Онај највећи доглавник Наполеонон, онај што је главио станак с владиком на

— Прекидоше му давати онијех хиљаду дуката на годину, што је још цар Павао одредио био! — А зна ли се зашто то? — Знам толико да је то работа њеких наших главара, а како су и што су сплели не знам!

— А зна ли се зашто то? — Знам толико да је то работа њеких наших главара, а како су и што су сплели не знам! То ће ти најбоље умјети испричати брат владичин, Саво Марков, кад се с њим састанеш! — Па од чега живи владика?

— Знам ја то, Јанко! Знам ја да би право било да нам Русија даје по њеколико дуката на годину, да купимо који багаш жита, али

— Знам ја то, Јанко! Знам ја да би право било да нам Русија даје по њеколико дуката на годину, да купимо који багаш жита, али шта можеш!

— пита Крцун. — Није, али је већи дио. — Је ли колико ваше имање? — пита жена. — Биће колико све наше поље? — Не знам — одговори Јанко смијући се. — Биће тако! — А пошто све припада најстаријем брату, чим би ти живио да остаде онамо?

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

ПРОВОДАЏИЈА: Шта хтети, стотина је моја, а ја толико ваљда искуства имам да знам, то јест, што је за кога. Да нисте ви, био би други.

(Одлази.) УГЛЕД 2. (КОД ДЕВОЈКЕ) ОТАЦ и МАТИ МАТИ: Али, човече, ја не знам шта ти радиш; не бринеш се ништа за кућу. Ето нам девојки двадесет друга, па јошт седи. Зар оћеш да плете седе косе?

Није шала, срамота од света. Њене другарице удале се вајкада, а она сирота... ОТАЦ: Ја знам да је тако, ама што ћу? МАТИ: Шта не гледаш, забога? ОТАЦ: Како ћеш, кад се испоганио свет.

ОТАЦ: Уби се, ако можеш. МАТИ: Кукавна девојка, осушила се од плача. ОТАЦ: Шта знам. МАТИ: Ти све „Шта знам, шта знам“, па тако. ОТАЦ: Ајде, не тандрчи ту. МАТИ: Да, теби је лако.

ОТАЦ: Уби се, ако можеш. МАТИ: Кукавна девојка, осушила се од плача. ОТАЦ: Шта знам. МАТИ: Ти све „Шта знам, шта знам“, па тако. ОТАЦ: Ајде, не тандрчи ту. МАТИ: Да, теби је лако. ОТАЦ (мане главом): Сад мени је лако!

ОТАЦ: Уби се, ако можеш. МАТИ: Кукавна девојка, осушила се од плача. ОТАЦ: Шта знам. МАТИ: Ти све „Шта знам, шта знам“, па тако. ОТАЦ: Ајде, не тандрчи ту. МАТИ: Да, теби је лако. ОТАЦ (мане главом): Сад мени је лако!

(Мане главом на матер и одлази.) ДЕВОЈКА: Какви су то страни људи? МАТИ: То су просиоци. Ја не знам каква си. Сваки дан читам и говорим да чистиш људски, а тебе ни брига. Дај овамо ту метлу! Гле, како ти висе пешкири!

Колико сте онда, то јест, профитирали? МЛАДОЖЕЊА: Не знам. ПРОВОДАЏИЈА (за себе); Мазгов! (Јасно.) То је чудо да никада неће, то јест, да каже колико кад профитира.

МАТИ: Бре добра ми је, сирота, и паметна, а радена, радена - ја не знам, откад је мало одрасла, сасвим сам одморна. ПРОВОДАЏИЈА: Е пријатељу, да вам кажемо зашто смо, то јест, дошли.

МЛАДОЖЕЊА: А, тога нема. ОТАЦ: Само карте не; то је отров за млада човека. ПРОВОДАЏИЈА: Видићете и знам да ћете ми благодарити. УГЛЕД 8. МАТИ С ДЕВОЈКОМ, ПРЕЂАШЊИ ДЕВОЈКА (приступи проводаџији, па га пољуби у руку).

ДЕВОЈКА: По вољи, кад нема бољега. МАТИ: Шта ћеш, ћерко, доста си и седила. ДЕВОЈКА: Ја знам. Да сте ме удали кад сам била од шеснаест година, него ви све: „Млада ми је девојка, млада ми је девојка.

МАТИ: Ајде шта си луда. Познајем ја, ти ћеш бити срећна с њим. ДЕВОЈКА (кроз плач): Нити знам каква му је кућа, нит има ли што, него ајд па прстен. МАТИ: Забога, девојко, људи нам кажу да врло добро стоји.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Кажу даје она прпошна, несташна Веверица препев неког мање познатог немачког песника. Не знам како песма изгледа у оригиналу, али сам сигуран да су њени најлепши стихови Веверица вевери Ко ће да јој замери

је од тих невеселих дана већ скоро пола вијека, деда одавно нема на овоме свијету, а ја још ни данас посигурно не знам какве је боје слез.

дана већ скоро пола вијека, деда одавно нема на овоме свијету, а ја још ни данас посигурно не знам какве је боје слез. Знам само да у пролеће иза наше потамњеле баштенске ограде просине нешто љупко, прозрачно и свијетло, па ти се просто

нисам мислила и како нисам пазила и шта сам опет згазила и како, како, и зашто, зашто, и смем ли, смем ли, и знам ли, знам ли?

мислила и како нисам пазила и шта сам опет згазила и како, како, и зашто, зашто, и смем ли, смем ли, и знам ли, знам ли? Уопште, кад нађе реалистичку појединост у којој има готове поетске атмосфере, Лукић је на најчвршћем терену.

Чупкала је муф и викала: - Уф ! Какав је то ред да ту седи дед и још не знам кој а не синчић мој! А синчић је млео као жрвањ бео: - Мама, ја бих сео. Мама, ја бих сео.

Седнем, у раздање, за радни сто, и знам: од људи које волим, једино је он, у том тренутку будан. Окренем 684-798. Знам да је, већ од пет сати изјутра, тамо.

Седнем, у раздање, за радни сто, и знам: од људи које волим, једино је он, у том тренутку будан. Окренем 684-798. Знам да је, већ од пет сати изјутра, тамо. „Јеси ли кренуо?“, питам га. „Мучим се, а ти?

Не угађате ли, тиме, вашим наставницима? Шта ви, заправо, волите: домовину, или љубав према домовини? Не знам да ли је време да вам се каже, не знам да ли ћете ме разумети: у животу постоје праве љубави, а постоје и нека

Шта ви, заправо, волите: домовину, или љубав према домовини? Не знам да ли је време да вам се каже, не знам да ли ћете ме разумети: у животу постоје праве љубави, а постоје и нека позајмљена, на силу усвојена узбуђења, која

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

ми дакле не остаје, него проговорити коју реч, зашто таково дело, с таквим погрешкама, на свет издајем; јер напред знам, да ће то свима онима неправо бити, који народ не иначе него као мати своје дете гледају, и све би желили да се за

ГАВРИЛОВИЋ: Они знаду шта треба да чине ЖУТИЛОВ: Шта знаду? И ја сам био у служби, и ја знам шта је биродалом. Конзервативци, ништа него конзервативци! ШЕРБУЛИЋ: Да се збаце; сад је слобода.

ШЕРБУЛИЋ: Ко гледи у слободи свој посао? ЖУТИЛОВ: И господин Гавриловић је конзервативац. ГАВРИЛОВИЋ: Ја знам да сам поштен човек, а друго ништа. ЖУТИЛОВ: Који држи конзервативцима страну, тај је орсаг арулоја.

ЖУТИЛОВ: Зашто се и господин Смрдић не би звао Бидеши? То је лепше него Смрдић; а господин Шербулић... не знам откуд долази. СМРДИЋ: Шерб значи влашки змија. ЖУТИЛОВ: Дакле, Киђоји.

не знам откуд долази. СМРДИЋ: Шерб значи влашки змија. ЖУТИЛОВ: Дакле, Киђоји. ШЕРБУЛИЋ (Смрдићу): Ја да знам да једну капљу крви влашке имам — и ту би пустио да истече. 3. ЛЕПРШИЋ, ПРЕЂАШЊИ ЛЕПРШИЋ: Живило Славјанство!

Војводу имамо, војводина је потврђена, сад јошт барјак на цркву, па готов посао! ШЕРБУЛИЋ: Ко оће, нека га диже; ја знам да се нећу више у такве ствари мешати. ЛЕПРШИЋ: Шта, шта? ШЕРБУЛИЋ: Пресели су ми и протоколи.

МИЛЧИКА: Па зашто сте ви с оним обрлајтнантом толико разговарали се? НАНЧИКА: Он се чудио како знам лепо маџарски. МИЛЧИКА: То је и мени мој реко. НАНЧИКА: Ја ти кажем: мораш се њи чувати.

МИЛЧИКА: Ја сам читала како су код Сентомаша давали крајцфајер, али не знам шта је то. ЗЕЛЕНИЋКА: Битка сентомашка биће најлепши предмет нашим стихотворцима.

ЗЕЛЕНИЋКА: Који не метне маџарску кокарду, тај је мађарон, тај је издајица. (Гавриловићу.) Ја знам, ви нећете. ГАВРИЛОВИЋ: Пређе сте викали да је мађарон који метне, а сад, опет, који је не метне.

ЖУТИЛОВ: То је од чоје што сам на лицитацији продао. НАНЧИКА: Не знам, но чини ми се да ови народни комисари добро пролазе. Код Милопића толико се вуче да свима већ пада у очи.

ЖУТИЛОВ: Аз иштенирт! Ви сте иначе добри пријатељи били, па сад да се свађате. ШЕРБУЛИЋ: Не знам за то; ја оћу службу, па крај.

ЖУТИЛОВ: Је л’ то истина? СКОРОТЕЧА: Зацело. ЖУТИЛОВ: Али, ево у булетини другојаче стоји. СКОРОТЕЧА: Не знам, тек код нас је велики стра. ШЕРБУЛИЋ: Забога, куд ћемо сад? ЛЕПРШИЋ: Али како може Сентомаш пасти?

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Све, што се могло продати или заложити, заложио сам или продао; сад не знам шта ћу чинити са женом и троје нејаке ђеце. Зимно доба, а дрва нема, леба нема...« Тек када је 1826.

Он је и Караџића увео у своје идеје и начинио га њиховим апостолом код Срба. Караџић му је писао: »Нити ја знам како би вама за то возблагодарити могао што сте ви мене удостоили участником бити тога славнога, и сваку человеческу

Милићевић, Вук - Беспуће

— Немој, рече и пружи руку, као да моли или као да се брани. — Немој да ме кориш. Ја знам што ти хоћеш да кажеш. Опрости што сам ти говорио о стварима које не волиш. Заборавио сам. Опрости.

Сремац, Стеван - ПРОЗА

А ево како је то било. Знам да ће вас интересовати прича, зато ћу мало поиздаље почети и нећу прећутати ни поједине ситнице, само да би вам слика

— Тхе, то је твоја ствар — вели му шеф. — Па ће и господин Тодор, шеф, да се мало прослави. Знам и неке његове, знаш, онаке ствари...

Па пошто, велиш, да је то прасенце? — Ама... — вели сељак, па гледа још једаред прасе. — Деде, деде, говори! Знам да ти треба порез да платиш! — Па четири, рођаче! — одговара сељак. — Је л’ гроша? — пита Јова.

Ама сам му подвикнуо с једну цепаницу, а он киднуо преко зида; неће му скоро пасти на памет да ми прави физиту. Не знам само чији је, а ја би’ лако с њим. Да л’ ниси ти откуд дознала? — ’Ајде, ћути ту па спавај!

она три младежа, и то два на десном образу и један на левој страни, или обратно, сад ћу вас слагати, јер баш не знам како беху распоређени, пошто се то мењало приликом сваке тоалете, па вам то прецизно не би могао казати ни сам

« »Е, то му је, велим му ја, шта му сад знам кад се никуд из ове коже; нараф ми је, велим, такав.« — Ама, окани се господина!

«, а она му отима и цичи: »Јово, ако ме волиш, не лупај фине чаше; то је презент од кума!« — »А, од »кума« велиш, знам ја и тебе и тога твога кума!« дере се Јова, па врти главом. Тако је често било, па тако и сад.

— Е, па добро, ’ајде да оставимо то! — Прико, ’ајде да певамо. Кад нећеш Цигане, певај ти сам! Ти си певач, знам те добро да си певач. Бадава се прика извињавао да он никада не пева; све то није помогло, он мораде запевати.

Јер ја, бога ми, нисам к’о други мужеви... — Ћути, ћути! — напада га госпоја Каја. — Знам те! Сви сте ви мушки једнаки... ја, госпо’н-Пајо, је л’ тако? — и лупи га кришом по руци. — А ти, Јово, особито!

— А видиш ли, прико, ово? Није коме је речено, већ коме је суђено. Исто к’о и твоје! Не знам баш поуздано је ли Јови све јасно било, али тек некако после овога разговора постаде нешто озбиљнији.

— Море, а зар је, опет, код мене и код другога цвеће! — теши га Паја. — Не знам већ више, бога ми ти кажем — наставља Јова — ни којим сокаком да ударим. Дође ми, прико, па...

« Е, то кад мене нема, прико! Ја сам увек био човек спрама жиранта! А примићу много више. Имам — не знам је л’ ти познато — неку парницу која тек што се није окончала, па ће ми жена примити неку одштету за претрпљени страх

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Ово реко па одру потеко: Помоз', Боже, па санка поклони — А Бог чуо па ми душу склони. Спавô јесам, али не знам како, Да л' се јесам, да л' се несам макô, Да ли мало, да ли спава дуго, Но да вама нешто кажем друго, Чудан санак

ко је? Она — она — злато сунце моје — Уједанпут — реко: помоз', Боже! Чу Бог ово, али не поможе. Како беше, ни знам нити знадо, Само знадо да доле пропадо, Оде сунце, одоше ветрићи, И одоше сјајни облачићи, Оде небо, одоше чудеса,

на неку лужину, Па лужином пођо унапреда, И сред луга намастир угледа, Леп ли беше сред лужине ове, Ал' сад не знам какôно се зове.

Онесвесну, ал' шта после беше, Шта чинише, куд ли ме однеше, Ја од свега ништа не знам друго До да лежа у несвести дуго, Па кад једном опет дођо к себи Да никога украј мене не би, Кром горице, камења и

Зора зори, ни сам не знам која, Ал' је красна, па била ма која, Гором језде два коњика млада, Једно Гојко, а друго је Рада.

Јао, брате, кад се сетим јада Што нас хвати онда изненада: Ни сад не знам како све бејаше Ма зачас нас Турци опасаше, Баш из земље кâ да поникоше — Све бих рекô, издаде нас неко, Баш

Ал' куда се деде Радивоје, Не знам, брате, а душе ми моје, Како оде, од онога часа Нигде њему ни трага ни гласа, Ох јунак је Радивоје био, Па је

Ја сад не знам како с' надесило, Ал' је једном Туре припазило, Једном само, али доста беше, Све му мисли за њом се отеше, И

Но кад је његов дишљај онде нестô, И ја сам бегô његов таде крај; Он мени даље не бијаше мио, Ја не знам зашто, као што је био. 35.

На остављена већ одавна врела Једаред ја предвече узе пут; Менека тамо не знам шта је вукло, А срце моје необично ј' тукло. 37.

А јутрос коња он појаа зором Па некуд крену каменом и гором; Ал' де он беше, што чињаше млађан, Не знам вам казат ни причати јађан. Мени се чини: на нешто се спрема, На тајну неку, а та је голема.

Он жубор зачу, па главу обрну, Ал' већ је чуо, чуо речцу црну; И ја сам чуо, ма не знам шта беше, Јер брзо речи од уста с' отеше.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

ДРАГИ МОЈ ЗИЈО, Знам да пишем писмо које не може стићи свом адресанту, али се тјешим тиме да Ће га прочитати бар онај који воли нас обојицу.

Опет си тада био поред мене, сасвим близу, и не знам ко је од нас двојице шапутао Лоркине ријечи пуне језе: „Црни су им коњи, црне потковице.

је од тих невеселих дана већ скоро пола вијека, дједа одавна нема на овоме свијету, а ја још ни данас посигурно не знам какве је боје сљез.

већ скоро пола вијека, дједа одавна нема на овоме свијету, а ја још ни данас посигурно не знам какве је боје сљез. Знам само да у прољеће иза наше потамњеле баштенске ограде просине нешто љупко, прозрачно и свијетло па ти се просто плаче,

сандук и на њега се брзо и заборавило, све док ја једног дана не доперјах из школе поносито се шепурећи: — Дједе, ја знам гледати у сат, учили нас у школи. — Иди, бено, гдје ће дијете знати у сат.

— Иди, бено, гдје ће дијете знати у сат. Хајде де да си бар војску одслужио, друго би било. — Богами, дједе, знам. Знам га и навити па да иде. — Е, е, лажи само.

— Иди, бено, гдје ће дијете знати у сат. Хајде де да си бар војску одслужио, друго би било. — Богами, дједе, знам. Знам га и навити па да иде. — Е, е, лажи само. — Дај вамо па ћеш видјети: Мољакао сам, улагивао се, аја, није помагало.

— А знаш га навити, велиш? — Знам. — Дедер. Старац ме усједе на свој кревет, стави ми сат у руке и без даха се загледа у моје прсте.

— А што ти сад то треба? — чуди се дјед. — Четврта, пета, не знам ни ја. — Како шта ми треба! — диже главу Петрак. Самар му правим, а ти ...Дај га доведи, вјере ти.

Их! Ја већ и не знам гдје сједим. Коњ који пуши! То би било нешто. Међутим, дјед као и да не чује говорника, још увијек се дури, ништа не

Згодио бих тако и у Америку само да знам пут и да се не бојим паса. — Чекај ти само, отићи ће стари Петрак — пријете ми у кући кад већ сасвим прекардашим.

„Петракови дани“ у рану јесен обично су увијек били празнични, сјајни и пуни шапата, па ме тако повуку и ошамуте да не знам куд бих прије: кроз кукурузе, низ поток, уз бријег.

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

ХУСО: Данас отеро, сутра ће по њих сам да шаље сеизе, да зове на кафу и ратлук. Знам ја Хасанагу. СУЉО: Плашим се да не знаш. Викао јутрос.

И ту га је оштетио знатно! СУЉО: Шта му је било — ја нити знам, нит питам. Његова ствар. Кад је он тражио — а, прича се, и по три-четри за ноћ — мене није питао.

МУСА: Мој ти је другарски савет, да мање лајеш! СУЉО: Знам ја шта говорим! МУСА: Гурни главу под воду, па говори! Чуће те ко треба! СУЉО: Нисам ни ја у овом мишљењу усамљен!

ЈУСУФ: Чиниш, аго, што ни куга не чини. Седи и размисли! ХАСАНАГА: А сад ме чуј, док ти још говорим језиком! Знам да си ме целих дванаест година саветовао, разумевао, и тако даље! Зато те толико и трпим.

Је ли ово твој Хасанага учинио, или ја? Шта ош од мене? МАЈКА ХАСАНАГИНА: Не знам је ли грешник Хасанага, али знам да је несретник. Можда и грешим, није ни чудити се, али ме барем саслушај.

Је ли ово твој Хасанага учинио, или ја? Шта ош од мене? МАЈКА ХАСАНАГИНА: Не знам је ли грешник Хасанага, али знам да је несретник. Можда и грешим, није ни чудити се, али ме барем саслушај. Још сам се једино теби од јутрос надала.

Њему је увек морало бити најтеже. Хасанага је гушио побуне, још ће се причати у коликој крви. ХАСАНАГИНИЦА: Знам ја какве сам рукаве прала! МАЈКА ХАСАНАГИНА: Што нико није морао, он је морао.

Ајде да видим. А осећам колко је сати. Уведе ти она мене у собу... МУСА (у разговору са Хусом): Знам само то, кад ага кине, ти мислиш открио се преко ноћи, назебо, Уно у ладну воду, спаво без чарапа, ухватила га

Нека он припази, То може и у његов трбу да опали! (Одлази на други крај сцене) АХМЕД: Не знам шта да радим са Шемсом. Ил она, ил ниједна! Дотле је дошло! Не ваља мени што много идеалишем...

Можда чак и пред везиром! Не бој се, он Хасанагиници неће бирати мужа по лепоти, или по не знам чему, него по томе од какве ће му бити вајде. Што њему већа вајда, теби штета. Толико ваљда знаш.

БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Пре је било пре, а сад је сад. МАЈКА ПИНТОРОВИЋА: Богами, лепо! Не знам на шта се жалиш! После оног аге од буковине, кадија, свила и кадифа...

МАЈКА ПИНТОРОВИЋА: Ништа нисам чула. Учинило ти се; биће да је ветар. БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Ваљда ја боље знам! То је кадија. МАЈКА ПИНТОРОВИЋА: Ни коње, ни алку о капију... Ваљда смо се запричали... Одједном нешто заладило...

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Уста ти скупљена више на плач него ли на осмех. — Шта ти је? — питам те задовољно јер знам да о мени мислиш. — Ништа! — одговараш ти и узимаш метлу да поновиш чишћење. — Да не мислиш о Николи?

— Ех, не знам што ме чека, а све знам што прође! Не гледај ти мене, чедо. Нана је твоја стара. Наша је кућа била прва.

— Ех, не знам што ме чека, а све знам што прође! Не гледај ти мене, чедо. Нана је твоја стара. Наша је кућа била прва.

— упита зачуђено моја мајка. Мајка ти се збуни, поцрвене. И, онако малена, она се још више згури и прошапта: — Не знам, ’аџике. Знаш ти њу, оде тек на неку страну, па је тамо и Бог заборави.

Не знам шта ми је било. Целог тог врелог дана лешкарио сам по кревету читајући и маштајући. Хладовине истина беше доста у соби

— Не. Шта? — Још колико имаш да учиш? Да знам. — Још мало — одговорих ти само да те обрадујем. Ти кликну: — Е па то је... — И оде.

— Што питаш? — одговорих туробно. — Па да знам, синко! — Кад будем свршио, знаћеш. — Та не љути се одмах. Ти се од неко време баш... — И застаде.

— Ја тек само онако рекох, да знаш. — И то „да знаш“ нагласи. — Знам ја све, ’аџике — поче мајка ти прибирајући се и бришући очи шамијом.

— Ако нисам била кума и старојковица, а друго све знам. Али, што ја... Ето, плаче, моли: „Мајке, збори она, немој слатка мајке. Зар сам ти толико накривела, те то хоћеш...

Што она луда и бесна мисли? И одоше. Моја мајка Високо, лако, поносито а твоја згрчено и заносећи се... Не знам шта је било и чиме су те нагнали да пристанеш, само на материном оку спазих још неосушену велику сузу, кад се врати и

Да ли то беше страх од смрти? Не знам. Само се сећам да сам дрхтао као прут од неког страшног осећања. У том се једна жена диже и пође вратима погурено.

Опроба да ли завежљај на глави и мотика на рамену добро стоје и оде прошаптавши као за себе: — Не знам. Сад нешто рано дође.

Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ

мало | труда предузети за научити читати, читајући што паметно и разумно и врло ласно разумевајући оно што чита? Знам да ми може ко против рећи; да ако почнемо на простом дијалекту писати, стари ће се језик у немарност довести, пак мало

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

— Ја вам не знам рећи више, до што књига ова пише, док не прође ова јава, што ми сада додијава, те се мојих снова сетим, ил' док опет —

Каква суза, какве боље, какво цвеће — не знам баш, само му је, знадем, поље Косово и Сентомаш. РАЗГОВОР С увученом српском заставом у мађистрату новосадском Заставо

Мој Руварче! не срди ми се, ал' живота ми, — голема, не знам, је ли клетва та, најмањи је бар, знадем, благослов — животом ти се кунем, побро мој, најбоља ти је та још критика, —

Што за живота хтеде презрети, осудили те на то по смрти! Насмеши се поругљиво: „Та да, већ знам шта мислиш; мислиш умро сам? Бадава, што је земна површност! Па ти да појмиш позив човечји?

Казивô сам му да се сећа на њ, и да ће њега памтит вечито, јер сећа га се, то зацело знам. кад год се поје „памјат вјечнаја” Душевна свест јој сва је његова, а несвест тела даће другоме.

сад у позоришту глума сунчаног да благу једну споменемо сен рад задужбине храму звезданом; а она ће помолити се, знам, оном што сунцу круг показује, што звездицама свет опасује, да милостив благослови наш храм.

ил' сведилишта оскрнавни јаз? Ал' моја је жестина узалуд кад видим већ, кад видим и кад знам. да ј' оним жаром планула ми груд што гори њим ен' онај свети плам, ипак би само зато горукô, да боље видим — грдна

Тад ми се она од онуд јави, к'о да се Бог ми појави сам: у души бола лед ми се крави, кроз њу сад видим, од ње све знам, за што се мудрачки мозгови муте, Ѕанта Маріа делла Ѕалуте. Дође ми у сну.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Вук је мало збуњен. »Волкѕѕаген — одговара он Копитару — ја управо и не знам шта је то; него ако су то оне приповијетке, које народ прости приповиједа, таквих у Срба има као и пјесана.

Вам на оном позивању Гримовом — отписује он Копитару —: оно ми може бити од велике потребе и ползе: Сад већ савршено знам какових приповијетки народних Ви желите, и ја Вас увјеравам да их ми (Србљи) доста имамо« (Вуково писмо из Карловаца

је водим, јер ја не чекам, нити ћу више доћи да је просим, па ми сад одговор дајте, или је дате или не дате, хоћу да знам. Вели најстарији брат: — Ја је не дам.

Вели најстарији брат: — Ја је не дам. Како ћу је дати кад не знам шта си и откуда си; ноћас дошао, хоћеш одмах да је водиш, па не знам ни ђе би ишао сестри у походе.

Како ћу је дати кад не знам шта си и откуда си; ноћас дошао, хоћеш одмах да је водиш, па не знам ни ђе би ишао сестри у походе. Средњи вели: — Ја не дам сестре ноћас да се води.

Он се попење, па онда рече њима: — Ја не знам што ћу, нијесам овдје увјежбао ово мјесто, не умијем је претурити, но ходите који од вас да ми покажете како ћу је

— па му жену отме и каже: — Ја ти сад живот праштам, јер знам да сам ти казао да ћу ти дати три живота, па сад иди, ама више за жену немој да се враћаш, јер ћеш погинути.

Онда јој он рече: — Бако, знаш ли шта је? Ја знам да си и ти рада да се опростиш од те напасти. А баба му се утече у реч: — О, мој синко, како не бих!

Онда јој се баба стане умиљавати: — А зашто тако далеко идеш? Кажи ми где је твоја снага. Ја да знам где је твоја снага, ја не знам шта бих радила од милине, све бих оно место љубила.

Кажи ми где је твоја снага. Ја да знам где је твоја снага, ја не знам шта бих радила од милине, све бих оно место љубила.

А баба му стане казивати: — Е, мој синко, знам ја за њих: оне долазе свако подне овде на ово језеро, те се купају; него се ти прођи пауница, већ ево ти моја кћи,

А он јој одговори: — Утекла ми бабина кобила, па не знам где је. А рибица му рече: — Ево је међу нама, створила се риба, а ждребе рибић; него удри уларом по води и реци:

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

Ено се и даске оглођале од тешка трвења. СОФИЈА: Не можемо седити у свињцу. МАКСИМ: Знам, знам; само с лица нека је чисто, а иначе, како је бог дао.

Ено се и даске оглођале од тешка трвења. СОФИЈА: Не можемо седити у свињцу. МАКСИМ: Знам, знам; само с лица нека је чисто, а иначе, како је бог дао.

СОФИЈА (усшане): Шта желиш да радим? МАКСИМ: Седи, седи, па шиј, да ти не изгори бијело лице. Тешко мени, то ја знам! (Одлази.) СОФИЈА (сама): Сам бог може теби угодити. Ако што урадим, не ваља; ако не урадим, опет не ваља.

СОФИЈА: А шта ћете? Ја гледам, што је право, да му угодим, али он се срди, те срди. Већ не знам, како ћу. ЈЕВРЕМ: Хе, хе! Јошт је стари Макса.

Мати покојна имала је доста невоље с њиме, али субординације никако. СОФИЈА: Шта знам; да је ваше нарави, волила би. ЈЕВРЕМ: Е, са мном се могло командирати, како си хтела.

Сада тога нема. МАКСИМ: Та богме; сад стоји чаша у подруму. Ти ћеш ме довести до паса, то ја знам. СОФИЈА: Ако желиш, ја му нећу давати више, и подрум ћу држати затворен.

МАКСИМ: Проклет био час, кад си ти ступила у моју кућу, то ја знам. ЈЕВРЕМ: Но, Максо, сад под приклад! МАКСИМ: Шта си ме ти опет заопуцао с твојим ексерциром: оћеш да је сасвим

СОФИЈА: Богами, ја нити разумем ваше команде, нити ћу с њиме рат водити. Ако се лепим не одобровољи, трпићу, да што знам, кад ми је тако бог дао.

Седиш ту, да те виде официри, а напољу нека се размеће и развлачи. (Јеврем намигује Софији.) СОФИЈА: Ја мислим да знам шта се по кући чини. МАКСИМ: Знаш врага, да те носи! Неће се кувати. СОФИЈА: А шта ћемо јести? МАКСИМ: Ништа.

СОФИЈА: А да шта знаш. МАГА: Ох, ох, како сам погрешила! Аратос ти, ето, и пекмеза и свега! Не знам што сам и почињала, кад ми је, ето, толики посао на глави. МАКСИМ: Маго, заборавила си за дете.

СОФИЈА: Како ти је воља. МАКСИМ: Али нећеш ни ти. СОФИЈА: Ја морам. МАКСИМ: Преко моје воље? СОФИЈА: Твоју вољу знам кад треба слушати, али овде немаш право. (Еј, браца Јевреме, сад да си ми!) МАКСИМ: И ти оћеш?

МАКСИМ: Бар се уштеди што. КУМ: Јадна ми је уштеда. Зар ја знам шта се троши? Што јој је воља, оно купује, па опет баца, кад се расрди.

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

Што се пак читатељки тиче, њима право остављам онда суд изрећи кад књигу внимателно прочитале буду. Ја знам да сам и с пређашњим изданијама слаб кредит код женскога пола задобио; имао сам срећу сопственим ушима слушати како је

СУЛТАНА: Увредила сам те, а ти мене ниси? Шта си тражио отмену жену, кад јој не знаш чувати чест? ТРИФИЋ: Ја не знам у чему ти чест полажеш? СУЛТАНА: да ме којекакве несреће са сокака псују и руже, то је чест код тебе!

Знаш ли зашто сам те звала? ПЕЛА: Ја не знам. СУЛТАНА: Да обучеш моје аљине, а мени дај твоје. ПЕЛА: Милостива госпођо... СУЛТАНА: Ти не знаш тко сам ја теби?

ПЕЛА: Милостива госпођо... СУЛТАНА: Ти не знаш тко сам ја теби? да ниједну реч не чујем! Ја знам што радим. Ти си једнаког лица и мога стаса. докле год ја не дођем, ти остајеш овде место мене.

Рис у шуми може се укротити, а ти нигда ни довека. Али чекај, колико сам опијума у лимунаду метнула, знам да ме нећеш ноћас узнемиривати Дабогда не пробудила се. (Завјеса) ДЈЕЈСТВО ДРУГО (Соба код Султане.) ПОЗОРИЈЕ 1.

) ПЕЛА: Зар ти мислиш да се ја не могу сама обући? ПЕРСИДА (све једнако чудећи се): Ја знам моју дужност. ПЕЛА: Ти си добра девојка. ПЕРСИДА: Боже, је л’ могуће? Милостива госпођа,...

ја сам срећна девојка, молим, дајте ми руку да је пољубим. ПЕЛА (сакрива руке испод вала): Фала, Персо, фала, ја знам да си ти добра. ПЕРСИДА: Али ја молим, милостива госпођа!

) Милостива госпођа... ПЕЛА: Но?... ПЕРСИДА: Заповедате ли штогод? ПЕЛА: А шта знам заповедати? Ја видим овде је као царевина, свуда пуно, свуда чисто, лепо, уредно. Само да седи човек па да ужива.

Што му драго, ја ћу да се возам, а она кад дође, нека обуче друге аљине; знам да није спала само на ове. Ево опет некога. (Навуче вал.) ПОЗОРИЈЕ 3.

на Глишином кревету гди спава, те је одвучем кући да је не лупа Срета; али како је овај био наквашен, а она убрађена, знам да су се лепо гледали.

Показаће њојзи Срета од чега се укрутила, не брини се ти. ПЕРСИДА: Да је наша госпођа пала том Срети у шаке, знам да би се одавно укрочала. СТЕВАН: Видиш како не знаш шта говориш!

Персида, ти! СРЕТА: Ха, ха, ха! Гледај ти ње, гди је малко налик на нашу госпођу, оће и она да дигне нос. Море, да знам да си као она, сад би те као печурку смождио. Море, оно није госпођа, ону су виле и аждаје излегле!

Лалић, Иван В. - ПИСМО

(19. В 1989) 3 ЛАМПА А ти си опшив мојих несаница, Пена што руби вртлог од празнине; Безлична, знам ти сваку црту лица У мрежи остакљене паучине У напрслом огледалу; тишина Мрешка се као скоруп од твог гласа Из друге

да окрзне жице, Овлаш, кад увис крене гудало се, Лице од косе и очију; усне Само су осмех прорезан у плоти; Одакле знам га?

2 Ја уснем поред тебе тек кад зора Запара ноктом дно неба кроз гране — Па знам кад сањаш, знам и какав сан је, Да ли паслика врта или мора.

2 Ја уснем поред тебе тек кад зора Запара ноктом дно неба кроз гране — Па знам кад сањаш, знам и какав сан је, Да ли паслика врта или мора.

4 Већ годинама знам да нестајемо 3аједно: тако писах још у дане Кад време беше вал са сланом пеном Младости, светлом страшћу усијане; Сада

тако писах још у дане Кад време беше вал са сланом пеном Младости, светлом страшћу усијане; Сада све више знам да нестаћемо Као два позна плода с исте гране, Које заједно стресе крајем дана Одлучна, блага рука баштована.

Изузми себе из било ког дана, И ја ћу бити извесности лишен — А то су дани које и не бројим, Јер не знам да ли у њима постојим.

да обезначи Постане светлост у знаку твог знака; Опрости, мајко, што приземну беду Доводим грешно у присмотру твоју; Знам да сам овде тек један у следу И да ми глас је зуј пчеле у роју, Ал зато слутим да смисао роја Зависи и од заблуделе

Јеси ли болестан, Боже, Од стварања и ствари? Врућица чело ти жари Док свуд се несреће множе. Знам да те додир мој вређа, Увек ти напипам рану — А тражим у океану Кап зноја са твојих веђа.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Осамнаест? Одговор је тачан — хоћете ли даље, за сто иљаде? Који сте ви шмекер! Знате шта, када ми неко каже: Не знам шта бих дао да имам опет осамнаест — најрадије бих му уз коњак наручила и малу живу соду (На2ЦООХ).

— Шта мислите о најбољим годинама за једну жену? — масирало ме је и даље оно пегаво недоношче из огледала. Знам једну даму за коју кажу да је у најбољим годинама, што за жену њених година и нису никакве године!

кроз расушене даске одлазе да се улију у Саву, а онда у Дунав, па у Црно море, које се такођер негде улива, само не знам где, јер сам била болесна када смо то учили.

Затим прочитате да имамо највише свега и не дођете ни до краја чланка, кад оно, цап — нестало струје! Криза не знам ни ја чега смењује кризу не знам ни ја кога! Провалишка!

Криза не знам ни ја чега смењује кризу не знам ни ја кога! Провалишка! Када смо учили оно о разуђености обале, стално су нам истицали сироте Талијане за пример.

Мислила сам да сироти Талијанчићи пате, као не знам ко, што им Обала није разведена и због тога што код њих у мору нема риба, а код нас има. Ута-та-ута-та!

Не знам шта ме је то обузело, али тако сам изненада пожелела да скачем и да се лудирам. Ципелишке никако нису хтеле да се држе

Ескивирајте их баш у оном тренутку када, после не знам колико мука, најзад позајме неку бедну гајбу и кад им падне мрак на очи; кажите да вам се баш те вечери гледају излози

— Ја знам, срце, да си ти бриљантна девојчица пресече он најзад тишину — да си, тако рећи, вундеркинд, али зар не би могла да

И како онда да му то све треснем у лице кад знам да су оне кожне закрпе у ствари рикнути трећи том Српских класика, мислим, скинуте су са корица, и уопште — море,

Ни сама не знам како сам се нашла на улици. Кренух потпуно насумице. И да видите, било је ту извесне разлике у базању; мислим, није то

Момак је настављао да ме шармира: — Руска салата код „Руског цара“ — чист плеоназам! Хоћеш пола, а? Знам,казаћете да није пристојно, али навалила сам као луда на ту омалтерисану руску салату.

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

Иако не знам шта ти се злати дивизма стаса, грло ли ждрално, аура тела, коса ли, гњати? лебдим опијен: несвестан циља очима

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

Ја сам једанпут чуо да девојка није човек, и то ми је доста. Знам да је ово произишло од каквог филозофа, јер су они и са женама имали парнице. Али шта се ја за то бринем?

Затим се дам на докторију. МИТА: Но, ту знам да си све покојне излечио. АЛЕКСА: Ништа зато; ја сам и курталисао болести, а то су они желили.

МАРКО: Ако то није лудо, онда не знам шта је. ЈЕЛИЦА: Ју, татице, немојте тако говорити, јер ће вам се у Бечу смејати сви као највећем простаку.

Камо среће да се и ми тако уредимо! МАРКО: А зар би ти хтела тако живити? ЈЕЛИЦА: Ја не знам која не би хтела. Ах, татице, по моди живити, нобл живити, то вам је Генуѕѕ.

Него ништа, неће ми се ни она дуго овуда кострешити. Знаш ли зашто сам те звао? БАТИЋ: Ја не знам. МАРКО: Да буде весеље сад у недељу. Зашто би толико протезали? БАТИЋ: Ви сте врло добри.

МАРКО: Да буде весеље сад у недељу. Зашто би толико протезали? БАТИЋ: Ви сте врло добри. МАРКО: Шта, ја тебе знам за поштена и вредна момка, то ми је доста. У недељу, дакле! БАТИЋ: Како је год ваша воља.

ЈЕЛИЦА: Ах, тамо живити три дана више вреди него овде три године! МАРКО: Знам, само да има ко да шиље за трошак. ЈЕЛИЦА: Ја ћу Батићу довече казати, па макар ми шта радили.

АЛЕКСА: Старац, али његов син... ЈЕЛИЦА: Он није списатељ. АЛЕКСА: Јошт какви! Знам добро. Ове исте стихове он ми је у рукопису читао.

кад сам се сетила: имам неколико речи које нисам могла разумети, и које сам у мом тагбуху забележила. Ви ћете ми, знам, најбоље протолковати моћи, ако нисам зудрінгліцх. АЛЕКСА: О, из драге воље. ЈЕЛИЦА (отиде у другу собу).

АЛЕКСА: О, из драге воље. ЈЕЛИЦА (отиде у другу собу). АЛЕКСА: Не да ми враг мира! него оћу и француски да знам. Сад не би ништа друго требало него да ме увати, пак да ми дâ пут. — Али кураж, Алекса, алат чини занат!

Једва сам научила читати. АЛЕКСА: Шта? Ви знате и читати? ЈЕЛИЦА: Само не знам да л добро изговарам. Зато желим од вас чути. АЛЕКСА: Изволте ви само, ја ћу вам потом изговор утончати.

АЛЕКСА: Вјерујем, то ми се често на путу догађало; ал тако ми и треба кад много знам. ЈЕЛИЦА: Дакле, молим за „табло“. АЛЕКСА: То је маленкост.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Одједном, ево, из ватре саме, изиђе пред њих Огњена вила. „Жућо и Тошо — тихо ће она — умем да бајем и знам да чарам. Замислиш само чудесну земљу такву и такву и — ја је стварам.

Замислиш само чудесну земљу такву и такву и — ја је стварам. Реците само шта бисте хтели, вашу бих жељу одмах да знам. У какву земљу да вас поведем? Тражите само, све ћу да дам.

Незнанку тражи и пева песме. ЖУЋИН ОДЛАЗАК Откуда, ни сам не знам ти рећи, туга ми у сан долеће. Откуда? Сад се присећам, куме: долази, ваљда, пролеће.

ИЗЈАВА У школу идем, с бригом се спремам, лекцију не знам, јер књиге немам. На Карабурми, код чика-Васе, јуче ми буквар појело прасе.

Ево новине! Новине ево! Двије ми банке дај, тако ћеш причи, живио чичи, најзад сазнати крај. Питаш се, знам те, беше ли меда, носорог, Вујо ил друга беда?

Оста пашњак и јагањци бројни и цурица, другар нераздвојни. Знам, сједиће сама, загледана у јагоде и шевина гнијезда, сјећати се мојих обећања под живицом, уз трептање звијезда.

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Поштанска лађица биће овде кроз један сат. При повратку она се дотиче Већег острва; можете са њом поћи. Само не знам како ћете се вратити. Бићете приморани да ноћите. — То сам и мислио. Можда ћу тамо наћи за вечеру и спавање.

Она ме погледа и одмах разумеде рђаву игру речи. — Шта ви нисте никад видели? Или боље, знам. Хтели сте да кажете, је л̓ те: „Тако лепу девојку!“ — Чини ми се да сте погодили.

— О, доста је отворити новине. У целом свету пишу о томе. Мислите ли да се то може избећи? — Не знам. Можда ће једнога дана ратови сасвим ишчезнути. Дубоке, исконске силе које покрећу ратове, више неће имати дејства.

— Зашто мислите да би онда било више? — Не знам. Тек мислим да кад би сви у свету радили просто на томе да се има што више за јело, било би доста за цео свет.

— Сигурно. И ја не желим рат; али, ако до њега дође, променићу свој живот. — Шта бисте тад чинили? — Не знам. Овако је мој живот завршен.

— Да, бацамо их понова у језеро. — Не можете ми рећи шта је са оним старим рибаром, дебелим, црвеним? — Не знам на кога мислите? — Мислио сам да је само један стари рибар овде. Заборавио сам његово име.

— Останите још мало. Сада ће наићи мале. Послала сам их по уље, — рече жена а њене очи говораху: „Знам да је то немогуће, али, када би се могло, да кажеш моме мужу да ја нисам низашта крива и да треба да ме воли.

— Надам се да вас нико не може видети. У случају да ме неко види међ маслинама, ја ћу отићи пре но што дођете. — Не знам.

Целога живота ћу вам бити захвалан. Глупо је и неразумљиво, и знам да вас ништа тамо нећу видети боље но сада. Девојка се насмеши.

Седам у сенку неке маслине. Чекам тачно један сат. Знам да девојка више неће доћи. Решавам да останем још пет минута.

— Је ли то скоро било? — Има шест година. — Је ли знао да желите да пођете за њега? — Не знам. Ја нисам никад никоме то причала. Не бих ни вама да сте одавде, или да не знам да нећете никоме рећи.

— Не знам. Ја нисам никад никоме то причала. Не бих ни вама да сте одавде, или да не знам да нећете никоме рећи. — Зашто његови родитељи нису вас запросили? — Била сам доста млађа од њега.

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

То беше немирни Павле. Памтим га и сада лепо, И ако то беше давно, у младим данима мојим. Хиљаду осамсто... (Сад не знам којега лета, Ал' Бунопарта је онда на Руса пошао био) — Зима је велика била.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

НАХОД Нађосте ме где лежим у лишћу имена тајног, можда биљног, а ко сам не знам да кажем; пола ми имена оста на прсима мајке, пола на окорелој усни дива.

Земљи сам близак, она боље памти речи но крв; у недра ћу јој казати, загрљен са зовама, све што о љубави знам. Мали је ваш мач да читавој земљи главу посече. СЛЕПИ КРАЉ У ИЗГНАНСТВУ Из васељенске ти престонице пишем.

Морам се вратити по вид свој. Али како да завичај нађем слеп? Знам сада само путе у подножју памети моје и дуж напева дугих што ме с једне обале на другу преведу, за руку као облак.

именом, зажалих за луком златослеменог града; јутром га сад у измаглици назирем како сјајем далека копна спаја и знам, старећи, док седим у кожуху да у тај давни час кад усамљен и сирот престоницом васељене ходих најближе лепоти

Мишљах да тајну града знам те грчки прозборих на тргу, но грађани повикаху: није то господар наш, и затворише се у куле.

И ноћ им прелијем преко торњева и глава. Некипут се спустим сасвим ниско до сиротих предграђа васељене и не знам шта да почнем.

Пауни криче, чујте, само чаролија птица нуди вам спас! ПОЗНА ХИЛАНДАРСКА МОЛИТВА Уочи косовског боја Знам да сваки народ има свој почетак и свој крај, и да почетак није само један, па ни крај не дође само једном, но грех

У ноћи ја видим велика крила скакаваца већ су зелена прешла преко мора и кнезове честите погубила на реци, ја знам ко долази и зашто, и знам да сваком сјају и слави такве сенке за петама иду те говоре: доста си светлост земаљску

крила скакаваца већ су зелена прешла преко мора и кнезове честите погубила на реци, ја знам ко долази и зашто, и знам да сваком сјају и слави такве сенке за петама иду те говоре: доста си светлост земаљску крвљу својом и дробом

ПОЧЕТАК ПЕСМЕ Једна је жена прешла са мном реку по магли и месечини, прешла је уз мене реку а ја не знам ко је она. У брда смо пошли. Коса јој дуга и жута, блиска у ходу њена су бедра.

Напустили смо законе и рођаке, заборавили мирис родитељске трпезе, грлимо се изненадно, а ја не знам ко је она. Нећемо се вратити крововима града, на висоравни живимо међ звездама, војске нас неће наћи, ни орлови,

Не плаше ме ти кораци — ми смо овде навикли на различита похођења — али ме обеспокојава што знам да у близини нема никаквог ходника.

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

ВИДА: Шта ћеш; такав је закон божји, пријатељ-Проко, па не бива друкче! ПРОКА: Не бива, боме! АГАТОН: Ама, закон, знам ја да је то закон, али бар да има некога реда у том закону. Зар је баш он био на реду? ТАНАСИЈЕ: Одиста, такав човек.

ТРИФУН: 'Ајд' баш да чујемо? АГАТОН: 'Ајд' извол'те дати њему да управља имањем? 'Ајде, дајте му... ТРИФУН: Не знам зашто не? АГАТОН: Немој да те то врећа, али овако у фамилији можемо ваљда бити искрени.

ТРИФУН: Не знам зашто? АГАТОН: Е, па зато, брате, што ти чак немаш ни занимања. Откад те знам, ти си само „овдашњи”.

ТРИФУН: Не знам зашто? АГАТОН: Е, па зато, брате, што ти чак немаш ни занимања. Откад те знам, ти си само „овдашњи”. Трифун Спасић, овдашњи. Никад ниси имао никакво занимање. ТРИФУН: Не знам ни што ће ми.

Откад те знам, ти си само „овдашњи”. Трифун Спасић, овдашњи. Никад ниси имао никакво занимање. ТРИФУН: Не знам ни што ће ми. АГАТОН: Па и не треба ти, дабоме! Занимање, то је само један терет за човека.

ВИДА: Ама, реци ти мени, пријатељ-Агатоне, каква је то тетка? АГАТОН: А зар ја знам? Знам да овде у дворишту има она мала кућа, две собе и кујна, што је покојни Мата зидао пре осам година.

ВИДА: Ама, реци ти мени, пријатељ-Агатоне, каква је то тетка? АГАТОН: А зар ја знам? Знам да овде у дворишту има она мала кућа, две собе и кујна, што је покојни Мата зидао пре осам година.

Знам да овде у дворишту има она мала кућа, две собе и кујна, што је покојни Мата зидао пре осам година. Знам да у тој кући још од почетка седи та тетка. И ето, то је све што знам. САРКА: А коме је она, бога ти, тетка?

Знам да у тој кући још од почетка седи та тетка. И ето, то је све што знам. САРКА: А коме је она, бога ти, тетка? АГАТОН: Овој девојци што нас је сад служила.

САРКА: Море, остави то, него кажи ти мени, пријатељ-Агатоне, ако знаш, како му онако дође ова девојка? АГАТОН: Шта знам ја? Знам, одрасла је код тетке, учи и сад још школу, канда филозофију или тако нешто... ето, то је све што знам!

АГАТОН: Шта знам ја? Знам, одрасла је код тетке, учи и сад још школу, канда филозофију или тако нешто... ето, то је све што знам!

Знам, одрасла је код тетке, учи и сад још школу, канда филозофију или тако нешто... ето, то је све што знам! САРКА: Ако још учи школу, добро, него да није она већ нешто свршила школу?

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Не знам да ли да успорим ход, или да прекратим што пре неизвесност, па да се увучем у самога себе и окрећем по вољи и наређењу

И као тих јецај прострујао је глас: мртав. — Па где ћете са њим? — запита неко болећивим гласом. — А шта га знам... умре сад на путу! — одговори старац, као да је хтео рећи: овде, онде, свеједно... има их много... видећете.

„срцетом“, а не поткованим цокулама. Не дам ја Танасија за десет њихових. — Зар је тако добар? — Кој... хм! Знам га још из турског рата.

Инжењерци се жале како им је пре неки дан не знам која дивизија по нечијем на ређењу одузела исправне чамце... Нас се то не тиче. Има ваљда некога ко о томе води рачуна.

Али кад заклокота чутурица, е увати ме страх, мајку му... А знаш, није лако... Ја сам пред цели фронт... и не знам ни сам како сам се докотурао довде.

Неко је издавао наређења, али се не сећам да су извршавана, нити знам да је ико контролисао њихово извршење. Где се ко затекао, легао је на тврду земљу и заспао.

Ама тачно знам... јесте... пази, пази рупе. Оно је од неке тешке хаубице... Тек пред зору наиђе наш командир и рече да будемо

— вели Милан, завијајући дуван крижанац. — А мене да пусте... — поче Александар. — Знам — упаде Милан — отишао би право код неке женске. — Тако је — Александар се зацени од смеха.

Около су чучали војници. — Е па, знаш, и право је да и ви мало омиришете барут. — Ама, имамо и ми тога... — Знам, знам, само мало друкчије. Ја, када се нађем у висини батерије, за мене рат престаје... Посилни, дајдер ону ракију...

Около су чучали војници. — Е па, знаш, и право је да и ви мало омиришете барут. — Ама, имамо и ми тога... — Знам, знам, само мало друкчије. Ја, када се нађем у висини батерије, за мене рат престаје... Посилни, дајдер ону ракију...

— А, збиља, имали смо једнога који је одмах известио како је у зони пешачке ватре, и да не може да осматра. — Ја не знам... али починем да верујем у судбину... срећан случај, назовите га како хоћете. Па ти знаш шта је било пре три дана.

Онда распалимо... думба, думба, па све у ровове. Зачусмо кукњаву, а ми на ледини оваквој — и показа длан. — Ја не знам како се сручисмо у ров.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

»Кад ће ме то једном проћи! уздахну он. Шта су они, обични сељаци!... Шта имам да се ту... Али знам да ћу задрхтати кад их угледам. Само да не буде она ту, док се мало свикнем на људе, па после ћемо лако ...

близину к себи, а још више јој паде тешко, што се овај простак подсмева њеном другу, те му одговори доста опоро: — Не знам шта ви говорите. — Ехе... па онај криви. Ваш нови учитељ...

Тако је то, братићу мој !... Четири банке за целу годину! И то су људи, лолчине једне. Знам да ће од народа покупити свих дванаест, као за господин Драгољуба... Е, трнићу, нећемо тако.

прекиде му учитељ дуги монолог. — За вечеру? Како не, штогод хоћеш, братићу!... Само не знам шта би. — Ја имам хлеба, донео сам са стварима, а ти набави које јаје, па ћемо вечерати.

Како ме је гледала... као да сам... како ћу рећи... ћорав или сакат. Море, знам ја: да ја нисам само привремени, да ви’ш како би облетала. А овако, баш ми је тешко.

— Код мене ни мапе, ни метарских мера, ни слика... Али ми је најгоре за мапу: не знам како ћу без ње. — Цртајте на табли. — То већ и онако морам... поједине округе, али опет не иде то тако...

— Где вам је чича Стојан? обрте она разговор, видевши да му то пада тешко. Како вам се чини? — Смешан чича. Не знам само да ли ће моћи радити. — Ширет велики, одговори он и предахну, као да свали с плећа велики терет.

Неће моћи сви стати. — Стаће... може и више, одговори он и насмеја се. — Знам, али то не ваља ; не одговара захтевима хигијене ни науке... — Ха-ха-ха... насмеја се Гојко гласно.

А за мене што велиш, госпођо, — грешиш се много: ја сам ти једна пука простачина и не знам ти за политику баш ни мало.

Ја, братићу мој, само знам да слушам моју господу и да им будем веран, а мени неће бити рђаво од њихове стране. Тако је то, братићу мој.

рече му Велимир, смешећи се. — А кад пре добави ту чашу и шећер из комшилука? За воду те не питам с тога, што знам да је имаш бесплатно. — Е, немој баш тако, братићу. Имамо и Ми по нешто, и ако смо сиротиња. Тако је то.

— А, Веља је и у школи био веома отресит. Знам да ћемо код њега наћи читаву библиотеку. Тако идући к селу претресаху полако добре стране свога новог друга и

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

За наћ мрамор мога драга, ах јади мој’, Ко ће мене свјетовати, перин дивој, ’Оћу ли се удомити, ах јади мој’, Не знам хоћу л’ угодити, перин дивој, Мому свекру и свекрви, ај хади мој’, Ер ме мајка узгојила, перин дивој, Мили храбар

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

хартијица са некаквим љубичастим штамбиљима и парафима важнија од нашег уметничког реномеа, ја онда стварно не знам о чему ми овде уопште и разговарамо! МАЈЦЕН: Ја с вама овде не водим никакав разговор!

ГИНА: Шта и да ради по оволикој врућинчини! Није везана за корито, ко ја! ВАСИЛИЈЕ: А за Филипа не знам да ли је у Елсинору, или у Венецији, или на неком спахијском имању у Русији! ГИНА: У Русији?

БЛАГОЈЕ: Мозгу! Од тога је и Адам направљен! ГИНА: Знам да си брз на језику!... Пијеш и локмашиш, а не видиш у шта ти Секула срља! БЛАГОЈЕ: У шта срља?

ЈЕЛИСАВЕТА: Знаш ли где је Филип? ВАСИЛИЈЕ: Можда негде пробада Полонија, можда броји талире... Откуд знам! ЈЕЛИСАВЕТА: Да опет, будала, негде нешто не забрља? ГИНА: Да ми је знати због чега ли је пуцало!

(Благоју) Шта ли је то могло да пуца? БЛАГОЈЕ: Знам само да је био машингевер! СИМКА: Као да је у центру. БЛАГОЈЕ: Биће да је негде између Фото Лазића и КњиЖаре

ГИНА: Мени најтеже? ТОМАНИЈА: Па зар ти још не знаш? ГИНА: Шта не знам? ДАРА: Па јесте ви чули ону пуцњаву малопре? БЛАГОЈЕ: Зашто питаш? СИМКА: Ко је пуцао?

ГИНА: Лакше би ми било кад би знала шта му, зликовци, раде у оним њиним крвавим подрумима! Овако не знам, па сама замишљам, а замишљам му горе и крвавије него што они, крвници, могу да измисле!

ДАРА: Засад се поуздано зна да га не туку! СИМКА: Откуд знаш? ДАРА: Нисам казала да ја знам! Али знам ко зна! ГИНА: Ако га не туку, онда је, значи, још горе! БЛАГОЈЕ: Зашто је горе ако га не туку, будало?

ДАРА: Засад се поуздано зна да га не туку! СИМКА: Откуд знаш? ДАРА: Нисам казала да ја знам! Али знам ко зна! ГИНА: Ако га не туку, онда је, значи, још горе! БЛАГОЈЕ: Зашто је горе ако га не туку, будало?

Они га туку, а он им ћути ко кап! Све што зна да им каже, то је не знам! А дајде ти њега мени на вртаљ сата, па ће му мало бити једна уста!

ЈЕЛИСАВЕТА: А ти немој да будеш тако безобразна! СОФИЈА: Овако више не може да се ради! ЈЕЛИСАВЕТА: И не знам какав је ово репертоар! ВАСИЛИЈЕ: Шта ти сад одједном смета репертоар?

Прави глумац треба да уме да игра и клупу, и метлу, ако треба! ЈЕЛИСАВЕТА: И не знам зашто играмо баш те Разбојнике! ВАСИЛИЈЕ: Зато што је Шилер немачки писац! Кога би нам другог дозволили да играмо?

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Дижите очи мрачне, ко бунтовне буктиње зрачне пободене у дубоке црне колутове. Ви сте моја буна. Знам да вас драган зове, за ништа вас не питам. Ако вас живот боли, ако вас неко воли, ја вам честитам.

Теби, што си ми наруменила уста плодом добра и зла, да све знам, слава, Слободо! Теби, што си ми у тело засадила ветровито биље шума, ишчупала стид и страх.

ПОСЛАНИЦА ИЗ ПАРИЗА Живот ваш и телеса још су тврда а зидања кривудава, неопрезна, но ја вас мирно гледам са брда и знам што још нико не зна. Тела ће вам се изгубити и крв бити све тања и тања; занемели ћете љубити врхове цветних трешања.

И, место да се клањам Месецу, тосканском, што у реци, расцветан као крин, блиста, знам да ћу, овог пролећа, закашљати ружно и видим витак стас, преда мном, што се рони, верно и тужно, сенком и кораком,

из вода и облака, и, кроз неку жалост, тек младошћу дошлом, да ме љубав слаби, до слабости зрака, провидна и лака. Знам да ми у косу, по зори руменотамној, туђа, уморна, рука, бледи сумрак просу.

Не, нисам, пре рођења, знао ни за једну тугу, туђом је руком, све то, по мени разасуто. Знам, полако идем у једну патњу, дугу, и, знам, погнућу главу, кад лишће буде жуто.

Знам, полако идем у једну патњу, дугу, и, знам, погнућу главу, кад лишће буде жуто. И, тако, без бола, вратићу се, болан, воћкама наших поља.

А, место свог живота, знам да, по видику, тај осмех расух, над сваким телом, голим, и, над земљом овом, кроз коју Арно руди, пун звезда и зрака,

Повише ме у беду, да Те дивну, рајску, знам, али не додирнем дисањем и не сагледам. Тридесет година да чекам да ми се јавиш и зеницом твојом, грозном, над земљом

без смисла по крви расутој, не само да сенима својим не нађох мира, него ни за туге, што се родих да ублажим, не знам више шапата, погледа, ни додира! У Сербии, зорњачу тражим.

Такав му је био и енглески. (Али није било тачно оно што се причало кад сам, 1929, преводио Шекспирове сонете да не знам енглески баш ништа.) Учио сам и сликарство, приватно, код једног професора.

Од мојих другова остала су ми само имена. Калинфалви Јурка Ћула, Капдебо Елемер, Ђика. Где су, и да ли су живи, не знам.

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

Данас се, каже, матере везују, а деца добивају поклоне... А моја је мама умрла. Пошла сам на гробље... Знам где је, ишла сам ја често тамо... (Грчи се.) Ветар... Зима... Зима код куће, зима овде, на гробљу зима — свеједно је...

Врати се натраг... Снег је гробове завејао, нем можеш их познати... Сироче: Ја добро знам где је моје маме гроб... наћи ћу ја њега!... Госпођа у црнини: Не иди, чедо!... Снег је дубок... нико га тамо не чисти.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

Писац те чудне приче, путник бележака (шта ли му је тај састав, строго узев, по литерарним облицима, не знам ни сам, а нисам хтео ни стручњаке питати, јер би и они, без сваке сумње, по утврђеном нашем српском обичају, упутили

Ја ћу вам причати о том срећном племену, иако унапред знам да ми нико живи неће веровати, ни сада Нити икад после моје смрти, ако коме дође ово до руку те ушчита...

— Како се зове? — упитам. — То не знам. Видим да има тамо нека земља, ал' нисам питао како се зове. — А одакле си ти? — питам.

Ја ти говорим што сам од других чуо. Нити сам ја тамо био, нити знам све то поуздано. ,,То већ није земља мојих славних предака, јер она је чувена јунацима, великим делима и сјајном

!)... А које сте ви народности, ако смем питати? — Па, ја, управо, како да вам кажем, и сам још не знам!... — рекох застиђен, и таман да отпочнем причати своју тужну породичну историју, док ме он прекиде, пљеснувши

Ја, знате, хтедох да легнем да мало проспавам... Шта би' друго?... Немам посла, па од дуга времена просто не знам шта ћу. — У каквим сте односима са суседним земљама, ако смем питати, господине министре? — Е, како да вам кажем?...

Не знам, просто, чему човек пре да се диви! — Тхе, могло би и боље бити, али ми се трудимо колико можемо! — рече поношљиво, за

“ — Знам, али како се, господине министре, то може извести? — упитам. — Врло лако, јер се сваки мора покоравати законима земаљс

добро је оно. Није него шта мислиш? Према таквим животињама треба бити груб и оштар — љути се други. — Знам, молим те, али не иде, није тактично! — опет ће први. — Какав такт према њима још хоћеш?

— понови он с болним уздахом. — Али, молим вас... — почех нешто; а ко зна шта сам хтео, јер ја и сам не знам; док ме министар прекиде јачим гласом, изговарајући значајно своје важно и убедљиво питање. — А параде?

— пита председник. Нико се не јавља. Посланици се почеше обазирати око себе, као да би сваки рекао: „Ја нисам; не знам ко је тај осми!

— Ја нисам, шта ме бедиш!? — вели онај љутито, а гледа у земљу. — Па ко је? — пита председник. — Не знам. — Јесу ли сви ту? — пита председник секретара. — Сви. — До ђавола, па мора неко бити! Нико се не јавља.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

— Јок ја. — Ама немој ти продавати бакчованџији краставце, но реци де само, коју ћеш? — Мене, вала, све'дно. — Знам, знам како ти је све'дно. А не би се љутио на Станицу? — Па, ако она вели....

— Ама немој ти продавати бакчованџији краставце, но реци де само, коју ћеш? — Мене, вала, све'дно. — Знам, знам како ти је све'дно. А не би се љутио на Станицу? — Па, ако она вели....

Изредише све, па и самог ч'а Марка и стрина Сару. — Е није 'асне, не мо'ш им ништа, вајка се ч'а Марко, а знам да се онда сетио многог момачког ђаволства. А кога сте ви, море, заборавили? подсећа их ч'а Марко гласно.

— 'Оћемо ми, ал' ти нам кажи име. — Е, Бога ми, то не знам. — Е јес', к'о санћим, ти немаш девојке. Казала је нама поша.... — Шта ви је казала? — Имаш двије. — Ене де сад!

— Зар се баш лијепо види дретва? — Дретва је, патљика ли је — не знам, но види се, брате мој, ка' ови мој гајтан на јелеку, ет'!....

— Еј, људи, ми се заговорили, па и заборавили бардак, викну домаћин. — Ја, брате мој, нисам заборавио, но не знам ђе је. У мал'не поче' да муцам, ка' оне жене на прелу. — Које жене, ч'а Стево?

« — Ама то ви ка' да мене певате, Милице? — Јок, вала. Ми то свакад певамо на комишању. — Знам, знам? — Јес', вала, па питај ког' 'оћеш. — А што сте шапутале пред тим?

« — Ама то ви ка' да мене певате, Милице? — Јок, вала. Ми то свакад певамо на комишању. — Знам, знам? — Јес', вала, па питај ког' 'оћеш. — А што сте шапутале пред тим?

— Јесам. — Па шта си, болан, врискала! Знаш да је он стидљив. — Е јес, да знаш како је то. — Не знам, баш. А је л' те пољубио? — Но! — Их, болан, па шта ти каже? — Па, 'нако, знаш,... 'оћу ли поћи... — А ти?

'оћу ли поћи... — А ти? — Ништа. — Зар ниси ништа казала? — Јок. — Дира ли се зорли? — Море, не знам ни сама. Ћути, сутра ћу ти причати. — Ама кажи ми само, јеси ли му обећала? — А 'оћеш ти обећати Мићи? — Откуд знам.

Ћути, сутра ћу ти причати. — Ама кажи ми само, јеси ли му обећала? — А 'оћеш ти обећати Мићи? — Откуд знам. Није код мене ни долазио. — Ама ако дође? — Е не знам; кажи ти мене. — Не знам! — Очију ти, кажи ми.

— А 'оћеш ти обећати Мићи? — Откуд знам. Није код мене ни долазио. — Ама ако дође? — Е не знам; кажи ти мене. — Не знам! — Очију ти, кажи ми. — Кажи ти мене. — Е, па 'оћу, ет'. Кажи сад ти мене.

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

ПАВКА: По томе, видиш, што ти се сваки час чини да је пала саксија... а он млад човек! ДАНИЦА: Знам, ал' ово је друго! ПАВКА: По чему друго? Ни по чему.

Шта имам да му говорим празне речи? ДАНИЦА: Нису то празне речи. ПАВКА: Него шта су? ДАНИЦА: Ја знам да нису. ПАВКА: Ти знаш? Казао ти ваљда? Ама, ја сам крива, нико други није крив него ја.

Овако... Јеси ли чула, нека попадају све саксије, нећу више да ми излазиш тамо! А не знам ни шта ће ми оне саксије у ходнику, унеће их Младен још данас у кујну. ДАНИЦА: Ух, саксије у кујну!... Неко куца.

Једанпут-двапут што је испребијао жену, то толико. А ко ће је и испребијати ако неће муж? ПАВКА: Ја не знам о чему ти то говориш? СИМА: Ама, ево шта је. Одбегла ми, знаш, жена. Вели: тучем је, а није, бога ми!

ова друга врата, је л'? ДАНИЦА: Јесте! СИМА: Е, хвала, опростите! (Одлази.) ИИИ ПАВКА, ДАНИЦА ПАВКА: Ја не знам само зашто тај човек не напише на своја врата: Адвокат; овде је Адвокат; и да измолује онај прст (показује познати

Дакле, идем ја јутрос чаршијом, а господин начелник, па тек мени спусти руку на раме, па вели... ПАВКА: А, знам шта је, избори... ЈЕВРЕМ: Ето ти сад, какви избори?

ПАВКА: А, знам шта је, избори... ЈЕВРЕМ: Ето ти сад, какви избори? ПАВКА: Сећам се, знам да ти је господин начелник спустио руку и прошле године кад су били општински избори.

) Уосталом, што те и питам, кад ето ти пуни џепови новина? ЈЕВРЕМ: То онако. ПАВКА: Није онако, Јевреме. Знам ја тебе. Кад је онако, ти идеш у кафану, попијеш кафу и прочиташ новине. А и не читаш их, него само огласе.

(Гласно.) Шта ти мислиш, господине Ивковићу, ко би од наших био онако мекан? ИВКОВИЋ (смешећи се): Не знам, ал' то ће већ знати господин начелник! ЈЕВРЕМ: Па јесте што кажеш, он ће знати!

ЈОВИЦА: Ја смео с ума. ДАНИЦА (доноси кафу, оставља и одлази). ЈЕВРЕМ: Море, ниси смео с ума, него — знам ја тебе. Ако хоћеш да купиш коња, а ти прво почнеш разговор о обручима и бурадима.

А то још овде и бива, али тамо... ЈОВИЦА: Па онда не знам кога би? ЈЕВРЕМ (подозриво): Не знам ни ја. ЈОВИЦА: Јер ту треба наћи човека, али таквог да му се не вуче реп.

А то још овде и бива, али тамо... ЈОВИЦА: Па онда не знам кога би? ЈЕВРЕМ (подозриво): Не знам ни ја. ЈОВИЦА: Јер ту треба наћи човека, али таквог да му се не вуче реп. А где ти је данас такав?

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

опет неке силне брошуре, затим и друге школске и педагошке књиге, ту: Рајхов Систем хигијене, све свеске, Шта прича не знам који број у Сибирији, Нова наука о јавној настави или Омладински и народни добротвор, Још један прилог за привредну

А попо га бегенисао још понајвише и зато што је умео лијепо да поје за пијевницом. Кад он запоје, па да си не знам које вјере, мораш се, вала, прекрстити. Да се искидаш слушајућ’ га и молећи се богу, тако је појао! »Зар певао?!

Нећу вам много описивати, јер знам да је знате, иако нисте у њој били. Она је по плану као и све друмске механе. Ћир Ђорђе се постарао па има и лично и

Али како смо ми Срби, и ви и ја, знам да вам то није непријатно. Та где је Србину подеснија клима, лепше поднебије, него у механи?!

— А-ја! — вели Максим. — Ама, ти опет тераш своје! Шта ти ту то твоје: »А-ја!« — Ама, знам ја и разумем све, ти за то не бригај! — вели Максим. — Знаш ти! Шта знаш! Па добро, шта сам сад казао?

Ћир Ђорђе њега пита има ли што ново од светске политике у новинама; а он опет Ђорђа је ли још ту онај капетан? — Не знам, господин-учитељу — одговори ћир Ђорђе. — Како да не знаш?! Зар ти механџија па да не знаш?! Зар не сврће код тебе?

»Има страф село!« Само да се почне, па би ти видео! Шта жив човек не може, само кад хоће. Не знам ја, газда Ђорђе, кад ћу умрети, а друго све знам. Моћи ће, само, наравно, треба и ти да ми помогнеш.

Шта жив човек не може, само кад хоће. Не знам ја, газда Ђорђе, кад ћу умрети, а друго све знам. Моћи ће, само, наравно, треба и ти да ми помогнеш. — Да помогнем, џанум, ама како? — Ево како.

Зато ћу, дакле, замолити читаоце да не поверују одмах ономе што се по селу проноси: као да је она не знам шта била у неком манастиру.

Али знате како је: Срби смо, а тиме је све речено. Знам да ће ми многи читаоци из свог искуства признати да код нас Срба што се тога јављања и представљања тиче, није боље ни

Неко је време купио вересију по околним селима за неке фирме тамо у окружној вароши, па и то не знам због чега батали.

Не знам баш која беше, од Јаше или од Петефија, али једна »Луда« тек знам да је била. Има једно петнаест и више година како се

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Ал све је исто. Барице цакле. („Опет је пала киша, дакле”). Из дана у дан, тако, чамује. Ал чини ми се да знам шта му је: Заљубљен је, тако ми Бога, Иако ни сам не знам у кога!

Из дана у дан, тако, чамује. Ал чини ми се да знам шта му је: Заљубљен је, тако ми Бога, Иако ни сам не знам у кога!

Ево и зиме: прве без доброг мачора... Знам — отишао је преко вода и гора, Замакао је друмом, између топољака, Изгубио се иза ниских облака, Препловио је мора,

ПУШКА ЧИСТЕ САВЕСТИ У овом веку, у ком се ратнички жар Сто пута подизао до убилачког лудила, Ја знам и једну невероватну ствар — Пушку која никога није убила.

Тако знам: докле је дошла година, шта је до сада стигла да скупи, како је родила Војводина, и какво је стање у Жупи.

Јер ја не знам ни како изгледа Мој вољени чукун-чукундеда! Мутно га назирем, издалека Преко два брда и три века, Грмаља, са

Зове ме тај видик плав и воден, Али да коња ободем, да одем Не могу, јер не знам прави пут. ВИСОРАВАН У благом децембру, у крављем даху, У брдима што се диме, У горњим селима, у Старом Влаху,

Кад? Никад! Где? У Милочеру? Можда... И већ уздишем: Откад Не видех мој Београд — Дана двадесет осам! У Београду знам ко сам...

Све знам како бих, али никада Нећу имати милион и сто хиљада Долара, па да господским кретом Раскрстим са планетом и спољњим

Сад остајем пуста, ко на голети Ветровној дрво! Ох, знам, све знам: Ко се освети, тај се посвети, Ал светац је човек много сâм!

Сад остајем пуста, ко на голети Ветровној дрво! Ох, знам, све знам: Ко се освети, тај се посвети, Ал светац је човек много сâм!

Тешко ми је, сада, рећи чиме ме је, онда, Београд опчињавао, као што не знам како су, и куда, те чари у међувремену ишчезле. Биће да се богатство налазило у мени.

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

О знам то добро, стари огањ да је Нестао, да га неће бити више. Но нашу љубав нема ко да збрише: Она се мења, али увек траје.

ти је у филиграну љуска Кроз коју блиста кротка душа твоја, Из очију тих бистрих благост пљуска, Врлинама ти већ не знам ни броја; Ал̓ знам: за душу тамница је уска Ти прекрасна у филиграну љуска.

љуска Кроз коју блиста кротка душа твоја, Из очију тих бистрих благост пљуска, Врлинама ти већ не знам ни броја; Ал̓ знам: за душу тамница је уска Ти прекрасна у филиграну љуска.

Па што се плашиш и устежеш? Знам те! Царуј ко увек, царуј према себи, Ти, деспотице, што те вечно памте; Да ниси таква — волео те не би̓!

дела Да се моме оку могао да скрије, Ниједног превоја блиставог ти тела Да се мој пољубац на њ спустио није. Знам те тако добро: у растанка часе Ти преда ме ступаш сва сјајна и жива, Знам када ће сузе око да ти квасе, Знам кад ти се

Знам те тако добро: у растанка часе Ти преда ме ступаш сва сјајна и жива, Знам када ће сузе око да ти квасе, Знам кад ти се душа милоштом прелива, А кад у њој носиш сву топлину Југа...

Знам те тако добро: у растанка часе Ти преда ме ступаш сва сјајна и жива, Знам када ће сузе око да ти квасе, Знам кад ти се душа милоштом прелива, А кад у њој носиш сву топлину Југа...

ДОЛАП Ја знам један долап. Црн, гломазан, труо, Стоји као спомен из прастарих дана. Његову сам шкрипу као дете чуо.

Знао га нисам, па зашто бих плак̓о? Знао га нисам, па зашто те, рако, Не смедох тада погледати смело? Не знам. Ал̓ кад ми будућност се јави, Ко добра мајка, као Еден прави, Нечија силна рука здере маску: Ја лупу чујем тужну ко

Сад, у ноћи звезда и месеца пуне, Усамљен и тужан, оборене главе, Корачам лагано пун слутње и страве, Јер знам да у моме срцу нешто труне.

ИИ Ја знам да мени Господ неће дати Старост дубоку, нит̓ поред мене Свечано проћи и људи и жене, Златне ми свадбе сталожени свати.

МИСАО Ја поимам добро неминовност зала, Склоп целог живота, са тугом и бедом, Ја знам шта је судба свију идеала, — Моје знање видиш на лицу ми бледом.

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

Ја ћу почет, када други неће. Стотина се скупило главарах, нас Тураках и Црногорацах. Ја знам дивно што смо окупљени: да миримо крви међусобне.

И јошт ћу ви једну спрдњу причат (а знам чисто вјероват нећете): видио сам људе у Млеткама ђе на коноп скачу и играју.

КНЕЗ РОГАН То не може бит истина, Драшко, него су ти очи замаштали. ВОЈВОДА ДРАШКО Не знам ништа, но сам их гледао; и сам мислим да је маштаније. ОБРАД Ада што је него маштаније!

СЕРДАР РАДОЊА Како ли се зваше, војевода? ВОЈВОДА ДРАШКО Валијеро, и већ не знам како. СЕРДАР ИВАН Пита ли те што за ове краје? ВОЈВОДА ДРАШКО Пита, брате, не знам ни сам како.

СЕРДАР ИВАН Пита ли те што за ове краје? ВОЈВОДА ДРАШКО Пита, брате, не знам ни сам како. Ја изидох пред њим с Грбичићем, поклоних се како ми рекоше.

Криву клетву на дом не понеси, јер је мука с Богом ратовати! КНЕЗ НИКОЛА Знај, владико, и сви Црногорци, ја знам дивно како ми је дома; ама имам триста Дупиљанах, нек ме изда свако, кâ и хоће, задајем ви божју вјеру тврду — с

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Нећу и не могу да, кад одем до њега, а он да се на мене исколачује: „Шта ти, мори, кријеш онога твога?... Зар ја не знам и не чујем шта он ради, где се луња и колико троши. Главу ћу му као врапцу откинути.

Памтим још кад су прављене! Морали смо капију да порушујемо и разваљујемо док их унесмо! Како да их не знам! — Е, па оне, те... Сад нешто претурах по подруму, па ми падоше у очи.

Знају већ они какву ће да пошљу, кад је за нас. Само брзо, јер после морамо да идемо. Сад знаш. — Знам, снашке! И Магда, стара, суха, кошчата, обучена пола сеоски пола варошки, брзо навуче на босе ноге неке старе спечене

— Знам ја. Зар ја не знам? Видим ја све. Па зар | то? Зар она (јамачно Софка) да дочека? Ево ја ћу, ја ћу да је храним и чувам

— Знам ја. Зар ја не знам? Видим ја све. Па зар | то? Зар она (јамачно Софка) да дочека? Ево ја ћу, ја ћу да је храним и чувам. А ти, ти?

— Па зашта, нано? Зашта?... — поче, а већ јој од беса сузе ударише. — Не знам, чедо! Не знам, не питај ме. Само то: свршено је. Ено, он тамо, горе: бесни! На очи не смем да му изађем. Ох, црна ја!

— Па зашта, нано? Зашта?... — поче, а већ јој од беса сузе ударише. — Не знам, чедо! Не знам, не питај ме. Само то: свршено је. Ено, он тамо, горе: бесни! На очи не смем да му изађем. Ох, црна ја! Софка се диже.

Зар ја то хоћу, мило ми? Зар ја не знам колико је то што ја то морам? И то ја, ја! Ох! И разгневи се на неблагодарност Софкину, јер он се само за њену љубав

Арса би почео да се као буни, љути, што она њега пита. — Па шта знам ја, газдарице? Знаш ти газду. Али одмах би окренуо да је храбри: како ће га сигурно послати ове суботе, јер откада

| — После ће она! — увређена што јој се у њен посао меша, одби га ашчика. — Знам ја, после ће она. Са девером заједно да једе, кад гости буду јели... — Како после?

Софка смејући се, благо га предусрете. — Знам, знам, Арсо. — И у том стиже у сопче за Марком. Виде како он иза врата, где је био мрак, и где су им стајали они

Софка смејући се, благо га предусрете. — Знам, знам, Арсо. — И у том стиже у сопче за Марком. Виде како он иза врата, где је био мрак, и где су им стајали они сандуци, не

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

У ПРОЛАЗУ ЈУЧЕ... У пролазу јуче кроз сјајну дворану Крај мене, с човеком — ја га не знам ко је — Ледена лица, к’о пôд онај што је, Ти ми лагано, као узгред, шану: (Глас ти се једва од галаме чуо) „Мој

И ако живот овај вео скине Некад с равница, неба и брегова, – Ја знам да опет неће ми помоћи. ...Сећам се да је мирна била соба С постељом твојом, моја свест без моћи; Сећам се да је у

Светлосни вали свега ме засуше, И блудим... Али не знам којем крају; Можда где душе у вечности стају. А доле далек шум света што гмиже! ...

ИСТИНА Ја знам да страдах, да жуђах и падах У свом животу. Може бити споро, Ал’ ће тек доћи клонулост и задах Да скрију све што

У тај Заношљив тренут године и снóва Ја сам волео, срећан био, знам; Исти је био врућ пролећа дах, Исти је ветар них’о врх од зова И пуно цвећа што на један мах Стресе на земљу.

А наша срца, сузе, мозак, о! Храниће, кажу, к’о и наша крв, Нов живот нечег другог, знам ја то! Да ми је само сагледати дна Још једној тајни, и видети пут Великог, тужног и шареног сна Младости наше, и

Ја ипак видим из мртвачких кола Невине људе, и крај злобе њине; Осећам снагу целог светског бола, Знам да су деца земље и прашине. Умиру зраци, природна лепота.

Ја знам да срећу несазнању сања. Њени су драги изумрли давно, Спуштени испод смрчинога грања, Обзор где скрива повечерје тав

Посетићемо и њен тужни гроб, Гроб наше прве љубави, где знам Да ћу само тешки, поцрнели кâм Видети, да тужан, заборављен, сâм, Чува и сад њезин трошни пеп’о, вај!

Који пут већ човек мучно зида Нову веру, или нови храм; А време их с површине скида, Да се никад не помену — знам! Ко то куца? Човек, жена, дете? Мржња, нежност, превара ил’ срам?

Јер осећам да у часу злом Дом се мирни претвара у храм; Знам, и њему брзо иде слом — Слом, ал’ с њиме треба бити сâм.

ХРАСТ Зори Сто година је стари храст већ сâм Сред једнолике и сиве равнице... Давно, док сам дете био, ја га знам. На његове снажне и лиснате гране Пролећа сваког слетале су тице, Да опет оду у јесење дане.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

„Да“, настави постарији Приморац, „она дјевојка му је кћи; момци су му братанићи; невјеста не знам чија је“. „Еј! богами зорна дјевојка! Види се очево дијете!“ „А има ли синова?“ „Не.

“ „Фала ти Радоје, фала ти брате!“ рече сердар тронут до суза, „знам ја да је тако. Фала ви, браћо!“ „Па и без тога, сердаре, не вријеђај Бога! Није ли ти накнадио овијем дјететом?

Кад сврши молитви, упитаће ђакона: „Зар се још архимандрит није дигао?“ „Не знам, Господару!“ „Ајде га зови!“ Ђакон изиђе.

За ђаконом хитно силажаху са доксета игуман и архимандрит. „Знам, Стево, знам; разумијем лијепо!“ рече му ђакон суминувши га.

За ђаконом хитно силажаху са доксета игуман и архимандрит. „Знам, Стево, знам; разумијем лијепо!“ рече му ђакон суминувши га.

Но причајте ми гдје је који коначио, јер знам лијепо да нијесте ниједан из дома јутрос, без тога Бајице.“ „Ми смо баш код њега и ноћили, нас тројица“, одврати Саво.

„Јуче је шиљао да нас пита хоћемо ли к теби; па је и сâм долазио; углависмо да заједно кренемо; па ја не знам што би; ми пођосмо а немасмо кад чекати га...

Чини ми се да је тамо био ’вицер; је ли што скривио тамо, није ли, Бог ти га знао! Но што знам, то је, да ми је у ово осам дана омилио, мени и мојима, и свему нашем браству таман к’о да је растао међу нама.

Јан протра брчиће, насмија се, па махну главом. „А шта, нећеш да нам кажеш!“ „Ја, вјерујте ми, не знам у сну што зборим нити шта је то вира!

Немамо се шта договарати. Порука је сигурна да ћше данас наићи, данас јали сјутра. Колико ће их бити не знам. И он је међу њима, одиста. Момци ће их угледати на два пушкомета, па кад јаве знамо гдје ћемо запанути!

“ „Оно су два Аџајлића, она два напријед; моји стари крвници. Остали... јади их знали свијех... И ове знам, јер смо негдје ономлани хватали вјеру ш њима па доходише на састанак у Рудине“, настави Спасоје шапатом. „Мир!

“ рече Владика на мах утољен, па мирно сједе. Ђакон једнако у страху, забобоњи: „Ја мњах е...“ „Ја знам што си мнио, синко!

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

понуди да одржи „летурђију“ наместо попа који је остарио, одговара: „Бих, али моје књиге немам при себи, а из туђе не знам!“ Или — одговор попа на питање сељана да ли зна писати: — „Знам, али пошто се осуши не знам читати,“ итд.

“ Или — одговор попа на питање сељана да ли зна писати: — „Знам, али пошто се осуши не знам читати,“ итд. Кроз питалице је спроведен и необично добро дат лик једног новог

“ Или — одговор попа на питање сељана да ли зна писати: — „Знам, али пошто се осуши не знам читати,“ итд. Кроз питалице је спроведен и необично добро дат лик једног новог незапаженог народног шаљивца, Раје.

— Све тражи слика прилику. — С ким си, онаки си. — С ким те виде, с тијем те пишу. — Кажи ми с ким си, да знам тко си. — Тко се с умним састаје и сам уман постаје. — Боље је с мудрим плакати, него с лудим пјевати.

— Ортачкој кобили ребра се броје. — Боље самост него ли зла дружба. — Друзи ме чују, а ја се знам. — Више виде очи него око. — Уздај се у се и у своје кљусе. — Ко није за се, није ни за другога.

Што је моје нек је код мене. — Рекао оџа кад је увече вадио исто јутро посађени лук. Да бог да! али како ја знам...

— али како ја знам, не носи он више дрва“. Промеће се као хоџа кроз поњаву. — Приповиједа се да је Насрадин-хоџу карала жена да не сједи

Снаха видећи то помисли да он нешто врача па рече: „Благо ономе ко шта зна! а ја сирота не знам ништа“. И вриједи! — Поставила кума куми чанак граха и мало хајвара, па сјеле обје да једу.

3 Питали љети гору: — Зашто плачеш кад си тако окићена? — Зато што знам да после љета долази зима. 2. О ЖИВОТИЊАМА 1 Питали вука: — Кад је највише зима? — Кад се сунце рађа.

— Биће нестало дрва. 6 Питали пса: — Зашто много лајеш? — Другога заната не знам. 7 Питао пас зеца: — Ђе окрећеш кад годину свршиш? — Пут нове године, ђе ја знам! 8 Питали јежа: — Кад ћеш у вино?

— Другога заната не знам. 7 Питао пас зеца: — Ђе окрећеш кад годину свршиш? — Пут нове године, ђе ја знам! 8 Питали јежа: — Кад ћеш у вино? А јеж одговори: — И данас и сутра ћу.

— Огладни овако као ја, па ћеш и ти за ме два. 11 — Ма ко оно јутрос сабајиле (рано) кука и лелече? — Не знам почисто ко је, али ће бити наш, јер ваш онако не умије. 12 Питао Турчин рају: — Како ти бијаше, Влаше, оно име?

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

Него што ћу чинити? Сакриј ме ђе!” А чоек одговори: „Богме Брко није шала. Али не знам ђе ћу те сакрити; него ходи овђе у моју торбу у сјеме.” И тако га узме у торбу.

Он се стане бранити: „Прођи ме се, жено, Бог с тобом! што ти је? не знам ни сам.” Али што се он више брањаше, она све више наваљиваше нањ да јој каже за што се насмејао.

еда ли ти што знаш за девет златних пауница?” А баба му стане казивати: „Е мој синко, знам ја за њих: оне долазе свако подне овде на ово језеро, те се купају; него се ти прођи пауница, већ ево ти моја кћи,

” А он јој од говори: „Утекла ми бабина кобила, па не знам где је.” А рибица му рече: „Ево је међу нама, створила се риба а ждребе рибић; него удри уларом по води и реци: дура

” А он одговори: „Утекла ми бабина кобила, па не знам где је.” А лисица му одговори: „Ево је међу нама, створила се лисица а ждребе лисичић; него удри уларом о земљу па

” А он му рече: „Утекла ми бабина кобила, па не знам где је.” А курјак му рече: „Ево је међу нама, створила се курјачица а ждребе курјачић; него удри уларом о земљу, па

” Онда јој он рече: „Бако, знаш ли шта је? Ја знам да си и ти рада да се опростиш те напасти.” А баба му се утече у реч: „О мој синко, како не бих!

” Онда јој се баба стане умиљавати: „А за што тако далеко идеш? Кажи ми где је твоја снага. Ја да знам где је твоја снага, ја не знам шта бих радила од милине, све бих оно место љубила.

Кажи ми где је твоја снага. Ја да знам где је твоја снага, ја не знам шта бих радила од милине, све бих оно место љубила.

нешто силом каже, а вила бојећи се закле му се говорећи: „Тако ми седамдесет и седам извора што је у овој планини, не знам.” Вила негђе полеће, а виленик упази овога чоека и рече му да иде на оно благо и да га носи.

на четири ока рече му: „Ево се приближила пошљедња ура моје чаше, и ја ћу умријети приђе но трећи кокоти запоју, и ја знам да се ти не можеш проћи да се не жениш, и била ти срећа! и просто ти било од Бога и од мене грешнице!

видим да си сумао душу да изгубиш и да покољеш ону јадну своју ђечицу, а знам да ти је невоља, него ћеш ујутру наћи под својом узглавницом једно огледало, један фацулет црљен, и једну везену

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

да неко од вас не остане ван двери као и пет девојака, и да страшан и грдан одговор онај не чујемо: „Идите од мене, не знам вас ко сте!“ (Мт. 1З, 23; Лк.

Ни близу тебе, молим те, али знам многе који то чине, и своју газећи савест мисле сакрити се, што ме погађа у само срце и оплакујући их не престајем,

Бога добро утврђено, и све што се види красотом основано; где после толиког нашег утврђења тачности, колико је могуће, знам да неће злом оскудевати, нити зла узроком, и зле и безбожне звери развраћење, и кривих узрока умножавање.

Добро знам и уздам се у Христа истинитога Бога нашег и у његову Пресвету Матер Богородицу, заступницу нашу и поборницу, да ћете

да ли послужих, или потрудих се, или не мале туге примих, говорим по апостолу Павлу: „да ли у телу или осим тела — не знам, Бог зна“: (ИИ Кор. 12, 2) тако и ја о себи говорим: ако шта и примих од тога реченог — не знам, Бог зна.

12, 2) тако и ја о себи говорим: ако шта и примих од тога реченог — не знам, Бог зна. Јер проведох у манастиру док не сабрах ваше у Господу љубљено стадо, пошто је мојој немоћи не мало помогла

2, 4) не остави мене погинути! Јер знам да је милост твоја велика на мени и сада молим те, Владико, дај ми овај пут окончати!

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

ИКОНИЈА: Цмиљо, чујеш ваљда! Не могу да зинем од овог кутњака! МИЛЕ: Ја га и лично познајем, знам га још из предратног периода, био је он и онда велика зверка, ал илегално, што је и морало у оним условима!

СТАВРА: Дај Боже да има! ЦМИЉА: Што дај Боже? СТАВРА: За нас би добро било ако има! ЦМИЉА: Не знам због чега добро! СТАВРА: Лакше је кад се зна да постоји и нека друкчија памет!

ИКОНИЈА (улазећи): Волики пљусак! Да оће да каже нешто о дивљој изградњи, да знам што слушам! МИЛЕ: Не треба на то гледати тако уско!

СТАВРА: Не питах те одакле си. ЦМИЉА: Из Кремана, код Ужица. Иконијина земљакиња. СТАВРА: Како да не знам Кремна, лепо село! Видо сам из воза, кад сам ишо за Вишеград. Чини ми се има и нека стругара. ЦМИЉА: Има.

Дајде две ђуроваче! СКИТНИЦА: Требало је да се венчамо четрешесте. ИКОНИЈА: Не знам шта да вам кажем! СКИТНИЦА: Муж јој био предратни поднаредник. Умро у Немачкој, у заробљеништву.

СКИТНИЦА: Муж јој био предратни поднаредник. Умро у Немачкој, у заробљеништву. ИКОНИЈА: Стварно не знам. Морам да однесем ове ђуроваче. (Излази) СКИТНИЦА: А ја се напротив вратио из рата.

ПРОСЈАК: Понекад засја и оно од чега се не надаш! ГОСПАВА: Не знам ко ће, ако ти нећеш! ПРОСЈАК: Ти прво погледај себе, па онда друге! Запела си да пришијеш осми џеп!

А не зна се шта носи дан, шта ноћ! Ни ко ће коме да затреба! Не знам шта је онај елебак поправљо! Прозори опет не дихтују! То после потри! Заборавила сам Анђелку пешкир!

ИКОНИЈА: А и не питах те! Што ти вучеш ту ногу? АНЂЕЛКО: Не знам, нешто ми скочило и поплавило. Оволикачка гука, а и гноји се.

ЦМИЉА: Шта знаш, можда би мого неко да га преваспита, лепим, неко ко има разумевања? Знам један такав случај, бекрија, женскарош, а после женидбе светац! Ни дај си Боже онај човек!

ИКОНИЈА: Држи се ти мало даље од њега. Да л он неког цинкари, ил не цинкари, ја лично не знам, гледам ја своја посла! АНЂЕЛКО: Мислиш да ја не капирам?

Мислиш да не копчам да ме он откуцо? Да не беше амнестије, то би ме коштало целих осамнес месеци... ИКОНИЈА: Не знам како издржиш толко у затвору! АНЂЕЛКО: Како издржим? Гледам у решетку, а све мислим: постоји Ада Циганлија!

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

МАГДА (скинула нануле, у чарапама пење се на доксат тихо, љубећи се са снахом): Када? МАРИЈА Синоћ. Не знам зашто, тек ми као да смо знали, те синоћ не одосмо на седење код Аритонових.

СЛУГА Е па како ћу? (Показује на сунце.) Ето већ откада је дан а толики посао чека. Не знам, да опет ја не будем крив... МАРИЈА Како »не знаш«? Ти бар знаш.

Шта је он имао тамо да се меша? ВЕЛА Па не знам, тато. Ваљда с тобом се за то разговарао па то чинио. Не знам. (Прихвата пешкир који јој Јовча враћа.) ЈОВЧА Е, е...

Шта је он имао тамо да се меша? ВЕЛА Па не знам, тато. Ваљда с тобом се за то разговарао па то чинио. Не знам. (Прихвата пешкир који јој Јовча враћа.) ЈОВЧА Е, е...

ЈОВЧА Здрава? Није боловала? Да ти не кријеш?... МАРИЈА Није, није. Видећеш је већ каква је. ЈОВЧА Знам ја колика је. Али, камо је? Где је? МАРИЈА Сигурно није још устала. Шта ћу?

Не смем своје дете да изгрдим, избијем, јер знам да ће оно одмах код ње да бежи, и једва тамо код ње да остане, јер зна да ће она, тетка, да их крије, и они тамо код

ЈОВЧА И њиву већ упола начео? АНЂА Јесте. ЈОВЧА И дућан празан, ништа у њему не ради? АНЂА То не знам. ЈОВЧА (плане): Па шта ти знаш? АНЂА (сва поникла, зајеца). ЈОВЧА Одмах да га ожениш, с првом која га хоће.

Не разбирам што говориш, али знам, осећам... Ради што знаш... (Застаје.) Ама, мислим: ако нема овде... Ти си бар пропутовао свет, имаш свуда пријатеље,

Шта сам ја? Слуга. Ништа. И право има. И прве године беше тешко, мучно. Да се излуди. Не смем. Борим се. Шта ја знам, и откуда смем да помислим на то?! Газдарице су ми, снашке! А морам једнако са њима да сам, да их служим, дворим.

А да идем, да бежим од ње? Ох, знам да нигде нема веће сладости, среће. И ако трпим, хоћу да излудим, ипак је срећа, срећа... Али, не могу више.

МЛАДЕН Чувам. Овде код вас имам све, и немам за шта да трошим. ВАСКА И много пара имаш? МЛАДЕН Па, не знам. Сигурно имам доста. Мећем у сандук. Не знам колико има. Сигурно доста. ВАСКА Како не знаш? Зар не служиш да стекнеш?

ВАСКА И много пара имаш? МЛАДЕН Па, не знам. Сигурно имам доста. Мећем у сандук. Не знам колико има. Сигурно доста. ВАСКА Како не знаш? Зар не служиш да стекнеш?

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

писање на зло толмачити, примајући за обиду и обличеније обичаја у којим | је он воспитан и који се њему добри чине, знам да ће ме осудити и о мени зло говорити. Ја сам и то предвидио и нисам се томе ненадао.

Препоручујем себе вашеј милостивој и срдечној љубави. Ја не знам [х]оћу ли гди с вами јоште живити и слатког вашег пријатељства наслаждавати се.

Не знам је ли то његова милост к мени била или мајсторија моје слатке матере, која је два посла с овим измишљењем исправила: ме

У ово време у чаковачкој школи случило се измењеније. Не знам за који узрок Чаковци чинили су доћи наместо старца Добре некога Стефана Микашиновића.

” Видећи да ја не знам шта ћу му одговорити, по неколиком мучању, опет би почео с већим усердијем говорити: „Мој димитрије, веруј ти твом

Нећу себе нимало штедити ни извиновљавати; правду нећу сакрити, колико знам. Сам ћу себи по мојеј савести, као пред всевидећим божјим оком, судија бити; нећу себи нимало праштати.

Моје од детињства природно љубопитство к свему оному што не знам почело ме је као подбоцавати да ми је научити грчки.

Ова церемонија такву је силу на мени имала, да сам проклео старца Диму, грчког даскала, и сан с димлијама; нит’ знам шта се је од даскала после тога случило, јер нит’ сам га већ видио ни за њега чуо.

” Епископ: „У какве мисли? У време части и весеља то није твој обичај, а и не пристоји.” Мал[еница]: „Та, знам и сам, господине, да не стоји лепо; али, ко се не би дао у мисли слушајући таке разговоре?

Стао сам био, с једне стране, како га могу добро гледати и како нећу другима у служењу сметати. Не знам, или ми је било милије гледати га или слушати. Био је одвећ благообразан и красноличан човек.

слушкињи да ми дâ комад хлеба, говорећи: „Кад сте луди, ја вам памети не дадо[х]; идете по сунцу и гладујете, а ја знам добро да та ваша риба неће на мој тигањ доћи.” Ко срећнији од мене!

” Иг[уман]: „Оче Антоније, зар сам ја овде ага на Кареја?” Ант[оније]: „Та немој се, богати, љутити! Ја знам да си ти игуман; ал’ ако га ти узмеш, како си ти љут и напрасан, он ће трећи дан од тебе побећи.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Сејиз унесе бисаге, а Бакоња седло. — Не знам шта ћу! — рече Кушмељ чешкајући се по глави. — Хоћеш ли да закољем једну кокошицу? — Бог с тобом! — одговори фратар.

— Докле га познаш, може учинити што се већ неће моћи исправити! — вели Рдало. — Ма све су то празне ричи, и ја не знам шта оћете најпосли? Жестоки Ркалина шкргутну зубима, одгурну све, пак се усићи пред фратра.

А она се приби у угао, па поче испод гласа: — Па ош ли мајци казати, шта је то! — Ма чућеш сад, чим дође ћаћа. — Знам, али би рада, да те посавитујем. Али, јопет, ради како знаш. Оћеш да те изујем? Нећеш, велиш!

— Шта је? — питају га. — Ајме мени! Видија сам га... — Кога? — запита Срдар, па скочи и стаде према њему. — Ја не знам... фра... може бити, учинило ми се... Срдар изађе, псујући. За њим потече Тетка.

Кад смо оно најприје... знам да је било оне зиме кад је Стипан дошâ... — Вридни наш Стипан! — рече Бујас и уздахну... — Онај Срдарина!

Ја не вељу да баш није гри; али је сасвим мали, управ гришчић, који се може отпостити. Те ствари ја боље знам него ти, кâ шта су боље знали од мене покојни Шкоранац и Чимавица... — Није то, него је он страшљив! — рече Мачак.

Ђаво би га знâ, казâ ми је и име, али сам заборавија... Знам само да је бија сметен. — Да ниси ти тај, Грго, болан?... Кажи, јеси ли? — питају. — Је ли ја? Је ли? Ја кâ вељу...

— Евалај ти га! — А шта ће се, дуовници! Божја је воља да човик мора исти докленка је жив, па се не знам шта догодило! Али, вирујте ми, ја сам још изван себекаре. Ови страшни догађај узеће ми најмање пет година живота!

Дувало поче јако кашљати. — Та-а-ко! — поче фра-Брне. — Пет година, велиш! Ја би приста и на десет за менека. Ја не знам шта ће с меном бити! — Не бојим ти се ја глави, Брне! — рече му Вртиреп. — Ниси ти примека срца, иако ниси зâ човик!

У другој прилици одговори Тетки: — Ја се налазим, брате Думе, у ономе стању о коме говори... не знам сад да ли Агуштин или Аквински...

А вра-Брне је јопет душеван. — Липа ми његова душевност, кад одире људе каматом! Ја знам да по свима нашим жупама нема пријуба имућнијега човика, који му не дугује, ники по сто, ники и по двиста и триста

— Тако! А шта то? — запита вра прилично зачуђен. — Па знам пуно ствари. Знам и житије светога Григорије. — Тако! Зар цило цилцато?

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

Где се то обретох: сред воде ил копном Ходам као увек с нејасним ожиљком? Камен ми под главом: јаој два камена. (Знам који је стамен а трошнији који.) Плавило ми неба капље низ рамена. Где сам: још у трави ил на неком спрату?

Сад бар имам тврди оклоп око ума И могу да стојим усправно, без страха. Нек о главу доба лупа из свег маха. Не знам: да л крај мене дише град ил шума, Да л сам свеж ко шибље ил ко пањ ороно? О мој оклоп поноћ куца ко о звоно.

Ћутљиве — ко од страшне бриге. Збијене — ко од тешког страха. Ја знам да свака као жива (Мада неима ока, уха!) За мене неки говор скрива У непомичној урни духа.

) Све што је било — чега неста — Што оде у дим, прах и пару: Ја знам да некуд тражи места. О тако и тај мирис, боја... О тако и ту кућу стару Не држи више земља, но ја.

БОЛЕСТ Деси ми се да крај кафана (Док сви на мени виде ловор) Пролазим мрачан усред дана, Немо, као да не знам говор. И не знам ко сам, не знам шта сам, А хитам као да знам куда.

И не знам ко сам, не знам шта сам, А хитам као да знам куда. Последњом снагом скривам да сам Постао, можда, најзад луда.

И не знам ко сам, не знам шта сам, А хитам као да знам куда. Последњом снагом скривам да сам Постао, можда, најзад луда.

И не знам ко сам, не знам шта сам, А хитам као да знам куда. Последњом снагом скривам да сам Постао, можда, најзад луда.

Онда без гласа и без руха (Невидљива и сасвим нема) Луташ по јами мога духа Ко беспомоћна, страшна тема. Иако знам да тамо лежиш Расута сва до задње труни Осећам како амо бежиш. То тражиш лежај у мом телу.

А кад се вратим дому уре касне Знала сву причу само по мом лицу. Седим за столом и не знам свог лика. Пред огледало залуд ми је стати: У твоме оку била ми је слика. Већ пола мојих ствари с тобом труле.

НА СЕПТЕМБАРСКОЈ ПЛАЖИ У ХЕРЦЕГ-НОВОМ 1991. ГОДИНЕ Не знам да ли да стојим? Не знам да ли да бежим? (Ја се помало бојим На овом песку где лежим.) Да ли да кренем Богу?

НА СЕПТЕМБАРСКОЈ ПЛАЖИ У ХЕРЦЕГ-НОВОМ 1991. ГОДИНЕ Не знам да ли да стојим? Не знам да ли да бежим? (Ја се помало бојим На овом песку где лежим.) Да ли да кренем Богу? Или окренем врагу?

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

„Ја знам шта СИ ти.“ Тада се он и оделом и држањем крио. Није хтео да ико зна колико жутих носи у недрима. Са слугама је и јео

Механџија без речи замрачи прозор и врата за собом затвори опрезно, тихо, као да газда спава. Ђорђе уздахну „ја знам колико пута“, зари прсте у чекињасту браду и замисли се.

Ђорђе јој приђе, загледа се у лице, умором издужено, па у врат и груди. — Знам ја какве жене често мењају кошуље — промумла и, опуштене главе, с муком седе поред огњишта. — А, зато... зато ти...

Десетак година је прошло од тада. Постао је великошколац. ,,Вукашине, сада ти је време да постанеш радикал. Ја знам да си то већ постао, јер си мој син. Хоћу да будеш гласнији и чувенији од оца. Хоћу да будеш први.

— У туђим санкама? — Изненада сам и пошао Служба.. Знам да сте у великом послу. У послу?... За шта Ми служе нове санке и коњи — але? А Мијат дна јутра упрезао коње.

— Не дери се, знам те добро — Мирно рече Милунка. — Где си? Не видим ти брлог, села бих мало. — Бежи од мене, змијо!

— Бежи од мене, змијо! — Не виче: боји се да Симка не чује, па сикће шапатом. — Ти си нешто много горе. Ја све знам, па ћутим. Видиш ли како ова моја пати? Чула ме!

Не могу! Нисам крив што си ме неправедно волео више од Ђорђа. Немам чим да ти надокнадим неправду. Не могу... Знам, боли те, гледаш ме, осећаш како умирем у теби. Боли и мене. Па ти знаш колико мене боли.

Зар ти ја нисам важнији од странке?! — Иди. — Мислиш да ми је било лако на ово да се одлучим? Све знам... Али, разуми... Наступа ново доба, оче. — Иди. — Па ја сам твој син. Шта си очекивао од мене?

И нек му је јасно да у овој кући нема више права ни парче хлеба да затражи. Нећу да чујем. Ја знам шта радим. А кад буде отишао, ти ми за знак на стог пободи виле са снопом трске, да могу да видим из ливаде.

— Зашто си тако уморна? — Радујем се Божићу. — Лепо је... Нећу да једем. Молим те, позови ми Ђорђа. Слушај, ја знам... Буди сигурна... Симка затвори врата за собом. Вукашин се постиде. Запали цигарету.

— Спремне су. Само ми ти прво потпиши оно што сам ти синоћ рекао. — Не знам шта — мало касније искрено упита Вукашин. — Па признаницу да сам ти исплатио твој део очевине...

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

— Продај га, па купи ново одело! — наговарали су старца. — Ово ти није ни за страшило! — Знам да није! — одговарао је старац. — Али у неком другом не би ме познали мој пас и мачка, па ни сељаци, ако наиђу!

— Кад се пробудим, ничега неће бити! — уздахну старац. — Али како знам да сањам? Је ли тренутак или читаву вечност сањао? Ко зна!

— замисли се Источни ветар, па рече с тугом у гласу: — у Каменом је јајету, сад знам. Видео сам јаје како се отвара и неког у себе увлачи, гунђајући: — Доћи ће она, доћи!

— Имао сам све то! — рече принц. — Али у томе није било среће, па сам пошао да је тражим, мада не знам где се налази: на врху света, или на дну мора? — Принц изненада заћута и загледа се у девојчине очи.

Дечак, посрчући, пође кући. — Где ти је тањир? — сачека га мајка пред вратима. — Не знам! — малишан слеже раменима, али, отворивши врата, занеме од чуда.

— насмеја му се у лице Источни ветар. — Боле да си јој помогао! — То сада и сам знам, будало! — плану дечак, а ветар га, као да перце збацује, стресе са себе и ишчезе. Дечак од страха задрхта. Сам!

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

) Питале су се: — Шта ли је то узун? — Не знам, али звучи као чин у турској војсци. А можда има везе и са узенгијама.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

“ Ој, не знам је тешит', Срце ми је стена, Лепше ли је теши Другарица њена, То румено чедо, Мелем наших рана, То пролеће живо Сред

“ Сестро моја, селе, Тебе мелем вида, Мене туга мори, Срце ми се кида; Реци твојој друзи Ох, не реци, ћути, Не знам ни сам шта је Што ми душу мути Ај, румено чедо, Пролеће и цвеће, Ја знам ону песму: „Ој пелен пеленче!

кида; Реци твојој друзи Ох, не реци, ћути, Не знам ни сам шта је Што ми душу мути Ај, румено чедо, Пролеће и цвеће, Ја знам ону песму: „Ој пелен пеленче!

“ Насмеши се подругљиво: „Та да, Већ знам шта мислиш; мислиш умро сам? Бадава, што је земна површност! Па ти да појмиш позив човечји?

Казив'о сам му да се сећа на њ, и да ће њега памтит' вечито, Јер сећа га се, то зацело знам, Кад год се поје „памјат вјечнаја“. Душевна свест јој сва је његова; А несвест тела даће другоме.

Ја знам, ваше срце сада ватром гори, Моје хладна зима окива и мори; Ваше очи сјају к'о два неба плава, А моје су мутне као маг

Ј. Дучић ЛXXXВИ Далеко, далеко да ми је да бежим У предео неки, и сâм не знам куда, И под јасним небом и зрацима свежим Да се тихо губим к'о ледена груда Под пролећним дахом...

То беше немирни Павле. Памтим га и сада лепо, И ако то беше давно у младим данима мојим. Хиљаду осам сто... (сад не знам којега лета, Ал' Бунапарта је онда на Руса пошао био) Зима је велика била.

В. Илић ЦXXВ МИСАО Ја поимам добро неминовност зала, Склоп целог живота, са тугом и бедом, Ја знам шта је судба свију идеала: Моје знање видиш на лицу ми бледом.

Али знам и узрок зашто тако бива, Јер прошао нисам кроз живота хуку Склопљених очију и скрштених руку; Кад срце запишти, мисао

Нашто ме вара са призраком умља? Нашто ми очи Кад вечно тонем у тами незнања! М. Перовић ЦXXВИИ ДОЛАП Ја знам један долап. Црн, гломазан, труо, Стоји као спомен из прастарих дана.

Ко ми вас оте, ви уста слатка? Где ми се сакри, љубави моја, Радости моја, тако кратка? Ох, куд се сакри, јер знам да није Ишчезла није душа твоја! „Је ли у ружи, те тако мирише? Ил' је у танком маглином праму, Што на њој почива?

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

небеса пала воздвигнемо, први закон да природи дамо, нек се сваки са врховном влашћу на свом небу горди и велича! Знам ја силу мога соперника и његово постојанство страшно, ал' се кунем свијетлим оружјем и мојијем непобједним штитом,

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

- Онај који затеже уже!“ „У коју сврху?“, запита га учитељ. „Е, то не знам“, одговори збуњено млади ученик, а остали ударише у смех. „Ја ћу вам свима растумачити“, рече Питагора.

У те дана је пролеће као што знам из властитог искуства, лепше но у којегод било друго његово доба, а боравак на обалама Тракије најугоднији.

Он се обрати својим пратиоцима и рече: „Знам ја, браћо, у чему је ствар! Устручавање мога госта да се оберучке одазове моме позиву није, у ствари, ништа друго до

Аристотелес гледаше замишљено преда се, а стриц промени тему разговора. „Отац ти је, колико знам, оставио лепо имање“, рече он Аристотелу. „Да, добих прилично пара за њ“. „Ти си га продао!

„Он је и астроном, и то у најбољем смислу речи, онакав какав треба да буде“. „А какав, ако смем да знам?“ „Ево видиш, синко.

Еудоксос је, са његових 26 хомоцентричних сфера, смештених једна у другу, решио тај задатак са много оштроумности“. „Знам“, рече Аристотелес, поносан на свог учитеља.

Онда се он, кажу бавио поезијом и писао трагедије, али их је касније спалио“. „Не знам шта бих дао, кад бих те трагедије имао овде пред собом!“ рече Аристотелес.

Све три се повукоше у један угао дворане. „Знам све!“, шапну им риђокоса. „Архимедес има у Александрији своју велику љубав“. „Своју љубав!

„Своју љубав!“, узвикнуше обе друге на глас. „Не вичите толико! - Знам и како се зове“. „Како? Како?“ шапутаху оне две. „Демариста“. „Откуд знаш?“, запита плавојка. „Пазите добро!

Архимедес преболи своју рану, ожениће се тобом и поћи право у Александрију да оној покаже да му до ње није више стало. Знам ја, такви су мушкарци!“ Неколико дана после тога Хијерон зовну Архимеда к себи. „Патим, драги рођаче, од несанице“.

Он одану душом. „Герарда из Кремоне? - Знам га врло добро, он је - Бог му дао дуг живот! - мој искрени пријатељ“. Вратар се указа на вратима чекаонице, јављајући

“ „Ужива у благодетима мира“, одговорих му, не упуштајући се, из предострожности, у појединости. „Знам. Борба између гибелина и гвелфа, која нам је донела толико недаћа, завршена је, како изгледа.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

У Вујановцу, једној малој окружној вароши негде доле, имам најбољег друга из детињства, младости и ратова који ме, не знам већ по који пут, позива да му одем у госте.

а знаш да бољег пријатеља немам“... и шта ти ја знам. Отворим писмо: тачно као што сам очекивао. И наједанпут, и сад не знам да објасним баш откуд и како, плану у мени

и шта ти ја знам. Отворим писмо: тачно као што сам очекивао. И наједанпут, и сад не знам да објасним баш откуд и како, плану у мени одлука да се напослетку одазовем овом срдачном позиву.

Не знам зашто сам ово последње напоменуо. А кад сам све тако лепо уредио и послао телеграм да стижем сутра увече, ја се упутих

„А зар је мене тешко упознати? Ја све кажем што ми је на срцу. А ево ти по чему знам да сад волим исто онако, како да ти кажем, безумно као што сам волео кад сам био студент и још више...

ти знаш ко. „И такав ћеш умрети.“ „То не знам. Али сад такав сам. И то од зимус кад сам једно вече по првом снегу шетао са њом пустим улицама.

— Ништа не знам, карта је ту — отеже људина лупкајући се по џепу. — Не признајемо небиране посланике, нити привремени парламенат —

Бар мени се тако чини. Само не знам да ли је Ростан замислио Сирана пре него што је Анатол Франс замислио опата Коањара. Шта ти мислиш?

Шта ти мислиш? Студент без прстију скромно слеже раменима и насмеши се. — Не бих рекао, не знам ја не налазим. Напротив, то су два различита човека. Онај витез, убојица, борац; овај боем краде карте у игри...

Ја не знам. Ја заиста не знам. И зато, кад ми говорите о вашем идеалу, ја сам хладан — потпуно хладан. Јер то што тражите не одгов

Ја не знам. Ја заиста не знам. И зато, кад ми говорите о вашем идеалу, ја сам хладан — потпуно хладан. Јер то што тражите не одговара објективиним

Ја нисам наиван, ја више не верујем, не знам у шта и коме да верујем, немам идеала. Немојте ме звати: друже. — А ти, брајко, кад немаш ни воље ни идеала, скрсти

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Не знам како сам се вратио. Протекло је неколико дана без времена. Вјероватно дан-два без пуне свијести. Данас би, према томе,

Држим штовише да се никад и не пађа мисао а да није или окупана у сунцу или застрта сјеном. Ја ни дан-данас не знам друкчије судити о доброти и злу неке појаве, неке мисли, одлуке, догађаја, доли по томе да ли се они јављају у једноме

(Рођен сам у поморачкој обитељи, а ево ни дан-данас не знам што те двије ријечи право значе: оне и сад за мене имају неку тајанствену, помало митску вриједност.

Само, не знам зашто, увијек ми се чини да сам старији од њега. Гледам на њ с увиђавношћу и с отпуштањем, као да сам ја њему отац.

За мојим проласком дизао се шапат оговарања. Знам да се причало да су оца, насред оцеана, морнари убили и бацили у море зато што је према њима био „гори него пас”.

А која су у нејакој души правила тим тежи лом и харање што сам морао брижно крити пред старијима да ма шта о томе знам, претварајући се да не схватам алузије и половичне фразе у њиховим разговорима.

Не знам да ли се на тим путовањима и даље смртно заљубљивао или није, али знам да се није нашао код куће кад сам се ја родио,

Не знам да ли се на тим путовањима и даље смртно заљубљивао или није, али знам да се није нашао код куће кад сам се ја родио, и да ме никад није видио, јер је прије тога завршио у својој кожнатој

Сâм, не знам с каквим радозналим узбуђењем, при трептавој свјетлости веиллеусе, једва сам ишчекао час кад су у предсобљу зашкрипале

Мајстор се звао Спавента. И сјећам се предоџбе смућених, олујно узнемирених барокних небеса коју ми је, не знам зашто, то презиме изазвало.

У њој је прије много година умро један бакин брат, њен миљеник, још младичак. Од сушице. Бака га је, не знам из ког разлога, била узела к себи у кућу; ваљда да јој буде лијек од усамљености.

Не знам право рећи какво сам задовољство у томе налазио, али сам отада често осјетио потребу да одем у поткровље и да измамим

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Одборници погледаше зачуђено, кнез се намршти, па приђе попу и шану му: — Зар из 'наке куће?!... — Знам — одговори му попа. — И баш ради тога и велим... нека се дете поправи... — Јок, не може! — одсече кнез.

напреже вољу и, старајући се да изгледа што мирнији, проговори неодлучно: — Можете сад говорити што ви је драго... Знам ја чије је то масло... А за то што велите, за те ствари, ја ништа не знам.

Знам ја чије је то масло... А за то што велите, за те ствари, ја ништа не знам. — Е онда ћемо да тражимо — рече писар и махну главом кмету, који с одборницима, пандурима и бировом уђе у кућу.

Кажи, брате, где је, па да идемо — рече кмет, пробајући да омекша и одобровољи Ђурицу. — Ја ти каза' да не знам, а ти сад чини што год хоћеш — одговара Ђурица одсечно, гледајући писарева коња како чеше главу О врљике, за које беше

« Али он слушаше Ђуричин гласан одговор: — Ја не знам, господине, шта хоћеш од мене. Казао сам ти једном да ништа не знам за те ствари, па сад шта хоћеш још?

« Али он слушаше Ђуричин гласан одговор: — Ја не знам, господине, шта хоћеш од мене. Казао сам ти једном да ништа не знам за те ствари, па сад шта хоћеш још? Чиновник плану. Изненади га толика дрскост.

Наједаред узвикну весело: — Дајте мотику! — Марија, где је мотика? — запита кмет. — Не знам, богме, да ли је и донета из луке. Ономад је дете тамо копало — одговори баба гле дајући у страну.

— Откуд теби, момче, ове ствари? — запита полицајац, дигнувши на једном прсту дуге ниске старинских новаца. — Не знам ја. То су ми зацело, подметнули они што ме мрзе кâ крвника — одговори Ђурица, а очи му некако чудновато севнуше.

— запита кмет љубопитно, чим остадоше њих двојица сами. — Ни ја не знам све, само то: да је капетан добио писмо, у коме му је достављено за Ђурицу; а за друге учеснике не знамо још ништа.

То знам добро, запазио сам толико пута...« Читав свет наде јурну му у душу и паде на срце као мелем на љуту рану, а отуд му се

ставља на расположење повољан одговор, он дође к себи и, погледавши капетана право у очи, одговори одлучно: — Не знам, господине!...

— А шта ћеш рећи на испиту за ствари, које су код тебе нађене ? И то су ти, ваљада, подметнули? — Не знам, господине... — Добро, добро... — прекиде га капетан — сад ти то и не тражим.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

У ПУНИЦАМА 373 КЛИНЧОРБА 374 САМОУК И ЊЕГОВО ПИСМО 375 УЧИТЕЉ И УЧЕНИК 376 ЦАР И ДИЈЕТЕ 377 ТИ ЋЕШ СВИРАТИ 378 ЗНАМ И ЈА КАО БОГ, ДА СМИЈЕМ КАЗАТИ 379 МЕНИ ЈЕДАН, А ТЕБИ ОСТАЛО 380 НЕСРЕТНИКУ СЕ НЕ МОЖЕ ПОМОЋИ 382 И ТО ЋЕ

Старац му рече: — Не знам. А свети Илија му рече: — Теби је година ујутру. Кад враг дође, питаће те шта радиш, а ти реци: ложим ватру; он ће

Он се стане бранити: — Прођи ме се, жено, бог с тобом! Што ти је? Не знам ни сам. Али што се он више брањаше, она све више наваљиваше на њ да јој каже зашто се насмејао.

— Како ја не бих знала, кад ја свашта знам? Та ја сам то и припомогла да ти дођеш за њ. Него, чу ли ме, хајде ти донеси они његов прстен да ја у њему нешто

Јест, али ње нема. Зовну матер, па пита за жену, али му она одговори: — Богме, ја не знам, ја одох да потражим оној баби што од одијела, а када се вратих, не нађох ни једне, те помислих да није ту с тобом у

— А знаш ли гдје ноћива? — Знам, ноћива у ашчиници. — А ноћива ли још ко с њиме? — Јок, нико, само што има штене и мачку.

— А знаш ли ти што за овај прстен? — Па јој извади прстен и показа. Робиња се малко осмјехну па ће: — Знам, богме. Он је добар и поштен човјек, па сам се с њиме побратила, те ме је он, пошто сам му задала божју вјеру да нећу

А баба му стане казивати: — Е, мој синко, знам ја за њих: оне долазе свако подне овде на ово језеро те се купају; него се ти прођи пауница, већ ево ти моја кћи

А он јој одговори: — Утекла ми бабина кобила, па не знам где је. А рибица му рече: — Ево је међу нама, створила се риба а ждребе рибић: него удри уларом по води и реци:

А он одговори: — Утекла ми бабина кобила, па не знам где је. А лисица му одговори: — Ево је међу нама, створила се лисица а ждребе лисичић; него удри уларом о земљу па

А он му рече: — Утекла ми бабина кобила, па не знам где је. А курјак му рече: — Ево је међу нама, створила се курјачица а ждребе курјачић; него удри уларом о земљу па

Онда јој он рече: — Бако, знаш ли шта је? Ја знам да си и ти рада да се опростиш од те напасти. А баба му се утече у реч: — О, мој синко, како не бих!

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

што их нада плела, Где ничег не нађе сем бол и сећање да си пала, Тамо си понова дошла, јер си ту и мрети хтела. Знам да тада ни небо ни човек заплакао није, Знам да си најзад нашла хуманост и врата болнице, Знам да земља сачува влагу,

Знам да тада ни небо ни човек заплакао није, Знам да си најзад нашла хуманост и врата болнице, Знам да земља сачува влагу, њом да те мирно пије, Знам да ти свет и Бог

Знам да тада ни небо ни човек заплакао није, Знам да си најзад нашла хуманост и врата болнице, Знам да земља сачува влагу, њом да те мирно пије, Знам да ти свет и Бог све узеше, дивна блуднице.

заплакао није, Знам да си најзад нашла хуманост и врата болнице, Знам да земља сачува влагу, њом да те мирно пије, Знам да ти свет и Бог све узеше, дивна блуднице.

Бојим се да ће лица израз цео Одати лик јој свету, кад ми приђе, И име које не рекох никада. НАЈВЕЋИ ЈАД Ја знам једну песму као зима 'ладну, Коју мирно слушам на прагу јесени, При заласку лета и снаге у мени.

Ја знам једну песму као зима 'ладну. Ја знам једну песму, и њу данас слушам У одмору моме, кад се сутом спушта; И осећам да ме

Ја знам једну песму као зима 'ладну. Ја знам једну песму, и њу данас слушам У одмору моме, кад се сутом спушта; И осећам да ме мој полет напушта.

Ја знам једну песму, и њу данас слушам У одмору моме, кад се сутом спушта; И осећам да ме мој полет напушта. Ја знам једну песму, и њу данас слушам.

Неба нигде нема. Можда је пропало. Елементи страсти негде се још боре. Можда је и сунце ропства нам допало. Знам, тог јутра земљи није било зоре.

У тренутку једном не знам шта се деси... Када се пробудих, удараху звона, Уз очајни ропац умираху греси, Купљени животом: то мре

Ал' није. Ја знам сви ти дани стари, И жеље, њена туга и лепота, И нежне везе осмеха и чари Немају више за мене живота.

Данас сам шет'о улицама тужан, Сваки ми корак беше права беда: Знам да изгледах тада врло ружан, И тебе спазих, ти си била бледа.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

Сваки пут пре него што заспим слике људи и предмета пролазе ми испред очију. Када их угледам знам да ћу ускоро утонути у сан. Уколико их нема и одбијају да дођу, знам да ћу провести бесану ноћ.

Када их угледам знам да ћу ускоро утонути у сан. Уколико их нема и одбијају да дођу, знам да ћу провести бесану ноћ.

Што брже изгубиш све што имамо, то боље. Знам да ће те то проћи.“ Била је у праву. Тога трена сам победио своју страст, и једино сам зажалио што није била стотину

Они који су добро обавештени знају да су моје идеје извршиле револуцију у индустрији Сједињених Држава и не знам да ли је још неки изумитељ имао толико среће као и ја у томе, нарочито што се тиче коришћења властитих усавршених

У том часу, био сам сигуран, не знам како, да је моја мајка умрла баш тада. И то је била истина. Нисам био у стању да појмим огромну тежину болног сазнања

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Ускоро сам се могао похвалити својој мајци да знам да читам и пишем, бар тако добро као и сваки други дечак. И учитељ је приметио промену.

да сам најдаље био до Панчева, да никад нисам видео пароброд или жељезницу и да се бринем како ћу путовати јер не знам мађарски, а имам тешкоћа и са скромним знањем немачког језика које сам стекао у Панчеву.

Нека га дух св. Саве води у земљу преко океана! Ја знам да ће он испунити своја обећања.“ На крају је моја туга сасвим попустила и вратило ми се самопоуздање.

Радо сам прихватио ову понуду јер сам веровао да знам све што је потребно о теглећој марви, премда никад нисам видео мазгу у Идвору.

Сада знам да је имао у виду речи св. Луке: ”да се осветле они који седе у мраку”, али се мени тада чинило да он има у виду моје

- Не знам - одговорио му је тај професор - али знам да је нама за то требало две стотине година. Наравно, Нивен је тиме хтео рећи

- Не знам - одговорио му је тај професор - али знам да је нама за то требало две стотине година. Наравно, Нивен је тиме хтео рећи да би Америци требало и више од две

Био је то професор Вилард Гибс са Јејлског универзитета. Знам да ће многе моје млађе колеге бити изненађене када сазнају да никад нисам чуо за Енглеза лорда Рејлија пре мог

Данас знам да су она била и значајан допринос развоју научне мисли у Сједињеним државама. Она заслужују истакнуто место у овој

се после поновног читања његовог ”Прегледа и закључака” (шестог предавања у САД), потпуно отвориле очи и да поуздано знам шта треба даље да радим.

Не знам шта бих мислио о вама да сам вас видео како лутате по Кембриџу као ”гуска у магли.” Било је очигледно да му се свидело

Некад сам наслућивао, а сада знам, да је ова вера била пробуђена и одржавана у срцима тих људи овде и у Британској империји, светлошћу живота и

Ћипико, Иво - Приповетке

А треба ли ти још ко? —Не треба други. Доста си ти! Дакле, хоћеш ли? —Не знам ја... Питај брата, ево га! и покаже руком на њ. —Што ће ти брат? — умеша се други и поче се церити. —Да ко ће?!

— неки ће од мушких. —Онда ћемо, брате, изгубити и сутрашњи дан... —Ради чега? Може нас когод освитком звати. —Знам ја шта је... Ако увече не нађеш радње и нема ништа! — Ко вели?

Тада погледа на малога: —Што те боли? —Све — јадао је Марко. —Како све? Разленио се... —Шта знам ја... Боли.... Жупан се смисли и окрене Цвети: —Довишћу му ликара — и онако обичава доћи у господара... —Да—ну...

— Не знам што ми је, — тужи се девојка, тужна сам.... — Проћи ће! — тјеши је Лазо. — Обикнућеш . А када чуше Спасојеве кораке

Биће добића! — и таре весело руке. —А што је теби? — рече Цвијети и сједе до ње. —Не знам ни сам, јави се мјесто ње Спасоје и приђе к њима. — Нешто јој криво... Али не смета, наћи ћемо јој посла...

— отргнувши се сама од њега срамежљиво једнако јеца. Он се обрне к њој и мири је: — Проћи ће све то... Знам ја како је... Испрвице и мени је тако било; све је до навике... — Није то тако, — прекиде га она живо.

Пође к отвореноме прозорчићу и гледа на море. — Не знам, вели сам себи — свиће ли или је мјесец помолио! и стаде размишљати.

— Знате, има јој преко седамдесет година... —Збиља? — рекох ја, иако сам знао за то. —Не знам право, — одговори старица — али се добро спомињем: видите ону шкралу доље у мору? — и руком показа на њу.

А познавали су се још од дјетињства... Знате, оно наше шкољарско дјетиње познавање на жалу, иза купања... Ја не знам да послије Маркове смрти није се хтјела већ удати... —Па како је живјела сама? — прекидох ја. —Да, сама!...

— Ако ћете да вам право речем, отада и знам што је живот, — одговори старица очито искрено. —Могли сте се удати за онога.... —За старога Андрију мислите...

Што је то што ме тако уз њу веже? Не могу да себи одговорим; само знам да је моје очи траже да је пошљедњи пут поздравим. Машем јој шеширом, а она ми одвраћа бијелом марамом.

— Знаш да сам уморан, а подне је, и пође у кућу. — Само дви бесиде ! — рече стари одлучно и униђе за њим. — Знам зашто си дошао, али узалуду ти је, одговори парох прије но ће ући у собу.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

песми звуци које је Дучић назвао свемоћним садржани у чистом безгласју, а неодољиве боје и слике у самом срцу таме: Знам, чува безгласна жица Све звуке неба и света, И црна поноћна клица Све боје сунчаног лета...

За њега бар знам да сања тај сан У трбуху своје матере. Може се учинити да смо се сада знатно приближили Петровићевој „тајни рођења“,

Ево, и ја сада у овом разговору мирно износим објашњења, као да не знам да су ризична и условна, а јесу. Утешно је можда то што нису само моја, него су добрим делом ослоњена на туђа: на оно

Ово бих питање радо прескочио. Јер је на њега тешко одговорити. Најпре, не знам како бих одредио шта је то велики песник. Богдан Поповић је имао „мерило“ за то; ја га данас већ немам.

Нисам спреман да о свему томе дам своје мишљење. Знам одвећ мало да бих могао судити о тако општим стварима. Поменуо бих само две појединости које, можда, могу бити

А формирана је и нова студијска група за јужнословенску филологију. Не знам шта је у томе било спорно. А знам да су најгласнији били они којима су очи политидеолошки замагљене.

А формирана је и нова студијска група за јужнословенску филологију. Не знам шта је у томе било спорно. А знам да су најгласнији били они којима су очи политидеолошки замагљене. Њима у суштини и није стало до књижевности.

Мене је можда најдуже и највише привлачио Момчило Настасијевић. Зашто, тешко је рећи. Али, знам да се никад нисам толико радовао као оног дана кад сам добио из Љубљане одштампане његове сабране списе.

Сем тога, сваки нови зборник који у Институту изађе показује ми како знам и како треба још много радити. Ви ме упорно питате о ненаписаној историји или прегледу, а можда ће неко други пре мене

Међутим, вредних а истински епских песама на Косову и на локалноме говору нема, или бар ја не знам да су забележене.

обављам послове и лежем с неким чудним, притајеним осећањем да сам нешто пропустио, заборавио, сметнуо с ума, али не знам шта.

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

ЖИВКА: Па, зете, мени не треба класа, теби треба. ЧЕДА: Знам ја то, али како можете да нас шаљете госпођи Петровићки, кад неће жена ни да нас прими? ДАРА: Није била код куће.

ЧЕДА: Па ако су министри збуњени, шта имају ту министарке да се збуњују? ЖИВКА: Е, немој тако да кажеш. Знам, причала ми је госпа Ната, каже: криза, а мој муж министар, па ништа, миран, убио га бог, као да није криза, а ја,

Ја сам узео само кутију да направим аероплан, а цилиндер сам оставио. ЖИВКА: Па где си га оставио? РАКА: Не знам! ЖИВКА: 'Ајде, тражите га, тражите га, забога, мора се наћи! (Разиђу се сви по кући да траже цилиндер.

МОМАК (ласка му то): Па... разуме се!... Знао сам ја још пре три дана да ће ова влада пасти. ЧЕДА: Е? МОМАК: Ама, знам ја то иако не читам новине.

) Журите, молим вас, журите! XВИ ПРЕЂАШЊИ, без МОМКА ЖИВКА (Чеди, пошто је момак отишао): Ти знаш нешто? ЧЕДА: Не знам али... дабоме! Криза... цилиндер... ЖИВКА: И ти можеш још да чекаш; што не трчиш тамо? ЧЕДА: Куда?

ДАРА: Не знам! ЖИВКА: Зову га у Двор. ДАРА: Оца? А зашто га зову? ЖИВКА: Зашто? Е јеси права глупача! О боже, како се то ниједно

ДАРА: Мени је добар, а вама се и не мора допадати. Кад сам ја задовољна, шта ви имате ту? ЖИВКА: Па већ ти, знам ја тебе. Ко дирне њега, као да те је у око дирнуо. ДАРА: Па јесте!

Јавио сам му се. ЖИВКА: А он? ПЕРА: И он се мени јавио. ЖИВКА: А не знате зашто је отишао у Двор? ПЕРА: Како не знам: сви су наши позвани. ЖИВКА: И мислите да би се то могло још данас свршити? ПЕРА: Како још данас, још сад.

(Броји.) Један, два, три, четири, пет, шест, седам...Глас (броји у себи) кућа... брзо... новац с вечери. (Говори.) Знам, то ће тетка Савка да ми донесе...Цела истина... кревет! (Скупи два доња реда и почне покривати карте.

ЖИВКА: Тако... Донеси после подне... ДАРА: Па то је часком. ЖИВКА: Нек донесе после подне, јер... не знам какав ћу ауфпуц. Ако буде оно, онда ћу свилени ауфпуц, а ако не буде оно, онда ћу сатински... ето ти!...

ја, овај... ја сам дошао да вам јавим да сте постали министар. ПОПОВИЋ: Знам ја то, господине Перо. ПЕРА: Знам ја да ви то знате, ал' опет сам ја хтео први да вам јавим. ПОПОВИЋ: Хвала, хвала!

ја, овај... ја сам дошао да вам јавим да сте постали министар. ПОПОВИЋ: Знам ја то, господине Перо. ПЕРА: Знам ја да ви то знате, ал' опет сам ја хтео први да вам јавим. ПОПОВИЋ: Хвала, хвала!

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

] Зар ја не знам колико је то што ја то морам! И то ја ја! Ох!”80 Јунакиња тада, управо као чист рефлектор, преузима сабеседникову

И место да се клањам Месецу, тосканском, што у реци, расцветан као крин, блиста, знам да ћу, овог пролећа закашљати ружно и видим витак стас, преда мном, што се рони, верно и

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

— А си познавал некад потура Суљ-капетана? — Јесам. — Беше ли тој неки пут на нечаре? — Не знам, ага... — Не, не — збори право. Ако си ти Спаса Чемерикић од Призрен?... Тешко беше један пут и Суљ-капетан во Гора.

Колашинац спустио на земљу мањ којим је набијао обруч, па му се отворено окренуо: — Знам то, ага. Али немој да се љутиш. Отишла ти је зла ријеч да си крвник за нашу руку. Тежак ти је и збор и поглед.

— Не знам, ага, и не дирај ме, вјере ти! — Тако ми дина, као што сам Турчин, ти ћеш баш ту песму да испојеш! — Не могу...

Па га песма занесе као да је у Колашину и као да ту нема Турака: војводина нога, у не знам каквом опанку, стаде цару испод грла.

— подиже свој трубни глас чича Мојсил. — Али ето, не жалим њих. Чим је овде на Косову омркло, ја знам да смо сви за трошак Турчину. Но стар сам, деце немам више, унучади не. Ће остане пуста земља. А њу жалим.

Клекох крај њега, пољубих га у чело, покрих рупцем, па онако, ни сам не знам што и по којем закону, почех му изнад главе нешто чатити, све док ме старији син не трже и не назва будалом и човеком

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

И питао сам Бога, Треба л’ што да му дам, Јер имам блага многа, Броја му не знам сам... Негда је тако било, Друкчије него сад: И свет је био млађи, И ја сам био млад. 1888.

Чим ја почнем, ево ти га Да скочи у плам; Бацим перо, од свеће га Даље отерам. Ја хартији, лептир свећи. Знам, не пркоси, — Ал’ свој тако кратак живот У гроб уноси.

„Од куд ти таква жеља? Та зар те није срам?“ Није; јер од куд ниче То врло добро знам. Волô бих згрешит’ роду У каквој забуни, У тренутној слепоти, У краткој трабуни; Па кад бих очи протро И

»Стармали« 1889. ПОБРИ СТЕВАНУ КАЋАНСКОМ тужна и последња Чујем, вило, која си нам Побратимству кумовала; Знам зашто си тако бледа И што си се уздрхтала: Смрт је стигла недостига, Оковала неоковца, Оборила необорје, Покосила

— Смрт да кунем, смрт да псујем, Кад се с њоме измирујем? Ја те, побро, могу тражит’, Знам где ћу те скоро наћи, Ал’ ко ће ти празно место Да испуни, изјуначи?

Ој, Милошу, Стар-Новаче, Имате л’ унука?... Ал’ ја не знам што ми данас Тако дршће рука... В Хватајући што утећи неће Свȍм брзином и заносом слепим, Утећ’ ће нам што се

Седи, седи — прошлост гледи, Разговара тугу нему, Па полако — не знам како — Он се нађе у Витлему, Где се мајка бежећ’ скрива, Мајка што ће родит’ спаса...

МАЛО ПРОСЈАЧЕ (Уз слику) Ох, шта ли си ти још крива, Ти невино чедо мило? Да је мајка твоја жива, Знам да не би тако било. Да је óца у животу Не би дао — вера ту је — Да му ћерка овом свету Милостивом досађује.

А ти просиш кору хлеба — Хоће л’ ти је когод дати? А знам, има многих, многих Што су били отац, мати. Умрла су деца њина: Ојади их жалост веља; Њима ј’ тешко, теби теже

Београд 9. априла 1891. »Јавор« 1891. ПОЗДРАВ НИКОЛИ ТЕСЛИ при доласку му у Београд 1893. Не знам шта је, је л’ суштина Ил’ то чини само мисô — Чим смо чули: долазиш нам, Одмах си нас електрисô.

»Невен« 1890. ИИ БАБА ЈУЛИ-ПОСКУРАЧИ (кад мишљах да ћу умрети) Баба Јуло, нећу свећу, Знам ја куд је пут; Ето видиш: нисам збуњен, Па ни забринут. С овим рупцем отари ми Хладан с чела зној.

Жалим што ме неће спалит’!... „Ју, Господе мој!“ Ал’ нећу се повампирит’, Ништа се не бој. Знам да нећеш заборавит’ Један оченаш.

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

— „Забаву? Ха, ха, ха! — То ће бити унтерхалтунг? Хи, хи хи!“ — Ја знам, моја високопочитајема госпоже, да би пет пути више прену.

На овакав разговор шта знам друго радити, него смејати се, а смејати се без вас, било би од мене грубијанство; морам и вас, као што ви зовете,

да ли накаламљени Ружичића карактер свом тежењу одговара, не знам; то знам да не би позориште ово без дјејства остало кад би могућно било првобитну му ролу задржати.

да ли накаламљени Ружичића карактер свом тежењу одговара, не знам; то знам да не би позориште ово без дјејства остало кад би могућно било првобитну му ролу задржати.

(Дува у прсте.) Не знам, не знам како ћу те воспитати: француски не знаш, не знаш правити компламенте, а колика си; сад те морам од азбуке

(Дува у прсте.) Не знам, не знам како ћу те воспитати: француски не знаш, не знаш правити компламенте, а колика си; сад те морам од азбуке репарирати.

ЕВИЦА: О, мајко, сад је доцкан. ФЕМА: Ја знам, ал’ ко би смео споменути док ти је отац био жив? Он друго није знао него да тече, да седи код куће, као баба, не

Знаш ли ти да могу таки на пединтере повикати да те чак на сокак истерају? ВАСИЛИЈЕ: Ја не знам шта ви говорите, мајсторице. ФЕМА: Рифтик, рифтик, он неку мајсторицу тражи. ВАСИЛИЈЕ: Шта је то?

Зар се тако од ноблеса иде! Ниси ни у руку пољубио. ЈОВАН: Шта вас знам ја, кад кажете да вам је зло. ФЕМА: Макар да издишем, угурсузе, опет се ноблес у руку љуби. (Пружи му). На!

АНЧА: Један штехер. ФЕМА: Проклети француски језик, тако ми је забунио главу да сад управо не знам шта је то штекер. АНЧА: Од бели костију, што се гледи кроз њега.

ЕВИЦА: Ах, ујо, она канда није при свести, гледајте шта је урадила с кућом. МИТАР: Ја видим промену, али не знам зашто; та ни шест недеља нема откад ти је отац умро. ЕВИЦА: Она оће да је код ње све као код највеће господе.

ЕВИЦА: Мој Василије није такав. МИТАР: Ја знам, али ни он не може из реда изилазити. Видиш, кад би ти метнула златну капу, сви би зинули на тебе као на чавку.

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

Већ беше све то некад ко зна кад у неком сну ил некој чудној речи. Ја после сна тог не знам куда сад. Ти, сну мој, моје тамно подне, сен зар сведок предела нестварних ја за свет од топле глине умешен!

Ту врста тла проговори са гране Заведена од сунца у непојамне дане, Када знам шта ми окружава вид, Ал не знам сунце што га испуњава На уласку у земљу која спава Сањајући труле лобање и зид.

Ту врста тла проговори са гране Заведена од сунца у непојамне дане, Када знам шта ми окружава вид, Ал не знам сунце што га испуњава На уласку у земљу која спава Сањајући труле лобање и зид. Празно је дубље.

имена да живе са мном поклањам им врт Приближавам их својим навикама и потребама Користим се њиховим заборавом В Ја знам твој корен Али из којег зрна сенка твоја ниче Биљна лепото дуго невидљива у семенци удаљена Нашла си под земљом моју

О ватро тамна иза себе, ко први да љубим тако љубим, не могу да се сетим. Зар знам што сам знао зар знам што ћу знати: скелет усамљени изгубљено име дивно усклађене с празнином што памти јаловост цвета

О ватро тамна иза себе, ко први да љубим тако љубим, не могу да се сетим. Зар знам што сам знао зар знам што ћу знати: скелет усамљени изгубљено име дивно усклађене с празнином што памти јаловост цвета и јаловост зиме.

сунце колико је сати Питам јој обале куда ме то воде Питам њене птице како да се вратим Питао бих реку али река оде. Знам је мада ме тада није било. Видех неизрециве силаске светлости у њене воде и у моје кости.

Краков, Станислав - КРИЛА

— ... — По сваку цену... да... да... мора се одржати... — ... — ... да, знам да се гине... рат је, брате... али до последњег човека морате... ало, ало...

Петровић, Растко - АФРИКА

Сад бар знам ради кога долази она да слуша када се увече води разговор са Робертом. Уосталом, ружна је. Журио сам се да завршим

И смејем се у себи, праштајући се одмах за спавање, што знам колико би тужан био мој одлазак под комарник да овај позив нисам извојевао.

„О ја немам илузија, знам колико је црнац бедан, покварен, и нижи створ, и ја га презирем исто колико и други бели; само што ја знам колико су и

илузија, знам колико је црнац бедан, покварен, и нижи створ, и ја га презирем исто колико и други бели; само што ја знам колико су и бели исти гад и поквареност.

Кад ага ударим он види да то није да бих га понизио, већ да га заболи; а ја знам место где га најјаче заболи. После, кажем вам, ја с црним говорим његовим наречјем, тако да белцу испред носа однесем

О, црнци ме се грдно боје; од мене тешко шта могу сакрити. Бели ме се боје такође и још много више: ја знам све њихове тајне.

раније много више злостављао, или је овај малишан био по природи ненормалан, или је то било заједно, не знам. Н. ми је у сваком случају био још антипатичнији због тог дерана, а истовремено, једино што сам човечанскога видео у

На пола пута сустижу нас и придружују нам се неки црнци за које прво не знам ко су. То су они што су се, побегавши од нас, враћали кућама у сасвим другом правцу, али се одједном уплашили од казне

Под нама се указује један врт сав у цвећу. То је Банфора. Мило ми је што знам да је њу засновао Вуије, подигавши ту прву колибу.

Враћање је весело и утолико пријатније што ја већ знам шта треба рећи колонијалним белцима. Не: „Овде је дивно, ја вам завидим, и моја би сва жеља била да сам на вашем

У сну сам се сетио да сам главу приклонио на груди и да су ми доњи део потиљка и врат тако изложени сунцу. Ја не знам уколико екваторски зраци уистину убијају; причали су ми да је било људи који су умирали од сунчанице добијене и

Он је стар, аскетски мршав, висок необично, са дугом јарећом брадицом. Био је коњушар код не знам ког црначког краља; никад никога иначе није служио.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

РАДАК: Сиромах! ’Ма рашта дође ту? И ко си ти? ИСАК (слеже рамени): Ја не знам. РАДАК: А откуда си? ИСАК (узима шљунак један, па га баца у провалу): Откуда дође? Куд оде овај кâм?

ИСАК: Па да, мрак!... Та то је живот мој! У мраку мрак!... И никад, никад дан! Рођен сам, видим!... Умрећу, знам!... Тхе!... (Један повећи камен, који је готов да се одрони, гурне у дубину, из дубине се чује хука.

И он, сиромах, нешто говори, Ал’ бог ће знати шта. ВУК: Не знам ни ја. И пре бих, веруј, знао, Станоје, Шта зборе чавке, мачке, мишеви, Нег’ овај овде што је од глади, Можда,

Поред онога бора минуше, А мало даље модре висове Колути плави дима шарају; То је колиба... О, хо! Знам ти сад Јазбину мрачну, вуче грабљиви! Па ту си хтео да је сакријеш Очима бистрим будне маћехе?

ЈАЊА: Ал’ је утопљен!... Сасвим зароњен! Од њег’ ни ђаво нема помоћи! РАДАК: Кô да вас не знам ја! Ту чивитарску, каишарску крв!

„Па ето, вид’те!... Нема чамца! А ја бих драге воље возио!...“ Е, хе, та знам те ја! ЈАЊА (у себи): Ко му је, опет, то потказао?

(Ћерим са Станом одлази.) СУЛЕЈМАН (сам): Ја не знам шта је то? Ту ћерку њену нисам видео, Додирнô нисам руком властитом Ниједан прамен косе њезине; Ни дах ми није

ЋЕРИМ: Дође ли Колебан? ХАСАН: Није, ефенди! ЋЕРИМ: Ако га неђе раја није премлатила... Ја не знам, честити муселиме, како си га могао сама и опремити?... ХАСАН: Слушај, Ћериме!

ИСАК (говори на уво Вуку и Радаку): Тај што се мршти, Ћерим је, Раде, Погана зверка!... О, знам их ја! Та зар сам мало од њих трпео?... А онај онде што је са чалмом Збрчкано чело скрио лукаво, То је Салија!...

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

— Не знам, нисам, чини ми се. — То, видите, није добро; наште срце не ваља се трускати у колима; може вам се смучити.

Сад нема таквих попова... — Говорећи ово, једнако је оправљао кола. Упитам га одакле је. — Не знам одакле сам; заборавио сам већ откад сам на граници — одговори ми он — а скоро ћу заборавити и како ми је име.

У мој се дом набуташе (нагураше) петшест, ни саг не знам како. Баба ми стаде да запева и јала (полети) да закута (завије, заклони) два ми унучета, а они силдисаше проклетници

Оно истина, ја се не разумем у војничким стварима, али ја не знам зашто Турци не би смели заузети ону косу, и што то не би било по њих добро, кад с оне косе могу владати долином и

Ја се не разумем у војничким стварима, али оно су на коси топови — турски или наши? — ја то не знам. Комаров прво погледа голим оком, после узе доглед и дуго је расматрао.

Место храброст у срце, ракија улива помућеност у главу и мрак у очи. Не знам како је стајало са г. Караџићевим срцем, али ноге су се поводиле. Поред њега је као сенка ишао његов млади нећак.

Упитам га да ли зна где је капетан Сировацки. — Хије овде и не знам где је, одговори ми он. — А да није горе y оној шуми? Ја покажем руком на шуматовачку косу што се пружала изнад шанца.

Стога пуковник Коста Протић, командант алексиначких положаја, хтеде да ме пошље у Шуматовац да ја, који тако исто нити знам где је ни шта је мина, кажем како је ваља упалити.

— Где вам је војска? — Батерије су на логоришту, а пешадија не знам где је... — Шта, шта, шта велите ви!? Ви командант смете пећи да не знате где су вам трупе!

До мога поласка коњаници се још нису били вратили из Шиљеговца. И тако, ја фактички сад не знам где, је моја пешадија, али г. ђенерал види да то није моја кривица.

Нека једу људи, а? — упита ме Комаров. — Не знам, ваше високоблагородије, ја це бојим да ће та ваша дозвола изазвати свађу и мржњу међу војницима и овдашњим

Људи су доста пострадали и од Турака, па сад да их почну пљачкати још и наши војници. Ја знам наше сељаке, они не могу гледати мирно да им војници на очи убијају њину стоку.

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

“ Ој, не знам је тешит’, Срце ми је стена; Лепше ли је теши Другарица њена. То румено чедо, Мелем наших рана, То пролеће живо

Реци твојој друзи — Ох, не реци, ћути, — Не знам ни сам шта је, Што ми душу мути. Ај, румено чедо, Пролеће и цвеће, Ја знам ону песму: „Ој, пелен-пеленче!

Ај, румено чедо, Пролеће и цвеће, Ја знам ону песму: „Ој, пелен-пеленче!“ Сестро моја, селе, Одлани ми тугу, Ој, загрли, сестро, Своју верну другу, Па

тебе имам боље, Имам лепше и чистије, Мирисније, руменије, Провидније и светлије, Имам слађе и нежније, Што им не знам име дати, Нит их могу песмом звати, Што ће ноћи, У самоћи Да их душа души прати, — Те с’ не даду испевати.

Славуј пева, Не знам гди, — Овде срце, Овде ти! ХЛИИИ Душо моја, шта сам снио, Чудновати сан; На Косову ја сам био Баш на Видов-дан.

ЛИВ „Знаш ли, драги, онај санак, Што се зими расцветао? Знаш ли, драги, онај данак, Што је дивно мирисао?“ Не знам, драга, онај санак, Сећати се немам кад, Не знам, јане, онај данак, Само љубит’ знам ја сад.

Знаш ли, драги, онај данак, Што је дивно мирисао?“ Не знам, драга, онај санак, Сећати се немам кад, Не знам, јане, онај данак, Само љубит’ знам ја сад.

“ Не знам, драга, онај санак, Сећати се немам кад, Не знам, јане, онај данак, Само љубит’ знам ја сад. ЛВ Село је сунце јарко, А ноћ се спушта тијо, Ох, благо оном, ко се Уз драго своје свио.

Мала соба, кâ сред гроба, Ја у соби сам, А како је самовати То још добро знам. Самовати, боловати, Јадовати... ој! Ал’ си страшан, ал’ си добар, Чудни Боже мој!

ЛXИX Шалај, луче, Не од јуче, Већ луче од лане, Бог и вера — Срце ј’ мера — Ја ти не знам мане! Нит’ се срдиш Кад те карам, Нити кад те љубим; Ћеф ми дође — Напијем се, Па пред тобом дубим.

Срце ми је лисно дрво, А песме га цветом ресе; Један поглед, један осмеј Увек који цветак стресе. Ја и не знам шта је било У тренутку том — Тек осетим да је нешто Лакше срцу мом.

“ А ви мени српском речи, Љуба: „Друже!“ Деца: „Бабо!“ А ја руком, не знам зашто, Морах стиснут’ чело слабо. „Немојте ме топом цпеће, Ја се бојим тог куршума!

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Ја се већ и не сећам више у колико сам све борби досад учествовао. Али знам једно: лакше подносим борбу у првом стрељачком строју, него ово подмукло прилажење. Тамо је подстрек у мојим рукама.

Тамо је подстрек у мојим рукама. Знам од кога треба да се чувам. А овако... Све зависи од случаја. Ја не знам куда смо ишли, и како изгледа та планина.

Тамо је подстрек у мојим рукама. Знам од кога треба да се чувам. А овако... Све зависи од случаја. Ја не знам куда смо ишли, и како изгледа та планина. Али је нешто високо и напорно.

— Он се обрати Мишићу. — И кад ме ти малопре запита како изгледа Кајмакчалан, откуда сам могао да знам. Високо до неба! Око поноћи зачу се брза пушчана паљба. То је, људи, врило. Никад краја...

— Пробају вам глас — вели Мишић. — Знам ја ту њихову тактику. — Не потраја ни десет минута, док се од стране њихових ровова зачу неко шушкање, ломатање...

Било нам је неразумљиво зашто су онда Бугари напустили батерију, и одступили за једно шездесет метара... Не знам. — Сигурно је у мраку налетела на њих нека наша група војника, па су они измакли — додаје Светислав. — Могуће.

— Чуо сам... То је нека отровна змија. — Врло опасна. А знаш ли како је хватају? — Не знам — вели онај. — Она живи у топлим пределима. Кад упече сунце, измигољи се на стену и сунча се.

“ „Разумем ја све то. Знам — знам... Али с чиме? Без артиљерије немогућно је нападати на жичане препреке. А после, знајте, упамтите, разумејте,

“ „Разумем ја све то. Знам — знам... Али с чиме? Без артиљерије немогућно је нападати на жичане препреке. А после, знајте, упамтите, разумејте, ја немам

— запитао сам га. — Не знате?... Нисте ли чули за причу зашто смо отерани на Крф? Рекох му да знам. Испричах му неколико појединости.

Војницима то нисам смео да говорим. Сваке сигурности ради, овога сам задржао поред себе. Шта му га знам!... Може да се излане. Али о томе је требало известити и Бојовића.

Бугари падају, али још увек куљају, дерући се из свег гласа. Чујем повике иза мојих леђа, те сад не знам да ли то Вичу наши или Бугари. Уклештен сам. Војници се придигли, зверајући, на коју страну да отворе паљбу.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Или како мимоићи оне „играчке ума“ Вукашина Радишића, онај Приказ плеткашу из године 1839: Откако те, брате, знам, тво:риш једнако дела добра Ја; злочинства никад не пре:чињаваш ником; мирни о Стају; од тебе сви људи; бе:генише те

Да и ја, удаљен, Не будем придављен Каменом незнања Отечества стања, Већ да знам, мирујем, Певам и ликујем. Тако је, брижан, певао Паун Јанковић: знао је које му је Отечество.

меломанији страсној и дуготрајној; чак је и Лукијан Мушицки, године 1817, уздахнуо, сасвим у духу свога доба: „Еј, да знам у гитару ударати!“ А у вези са горњим, веома је битно додати и следеће.

Довребам се, пронре око, — шта да ти сад кажем? Како л' да ти, што неможно, словами излажем! Седи сама — не знам, вила, рода ма вишега —, Млада, взрачна, к'о Даница, накрај злачног брега; Одежд' б'јела распуштена немарно по

Не знам откуд, пронре Молва (за њу нема чавла!), Не излети, а већ изда небогога Павла: Дјевојке се договоре (а шта нису кадре!

У Тријесту вјековати, шта би драже било Развје Драго, ког' се име диком преузвило? Вејрујете ми — ја знам да су вами гнусне лажи —, Врсника вам међу Србљи дангуби ко тражи.

Пјесне моје читају се; онај оно каже, Намрштени знам да веле: „Не лукавнуј, враже!“ Има који горе мисле, и готове зубе, Но тим чине да ми други пјесне већма љубе.

Дјетенце младо Знам да све радо Мало што прима, Тиме да има Игрицу. Птичар ја нисам Дјеци да бих сам Ловом у пољу Добио коју Птичицу.

Врт ја не градим, Цв'јеће не садим, Нит' је пролећа, Да им дам цв'јећа Китицу. Ха! Знам сад, што ћу: Писати хоћу Дјеци малену Л'јепу, шарену Књижицу. 1810.

Зато скорим смрт ја желит, звати, Прека да ме смакне што скорије; Знам да љубве жртву оплакати, Ожалит и неће оно чије: Сама ни пак возљубљена моја.

Доћи ће, мислиш? — „Не Знам те”, рећи ће. — Редак у Невољи пријатељ. — Веруј у Творца, и Добродетељ љуби; она је верни ти Свуд содруг у

До сто рифи блонде (не питам шта кошта!) И толико свиле, знам, биће ми доста; Ципела, шешира, цвећа сваке феле, И за тоалету неке багателе, Воде од колоње, само да је фина,

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

Не преваристе ме, не, знам вас ја! А и да не знам — би л’ прикрит могли Суморно чело моје судбине, Врхова својих чемер камени, Угасит гранит

Не преваристе ме, не, знам вас ја! А и да не знам — би л’ прикрит могли Суморно чело моје судбине, Врхова својих чемер камени, Угасит гранит тврдих граница Државе

те на те важдан ишчекује? ЈЕЛИСАВЕТА: Ишчекује ме? Ал’ нека, иди, мож’ и чекати! Гондола на ме знам да не чека, Нит’ море прска сјајном радошћу С весала бритких бисер сићани, Да ме на груд’ма свију милина Кроз тиху

Ил’ мислиш не знам ја — и не зна род Шта нам та змија твоје љубави У отрованим спрема грудима? Мислиш да нисмо чули шта ће таст?...

МИРА: А сад? Зар не знаш више љубити? СТАНИША: Ја не знам — Не знам ни како ми је, Откад ме она змија уједе, Чисто ми срце поста дивије.

МИРА: А сад? Зар не знаш више љубити? СТАНИША: Ја не знам — Не знам ни како ми је, Откад ме она змија уједе, Чисто ми срце поста дивије.

БОШКО: Хај, да нам оца знаш!... РАДОШ: Можда и знам.... БОГДАН: Орловића знаш ли? РАДОШ: Слушâ сам за сердара Радоша, што су га са невјерства прогонили...

а погинем ли — Сводова влажних мрачни путови На млетачку те земљу изводе. ЈЕЛИСАВЕТА: Знам — То су гробови, Ти двора твога мрачни сводови Студеног гнезда, гада мемлиног Што се из мрака рађа земљиног.

(Смејући се пипа му доламу.) Баш прави пурпур!... Где си купио? ...А скуп је, знам? КАП. ЂУРАШКО: Скуп — У злато да се Ловћен претвори, Вредности ове ни половину Металом својим не би платио...

