Употреба речи знанцу у књижевним делима


Ћопић, Бранко - Чаробна шума

“ Све тако прође у миру пуном вечери једне под крњом луном. МУДРЕ ПОРУКЕ ЗА ШТЕНЕ Свакоме знанцу јави се лепо весела ока, машући репом. Лавежом громким дочекуј странце, никада, друже, не лај на знанце.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

“ „У данашњи дан сам кренуо отуда!“ одговори медик. „Био зар неђе, видио некога, па сврнуо староме знанцу на пиће?“ „Био све у старога знанца и биће још за неколико“, одговори Јока и уздахну. „Шта би, забога?

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

и длакавим, нудила се некоме коме је сваки превој на телу знала, само лице никако није могла да му види, том жељеном знанцу што је понекад посећује пред сан, и кад није сама у кревету. Вода се охладила.

Ћипико, Иво - Пауци

— Скухаћемо се! вели Петров одвјетник Пилић староме знанцу газда—Јову, који читаше новине, и поздрави се с њиме. — Има неко вријеме те вас чешће видимо ... Мило ми је!

Па се обрати Ивину знанцу са свеучилишта: — Исплатите гоњаче, па нека иду куд хоће! Његова пресвијетлост одавде ће пјешке, ионако је равно.

— Ништа за то! — пресјече га. — То је њихова корист! — Па ке обрати к Ивину —знанцу: — Молим вас, нека вам господин по мапи каже како се зову оне стране, па забиљежите! — На послух!

— Стара црква... Господин жупник чека. Док је његова пресвијетлост говорила с младим учитељем, Иво приђе своме знанцу да с њиме измијени неколико ријечи. — Послије!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности