Употреба речи знанцима у књижевним делима


Ћипико, Иво - Приповетке

Тада би пожељела да се настани у кућици, повише увале и свом душом чезнула би за својим знанцима из младости. Али сада, у друштву с њим, не осјети ни слатке туге, ни сласти у животу, и није се могла подати

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

Међу његовим рукописима у заоставштини нађена је кратка, очигледно недовршена приповетка Мојим знанцима. Писац ту походи своју варош.

Ћипико, Иво - Пауци

А и поп Вране одржа задану ријеч дату пријатељима и знанцима, да ће учинити добар свечани ручак ако остане прост од тужбе.

Ту се поздрави са сусједима и знанцима и посматраше чељад што се лијено узбрдицом пењала и пред црквом се заустављала. Као никада досада, учини му се тај

Подзимњи промјенљиви дани пролазе. У њима стишала се његова осјетљива нарав у дугим шетњама, у разговору са старим знанцима, код топлога огњишта и свугдје гдје се је живот осјећао.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

ни за часак не удаљује од своје неочекиване среће, сем кад иде у цркву, где ће се нада се, виђати и са својим старим знанцима. Из цркве, иако јој је била сасвим близу, кући жури полутрчећи.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности