Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Али тек уз то масно мезетисање осуо би се пријатан разговор. Сви су били знанци, па је и разговор њихов био поверљив... — Служите се, господине!
— Право ми кажи, шта је то тебе отерало од куће?... Ми смо, хвала богу, одавно добри знанци и пријатељи. Волим те као сина... Сви те волимо овде у селу... Баш бих волео да ми кажеш ако те снашла каква невоља.
Теодосије - ЖИТИЈА
Ближњи, и знанци, и по крви рођаци дивљаху се чудесном изласку и животу њиховом у Богу, и долазећи к њима доношаху им потребне ствари.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
— Ој, чертовски Чамчо, откел ти пришел? Љуби се с њим, стари су знанци. Чамча је „шверцер” особито на вину. Већ армицијашу у колима је био познат глас Чамчин, а Чамча му пољски рече да га
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Слобода барјак одавна вије, а наш се дечак вратио није. Вечерас, ево, његовој кући дођоше знанци, кријући тугу, заједно с мајком, са дедом старим почели приче о своме другу.
А већ сјутра, тамо у Бихаћу, на капији гимназије наше, сјатиће се моји знанци стари, као и ја, пусте четобаше: сваки држи ногу у стремену и убојно копље на ремену.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
испред коњаника који увек знају страшно место ето странци окупани освајачи долазе по месо и деле девизе стари знанци играју се копљем врло рату орни северњаци вредни и учтиви затим Словен у сопствени корак заплетен Монгол диже
Црњански, Милош - Лирика Итаке
И као што сам некад, одлазећи безбрижно из градова где ме не задржаше ни знанци, ни туче, ни сахране, ни драгане, са кљунова лађа без туге растанка, веза, савести, гледао у зору широм отворених
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Онај живот лош У коме знанци, родбина остају, Невиност нашег не познаје света; Животно вино, срж недостају Њима, а глава њихова им смета.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Ваљда су стари знанци, они двојица! Човјек на прозору не трену очима, но дуго и дуго стајаше непомичан. Фала Богу, кога гледа по томе
Бјеху то знанци Петровићâ, Кустодићâ и другијех брастава његушкијех. А све људи видоци и гласити; људи кућићи, према тијем јуначким
Видјело се е бјеху добри знанци, поп и мали. „Опрости, попо, вјере ти!“ рече стара, истргавши готово силом дијете из његова нарамка. „Они,...
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
И по његовој шали с Машом видјело се да су стари знанци. Најзад се њих тројица кренуше у град. Требало би читава књига да се опише све што је Бакоња видио путујући читав дан
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Постајем пустиња без хлада и хране. Гле: из мене беже и куљају знанци. Неки, много драги, што их вежу ланци, Зуре из мог тела као из апсане. Ко ми спржи траву: њен зелени смисо?
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
и о томе како ће га тамо у варошици дочекати и саучешћем обасути и његови другови у канцеларији и суседи, и сви други знанци и пријатељи. Сви ће они доћи и руку му ћутећи стегнути, и понеку утешну реч казати.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Тад испричавам онај погрешан дојам који су, преварени вањским привидом, добили моји стари знанци при сусрету послије много година: доиста, мој изглед могао је да их превари.
два павиљона, неколике презаве крошњице младих бреза које тек искоса видим из мог кревета, постали су моји стари знанци, моје једино друштво. Ако изађем одавде — ако се претури ова зачарано непомична СРЕТНА НОВА 1936.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
За муке, грехе, невољу, мене, Они су знанци одавно стари; У друштву с њима гаси се, вене Понос и полет, младост и чари.
Ћипико, Иво - Приповетке
Друштво заметну разговор и брзо се упознаше, као да су давни знанци. Зачињајући, пушило се у здели. —Гле, уље се једва циједи!
млијеко, ослушкуј ем хармонију морскога шума и затресених борових грана, и разговарам са старицом као са смо стари знанци. —Како сте могли тако весело провести дане иза мужевљеве смрти?
а бијаше за добру своту новаца осигуран, па кад се парон Зорзи кући поврати у град, иза дуга одсуства, пријатељи и знанци жалијаху му се у по ријечи, подсмјехавајући му се у очи добростиво, као да су му хтјели рећи: „Добро си учинио!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Суседи и знанци с’ удовицом’ куну: — Лочи, веле, ћифто, греха чашу пуну, Ти зададе многим сиротицам, бригу’ Зато нечастиви твоју
Ћипико, Иво - Пауци
Поп Вране разби лед, па га представи и — руковаше се нови знанци. Гости у кући осјетише врућину; низа дебеле образе газда—Јова циједи се зној, махом купи га рупцем, стога домаћин
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
Ујаци падају с дуда Ту око Горе Фрушке Стричеви падају с крушке Живот је једна фарса Тетке падају с Марса Сви знанци и сви странци Можда су падобранци ДОСАДНО МИ ЈЕ ДОСАДНО МИ ЈЕ ДА БУДЕМ КРАЉ Рече краљ и скочи удаљ ХОЋУ ДА БУДЕМ