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

ПРЕД СУДОМ 50 ЈАЈЦЕ 70 РЕЧНИК 72 ИЗАБРАНА ДЕЛА МОЛИТВА Несрећан си, Народе мој, биједна си, Отаџбино моја! Знам ја и осјећам невоље твоје и црни чемер што ти је стегао душу твоју.

Рељу нешто жигну кроз срце. Он само махну главом и пође, шапћући, пун слутње: — Ово се спрема мећава. Знам ја Змијање, знам ја ћуд нашије' планина и ове наше зле'уде, врлетне земље: све то потајно и подмукло режи!

Он само махну главом и пође, шапћући, пун слутње: — Ово се спрема мећава. Знам ја Змијање, знам ја ћуд нашије' планина и ове наше зле'уде, врлетне земље: све то потајно и подмукло режи!

Ја велим: пошљедњи пут. Није пошљедњи, није! Столе мој, крви моја, тражићемо ми своју прâву. Ић'емо ми у Беч. Знам ја ђе су царска врата... — То ти стари можеш одма' тражити, док ти унук одрасте, а сад устај! — Баш се мора ићи?

— упита ме котлар Мићан и сагну се да сјарне ватру. — Још мало, па ће прокапати! — Зар не знаш збиља? — Не знам. Какав зулум? Кад? — Ето га, нек ти приповједи. — Само што није прокапало!

Е, 'ајдеде, кад сте навалили. Онако од истине, што је за дружине. То вам је било некако прве ли, друге ли — не знам сад право — неђеље... Биће баш прве неђеље иза укопације. Крајишници се враћају... бјеже од Бање Луке.

Добро то, вели, знаш, шта би ти, каже, говорио!“ — „Знам, ама како ћемо?“ — „Лијепо“, вели. — „Оно неке године, кад сам...“ Ама, наточи ми, Мићане, једну, пост' јој њезин!

Мријети, људи, ваља, а душа излази на тијесна врата: мало сам се и бојô. А како се не би' и бојô кад 'вамо знам какви су Мајданци... Шјутрадан устадо' рано. Истом зора почела бијељети. Помоли' се Богу, па се онда обуко'.

Не видиш, болан! — Свеједно, брате! Донио ти миљун свијећа, а не донио ни једне — не знам ти ја овије' лумера. Гурнем ово у пинту, па ако стоји, добро и јест; а ако се врти, нек се врти. Шта ћу му ја?

Гурнем ово у пинту, па ако стоји, добро и јест; а ако се врти, нек се врти. Шта ћу му ја? Ништа му ја не знам, да простите, кô нека ствар кантару. — Да нијеси ти, Симеуне, почем вјешт овим швапским лумерами?

На ли-де, Мићане, једну чашу, па додај 'вамо. Ја ћу њу градијерати. Док окусим, знам колико је гради. Мићан му додаде пуну чашу. — Знаш што је, Мићане, ако још само кап... Знаш што је кап?

— Десет и пô! Управ под мјеру. Толико ти је. Ако ми почем не вјерујеш, ено ти Бање Луке и царске мјере... Свачем ја знам верак. Нит ми требају какве справе, ни каурске лумере. Шта ће ми тај гад?

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

(1910) МЛАДОСТ Ја знам само хоћу, а не знам шта хоћу, Стотину бих ствари у један мах хтео, Бежао бих у свет, тражио самоћу И, кад бих

(1910) МЛАДОСТ Ја знам само хоћу, а не знам шта хоћу, Стотину бих ствари у један мах хтео, Бежао бих у свет, тражио самоћу И, кад бих могао, на небо се пео;

Две скамењене сузе то су биле. ВИИ Снови су моји теби вредност дали, Но не кајем се што се тако збило: Знам да се свесно лажи гнездо вило, Снови су били, али снови сласти.

Изван душе своје ти се срећи надаш; Садашње не појмиш, а због прошлог страдаш. Ја, довољан себи, не знам песму јада.

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

Има људи који воле туђе пиле, има их који воле туђу жену, а ја волим туђа писма. У мојим је рукама, гледам га, а не знам шта у њему пише. Не можеш да издржиш, па то ти је.

Ето, дошло од јутрос пуно писама: из министарства, из округа, из општине. Кад, једно писмо мирише. Знам, писма из министарства не миришу; не миришу ни она из округа, а она из сеоских општина... можеш мислити већ!...

„Госпођици Марици Пантићевој”. Охо, рекох, ту смо! Отворим га, по Миришем, кад... замириса Ђока. Ето ти! АНЂА: Ја не знам, бога ми, шта ради ова држава! Зар није боље да девојке уче читати и писати тек кад се удаду.

Зар није боље да девојке уче читати и писати тек кад се удаду. ЈЕРОТИЈЕ: Па и онда не знам шта ће им. Да читају ваљда из „Кувара” како се праве пуслице и мушкацоне.

Поверљиво? ВИЋА: Врло поверљиво. ЈЕРОТИЈЕ: Анђо, склони се ти! Знаш, поверљиве ствари нису за жене. АНЂА: Знам, де, разумем ја то! (Полази.) ЈЕРОТИЈЕ: А је л' понесе оно писмо? (Спази га у њеној руци.

Нека не чека да ја... АНЂА (оде). ИИИ ЈЕРОТИЈЕ, ВИЋА ЈЕРОТИЈЕ: Шифра, а? Је л' нешто важно? ВИЋА: Не знам! ЈЕРОТИЈЕ: Јеси разрешио? ВИЋА: Јесам. ЈЕРОТИЈЕ: Па шта је? ВИЋА: Не знам! ЈЕРОТИЈЕ: Ама, како не знаш?

Је л' нешто важно? ВИЋА: Не знам! ЈЕРОТИЈЕ: Јеси разрешио? ВИЋА: Јесам. ЈЕРОТИЈЕ: Па шта је? ВИЋА: Не знам! ЈЕРОТИЈЕ: Ама, како не знаш? ВИЋА: Ето, па читајте сами! (Даје му телеграм.) ЈЕРОТИЈЕ (чита и изненађује се.

Загледа депешу са свих страна, погледа Вићу, па опет покушава да чита): Па добро, шта је ово? ВИЋА: Не знам. ЈЕРОТИЈЕ (чита гласно): „Плава риба” — јест „плава риба”. Будибокснама! (Чита опет.) „Плава риба, кљукана династија”.

” (Престаје.) Будибокснама, шта је ово? ВИЋА: Не знам, не разумем. Знојио сам се пô сата док сам разрешио. ЈЕРОТИЈЕ (шета замишљено).

(Чита опет у себи.) Не знам! (Мисли се.) А да ипак не значи нешто, само врло завијено речено, а? И то можда врло важно? ВИЋА: И ја бих рекао.

? МАРИЦА: Какав је да је, ја га волим, па то ти је! АНЂА: Па знам, кћери, ал' не иде то тако! МАРИЦА: Иде, бога ми!

АНЂА: То није истина. А и да је истина, опет је то друго. МАРИЦА: Не знам по чему? АНЂА: Па по томе што је срамота да девојка изађе из куће, а таван је у кући. МАРИЦА: Е, то ти вреди!

Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ

Не чује се тица, баш никаква гласа, До вечите хуке безбожних таласа... Не знам даље стазе, не знам даљег пута, У ’вакој се гори најлакше залута. [. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Не чује се тица, баш никаква гласа, До вечите хуке безбожних таласа... Не знам даље стазе, не знам даљег пута, У ’вакој се гори најлакше залута. [. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Својом крвљу што сам писô, Мојим ножем да пресечем Од помисли прву мисô: Да се клањам немој слици, Коју не знам нити чујем, И у њојзи, варалици, Христа бога да поштујем!

Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ

Врелини овој бризгај о бризгај, врела. То иза сна, знам, златан прах остане по њој. И у пољупцу презреле брескве сласт. Зри љубав. Подне.

Ни зрна винограда теби за лек. Туђе испиле усне твоје вино. За гутљај по локва блуда. Прости за блуд. Знам, на истини је ово, и плеле би се у венац душе. Ал’ гњилу моју, ево, расточила пут.

о мируј, мируј. Шапата неспокоју овом, вапаја не. ИИИ Знам, по стрелицом је таме, те и у камену раздани. И замукнув ли, зраком то незнани заведри дан.

ИИИ Знам, по стрелицом је таме, те и у камену раздани. И замукнув ли, зраком то незнани заведри дан. ИВ И знам, Велико, муком једно, ту куца срце. Увору где извирало, клици утаман биљка, тврдом незнања зрну, где се знало.

Увору где извирало, клици утаман биљка, тврдом незнања зрну, где се знало. В И знам, Велико, тамом једно, рођају заходи сунце. И устав ли где игда пало, смирај у рођају то нађе свој мир.

6 И знам, и леди ме знање — штуро је ово, стопа у стопу ткање. И јалов пламен, саму кад не спржи срж; — јадован мраз,

А дýге свеудиљ неке небо и земљу спаја и спаја лук. ХРАМ 1 Потоње, знам, расточиће земља ове кости, дубинама да запоје храм.

4 То задњу премашити је мету у бездан себе ко крену; то силе је у цвету мрклу разбудити стену. Потоње, знам, расточиће земља ове кости, дубинама да запоје храм.

3 Не мене, не мене, брата то у незнању мог муклије тим потаја ова мучи. 4 И знам, и знам, срце где куца, од злата или тучи, немо у њему распиње се Бог.

3 Не мене, не мене, брата то у незнању мог муклије тим потаја ова мучи. 4 И знам, и знам, срце где куца, од злата или тучи, немо у њему распиње се Бог.

4 И кроз голет ме, у маху, дах заструји априла. У самоћи то не остадох сам: тајно је кроз потаје моје, знам, нога њена била. 5 И неспокоји у покој сви оживе. Са бездан са извора потеку воде свете.

ЂУРЂЕВА ПЕСМА (І) Нећете ме? О, да је по вољи само грешних нас, ни себе самог, грађани, не бих ја! Знам од којих сам, и ко, и колико могу, и шта, усхтеднете ли ви, и Бог!

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Баба, кад он почне тако да упињући се диже, вуче, заустављала би га и не давала му. — Нека, нека, чедо! Знам ја да има. Немој да се претргнеш. Знам ја. Само ти да си нам жив...

— Нека, нека, чедо! Знам ја да има. Немој да се претргнеш. Знам ја. Само ти да си нам жив... И једнако чисто као умиљавајући му се, остављала би га. Одлазила би натраг кући.

— Знаш Арибегову воденицу, чивлук? Она се трже и чисто уплашено упита: — Знам, па? — Наш је! Она посрну. Папуча јој одлете с ногу.

Баба, притворно, чинећи се ожалошћена, одговори: — Не знам, синко. Видим: дошла и седи код куће. Мати још ништа не говори а ч̓а Марко само бежи, хукће. Шта ћеш, судбина таква!

[Ипак изиђе. Чује издалека песму:] Зар ти не знаш шта је миловање, Миловање, слатко уздисање? — Уздисање знам, али не миловање. И никад га нећу да знам, да осетим, никад. Стар сам...

— Уздисање знам, али не миловање. И никад га нећу да знам, да осетим, никад. Стар сам... И заиста, тада се осети толико стар, сув, болан, испечен од бола, да нехотице грчевито

— Како: од памети? — Од велике памети. — Па зар само луди су здрави? — Не знам. Само и ти знаш: она воћка што рано сазре, рано опада.

! Гледарица је једнако, мучаљиво нагнута над зделом воде у којој се црнио тај »обајани« камен, одговарала: — Не знам. — Него... Истина је. Рано је. — И као не могући да издржи, поче чисто као сама себи да се тужи: — Истина је.

И нећу да чујем да ми се спомене, а камоли да ми још ко дође и пита ме за то. — Не знам ја, синко, ништа! — муцала је и дрхтала. — Сад знаш и иди!

Ћипико, Иво - Пауци

Пуна кућа нејачади... али, фала богу, имате се од чега наплатити, одговори Војкан умиљато. — Знам да могу, али мени те жао!

Напоји их ракијом. Па их поведе кроз чаршију, тобоже у шетњу. —Ево, — љутито вели, — ја ћу купити ваше дијелове; знам да бацам новац на пут, — и устави се, таман као да га просипам по овоме путу, по којему идемо...

— Да још једном дођемо, остаде сва земља за вас! — Тако је по тарифи, по закону! — слеже биљежник раменима. — Знам ја, част вама! ... Баш то је зло што је по закону! Свугдје веле: по закону. А закон нас, ево, гули добога ! ...

— и обујми је око паса. —Де, ти! —Видиш, ја гдјекад сам о свачему мислим... па ми чисто памет стане. Не знам ради чега брани нам закон и поп оно што нам је најмилије?

а погоди—де, рече зашто сам у кућу ушла? —Ушла онако ... —Погоди! —Што знам ја зе женске послове... —Чула сам, — вели Маша развлачећи — гдје дијете плаче, па нијесам могла жељи одољети да га не

Би ли, Божице? — А што ћу ја? ... Ево мене, а ево ње, па нека каже зашто побјеже. Ја чисто не знам. А метнимо да је и било што међу нама, а гдје тога нема међу женом и човјеком?... Па жао ми је ....

Стриц јој Петар вели: — Чисто да сам знао што сад знам, бива што свијет говори, — али свијету није сваку ни вјеровати, — не бих био однио им поруку Радивојеву.. .

Ха, ха! — А може бити да се отац свети сину, — уозбиљивши се, вели Павле. —Чуј и ову! — зачуди се Петар. —Знам ја за њу, — насмија се они времешни човјек. — На твојој сам, Павле! —Па кад знаш, причај да те слушам! —жури Павао.

Пунећи торбу, стара га свјетује, а отац Илија само пуши и слуша ... — Пусти крају, мајко... не брини се... Знам ја шта је град... био сам два мјесеца солдат.. . —Не мари, сине, мајчин савјет није нигда на одмет...

Бискуп проповједа и свјетује, и најпослије вели: — Зафалан сам вам од срца, пољубљени кршћани, јер знам да су и ваше молитве помогле код свемогућега бога те издравих од тешке болести; па особито ми је мило што сам ухватио

А да бих и хтјео да пустим, не могу, дао сам у руке адвоката. —Што? Та неће, среће ти, адвокат ради тога доћи? —Не знам... видјећеш, — и насмија се, па пожури да први у суд уђе. На расправу дошао одвјетник из града.

—Чекај, човјече, — одговори одвјетник платиће... —Знам ја њега, с првом чашом вина заборавиће... Чините ви, нећете се преварити!

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Упита ме и за нашег игумана Макарија. Одговорих да је игуман тешко болестан. Макарије Само ја знам да је Доротеј стигао овамо да ме излечи.

врати пламичак вере, мала светла тачкица што шета зеницом обзнањујући да се у души поново разгорела ватра животодајна. Знам да си ти у тој светлости, семе твоје против безнађа, против греха.

Глава ми је ћошкаста, коса тршава и чекињаста. Руке су ми две квргаве мотке с млитвим месом и смежураном кожом. Не знам какав би изглед Прохор тражио за писмена човека, знам толико да овај просто не би смео да изгледа као ја.

Не знам какав би изглед Прохор тражио за писмена човека, знам толико да овај просто не би смео да изгледа као ја. Говорио је да сам копиљан (што је било тачно) и да су ме нашли

Макарије Ово не слути на добро. Познајем Лауша и знам колико нас скупо може коштати то што Доротеј није отишао код њега.

Зар неко ко је на самрти може да се попне, на оваквој жези, у Лаушеву кулу? „Где је тај видар“, питао је Лауш. „Знам, отишао је да лечи меропашку гамад, док се један витез распада од ране коју је задобио у боју са непријатељем.

Рекао сам му да буде опрезан са Лаушем. Јелена Не знам зашто ми се чинило да би тај калуђер−видар морао бити висок сув старац дуге беле браде, повијеног носа и продорног

Старац и грбо су кликтали као какве успаљене женетине. Не знам шта им је било толико смешно. Димитрије је скакутао и крештао својим пискавим гласом.

А у ствари знам ја то што он хоће. Нисам ни ја излапео. Нећу ја допустити мангупима да ме тоциљају. Он то сад у вези са оном мојом

Следим ли те? Питам те да ли и поред тога моје речи допиру до твога слуха? Има ли наде за мене? Питам те, јер не знам како да заволим оне који ме презиру, како да се претварам пред тобом у недужно јагње, кад ме ти прозиреш до дна сржи?

Чим би негде намирисао неку невољу, створио би се одмах онде и нудио своје услуге. Не знам како је нањушио за несрећу нашег властелина.

Сад знам да је он, у ствари, тражио излаз из свога мучног положаја, па пошто га није никако налазио дугим бесплодним умовањем,

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

И то је прошло. Вас већ није, Кроз пуста поља блудим сам Јесења магла земљу крије, Ах, како ми је - то ја знам! Тромо и мирно теку часи, Младост се губи, гине све, Суморна јесен живот гаси, И живот, младост, све то мре.

Пићу с тобом као с братом, Да не пијем сам, А већ после... Ах, баратом Бићемо се, знам. 1888. (ПЛАШЉИВО И МИЛО ЛАНЕ) Плашљиво и мило лане, остави играчке своје За жртву свештених пената...

О, ја разумем огањ, што груди загрева твоје, И страх, који те хвата. Ја знам шта будна сневаш у тихе, звездане ноћи, Кад с ока твога бежи детињски, ведри сан, И чије име с плашњом спомињеш у

То беше немирни Павле. Памтим га и сада лепо, Иако то беше давно, у младим данима мојим. Хиљаду осам сто... (Сад не знам којега лета, Ал' Бунопарта је онда на Руса пошао био) Зимо је велика била.

1890. ХИМНА ВЕКОВА Не знам је л' на сну само ил' збиља одлазим често У чудан предео неки. Ту свако казује место Трагове разорења; Кипарис зелено

“ кад си пошô. Не знам како живиш тамо, И да л' ти се свиди место? Овамо се „ждере“ само Пола плате крчми дамо, А женскама оно ресто.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Та путовања која сам до сада предузимао из моје наслоњаче била су само излети полетарца из свог гнезда. Сада, када знам да ћете ме Ви, драга пријатељице, на мом лету пратити, ширим своја духовна крила за далеке летове.

А сада је стајало све то, у својој пуној стварности преда мном. Све што сам себи уображавао да знам о овом недостижном храму, то су биле само геометриске фигуре и бројеви, оно што математичар може да схвати, а ова

Али то ми не полази увек за руком. Нарочито не знам шта да почнем са оним старим, на папиросу исписаним, списима; не знам чиме се баве, не разумем њихово писмо, њихове

Али то ми не полази увек за руком. Нарочито не знам шта да почнем са оним старим, на папиросу исписаним, списима; не знам чиме се баве, не разумем њихово писмо, њихове Чудне знакове и бројеве.

задивљује још више што се, нама на очиглед, уздигла из мора, баш испод ових двеју звезда, још и једна трећа, којој не знам имена.

„Немам шта да сумњам!“ рекао је одлучно, али му је глас треперио. „Када познајем онај угао и онај лук, онда знам и опсег Земље.

А када знам опсег Земље, онда могу, по Архимедовој методи, израчунати и њен полупречник“. Ератостен се усправи поносно увис,

„Мени, као историчару, додао је господин Министар, познат је цео историјат нашег календарског питања, па, знам да о њему има да каже главну реч астрономска наука.

А биографије се баве више спољним него унутрашњим животом песника. На Ваша честитања не знам шта да одговорим, - ја мислим да сам у целом цариградском предузећу имао добру дозу среће.

његове смрти, па и само име његовог коња, сачувале породичном традицијом кроз векове, о његовој постојбини не знам ништа више, сем да је била далеко, далеко.

је тако, недавно преселио у Праг да подигне овде своју звездару за коју му је цар дао свој летњиковац на расположење. Знам тачно где он лежи.

И Тихо Брахе ми је обећао да ће доћи.“ - „Не знам да ли ће ми то бити могуће, добио сам госте из Дубровника,“ одговори му овај, претстављајући нас грофу.

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

Дјетенце младо знам да све радо мало што прима, тиме да има игрицу. Птичар ја нисам, дјеци да би сам ловом у пољу добио коју

Врт ја не градим цвјеће да садим: нит је прол'ећа, да им дам цвјећа китицу. Ха! Знам сад што ћу, писати хоћу дјеци малену, лјепу, шарену, књижицу.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

Идем си ја сам да си наточим. Шта ми ти ту: те ово, те оно. Као да ја не знам где су бачве! И као да смо ми, док је био жив и стари и млади газда, каткад одавде одлазили трезни.

Као да сам ја од јучерке овдек, те не знам како се овдек једе и пије... Идем си ја да си наточим, шта ми ти ту... СТАНА Наждерите се! Никада друго и не радите.

Ено ја сам (показује на двориште, кујну) већ то све спремила. И кад знаш, онда? ТАШАНА (прекида је, с досадом): Знам то, Стано, знам. Добро, хајде донеси ми одело. СТАНА (излази и доноси одело).

И кад знаш, онда? ТАШАНА (прекида је, с досадом): Знам то, Стано, знам. Добро, хајде донеси ми одело. СТАНА (излази и доноси одело).

ХАЏИ РИСТА Видим да већ доносе кукуруз. Да ли су све донели што се обрало по чивлуцима? ТАШАНА Не знам, хаџи. ХАЏИ РИСТА (увређено): Треба да знаш, кћери! Других година овде се доносило по сто, двеста, и више кола...

Других година овде се доносило по сто, двеста, и више кола... а сада да је мање... ТАШАНА Не знам. Можда се опет толико донело. Само отац то зна. Он о томе води бригу.

СТАНА Па знам, газда! Гледам ја, чистим, радим... ХАЏИ РИСТА »Радиш«. И опет да радиш, а не само да гледаш, већ да радиш.

Ти знаш какав ми је аманет остављао кад умираше стари ти газда, а мој побратим. Знаш ли? СТАНА Знам... ох, Бог да га прости! ХАЏИ РИСТА (већ наљућен): Па кад знаш, шта онда? Улази клисар црквени.

Ох, камо да сам сасвим луда, сасвим мртва, те бар онда да ништа не видим, ништа не знам... КАТА (прилази уплашено): Ама како: »луда, мртва«, »да ништа не видиш?

О не знаш ти, нано моја! КАТА (милује је): Па кажи, чедо, кажи нани својој! ТАШАНА Не знам. Само знам да не могу више. Не могу више да овако издржим. Ох, излудећу од страха.

О не знаш ти, нано моја! КАТА (милује је): Па кажи, чедо, кажи нани својој! ТАШАНА Не знам. Само знам да не могу више. Не могу више да овако издржим. Ох, излудећу од страха.

Мучно да ће и сада доћи. Неће. КАТА (убијено): »Неће«, чедо? Ех, знам и зашто неће. Боји се, јер зна какав је свет: да добро заборавља а зло памти, па се боји, ако почне код тебе да

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Рукави ако не ваљају, има капут; капут ако је с фелером, ту су рукави. А панталоне, то вам је ногавица, и шлус. Знам, знам, има вештина, има добра рука, али има и друго, а то су маказе. Праве шнајдерске маказе, алат!

Рукави ако не ваљају, има капут; капут ако је с фелером, ту су рукави. А панталоне, то вам је ногавица, и шлус. Знам, знам, има вештина, има добра рука, али има и друго, а то су маказе. Праве шнајдерске маказе, алат!

глође чоја маказе, кад погледате, рез вам сав чупав од руња, а испод кроја штофане прашине као да су дрва тестерена... Знам ја, мајсторе, шта говорим, и видео сам то што говорим, и ето толико сам хтео рећи, и хвала што сте ме саслушали.

Чуо сам, добио би још једно унапређење, али се свадио са старијим радником, и још Мађаром. Не знам шта ће му Бог дати...” Једне облачне октобарске вечери, око десет сати ноћу, одјекну пуцањ из грубе, тешке пушке.

Риста је, кажу, пронашао неку машину, али баш од ње остао инвалид, и примао од фабрике пензију. — „Не знам шта је сад с њим, а синови његови, знају сви, живи су, и отели се обојица од сиротиње.

Помилује Паулу по образу, и протресе је за витицу пуну пантљика, па рече благо: — Јесам ли добро казала? — Ја не знам, госпоја зна. — Госпа Нола излети сад у ходник, прекрсти се, па још једаред, и одлучи да Паулу усвоји.

Госпа Нола га мирно премери, па ће рећи: „Сам себе једеш, Коста, и твоја Ката саму себе једе. Две злоће, знам вас, и зна вас сва околина. Нити је мени жао новаца, ни брашна, и то зна сва околина. Нека буде како 'оћеш.

Кад сврши ручак, воду пије из „бокалчета”, мало мањег него што некима стоји на умиваонику... Знам и то да после ручка никада није спавала.

Јулица нема око Бошка Перчиновића, али има његову сузу. Тек је видим, не знам о-што зашто, хода по кући као и обично али у оку фењер... Можда у њој севдах полако зори...

А ја, фала Богу, и одрасла сам, и прерасла сам, и за севдах не знам, али нека ме што мало такне у срце, око плаче. Изгрдим момка, оног пустог коцкара Милана, кога би требало и да

(Госпа Нола се једаред вратила с њива сва црвена. — Не знам ја али не знаш ни ти! Читај, брате, и научи и мене, немој да ме слуге поправљају!

Не треба много да седи, боље је то и за њу и за столицу. Што се тиче имања, ако ћеш мене послушати, а знам да 'оћеш, ништа нећемо куповати. Ништа! Ни сад, ни после. Добро ће бити ако сачувамо што имамо.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

Музу? — Нит јој знам кућу ни кућиште, ни тко јој је отац био, ни шта јој је мати. — »Охо, г. списатељ, шта је то? Толико сте књига издали,

Ја, истина, занат списатеља водим од седам година и трудим се дознати што се год дознати може, али о музама не знам ништа постојано казати, јер ја у оно време нисам био на свету кад су музе и грације, и Јупитери и Аполони на Олимпу

ја видим да је ваше зактевање праведно, али ја вашој жељи удовлетворити не могу, из млоги причина: прво, што не знам ништа о том.

Да је какав стихотворац у исто време у том селу живио, знам да ни једна богиња не би остала с којом је не би сравнио, и јамачно би нокте сви десет прстију изгризао док би њену

Она почне своје дете сама дојити. — Немојте се узнемиривати, госпоја Предићка, ја знам шта ви оћете, и одобравам, али шта можете зактевати од једне паорке?

она која роди, а не доји, као што Стојковић вели, јест само полак мати, но мода је највећа госпођа, ви знате и ја знам, и ко се њој не покорава, није ништа друго него невоспитана клада.

Ово је идеал који је наш Роман себи достићи изобразио, и ја не знам је л’ боље изабрао него Дон Кишот и Нови Амадис.

»Хи! хи, хи!« »Ха! ха, ха!« »Хе! хе, хе!« Ја знам што се Ви смејете. Што сам ја поета. »Хи! хи! хи! поете су фантасте.« Високопочитајема госпоже!

ја се не опомињем, и ви се нећете опоменути да је ико ружан био који главну персону у романма представља; али ја не знам може ли се ко с Романом сравнити? Како би га ми описали за оне који немају среће видити га!

Да га с Аполом, с Амором, с Венусом, с богињама сравним, то је горе него дрвеном мотиком копати, јер прво треба да сам знам, па онда другима да докажем јесу ли ти богови и богице били лепи и лепе; потом, кад би и то прејурио, опет се не би

у милост вашег извезеног пруслука; бог да содржи красну вашу ћурдију млого година на радост ваше фамилије и проче — не знам друго казати него да је то план за оног филозофа који жели по начину вашем нову републику правити. Но сад, г.

Али сам му бар и казао. Знам да би госпоје другојаче известије о њиовим аљинама и о тјехже дјејствију дале, но будући да наш циникер само једно

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

А ја, видиш, знам на небу да нађем Великог Медведа, али своју кућу не могу никако да нађем! Та је епизода у биографији („Успомене на

Ја то само претпостављам, јер о мојим прецима врло мало што знам сем факта да нису носили исто породично име које ја носим.

ко је тај од мојих предака који је сам своје презиме заборавио и под каквим је околностима он то могао учинити. Знам да је један мој рођак заборавио своје презиме кад је напунио двадесету годину и кад се окружна команда нешто о њему

Бабица је том приликом констатовала и то да сам са рођењем задоцнио пуних седам дана. Ја не знам по коме сам реду вожње ја требао да стигнем седам дана пре, али знам да сам у том задоцњењу целога свога живота ја

Ја не знам по коме сам реду вожње ја требао да стигнем седам дана пре, али знам да сам у том задоцњењу целога свога живота ја видео једну трагедију.

Ја не знам одиста није ли то пужење којим човек почиње своје прво кретање у животу извесна вежба за практичан живот, или је то

Из те заблуде ме је извело једно створење које смо звали Лулу. Како је Лулу дошло до тога открића, то ни дан данас не знам; сећам се само да ми је једнога дана шапнуло: „Ти си мушко!“ на што сам се ја страховито застидео.

“ на што сам се ја страховито застидео. И дуго још затим, кад год бих срео Лулу, ја сам се, не знам зашто, стидео тога што сам мушко.

се, ради чега се цео овај разговор и води, онда, разуме се, она ће наставити: — Можда би то било претерано — ја не знам — ја нисам компетентна. Има их, на пример, који налазе да је минђуша остатак варварства... можда...

моји и сви укућани утврдили су да сам „врло живо дете“, те се мајка чак и приликом посета брижно вајкала: „Ја не знам шта ћу, морам отворити четворе очи, онај мој мали је необично живо дете!

Већ када је пред подне дошла тетка, ја сам јој рекао да знам зашто нема надут трбух, а кад је после подне дошла госпођица Савка, протина ћерка, ја сам јој рекао: — Пази да не

Стао сам одлучно пред мајку и изјавио да нећу више да носим сукњу. Ја ни сам не знам какав је био непосредан повод тој мојој одлуци, да ли баш то често задизање сукње, налазећи да је лакше задићи сукњу

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Гр-рру!... Много дима. Нешто ме гуши. Пуна су ми уста земље и неке сукрвице. Сад ће... Гр-р-ру!... Напрежем мисао. Знам, знам, све још знам... Али откуда ми ова земља у устима. Гру! Гр-ру! Онај опет стење, јечи... Та људи су зверови.

Много дима. Нешто ме гуши. Пуна су ми уста земље и неке сукрвице. Сад ће... Гр-р-ру!... Напрежем мисао. Знам, знам, све још знам... Али откуда ми ова земља у устима. Гру! Гр-ру! Онај опет стење, јечи... Та људи су зверови. Доста!

Нешто ме гуши. Пуна су ми уста земље и неке сукрвице. Сад ће... Гр-р-ру!... Напрежем мисао. Знам, знам, све још знам... Али откуда ми ова земља у устима. Гру! Гр-ру! Онај опет стење, јечи... Та људи су зверови. Доста! Гру-у-у! Господе!.

— Господине капетане... Наши су ровови празни. Ево их Немци у винограду. — Пст!... Доста, знам!... Зови ми вође одељења... Осетих жмарце низ леђа. Покајах се што сам остао.

Запитах га куд води овај пут. — За Стари Аџибеговац, ако успете да се извучете. Негде десно свитну нешто. Не знам да ли је близу, или далеко... Ноћ је стигла, непрозирна и густа. Кроз тишину нечујно одмиче занемела батерија.

Тада сви они почеше говорити Краљу како је опасно ићи овако у групи. — Немојте ви мени објашњавати... знам ваљда да се у ров не иде са коњима. — И Краљ заустави свога коња да би сјахао. Пришао је и стари краљев лекар.

Дотерасмо цара до дувара! Кажем му да ћемо сигурно наићи на савезнике, и да ће нас они одменити. Говорим то, иако знам да нам помоћ неће стићи. Али пешак мисли својом логиком: — Кажу да ћемо их сачекати на Пољу Косову, па џа или бу...

„Сви су овде“ — одговори ми он одрешито. Ама види, види ипак, да није нечије лежиште празно. „Знам сигурно, господине капетане“ вели ми он. Мало после врати се. „Сви су наши коњи овде.“ — Ама баш сви?

Али када поднаредник добије дебљи крај, е то је мало необично. Увређен је понос старешине. То ја знам... Под нормалним приликама, ја то никад не бих учинио. Чак се и сад кајем.

Наређено је да батерија у току ноћи изиђе на једну чукару, не знам ни сам како се зове. Целе ноћи смо по том беспућу извлачили топове.

Није ми било мило. Ја сам тако испао из састава своје команде и био сам деташиран. А из искуства знам, да команданти увек мање обзира имају према додељеној јединици, и у погледу снаб-девања, и у погледу излагања према

— Е, богуми, питај га ти — Ђуро се наже и дохвати кутију са дуваном, што је стајала испред Арнаутина. — Ја не знам арнаутски. А зашто га ти не питаш? — обрецнух се ја на њега. — 3ато... побогу, човјече, ђе ћу ја њему плаћат!

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Растко Петровић ПЕСМЕ Садржај РАНЕ ПЕСМЕ 2 НЕШТО ШТО НЕ БИ ТРЕБАЛО ДА ЗНАМ 3 О ТРЕЊУ ИЗМЕЂУ ДУШЕ И ТЕЛА 5 ЈЕДНА СТАРА АРИЈА НА МОДЕРНОМ ИНСТРУМЕНТУ МЕНИ, ТЕБИ И ЈОШ НЕКОМ

ДЕЛИЈЕ 164 ПРЕВОДИ 166 ПИЈАНИ БРОД 167 РУКЕ 171 ПЕСМЕ РАНЕ ПЕСМЕ НЕШТО ШТО НЕ БИ ТРЕБАЛО ДА ЗНАМ У поноћ кад пођем улицом сам, сам, Улица је сувише широка и црна, два прозора су свега осветљена, У поноћ када пођем

Ја знам, Ја знам, Ја знам. Да је мајка рекла кћери: “Затвори, промаја је!“ А кћи спустила вез и устала и пошла прозору И пошла

Ја знам, Ја знам, Ја знам. Да је мајка рекла кћери: “Затвори, промаја је!“ А кћи спустила вез и устала и пошла прозору И пошла и

Ја знам, Ја знам, Ја знам. Да је мајка рекла кћери: “Затвори, промаја је!“ А кћи спустила вез и устала и пошла прозору И пошла и затварајући

А мајка узвикнула: - О, кћери! И обезнаниле се обе у поноћ када прођем улицом сам, сам. Ја знам, Ја знам, Ја знам. Када је умро кревет број 8 у соби број 9, Доктор да је отворио леш.

А мајка узвикнула: - О, кћери! И обезнаниле се обе у поноћ када прођем улицом сам, сам. Ја знам, Ја знам, Ја знам. Када је умро кревет број 8 у соби број 9, Доктор да је отворио леш.

А мајка узвикнула: - О, кћери! И обезнаниле се обе у поноћ када прођем улицом сам, сам. Ја знам, Ја знам, Ја знам. Када је умро кревет број 8 у соби број 9, Доктор да је отворио леш. Птица запева на грани, Девојка запева у башти.

Кола чекаху Пред болницом: једна за доктора, друга за мрца. Ноћу сам, сам. Ја знам, Ја знам, Ја знам. Да сам у ноћи, и у животу и свуда увек сам, ја знам, ја знам.

Кола чекаху Пред болницом: једна за доктора, друга за мрца. Ноћу сам, сам. Ја знам, Ја знам, Ја знам. Да сам у ноћи, и у животу и свуда увек сам, ја знам, ја знам.

Кола чекаху Пред болницом: једна за доктора, друга за мрца. Ноћу сам, сам. Ја знам, Ја знам, Ја знам. Да сам у ноћи, и у животу и свуда увек сам, ја знам, ја знам.

Ноћу сам, сам. Ја знам, Ја знам, Ја знам. Да сам у ноћи, и у животу и свуда увек сам, ја знам, ја знам. О ТРЕЊУ ИЗМЕЂУ ДУШЕ И ТЕЛА То није велика шума која шумори, Ни широке пољане које се смеју, Тиха је река

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Девојка тренутак поћута, строго га погледа и рече: — Знам. И знам да више никоме неће добра донети, али то је моја жеља..

Девојка тренутак поћута, строго га погледа и рече: — Знам. И знам да више никоме неће добра донети, али то је моја жеља..

— рече Софроније и осмехну се. — Дању су оне рибе, бар људи мисле да су рибе, ја једини знам шта су... — пружи Софроније руку, а на то као на неки тајни знак заиграше она малена створења лелулајући косама и

Сада се мајка замисли жестоко, поћута, па рече: — Не знам, али верујем да ћеш ти спасти моје дете... — Жена заплака и погну главу, а Варалица јој стави руку на раме.

Мислиш ли да си једини који је извору пошао? — Не мислим! — одсече Варалица. — Скрати причу. Знам да на гозбу не идем. Шта да радим када их сан превари? — Не жури, јуначе!

Радана низ леђа као да неко прели леденом водом. — Како сам те могао звати, кад не знам ко си? — заврте дечак главом, а човечуљак се насмеја и пође ка дечаку. Сада је Радан могао да га види сасвим добро.

— Ја нисам чуо за Заборављени Град! — рече. — А ни о Мудрим старцима ништа не знам. Можда Мајка трава зна? Травчице свуда ничу, све гледају, све слушају. Мајка трава тако све тајне света зна..

Могао је само да нагађа. — Људи имају нешто што им у грудима куца! — рече Видар. — Зато умиру. Звезде су вечне, не знам шта је с овом. Није се још родила звезда која би имала људско срце...

— Видео сам све звезде! — подиже Месец врх обрве. — Како да знам која је твоја? — Моја је најнежнија, најломнија. — Мислиш на ону којој у грудима нешто куца?

Станковић, Борисав - КОШТАНА

Улази Ката. ТОМА Где ти је син? Син твој? КАТА (снебивајући се): Па... ти знаш... ТОМА (бесно): Не знам! И ништа нећу да знам! Ти си му мајка, ти си га родила! А шта ти знаш? Кад си и ти нешто знала? Никад! Ништа!

ТОМА Где ти је син? Син твој? КАТА (снебивајући се): Па... ти знаш... ТОМА (бесно): Не знам! И ништа нећу да знам! Ти си му мајка, ти си га родила! А шта ти знаш? Кад си и ти нешто знала? Никад! Ништа! Од које си фамилије?

Што ми се кућа раскућила, те не смем да погледам у очи човека, домаћина; што ме... А да га немам, бар знам. Овако: имам га и немам. И заклаћу га као врапца! Нека се зна, да је Хаџи Тома хаџија, а не да храни и чува...

Шта ме тражи? КОШТАНА (зауставља га): Немој, Стојане! И ја те молим! СТОЈАН Па баш због тебе — нећу. Јер знам да ће он сада све на тебе! За све ћеш ти бити крива. КОШТАНА Неће, неће! Само ти немој!

аго, Туго, врћај коња, пишман ће да биднеш«, — »Море, не врћам га, џанум, млад Стамено, Туго, не врћам га, да знам да погинем!« И ја ћу да погинем! То да певаш ти. Погинућу, хоћу!... Син ми лежи болан — мртав нека је!

СВИ (уплашено): Не, газдо, не! МИТКА Што да не? Како да не? Зашто да не? Зар ја не знам шта ме чека, што ми је писано? Да умрем! Тој! Земља, црви да ме једев! Тој! Што да се не убијем? (Потегне јатаганом.

(Салчету): А тебе? Сад, одмах, и то у сахат, у минут обесих, ако за недељу, ону вашу — (бесно) нећу да знам ни како јој је име! — не удате. Свадба, новац, све ћу ја да дам. (Разјарено): Нећу више за њу да чујем! Одмах!

Иди и обрадуј мајку и кажи јој: беше моје! (Коштани): А ти? Кажи ми, да ли си ме бар кадгод волела, те да знам зашто ћу да венем? Ларма, свирка сватовца јача. Чује се крцкање кола, бат ногу.

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Ја знам: ваше срце сада ватром гори, Моје хладна зима окива и мори; Ваше очи сјају кô два неба плава, А моје су мутне као

у теби ми неће, моје родно село, Погладити нико руком мрачно чело, Нити ли ће чути вапај биједан... Ја знам, ништа више за ме немаш тамо, Али једну жељу испуни ми само: Под гранама твојим о дај ми гроб један. 1913.

Ја знам: ти само до дна пијеш чашу И крвљу појиш ову груду нашу, Хранећи срце витештвима старим. Ја знам: ти само напајаш

Ја знам: ти само до дна пијеш чашу И крвљу појиш ову груду нашу, Хранећи срце витештвима старим. Ја знам: ти само напајаш се небом, И сваког примаш са сољу и хљебом, Па тебе славим, теби благодарим! 1908.

1918. ЗОРА Голубови први лете преко лука. Не знам шта је, срце с њима би ми хтело! Као да ме давних дана јутро срело, Кад сам трчô мајци раширених рука И падô јој

Моју клетву нико Дочути неће, баце ли се на ме; На људску пакост ја сам давно свикô, И знам да сунце не боји се таме...

Тако ни љубав ни боле не памтиш више Што ми у срце самртни чемер слише. Не знам беше ли љубав већа или бол врео? Само знам да сам једнако с обоје мрео.

Не знам беше ли љубав већа или бол врео? Само знам да сам једнако с обоје мрео. 22 И кад би љубице мале Бол мога срца знале, Са мном би плакале оне Да ране блаже

(Срце збори:) О, да сам јој јастучић, крај стола Где јој игле забодене стоје, Када би ме не знам како бола, Бод би био радовање моје.

Зурећи горе, пред твоју Кућу бих стао доли, У твоје прозоре гледô, Док срце тиште ми боли. Ја знам, ти често из окна Гледаш где ја, са својим Чежњама, на месечини, Као стуб један стојим.

64 На очима с црном ноћи А оловом поврх уста, Укочена срца, мозга, Лежах у дну гроба пуста. Не знам рећи колико сам У ковчегу сневô тако, Кад се пренух а на гробу Куцање се зачу лако. ''Зар, Хајнриче, устат нећеш?

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Јакшић Богдан љуби бесједио: „Вукосава, моја вјерно љубо, ја бих теби нешто бесједио, али не знам је ли твоја воља!“ Љуба њему тихо одговара: „Господару, Јакшићу Богдане, говор', душо, што год ти је драго, још ти

иде двору у тимаре, пак бесједи својој вјерној њуби: „О Милице, драга госпођице, ја бих теби нешто бесједио, али не знам је ли твоја воља!“ Љуба њему тихо одговара: „Говор’, душо, што год ти је драго“.

“ Ал’ говори луба Радулова: „О, бога ми, моја јетрвице, ја не знадем биља од омразе, а и да знам, не бих ти казала: и мене су браћа миловала, и милост ми сваку доносила“.

“ Ал’ говори Сењанине Јуре: „Не знам, брате, камене пећине, већ ја знадем тамо у планини недалеко цркву Петровицу; ту можемо ватру наложити и јуначки живот

покупим чету по Удбињи, па да идем Тијани планини, да ја тражим Костреш-харамбашу; а ја, слуго, за Костреша не знам, нит’ сам чуо Тијану планину; па сад не знам што ћу и како ћу: зло је поћи кад ја пута не знам, а горе је цара не

планини, да ја тражим Костреш-харамбашу; а ја, слуго, за Костреша не знам, нит’ сам чуо Тијану планину; па сад не знам што ћу и како ћу: зло је поћи кад ја пута не знам, а горе је цара не слушати.

слуго, за Костреша не знам, нит’ сам чуо Тијану планину; па сад не знам што ћу и како ћу: зло је поћи кад ја пута не знам, а горе је цара не слушати.

“ „Ој, бога ми, моја мила мајко, — јер за другу бољу не знам мајку — кад смо били у боју првоме, пуче пушка из те ватре прве, пуче прва те уби Маринка!

Шта тражите овђе у то доба? Ђорђе сада пред кућом бијаше, ту сад бјеше, пак некуд отиде, а ја не знам куд је отишао“. А то Ђорђе и гледа и слуша.

Кад сам ја од њега песме преписивао, не знам је ли био што старији од 40 година. Био је паметан и, као ајдук, поштен човек; врло је радо којешта весело и шаљиво

у Карловцима од Подруговића; да ли је он пак и прије знао за Текију, или ју је тек онда овдје уметнуо, то ја управо не знам“. 12 О Бановићу Страхињи говори и једна бугарштица, али га не везује ни за које место.

Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ

Чак и ноћу лове Ко два супа Само да се њупа Ко две роде После траже воде Ко пар плиски Пиле би и виски Не знам шта је Где им све то стаје ГЛАВА МИ У ТОРБИ Глава ми у торби Апетит у мензи Уживам у чорби То са тим у вези

Слаткиши су спортска храна ЧОБАНИН САМ У СЕЛУ Имам једну кокошку Која зна да броји Свршила је факултет Али не знам који Имам једног вола Који вуче кола Свршио је гимназију Ал је осто лола Имам једно прасе Које стално гуди

СМО БЕЗ ГРЕШКЕ ИЋИ ЋУ КУЋИ ПЕШКЕ МАКАР ПАО НА ПРАГУ АЛ ПОШТЕДЕЋУ РАГУ Коњ гази прашину меку И мисли о човеку ЗНАМ ДА ЈАХАТИ УМЕ АЛ ОН КОЊА РА3УМЕ Пешаче човек и рага Остају два сива трага Сељак хода све брже А коњ уморно рже

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

— А зашто? — Све ће избрбљати, исторокати, знам ја њих. Састану се једна с другом, па на уво: хи-хи-хи, хо-хо-хо! — кажу и шта су ручале, и шта су видјеле, и шта су

— Како ће нас наћи, ако јој нико не рече? — чудио се мали харамбаша. — Како? Шта ја знам како. Има ти она за те ствари нос. Само се упути кроз шуму и — њуц, њуц! —ево је усред Гаја, на Тепсији.

— Па неће нас ваљда издати, ако нас и пронађе — поче да га тјеши Јованче. — Е, то већ не знам — искрено признаде Стриц.

— А кога још? — Е баш ти нећу казати! — Не знаш, па зато нећеш. Не знаш, не знаш, баш, баш! — Знам, баш знам: Ђоку Потрка и Лазара Мачка, ето ти! Обојицу је данас истуко. Ено их, остали су у затвору.

— А кога још? — Е баш ти нећу казати! — Не знаш, па зато нећеш. Не знаш, не знаш, баш, баш! — Знам, баш знам: Ђоку Потрка и Лазара Мачка, ето ти! Обојицу је данас истуко. Ено их, остали су у затвору.

— повика Стриц одозго с гране. — Ја ћу читав дан пресједити под овом буквом, па да пада не знам каква киша. — А буде ли кишовито и сутрадан, шта онда? — зашкиљи Мачак. Прокапаће и кроз најгушћу крошњу.

Лазара Мачка подиђе језа. Чврсто затвори очи и поче да шапуће: — Знам ја, знам, нијесте ви ни бабе, ни дивови, ни медвједи. Све је то дрвеће.

Лазара Мачка подиђе језа. Чврсто затвори очи и поче да шапуће: — Знам ја, знам, нијесте ви ни бабе, ни дивови, ни медвједи. Све је то дрвеће.

Заиста, пола обода Стричева шешира било је откинуто и некуд ишчезло. — Стој — повика Мачак. — Знам ко је крив. Вирио сам иза дрвета и мислио да то тебе једе вук, а кад оно Сивац... — Једе мој шешир!

— сјети се Стриц. Дјечачић се нарогуши. — Шта, ти мислиш да ја не знам ћутати?! Дабогда цркли и ја и Жуја, ако ријеч прословимо!

Иде касна јесен, кише, вјетрови, како ћеш да сједиш само под буквом, па макар она била не знам како граната и густа.

Јованче га пријатељски загрли. — Шта је, Ниџо? — Не знам ни ја сам: можда ми је мушица упала у око или ме је убо трн у пету.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Мој избавитељу, ослободи ме од сваке моје кривице. Грешник — знам да је он у твоме телу ров изрио и ископао, нека да би пао у ту јаму што је учинио!

УЗАЛУДНИ БЕГ ОД ЉУБАВИ И куда знам бегати, куд ли се подети и сакрити испред твога духа? Ако да се испењем на небо, ти си сâм тамо горе; да ако ли

ПИСАЦ ВЛАДИЦИ ЖРТВЕНУ ПЕСМУ ПРИНОСИ Кад си изарад мене, владико, смрт поднести изволио, што знам ваљало принести таквом ти врлом добротворству? Какво уздарје лепо, Боже, мој створитељу?

РАЂАЊЕ Мрака измакох, а луча му не могу поднети; не знам што ћу. Тами опет родих свет, а од страха смрче ми се. Роћењу рад сам, ал', чудна прилика! снебивам се смутно.

Не знам ако и по реду стојећи Једни за другима, И оним из даљег једнако достиже просветљивање, Ил' му даљни од предњих се С мер

Опет на свога им воћа зло викнуше. На то и Мојсеј расрди се што му дотужише говорећи: »Откуд ја знам дати вама воде кад је у земљи нејма!« — и шикну штапом у једну камениту литицу.

Него знам да неки од сабратих се ту који писма не знаду, знаду ли, а нису добро за ово сказивање разабрали ни од других чатаца

Тај одговор му на то апостол даде: »Ја, рече, то знам правити с дрвенога посла те плугове, ралице и кола. А знам и од камена зидати свашто и цркве, и домове, и царске

Тај одговор му на то апостол даде: »Ја, рече, то знам правити с дрвенога посла те плугове, ралице и кола. А знам и од камена зидати свашто и цркве, и домове, и царске полате, и камените ступове знам стесивати.

А знам и од камена зидати свашто и цркве, и домове, и царске полате, и камените ступове знам стесивати.« На то му рече цар: »Ја бих врло зактевао да би једне лепе себе полате справио тамо у ефескому месту.

Гледећи ми на њу та и рекох њојзи: »О, дево владичице рождшија плтију Бога слова, знам, ја знам, да није то лепо, нит је прилично мени једној злочестој прохојгори на твоју икону пристно деви Марији гледати

Гледећи ми на њу та и рекох њојзи: »О, дево владичице рождшија плтију Бога слова, знам, ја знам, да није то лепо, нит је прилично мени једној злочестој прохојгори на твоју икону пристно деви Марији гледати имајући

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

Па, молим те, ујдуриши ти то; а ја знам шта је право... — Не бригај ти! — рекао му адвокат пружајући келнеру чашу и питајући га која је. — Ти памти...

Море, које си је овој девојченце, треба да га знам и познавам? Та запита Ставрију полицају што седеше до мен’: Кој беше ово девојченце. Ставријо?

После дуже паузе запитаће Мане: — А... ете... Зоне... здраво ли је? Што работи? — Па, седи си... — Знам де... Може и да лежи. — Хехе, — осмехну се Васка. — Леле, бата-Мане, како збориш па и ти!... — Што си збори?

— Рисјанка је, та што гу треба веће?!... — Ех, а ти па бајађим не знајеш, бата-Мане, зашто! — Жива ми нана, не знам си, Васке. — Ама разбира се убаво на шта прилега таја песна! — вели Васка.

— Она ти каза то? — Ба! Не каза ми ништо. Што треба да ми казује?... — вели поносито Васка. — Знам си ја убаво, зашто: „куде си она топрв иде, ја се отутке врћам“, бата-Мане!

— брани се бата-Таске. — Вика ме снајка, ете, заради нику тапију и ливаду... — Заради некосечу ливаду, — знам де! Сол ручам, мајке... — уверава их тетка Доке, а они се обоје љуте. — Бре, бре, бре! — наставља Дока.

што ми треба тој?... — Зоне — рече Мане и притеже пас око себе. — Ја сан немам... Ја за вечеру не знам.. — Леле! — рече мало подругљиво Зона.

— Побратиме, — узвикну Митанче — у ватру, — у ватру, у воду, — у воду! Сас теб’ ћу, побратиме! — Знам те, дè! — вели му задовољно Мане.

Ама цврст да је, бата да је... — Ти ич бригу да си не береш за тој! Знам си једнога, Ставре јаре се вика... Антика кочијаш!... у свашто се разбира.

— Па која си збори тој?... — Мори, једна ли збори?! Све си зборе, све ме питују. Па си не знам веће ни што је полоше: ели кад ме питују, ели кад си ћути и промине, те сал гледа на мен’, а душа гу се смеје што гу

Девојачку срећу да батисују... Па како се напрајило тој чудо, реци ми, Таске, ако знаш? Е, не знам ни сама си, Ташано, веће си и сама крстим с обе руке, и питујем: што је овој?!

— Пре свадбу, — одговара Миче Шебинче — ја си тол’ко знам и пантим... У наш варош, — тај си је адет... — Питујем, — вели Ваче Шаторче — зашто, знаш...