Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
необичном мишу јахачу и мачку коњу био је неки мачор скитница који се враћао из њиве носећи у зубима нашег старог знанца миша домаћина.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Проткај, потко, и осново, сентандрејско крхко коло! Пут по кругу - нигде знанца. Куд ме води шумна стаза? Сјај источен из Чобанца, то је сумрак крај Калаза. Пантелија, Чип и Бата.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Маскиран зека у псећи фрак! Сад видим и ја: свету је смак!“ На свадбу крчмар креће код знанца, оседла краву уместо вранца, па на пут крену у пуној слави, кроз маглу јаше на брзој крави.
“ Дубим на једној нози: у глави план се гради. Љубим свакога знанца: како се башта ради? Губим времена товар: како се купус сади?
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Најзад ето блаженог ми завичаја, нема више рата, ни помора, ал не видим земљака, нигде знанца, прилазе ми удовице неке, можда кћери моје давне деце, јадају се опет на огањ и мржњу: да нема више крова у селу,
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
гробу, те се само чујаше како боник јечи и како мачак весело преде, весео ваљда што је познао и он Јанка, свога старог знанца. Сви погледи бјеху упрти на видара, а он зашкиљио, гледајући огањ по својој лули и лагано одбијаше димове.
“ одговори медик. „Био зар неђе, видио некога, па сврнуо староме знанцу на пиће?“ „Био све у старога знанца и биће још за неколико“, одговори Јока и уздахну. „Шта би, забога?“ запита Петар у чуду. Сви остали обрнуше се к Јоки.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
на болесника да му савлада то изнуравајуће трескање и треперење, чинило ми се да у том тресу препознајем старог знанца из дјетињства.
Ћипико, Иво - Пауци
На расправу дошао одвјетник из града. Пође у читаоницу да попије каву и поздрави кога знанца. Али, не нашавши никога, погледа на сат и пође у суд. Поздрави се са суцем и сједе.
Дозивљу се с пута, а Цирило задијева шалом једнога свога знанца. — Лако је за те, ти шеташ! — одзивљу се уморни момци, док старији немају времена ни да одговоре, нити да се испруже;
Обазирући се, падне му поглед на једнога јахача у коме упознаде свога знанца са свеучилишта. Овај му значајно кретом главе показа на њ.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
млад, У тавној, јесенској ноћи, слушајућ познате звуке, Хоћеш ли с тугом тада побожно склопити руке За покој умрлог знанца? Хоћеш ли појмити тада Нејасне речи моје, и терет љубавних јада, И тајни уздах мој?