Употреба речи знате у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Ох, да знате ви, драги пријатељу, каква је то наслада пролевати сузе на грудима верног пријатеља ил’ љубавника!... На његовим грудим

Ја сам осетила како ми крв јури у лице, била сам збуњена, па сам тако и одговарала: „Ја сам дошла, знате...“ После сам застала. „Ви сте дошли“, рече она, „да вам уделим“.

Смејаћете ми се ви који знате да радије пијем вина; али код онога умора и онаке воде, не бих се никад сетио малвасије.

па пева: „Ес гинген ден ди драј јуден, ден, ден, ден“ А кад је пао у севдах, треснуо је свој цилиндар о земљу — знате, сви културтрегери носе цилиндар — али кад га је хтео подићи да га опет на своју цивилизовану главу натуче, посрну

Више пута са неким ентузијазмом о своме другу и побратиму говори: — Знате, људи! А нећете ми веровати, — тима реч’ма је он сваку приповетку почињао, отприлике као што Видовдан почиње своје

а у држави је болестан уд сваки онај њезин члан који се усудио незадовољан бити са нашим „статус кво“; дакле: — знате, људи, што се мог побратима тиче, нећете ми веровати да је то једна преизрадњејша душа, добро срце, поштен човек!

Па да знате још какве! Од чистога ћилибара! Био је и у маџарском рату, онда се, сиромах, и — угојио. Знате, Банаћани и Бачвани све

Па да знате још какве! Од чистога ћилибара! Био је и у маџарском рату, онда се, сиромах, и — угојио. Знате, Банаћани и Бачвани све су се отимали за њега, хранили су га самом тортом и паштетом те овде мало, онде мало, мој

као... као вршачки владика!... Тек, хвала богу, здрав је, а апетит му је и сада добар; једе, једе, е, знате, појео би вам и живог курјака... Нећете ми веровати, ал’ баш је човек тај мој побратим!

Нећете ми веровати, ал’ баш је човек тај мој побратим! А знате ли по чему су њих двојица побре? То је такође чудна историја. Један је вучићевац, а други обреновићевац!...

А како, опет, не би? Они не верују у дан, у истину, а у лаж?... Е, баш сте чудни људи! Па ви бар знате да се сви еснафи један с другим могу посвађати, штавише и попа с попадијом, — али лажа с лажовом никад!

— Хм! Хм!... Знате... Нећете ми веровати... — сад се исхркну и убриса бркове, поглади се и пође даље говорити. — Знате, чудна времена!...

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

„Огурсуз”, — одговоре Бошњаци. — „Ха, море, огурсуз, да знате да сам ја велики огурсуз!” — каже им Албанез. — „Вала и јеси и бићеш”, — одговоре други, смејући се.

” „А како то бива,” — приложе друге — „да се теби овде у иностраној земљи толика слава и чест показује?“ „Зар ви не знате” — одговори онај — „да право достојинство мало се кад у свом отечеству како ваља признаје?

Је ли могуће да је од толико стотина година међу вами христјански закон, и да јошт не знате да онај који није кадар и неће и свом непријатељу и злотвору простити, нити је, нити може бити христјанин?

Господине мили боже, да зле женице! Избави таке и мог злотвора! Лако се вами смејати, јер ви јошт не знате што је зла жена! Замоч'дерте само главу у ови чабар, пак ћете видити.

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Зар ви не знате то, када је мени честити цар београдски масип дао, није ми никакве хазне друге дао, но да од вас узимам, а вас од

Да знате да смо ми ове (четири) дахије међу собом позавађали, и они ће се скоро између себе потући, зато молимо: преправите џеба

Сад ти почнем ја предиковати, да би народ охрабрио: „Ви сви знате, браћо, да су Хаџи-Муста-пашу дахије убиле, и да је Хаџи-Муста-паша имао сина Дервиш-бега, кога је цар поставио да

И било је много препирке од обе стране, али од Турака мање, јербо се стиде и познају своју кривицу. (И ово да знате: било је у Топчидеру десетак кућа сламњача бугарски̓, пак су празне остале а Бугари побегли.

Скупштина повиче: „Ви старешине изберите и именујте, да видимо које ви знате”. Ми представимо Петра Читака из Мушића, Грбовића кнежине, и Јована Рабаса из села Рабаса.

То није чист посао! (Ваља и то да знате: да је Ипсиланти, влашки бег, приврженик Росији, а Муруз, молдански, Турцима.

Запитам: „Шта је то, браћо, ако Бога знате?” — А они: „Та не брате него душману, зашто нас ноћас поби? ̓Оди седи у снег па ћеш видети шта је”.

Људи све то мени као свецу верују и кажу: „Ви уређујте, и како знате, а ми ћемо слушати Будући док сам ја из Петербурга у путу био, наше су старешине чиниле скупштину, порезали трошкове,

” Узјаше на коње, и оду по снегу. (Али ваља да знате и то, да су Бошњаци се поболевали многи у Београду, пак утеку до у наш логор, и узму пасош да иду у Босну; но Срби

” — Он каже: „Идите, како знате, тако и уредите”. — Ми се договоримо, да им обрекнемо плате на месец по 60 гроша (онда је био дукат цесарски 10

покоре и тескере даду и араче узму, пак да се врате, а ви гледајте према њима лацкајте и̓ и заваравајте, како најбоље знате, док и ја ове разбијем и тако приспем”. Ово сам заборавио и прескочио. Кад је наша војска, по други пут, 8. маја 1806.

Али ви знате да сада код нас има ̓ајдука, Бошњака, ̓Ерцеговаца, Немаца и други̓ земаља бескућаца који ће у Китогу дочекати и побити

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Хоће кмет све у обор! Немојте рећи да вам није казано!... А знате ли ви шта је то рога? Не знате, је ли? И не дао вам бог да знате!...

Хоће кмет све у обор! Немојте рећи да вам није казано!... А знате ли ви шта је то рога? Не знате, је ли? И не дао вам бог да знате!...

Немојте рећи да вам није казано!... А знате ли ви шта је то рога? Не знате, је ли? И не дао вам бог да знате!... Као што видите по самом имену то није ништа лепо, што би се, на пример, могло од кицошлука понети.

— рече Марко и чисто се ошвањи што наиђе на такав чвор. — Хм, хм! Кит — ја!... То је, богме, страшна зверка! — Знате ли ви — уплете се учитељ — да су у кита уста као ова механа, па само хукне у се — а човек улети!...

— Ја? Је л̓ те? — Јес̓, ти, шта си? — Ја сам, знате, професор. — Тако! Ти си провесор што учиш оне старије ђаке? — Да, да — одговори професор. — Е да си поштен, брате!

— Та оно ми кô хтедосмо — поче један од њих снебивајући се — да га не испратимо празне руке... — А знате ли ви — поче пандур веома поверљиво и чисто шапћући да их уверава — да то изгледа као неки мит?...

Ви може бити то и не помишљате, ама опет некако излази налик. И што је још најглавније — знате ли ви да овај капетан неће ни да чује за мит...

— Их, болан, да сам знао — вајкаше се један — могао сам купити ономаде кад оно силазих у варош! — А! Знате шта? — узвикну Ђуко као досетивши се.

Еле, таман се газда Милун тако развикао, Док ето ти му Видака, помоли се па вратнице. Видак је, као што већ знате, општински писар. И он је човек у стању; барем је богатији од многог општинског писара.

— Него чекајте да вас нешто упитам! Да ли ви познајете почем неког Мојсила Пупавца? Јамачно га не знате? Видите, била је у селу Јасиковцу, чак горе негде око Ивице или Букова, једна велика и јака задруга, која је од

— Ја сам молим... — поче Пупавац удешавајући фино и по чаршијски — ако смемо служити, Мојсило, знате, Пупавац, трговац... — Мило ми је особито!

Утом се постави и ручак. Ручају њих два заједно, а путник само прича. — О, да знате само како је то красота исписивати обичаје народне! — прича он. — Шта вам човек неће видети купећи обичаје.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

— Куд ћеш му боље! - веле сељаци. — Велите ли сви тако? — Велимо!... велимо!... — Е, добро, браћо! Сад знате шта смо доконали. Та одлука, од тога часа, постала је закон свему селу.

Нисам ни мислио о томе!... Наједаред само ми мрче свест!... Нисам чуо ни пуцња!... — Знате ли где је ударио куршум? — викну Шокчанић. — Где? — заграјаше са свију страна. — У капу, ево!... И пружи му капу.

Тамо ћемо видети да ли Маринко има право. — Хајде, кмете!... Хајде, попо!... Хајдете браћо!... Сви ме добро знате!... С вама сам растао и одрастао!... Сви ви добро знате и моју децу!... Знаш их најбоље ти, Иво, стари кардо мој!...

Хајде, попо!... Хајдете браћо!... Сви ме добро знате!... С вама сам растао и одрастао!... Сви ви добро знате и моју децу!... Знаш их најбоље ти, Иво, стари кардо мој!... Та у твојој су кући одрасла!...

” Богами, тако воли Лазара као да му је на срцу лежао. Ни поп ни кмет ништа не рекоше. — Него... знате ли шта? — Шта? — упита кмет. — Да се вас двојица измирите с њим. — Нисмо се ни свађали — рече поп суво. — Знам.

— Срамота, попе! Хоћеш да рекнеш да је Алексин Станко лопов!... А то је дете, болан, расло на ваше очи!... Знате га од повоја!... И он лопов! Кад је шта дотле украо? — Није ништа. — Па како то наједаред лопов?

— Коме ћемо? — стаде се питати народ. И наста жагор. Док наједаред из тога жагора изби глас Маринков. — Знате ли, браћо, кога ћемо? Све се очи окретоше на њ. — Ја велим да узмемо Ивана Миражџића. Човек је поштен, добар, имућан.

јок!... Харамбаша рече: Станко је добар, нека он буде харамбаша! — Тако је — рече Суреп. — Онда добро! Али ви знате да ја хоћу да се осветим!... Ја се морам осветити!...

— Него, ево, ја нећу бити као ти. На, гледај! Па се окрете укућанима. — Купите децу, па напоље! Склоните се где знате!... Брзо!... И то слушаше без поговора... За тренут ока оста празна кућа.

Али знате ли шта је то кад ратар остави свој плуг, па се лати оружја?... То значи: борбу на живот и на смрт, борбу очајну, вечиту

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Да ми мисли знате једини бог и ти; Да те за леђима осећам, на миру; Да ни реч ни поглед не могу ти скрити; Да знаш где је отвор на

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Онај, онако... Знате... да.. дакако! — Ето видиш! — каже Ђорђе. — Још каже господин Јоца: док одемо у зеленило, биће још боље!

ви већ знате. Их, ала сам глуп! Па где је, опет, та квака? Као да су врата два километра од мене! Тога дана после ручка лешкарио

Не знате шта хоћете, па не знате ни шта радите!... Хај, хај, како су ваши стари бегенисавали девојке, а како се ви данас — заљуб

Не знате шта хоћете, па не знате ни шта радите!... Хај, хај, како су ваши стари бегенисавали девојке, а како се ви данас — заљубљујете! Сви ви, сви!...

Иначе никад ни да га је кљуцнуо! Све му је поверавао, слао га у села по вересију и којешта. — А знате што га је отпустио? — На правди бога!... Видео га да игра крајцара! — Тек ћете се ви после чудити. То о Ђурђеву дне.

Зар ви не знате онога с ногом? — Не знам, — рече капетан — нисам га видео. — Па све проси пред црквом! — Хм! — Ух, боже!

Него не бих га, опет, смео товарити на кола. Истина, његов друг Јоле каже: лако је рањен, сасвим лако; али опет, знате, рана је, а ја бих њега на кола! Ех, кака је била у мог мајстора кобила!... Еј ти, слепи мишу! донеси још ракије...

Ђеда је био... био... као ћу вам казати? Знате; стар човек — готово дете! Прсне неких пута за најмању ситницу, грди, псује, праска, па богме хоће и да удари.

И млађи свијет оде. Иконија сама оста у соби с дјететом. — Браћо, — рече поп — ви знате како ме је бог благословио и како сам му платио за моје знане и незнане гријехе. Сви ћуте.

— Али дјетету треба сиса. Станоје Глувић стидљиво изиђе напријед: — Да простиш ти, попо, и ви, браћо, ви сви знате да се моја домаћица прије два мјесеца побабила. Дајте мени дијете и Иконију, док је оно још за сисе!

Нећу вам причати шта се ту спрема, ни ону трку и урнебес од попова. Доста да знате да је наш поп био најстарији у цијелом округу, те да му је по томе спадала нека особита почаст и задатак при

— Онако је све у длаку! Још сам заборавио да му кажем да сам и једног Турчина покрстио, и ено га, сви га знате, ваљан хришћанин и један по један газда у селу.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

На вратима га дочекује Неца гологлав и мало постиђен, пољуби га у руку, па само вели: »Хе, шта знате господин-попо, грешни смо људи!

Могло је бити и горе! — извињава господин попа своје овчице. — Хе, хе... деца... врагови. Шта знате!? Џак бува, хе, хе!

— Нема ту никаквих других заслуга, него певао пред Његовом Екселенцијом неке песме, оне, знате, »на фронцле« песме, а Екселенцији се допале, па му послао црвен појас кад се вратио у резиденцију.

— Па пре сте опцигивали четир? — Тхе, пре онако, а од неког времена овако. Сад овако поч’о, па шта му знате? — вели поп Ћира. — А што га не дате да се оправи? — вели поп Спира. — Рек’о би да је добар сат...

— пребацује јој госпоја Перса. — Знам, слатка, — брани се госпоја Сида, — ал’ кад човек дође код вас, а ви онда не знате шта је доста; ви онда формално заробите човека!

јер пре ни људи нису знали да пишу ни својим синовима, а сада и девојке пишу писма, те још како пишу, па још да знате коме! Ето ономадне је тáта једну укебао баш кад је писала писмо у шпајзу тамо неком њеном са рогља.

— Знате како стоји тамо: добар пастир не сме на себе ни да мисли, него куд овце, односно поверено му стадо, туд и он.

А знате, и ја сам у неку руку пастир, хе-хе, — смеши се, — чувам поверено ми стадо младих и несташних јарића овоселских.

ако будем тако срећан па дочекам да се упразни каква добра парохија... — Е, знате, кад би само могли добити какву добру, масну парохију; као на прилику ево ова што је у нашем селу.

— Наравно, наравно! Све је у божјој руци. Али опет... — вели поп Спира. — Знате како оно кажу кад се онај давио па викао: »Помози, свети Никола!

— Та оно знате, то би значило искушавати бога кад бих одмах тражио то. Треба се упражњавати у стрпљењу, то је наша прва дужност,

— Тааа, није баш да нисам... Јесам, кол’ко се сећам, само као утук, само после шљива... па знате, само у цели да предупредим грозницу...

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

— Не, — брани се она. — Нико ме не дира. А ноћу ја и не спавам. Седим тако и гледам овамо, к вама, у град... — А да знате — почне као да им неку радосну вест саопштава. — Како вам град тада дође мали, мали; само се црни.

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

— запита га између осталог госпа. — Допада ми се. — Па хоћете ли да јој то кажем? — Немојте, ако бога знате! — А зашто? — Бар сад још не, док се и о другоме не поразговарамо. — А шта је то друго?

— Ви се само шалите! — Ја се не шалим, нег’ што мислим то и говорим. Па какве сте оштре памети! На свашта знате брзо да одговорите.

На свашта знате брзо да одговорите. Ја сам, истина, по свету прошао, ал’ ви опет више од мене знате; кад говорите, не могу да вам речи у’ватим репа ни главе, тако високо говорите.

Милева још спава. Пробуде је. Љуба је нешто замишљен. — Па шта, зар фрајла-Милева још спава? — Знате, читала је ноћас много.

— Добро јутро, фрајлице! Како сте спавали? — Врло добро. — Види се, кад сте тако доцкан устали. — Знате, читала сам много ноћас. — А шта то читате, фрајлице? — Читала сам од Дима „Драј Мускетире“.

— А ви само немачке књиге читате, а српске? — Српске? Ах, нисам још ниједну прочитала! — Како то? — Знате, ја сам била три године у леру, па сам много од српског заборавила, јер смо све немецки говорили, а разумем нешто и

— Шта су ти абентајери? — Шта, још ни то не знате? Дакле, ви још нисте никад имали абентајер? — Ни не желим га; ни име му није добро; но опет би’ рад знати шта је то.

— Ни не желим га; ни име му није добро; но опет би’ рад знати шта је то. — Знате, абентајер је то кад мушко у женско, или женско у мушко заљубљено, па онда мушко излаже се сваком малеру, само што

— Нисам, а и нећу, јер је то већ свака читала. — Па каква сте ви онда Српкиња, фрајлице? — Знате, ја сам Српкиња, ал’ нећу да сам проста, него гебилдет Српкиња. — Дакле, ми смо прости увек, и такви ћемо и остати?

Је л’ вам моје стање познато? — Јесте, ал’ не сасвим. — Чули сте за моју трговину? — Јесам. — Знате да имам две куће? — Знам. — То је што знате; ал’ има што и не знате. — То би’ баш рад чути.

— Јесте, ал’ не сасвим. — Чули сте за моју трговину? — Јесам. — Знате да имам две куће? — Знам. — То је што знате; ал’ има што и не знате. — То би’ баш рад чути. — Знате, ја имам напољу прилично новаца.

— Чули сте за моју трговину? — Јесам. — Знате да имам две куће? — Знам. — То је што знате; ал’ има што и не знате. — То би’ баш рад чути. — Знате, ја имам напољу прилично новаца.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

— Шта кажете, попустити? Е па, човече, ви не знате шта говорите. Зар да се понизимо до роба, до скота? Зар то хоћете? Ви не познајете услове.

— Ужас! — Ја сам четврти прекобројни. — А место мобилизације? — Торлак. — Грозно. Магацини у граду. Знате ли то? — Па шта? — Па лепо, ако они шчепају магацине и она места где се мобилише, шта ће бити? — Шта ће бити?

А зато време огреѕѕе нестрпљиво меље устима: — Е, знате шта, госпа, вели она: да је тај бандист мој муж, не би га мајци никад више засвирао у његову кларинету.

Оне су храбрије од многих мушкараца, поуздано храбрије, нагласи она значајно. Ви то добро знате? — Мислим да знам, и знам откуд то, А за време овог кратког разговора огреѕѕе је сваки час повиривала на врата и

— Не знам да ли безумно, и не знам да ли она вас воли. — Ја то знам. — А ја знам... — Шта знате ви? И док је у њему ужасно расла сумња, она се насмеја кокетно и загонетно, баш као да је нешто знала, па се устезала

И тек кад наиђе штаб један официр, који је јахао напред; сиђе па се нагну према лешу. — Официр, рече он. — Од куд знате? — Знам, ордонанс официр, одржач везе. — Видите боље, видите боље, скините медаљон! — Нема медаљона. Ово је...

А бабин познаник нервира се, пада у ватру: — Ама ви млађи само знате да рушите, ви сте изроди, ви не волите ову земљу.

Африка

Белац се страши од револвера, црнац од зуба. Знате ли ко ме је томе научио? Сами црни!“ Истога дана је у томе већ сасвим претерао.

Чим смо сели, ја му насмејавши се, рекох: „Протестант?“ „Протестант! Откуд знате?“ — „Ни по чему. Сасвим случајно, тако, пало ми је на памет да можете бити само протестант.

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

МИШИЋ: Хе, хе, хе! Не бојте се. Нећете пропасти, кад нисте досад пропали. Та ви знате штедити! ЈАЊА: Штедим, господин, од невоља, зашто си нема. ЈУЦА: Заповедајте сести, господин Мишић. (Покаже столицу.

МИШИЋ: Та ви можете и онако усрећити вашу господични. Но ја се задржавам, а морам јошт даље ићи. Знате ли зашто сам код вас дошао? ЈАЊА: Кад чуим. МИШИЋ: Познато вам је да желимо наш варошки шпитал раширити.

МИШИЋ: Кад би у мојој власти стајало, ја вам не би јамачно досађивао; али знате ко сам ја код магистрата. ЈАЊА (пружи му листу): Господар нотариус, ево ваша артија, ево моја Јуца!

Да не даим, да дођи нотариус млого пута, и кад није кир Јању кући, да си унтерхалтуи, а Јања да плати. ЈУЦА Знате ли како ћете учинити да не платите?

КАТИЦА: Забога, мамице, како га можете сад вређати, а знате каква му је нарав. ЈУЦА: Шта? Зар сам се ја удала да му гледим ове зидове и да ме с бурази рани?

КАТИЦА: Боже мој, ја вам нећу ништа преотети. (Умиљава се.) Кажите ми, слатка мамице, медена мамице. Знате како нисам оно папи казала! ЈУЦА: (Проклета девојчура!) добро. Ако ти није млого наједанпут, не браним.

МИШИЋ: То је баш штета! Ови су коњи први били у вароши. Али како се то баш тако догодило? ЈУЦА: Знате како наша пословица каже. „Скуп двапут плаћа.

Ви сте човек јошт млад, особито у снаги, и лепи. Ко може кир Диму с вами сравнити? Ви и он... знате, како кажу Грци... као Аполо и Вулкан! ЈАЊА: Пи, пи, пи, пи! Какво лепо реч, право елинско!

КАТИЦА: О мени? Каквим поводом? МИШИЋ: Случајно у разговору. Најпосле дође реч о вашој будушчој срећи. Знате ли за кога намјерава ваш господин отац вас дати? КАТИЦА: За кога? МИШИЋ: За кир Диму.

Што је више овакови пречага, ви знате, то је пријатнији роман. Но, доста овога, ево вам госпође мамице. ПОЗОРИЈЕ 8.

(Лупа се по челу.) Ух, ух, ух! МИШИЋ: Кир Јања, мени је жао да вас морам обеспокојавати. Но ви знате да сам ја у служби, ја сам зато од магистрата и послат, да вас у варошку кућу водим.

ЈАЊА: Кирије имон! Господин нотариус, какво је то слово? МИШИЋ: Драги кир Јања, ви знате шта је цар, и царска заповест. Ко против цара иде, може ли се надати милости? ЈАЊА: О истонома ту патрос!

Црњански, Милош - Сеобе 2

у сенку касарнског свода, бришући зној са чела, Енгелсхофен још додаде: „Ви тамо, у Бечу, на Двору, ништа друго и не знате.“ Затим, још нешто промрмља. Иако се то, што је Енгелсхофен промрмљао, није чуло, Гарсули је, сасвим сигурно, погодио.

Теодосије - ЖИТИЈА

И да плачем не дужим повест, сви знате да мати, отац и браћа такве до смрти жале. После тога смиривши се и страх Божји још више у срцу осетивши, говораху

Узевши реч, самодржац рече свима благороднима: — Другови и браћо и децо, послушајте моју реч вама! Ви знате мој живот од почетка, како сам с вама живео, како сам свакога од вас као сина отхранио и као брата љубио и као друга

Јер знате колико се молисмо и плакасмо, и како нисмо били услишани да будемо обасути милосрђем изливања мира. А сада само речју

пијанац већ смотрен, не неозбиљан, не дволичан, не грамжљив, не лаком на добит, не среброљубив већ милостив — и остало знате.

свети се братом самодршцем на престо првосветитељства седе и свечано исприча о узроку сабора и о себи, говорећи: — Знате, дакле, и чусте за моје најппе једно па друго бежање од вас у пустињу, и да не претпоставих ништа од красота овога

Узевши, дакле, и како знате, варену или печену зготовивши, изнесите је нама и свима који су ту. А господар лађе видевши брзо посећење Божје ка

Па ви и сами то знате и говорите: Пусти ти нас на миру! Пре времена си дошао да нас мучиш! Стога се не само на оне који Богу служе већ и на

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Кад сам му то представио, рекао ми је: „Ви, Франки (израз којим означавају све Европљане) знате много 'марифетлука'; свега има изван турског царства и ислама, али правог господства и 'кефа' има само код Турака.

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

Он се тамо кочоперио и гласно се хвалио: — Ау-вау, да само знате како сам јурио мачка Тошу! Јурио сам га, јурио све до краја свијета и кроз једна врата на граници истјерао сам га

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

И АГЕНТ (разгледа сточић): Фиока је, очигледно, насилно отворена. Знате ли ми рећи шта је украдено? ПАВЛЕ: То је сточић моје жене, она ће то знати.

АЉОША: Ја морам, ја морам да вам кажем, ја не могу да од вас кријем. (Пауза, ломи се и најзад диже главу.) Ви знате моју Лидочку? ПАВЛЕ: Вашу госпођу? АЉОША: Да!

АЉОША (увијајући свој стари капут, из којега је пренео папире умотане у новине): Само, знате, ја сам писал... (Одлази.

ЈБУБОМИР: Не жалите што сте ми се поверили; пријатељу сте поверили. Моје обавезе према вама нису тако обичне; ви знате колико вас ценим и поштујем. Био бих срећан када бих вас могао утешити бар.

ЉУБОМИР (изненађен (поверењем): О, господине! ПАВЛЕ (даје му га): Поверавам га вама; знате му вредност, па ћете га умети чувати. ЉУБОМИР Будите уверени, чуваћу га као очи у глави. ПАВЛЕ: Тако, а сад збогом!

РИНА (узе једну кашичицу): А после, кад оде господин у канцеларију, узећете ову кашичицу и отићи ћете... ви знате ону малу јувелирску радњу преко пута Касине, тај је јувелир радио за мене.

(Сети се.) Уосталом, реците ми, Ана, је ли госпођа одјутрос узбуђена? АНА: Како узбуђена? АНТА: Па знате ваљда шта значи то узбуђена жена; били сте ваљда и ви који пут у животу узбуђени?

То је немогуће! Ја ћу вас лепо молити, рођаче, да одете лично, То није далеко, Министарство грађевина, да одете, знате: он већ мора бити тамо, задржао се можда у којој другој канцеларији, али је без сумње тамо.

Моја би кћерка хтела да погледа по радњама штофове за венчану хаљину, јер, знате већ, венчани дан се приближава. А она то не би хтела без вас, она тако верује у ваш укус да не би хтела без вас.

СПАСОЈЕ (посрне и дрекне): Ко то, ако бога знате? АНТА: Онај чију си кућу на Теразијама и све остало имање ти наследио.

Пардон, то је само моје мишљење, ал', ако ви желите, ја ћу писати; само, знате, писање ће изазвати и одговор, па онда ако изнесете ствар на сва звона, то ће вас врло брзо одвести пред суд, а мени

ЉУБОМИР: Па забога, оче, што се ви жалите да ме не можете одбранити кад знате зашто то све тако бива? СПАСОЈЕ: Кажем јој, то су извесне бриге које су наше заједничке, али које ће проћи, проћи ће.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

- Хтео сам да додам још нешто, али сам се присетио да нема смисла: стари предаје књижевност у њеном разреду. - Ви знате шта мислим? - додао сам, а она је одмахнувши главом прснула у смех. - Боже мој, ви? - У реду, ти!

То ју је охрабрило. - Мислите да су навикле? - Сасвим сигурно. - Како знате? - шапнула је и ставила прст на уста као да се боји да неко не чује. Тај неко, међутим, није постојао.

Тај неко, међутим, није постојао. Најближи пецач био је удаљен сто метара. - Како можете то да знате? - поновила је. - Не знам! - рекао сам - претпостављам. - О!

- О, да. Он га има. Показаћу вам га. Мој отац је строг и зато ћемо се унутра увући кроз кућу нашег собара Ћапоњија. Знате га? Кућа му је доле иза гробља! придигла се и пошла, а ја сам пошао за њом.

то под нос, али се он једноставно правио да не примећује, а онда је ишао унаоколо и причао: „Онај Галчев Црвенко, знате...” Мој стари није више имао очи за њега.

) скромно обарао главу. Затим је пратио цурице кућама и био љубимац свих мама. Знате већ ту врсту момака, није потребно да вам причам! И нећу!

Ако сте видели оно што се зове живи рахитис, онда знате како су изгледале. Седеле су руку сложених у крилу хаљина које су биле модерне пре неких шашавих милион година.

Код самих врата отац ме ухвати за лакат рекавши да нисмо завршили још неке ствари. Такве неке породичне ситнице, знате. Офарбана и она друга погледаше нас не схватајући. Од њих нисте могли ни очекивати да схвате.

- Како можете сматрати, ако не знате шта мислим! Бароници је прорадио неки кликер и она ми се запањено унела у лице, млатарајући танким сасушеним рукама

Негде, у врбаку, детлић је кљуцао у дрво. Био је то такав дан да се човек морао осећати срећан што постоји. - Ви знате шта ја мислим? - додала је Бароница. - Било шта да мислите, ви сте у праву!

Она је ручала - рекла ми је. Ручала је с драгом рођаком Шарлотом. Био је прекрасан онај ролат и суфле ОД јабука, знате. Мали Емилијан је луд за њим. Оставих јабуку и комад хлеба у кабаницу и осмехнух се.

Проверио сам трипут обишавши око трга, мада је то чиста глупост. Тај трг је довољно да погледате с пола ока па да знате како ствари стоје. Овога пута стајале су грозно. Стајале су обично, али Рашиде није било.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

— Је л’ то ваша кћи, госпођо Татијана? — Јесте. — Имате ли већ за њу каквог ђувегију? — Та било би, — али, знате, свака мати тражи за кћер што боље. — Кол’ко јој година? — Сад јој осамнаест.

— Кол’ко јој година? — Сад јој осамнаест. — Добро, ја сам тридесет и пет, и удовац; стање моје знате. Да се много не разговарамо: ’оћете л’ дати вашу кћер за мене?

— Али наше женске нису на дућан и биртију научене. — Ниси била ни ти научена! — Ви најбоље знате. — Зато немој ми кварити вољу. Нађем ли каквог ваљаног момка, одма’ ћу је удати, а зета овамо.

Шта си се тако снуждила? Ил’ би ти за њу хтела каквог сабљаша, да оно што смо стекли проарчи? — Чините како најбоље знате. Разговору крај. У вароши је био један млад трговац, Нестор Чавић.

— Још два. — Ноблбал? — Не, прво пургербал. — А зашто не ноблбал? — Већ је био један нобл, сад иде пургербал. Знате зашто? Од ноблбала немам никакве хасне.

Смеју се. — Но знате шта сам дошао још да вас молим? — Шта? — Да ми будете довече гости, на киселу чорбу и ладно печење.

— Господар Полачек, ја већ Од неког доба долазим у вашу кућу, и лепо сам примљен. Ево ме сад опет овде, и знате зашто сам дошао? — Не знам, — одговори Полачек мало збуњен. — Ја сам дошао да просим руку фрајла-Лујзе.

— Шта то може бити? — Шамика побледи. — Ви нисте католик, па знате, како смо ми стари људи, ми хоћемо са нашом фамилијом да живимо и умремо у нашој вери. — Па вера ту не смета ништа.

Шамика се пријави у заказано време. Ту му госпођа Матилда исприча како је Лујза жалосна. Заподену разговор. — Знате, Херр вон Кирић, да је Лујза ту ствар тако к срцу узела, да може умрети. Да је видите, не бисте је познали.

Шамика га моли да тражи ма кога „стихотворца”, он ће га јако наградити. У уредништву пише један јуриста. — Амице, ви знате стихове правити? — запита га уредник. — Нешто мало.

Седну на диван. — Господин Кирић изволите сести. — Знате шта ћу да вас питам? — Не знам. — Погодите. — Ваља би вам требала каква мустра из Пеште? — Не.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

После нам послао карте за премијеру. Што јест, јест, нећу да грешим душу, дао нам најскупља места у »Јадрану«. А знате ли о чему се радило у том филму? Е, сад ћете да паднете на дупе! О нама.

да се мени глувари овде годинама, као да ја не бих збрисао истог часа на неко боље место када би ми се пружила шанса? Знате када бих пожалио за овим ћошком? Никада! Фуцк офф!

Пре свега, треба да знате да се игре мирнодопске деце много разликују од ових ратних игара. Како само пасторално звучи она дивна мелодична

Не знам шта ми је, али чим изађем на то двориште, одмах ми се игра клиса! Ако случајно не знате шта је то клис, објаснићу вам: клис је сиротињски голф! Клис се иначе састоји од машке и клиса. И рупе, наравно.

« »За сељаке асфалт је свугде исти. Али ви осећате врло фине разлике под точковима. Знате где се завршава стари, изанђали, онај што је већ напукао, а где започиње нови комад, девичански невин и таман, посут

– Браво! — узвикну председник. — Ви сте рођена глумица! Заиста, изузетно... – Знате, овако шта се овде ретко дешава... — објасни козја брадица. – Јесам ли примљена? — упита млада жена.

Написали су јој потврду. – Реците — упита председник — шта ће вам, ког ђавола, то парче хартије? – Знате — казала је на излазу из учионице. – Ја. у ствари, уопште не желим да постанем глумица! Погледали су је запањено.

– Имам две кћери и мужа и ... па добро, рецимо, срећан брак! Уопште нисам амбициозна, знате. И не бих волела да заузимам место неком млађем. – Али шта ће вам, онда потврда? — промуца козја брадица.

То је нормално у сваком браку, је л' да? И онда... Па, ја често, знате изгубим живце и почнем да вичем да бих постала глумица или нешто слично!

Ти? Ма немој, молим те!« Е, па, сада најзад имам потврду да бих могла! И показаћу му је у таквим приликама, да знате да хоћу! – Штета, велика штета... — казао је председник. — Али, ако се предомислите...

— Надам се да знате када ћете је вратити кући? — испраћа га ледени глас на вратима. — Знам. —Па-па, срце! Сада је његова!

Жена се осмехну: —Онда сигурно знате и кога је све доводио овамо? —То више није важно! — прекину целу ствар човек. Знаш—рече—он годинама игра на прогнози!

Матавуљ, Симо - УСКОК

На то се и стари Пијеро охрабри, те се примаче и запита: — Па шта ћете ту, у ово доба, кад знате да се град отвара пошто сунце огрије?

Духовници отидоше у своје ћелије, десно од мађупнице. Ђакон викну с прага ђацима: — Хај’те, дјецо, и ви, одмах, е знате да сјутра морате у зору устати! Жао ми вас је, али ноћас нема јегленисања!

Пред њима стојаше везан висок младић, великих црнијех очију, мрке науснице. — Што то би, људи, ако бога знате!? — рече владика одјахујући. — Потраја вам вјера ево равно двадесет дана! — Зли удес, господару — одговори Ђико.

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

Добар, то јест, трговац кад полази у Беч, он каже: идем у Ердељ. Тако и ви треба да чините. Ником ништа, зашто знате: ко пре девојци, онога је девојка. МЛАДОЖЕЊА: Ја ћу се владати по вашем савету. (Пође.

И ми смо лане кућу правили. ПРОВОДАЏИЈА: То се види. - А гди нам је газда? МАТИ: Таки ће доћи. Млоги послови, знате, а мора свуд да је сам. На слуге човек не може да <се> ослони. ПРОВОДАЏИЈА: Богме без газде нема ништа.

Чудим се како се не разболи. ПРОВОДАЏИЈА: Млади, то јест, могу да поднесу више. (Младожењи.) Знате, кад сте ви терали волове у Беч? МЛАДОЖЕЊА: Ја нисам никада терао.

Али шта знамо, кад човек има деце, треба да се стара. ПРОВОДАЏИЈА: Тако је богме. (Младожењи.) Знате, ваш покојни отац, толике муке, то јест! Пак шта је било?

) Како се унтерхалтујете овде? ДЕВОЈКА: Доста рђаво. МЛАДОЖЕЊА: Имате ли лепи балова? ДЕВОЈКА: Не баш; знате, музика нам не ваља, а друштво би прилично било.

МЛАДОЖЕЊА: То је најгоре кад музика не ваља: ДЕВОЈКА: О, знате, тако ферхунцују да се човек смејати мора. Wир ха’м еінен wахрен Јуцкѕ міт іхр. МЛАДОЖЕЊА: Ви добро немецки говорите.

МЛАДОЖЕЊА: Врло лепу. Него нам је сала малена. ДЕВОЈКА: О, то ја мрзим! Не може, знате, човек ни да се окрене, особито кад је мало веће друштво.

ОТАЦ: Ја вам благодарим, али ви знате, као што сам и казао, ништа не може силом него ако буде од Бога суђено. ПРОВОДАЦИЈА: Да, да!

Срећу нико не нађе са свећом. Дајте девојку да је дарујемо. (Младожењи.) А? МЛАДОЖЕЊА: Како знате, (лагано) гледајте за новце. ПРОВОДАЏИЈА: Е, шта ћемо више, то јест. ОТАЦ: Кад је тако, нега Бог благослови.

МЛАДОЖЕЊА: (Та новце, зар не чујеше?) ПРОВОДАЏИЈА: Е пријатељу, ви знате садашњи обичај. Истина, као што сам, то јест, и казао, наш младожења има кућу, винограде, воденице (младожењи), две

- уверићете се, то јест, свашта доста. Али ви знате, то јест, какав је свет: ако узме без новаца, срамота. Зато да знамо напред, колико девојка има.

(Младожењи.) Пак шта велите, кад ћемо? МЛАДОЖЕЊА: Како они нареде. МАТИ: Знате, девојки ваља млого којешта, а ради смо да нам не црвени образ. Зато ћемо јавити, докле јошт видимо.

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

ГАВРИЛОВИЋ: Шта је то? ЖУТИЛОВ: Видите, ви у Маџарској живите, а не знате маџарски. То је срамота! Чији лебац једете, онога језик треба и да научите.

дајте астал, дајте астал пак ћете се дивити. (Довуче астач насред собе, пак се попне на њега.) Господо и браћо! Ви знате шта су Србљи били у старо доба. Од душана дрктале су стене самог Цариграда.

ЗЕЛЕНИЋКА: Дакле јошт и то не знате? Лепи Србљи! Ал тако мора бити кад људи не читају народне књиге. ШЕРБУЛИЋ: Зар ви знате?

Лепи Србљи! Ал тако мора бити кад људи не читају народне књиге. ШЕРБУЛИЋ: Зар ви знате? ЗЕЛЕНИЋКА: Ја би се стидила кад не би знала у чем се састоји чувствило народности.

Фала вам! МИЛЧИКА: А како сте пређе говорили? ШЕРБУЛИЋ: Оставите се, молим вас, ви не знате шта је то. 3. ЛЕПРШИЋ (с великом кокардом српском), ПРЕЂАШЊИ ЛЕПРШИЋ (пева): На ноге, Србљи браћо, Слобода зове!

Шта вама пада на памет! СМРДИЋ: Цела истина. ЛЕПРШИЋ: Инквизиција за протоколе маџарске у војводини српској?... Знате ли ви да је војводина потврђена? ШЕРБУЛИЋ: Како? ЛЕПРШИЋ: У Карловцима била је скупштина.

ЖУТИЛОВ: Метнућете је и ви. СМРДИЋ: Да бог сачува! ЛЕПРШИЋ: Пре би дао руку си одсећи. ЖУТИЛОВ: Знате ли ви да војска сутра долази? ЛЕПРШИЋ: Но, то је добро: бар ће бити шићара за Сербијанце.

Коса мора да вам се диже. Шесет хиљада, није шала; а у шанцу није више било од две хиљаде шајкаша. Знате ли колико је пало Маџара? Погодите. НАНЧИКА: Ваљда је пало једно три хиљаде. МИЛЧИКА: Охо! Петнаест.

ЛЕПРШИЋ: Да чујете шта је јошт радио: неки родољупци испрегну му коње и наместе се да га вуку у варош; па знате л’ шта је реко? Да он није дошо да буде војвода коњма него људма. ЗЕЛЕНИЋКА: Шта, највећи родољупци — коњи?

7. СМРДИЋ, ШЕРБУЛИЋ, ПРЕЂАШЊИ СМРДИЋ: Знате ли шта је ново? ЖУТИЛОВ: да чујемо. СМРДИЋ: Била је битка код Панчева; ту су Маџари потучени до ноге. Но то је ништа.

ЗЕЛЕНИЋКА: О, и он, и Јелкић, и сви који су се усудили против Српства согрешити! 8. МИЛЧИКА, ПРЕЂАШЊИ МИЛЧИКА: Знате ли шта је ново? Маџари одлазе. ЖУТИЛОВ: Дакле зацело? МИЛЧИКА: Ено пуна пијаца људи. Пешта је пала.

ЖУТИЛОВ: Оћете ли да будете комесар у каквом срезу? СМРДИЋ: Дабом, кад су други све опапоњили. ЖУТИЛОВ: Ви знате да је Војновић био болестан, нити је могао свој срез обићи. СМРДИЋ: Видићемо.

Сремац, Стеван - ПРОЗА

Док је још мање било, свуда је ишло за учитељем. И деца су га волела. Та шта да вам ту причам, кад сви знате како је младост мила: »Док си млад, свакоме си драг«, вели пословица.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

гује, Тамо живи стари Мустаф—ага Што нам браће пуно уцвијели, А најљуће мене је уио, Но да мŷчим када све већ знате. За освету вријеме је дошло, Данас, Мусто, на тебе је реда.

31. То би синоћ, ништа више, И то кажем да све знате; А у цркви отоич бише, Ако с' јоште осећате, Бише док се не састаше, Па с' из цркве одма даше. 32.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Дедер ти, братац, потруди се, па да ти прогледамо кроз прсте за онај летак. — Господине водниче, па ви знате да сам ја неписмен — извлачи се Буро. — Де, де, немој ти ту сад ...Ђурајица, уточиде му једну.

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

(На сцену утрчава Суљо. Сви поскачу.) ЈУСУФ: Иду ли? СУЉО: Иду. Биће овде за мање од по сата. ЈУСУФ: Ви знате шта вам је чинити. Пре свега пазите на ред. А ти јави кад наиђу.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Забуните се, заборавите и заспите. Али кад вас ноћу пробуди месечево сијање — а он баш упро у лице — не знате да се једва дише. Гледате, гледате, па... Море, и земља је тамо друга!

Сем што се износе или уносе спаваће хаљине и готови јело, остало све у дворишту, у башти. Не знате, како је то, кад се увече попрска двориште, простру асуре, душеци и јоргани. Лежите, а мирише овлажена прашина.

Још би хтела, но ја се трзам. Пружам јој нафору и питам: да ли је ко долазио? Али да знате каквим је гласом питам! Гласом од кога она сва расте и понизно одговара: — Кумашини, сине.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Средњи вели: — Ја не дам сестре ноћас да се води. Али најмлађи вели: — Ја је дам, ако је ви не дате; зар не знате шта је наш отац казао? — па сестру ухвати за руку и дајући је рече: — Нека ти је сретна и честита!

Средњи вели: — Ја не дам сестре наше. Али најмлађи вели: — Ја је дам; зар не знате више што је отац наш рекао? — па узме сестру за руку и дајући је рече: — На, нека вам је сретна и честита!

Уљегоше унутра, ал' у њима нико не бијаше него једна жена, па их упита: — А знате ли гдје сте дошли? Грбо одговори: — Знамо. Онда им она каже да су дошли у ђаволскога краља.

— па одрезаше један комад те га испекоше и изједоше. Пошто то поједоше, рече им она жена: — Идите сад куд знате, јер ће сад доћи краљ, па ако дозна за вас погубиће вас, јер видите да сам и ја као и ви иксан, па сам њему допала у

Човек се умеша у њихову препирку и рекне: — Браћо, девојка је моја! Ви знате да ја девојку морам њеном оцу цару Петру однети, да ми се смрт опрости и да могу слободно живети ко и други људи.

Онда ће анђео рећи: — Знате ли шта? Овако да уредимо: нека узме девојка три лозе, па нека посади у башчи намењујући коју коме хоће, па на чијој

Да знате, у његовој кави има седам казана дуката. Ти су дукати били некога цара. Да зна онај бербер па да подигне само једну пло

Онђе он јадан стојећи чу у неко доба ноћи ће дођоше виле на извор, и купајући се поче једна другима говорити: — Знате ли друге, да се огубала у краља ђевојка; краљ је сазвао све љекаре, али је нико не може излијечити.

Ја вам не тражим паре одма, него кад би који могао, макар до кијамета, само да знате што је ваш ага. Слакоми се јадна раја, те краву подијеле; али ага не шће ни Ђурђевдан чекати, акамоли кијамет, но

шта ће, најпослије скочи на ноге па отпочне плакати и сузе трти рекавши: — Ама прођ'те ме се, добри људи, ако бога знате, у мене је јутрос велико зло освануло, јадан сам и прејадан, да вам од теготе ни казати не могу.

— Шјутра ја, браћо, не могу никако, поручио сам за мобу да ми жњу шеницу, јер знате сви да је већ презрела — рече кнез. — А да хоћемо ли у уторник? — Јок, попе!

Једна између ваших жена украла је паре, јер и сами знате да други нико не улази у моју собу. Тада синови дозову жене, те ће најстарији запитати своју да није узела очеве паре.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

СОФИЈА: Кад би пробитачно било с џандрљивим човеком шалити се. Ви знате... ЈЕВРЕМ: Не бој се ништа, ја сам твој сојузник. Нас двоје јачи смо од њега.

ЈЕВРЕМ: Не бој се ништа, ја сам твој сојузник. Нас двоје јачи смо од њега. СОФИЈА: То би било созаклетије, а ви знате, који прави тајне договоре противу општега мира...

Поздравила вас и она и Ката. СОФИЈА: Благодарим. Зашт не дођу, забога? СВЕТОЗАР: Е, знате женске работе: час ово, час оно, па не могу да стигну. СОФИЈА: А што тебе нема?

СВЕТОЗАР: Е, знате женске работе: час ово, час оно, па не могу да стигну. СОФИЈА: А што тебе нема? СВЕТОЗАР: Та знате, кад је човек у служби. И сад не би дошао, да немам једну лепу поруку. СОФИЈА: Та бога ти? А шта ће то бити?

гола лаж, измишљотина! НИКОЛА: Зашто, то може бити. КУМ: И ја држим да може, само кад је жена честита. МАКСИМ: Знате ли, шта је. Ви држите да је моја Сока добра, јелте? НИКОЛА: Она је заиста добра. МАКСИМ: Кажеш ли и ти тако, куме.

МАКСИМ: Јошт ти није тако зло, кад можеш одлагати. КУМ: Већ данас свакојако не би, јер знате ли шта је ново? Наредили су, да се изда награда, за коју се осведочи, да је најбоља жена.

МАКСИМ: Ако није знала, могла се лако сетити. Не знате ви лукавство женско. ЈЕВРЕМ: Дакле, на чему остаје ствар? МАКСИМ: На томе, да жена добије награду, што по кући

ДОКТОР: Купићеш — трифеља. ИСАЈЛО: То морам записати, па питати кога, зашто ја сам човек прост, ви знате добро. МАНОЈЛО: Да није то немачко трифел? ДОКТОР: И Немци тако зову. МАНОЈЛО: Е, па то су гљиве.

ШАЉИВАЦ: Ви се срдите, г<осподине> докторе, а не знате каквим сам послом к вама дошо. ДОКТОР: Извините, мени је доста. ШАЉИВАЦ: Али гди се тиче ваше славе. ДОКТОР: Како?

(Манојлу) Одлази! ((Манојло отиде) ДОКТОР: Мени је жао да сам вас отоич увредио; али ви знате каки су учени људи кад им се за право не да. ШАЉИВАЦ: Знам, особито од људи који су неучени као ја.

ШАЉИВАЦ: То је добро. А знате ли што би ја јошт радио, да сам као ви? ДОКТОР: Да чујем. ШАЉИВАЦ: Ово опстојателство, што нисте ништа учили и опет

Али ја вас уверавам да такови места нема на свету. ДОКТОР: Знате ли ви како се те речи пишу француски? ПУТНИК: Ако ви тако узимате, то је друго, но можете бити уверени да вас неће

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

Ако сте дакле, моје миле читатељке, раде да се више против вас ништа не пише, ви знате лек: пишите ми и ја ћу абије у чувство доћи (оће ли пак то бити љубови чувство или друго какво чувство, то је опет

СУЛТАНА (баци се на њега марамом што је у руци имала): Оћеш да ме довека једеш? Не знаш која је Сретиница, а знате сви да ми ш њоме очи вадите. СТЕВАН: Фала богу, сад је дошло време да и госпође слуге туку. (Отиде.) СУЛТАНА: Ух!

ТРИФИЋ (на страни): (Дед сад, моја ћудљива Султано!) СРЕТА: Господине, само женама не верујте: та ви знате, сви вилозови да устану, опет не могу њине лукавштине описати. ПОЗОРЈЕ 4.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Други су углавном заокупљени сами собом. Не масирам вас? Знате, вечерас ми је ноћ од брбљања. Без везе. Једноставно, осећам да из мене тече нешто као нека поплава, а и ова винчуга...

Овако, не вреди! Неће ми веровати. Ма, не! Не зезам вас, на часну реч! Да само знате колико сте популарни у нашој школи! Улазите максимално у моду, кеве ми! Јесам ли амбициозна? Чекајте да размислим!

А колико бисте ми ви уваљали? Осамнаест? Одговор је тачан — хоћете ли даље, за сто иљаде? Који сте ви шмекер! Знате шта, када ми неко каже: Не знам шта бих дао да имам опет осамнаест — најрадије бих му уз коњак наручила и малу живу

И уопште, има ли шта горе од осамнаест година? Има — седамнаест! Пре свега, треба да знате да мачки од осамнаест не одговара сваки момак. Хоћу да кажем — није лако уватити слатку птицу младости.

Мала је покупила страшне речи, а? Јер, уопште узевши, наши су клинци, знате, потпуно без ловијановића. Узмимо другу могућност!

А тек њихове приче! Господе! Знате ли оне системе: „Жена ме не разуме! Не слажемо се сексуално. Оставио бих је истог часа да деца нису у питању, али

Хоћете ли да знате шта се даље дешава? Обично вас одводе на нека места близу краја света, па онда пола сата улево, и ту на ваше очи почну

Ха, па то је управо мој тип! Мој покусни кунић! Вежите се и престаните са пушењем — узлећемо! Пазите, овако: знате ли уопште која је то врста фолиранткиња?

“ Траве чекања! Опа, бато! Глаголске именице и ти системи! Па уме ли она уопште да пише и о чем другом, сем о себи? Знате ли на шта ме то подсећа?

Мислим, не пишем због тога боље, али важно је да ми је увек као мало непријатно кад пишем лоше, ако већ оћете да знате шта желим да кажем!

Али нећете ви, то се не би слагало с оним што пишете! Шта могу, то је јаче од мене! Једно време сам, знате, мажњавала само каранфиндле по кафанама! А што се тиче, старог Фокнера, хоћу да кажем...

Мислим, открили сте своје специјалне фазоне, стил, па сада мислите да ту жицу можете да вучете без везе; а као што знате, нема ни једног бунара без дна, оћу да кажем, свако се клупко на крају ипак одмота, па сам вам због тога и пришла на

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

Ѕехр гöттлицх! МАРКО: Хм! Што су ти садање девојке — два посла раде! ЈЕЛИЦА: Ах, татице, шкода, шкода што не знате немецки! МАРКО: Моја ћерко, зато сам те и послао у Беч да ти научиш, кад ја нисам мого.

ЈЕЛИЦА: Ах, татице, ви јошт не знате шта је љубов. Друго је просто и паорски љубити, а друго је љубити бечки и по књишки.

ЈЕЛИЦА: Зато се и праве визите да се људи упознаду и да не стоје гологлави. Ви не знате како је то у Бечу страшно у моди! МАРКО: девојко, ти ћеш мени с том модом донети какву беду у кућу.

АЛЕКСА: Ви сте били у Бечу? ЈЕЛИЦА: Пет година. АЛЕКСА: Прекрасно! ЈЕЛИЦА: Тако ми се, знате, Беч допао, да сам се једва приволети могла кући доћи.

Немецки и француски сам у мом детињству читао. ЈЕЛИЦА: Дакле, ви и француски знате? О тај сам језик ја желила учити. Мора да је врло леп. АЛЕКСА: То само онај може чувствовати који га разуме.

ЈЕЛИЦА (донесе једну лепо везану књижицу): Ево овде, молим. Једва сам научила читати. АЛЕКСА: Шта? Ви знате и читати? ЈЕЛИЦА: Само не знам да л добро изговарам. Зато желим од вас чути.

АЛЕКСА: Табло — табло долази од шпанскаго нарјечија таблес. ЈЕЛИЦА: Дакле ви и шпански знате? АЛЕКСА: Ја сам био шест месеци у Мадриду. То вам је варош! Шта је Беч, Париз и Лондон!

ЈЕЛИЦА: Пеäцхтиг! АЛЕКСА: Мало је високо, знате, али другојачије не може се с оваквим рјечима. ЈЕЛИЦА: А како би то српски казала? Ја добра Српкиња нисам. АЛЕКСА: А!

АЛЕКСА: Преко воље? ЈЕЛИЦА: Ѕтеллен Ѕіе ѕіцх вор, трговац! АЛЕКСА: Ако је иначе прилика добра. ЈЕЛИЦА: Знате, мој отац не би толико ни трибулирао, него тује свашта.

МАРКО: Нека псује,... знам да га неће више видити. АЛЕКСА: Зашто, љубезни господине? МАРКО: Знате, ми смо људи прости, пак нам није до шпацира. АЛЕКСА: Али кад се фрајлица уда? МАРКО: И зет ми није баш од моде.

Сви су Батићи ваљани људи. АЛЕКСА: Батићи? За Батића господична полази? Не знате ли ви да сте род? МАРКО: То млоги мисле, али нисмо. АЛЕКСА: Јесте ли ви из Пожаревца?

МАРКО: То млоги мисле, али нисмо. АЛЕКСА: Јесте ли ви из Пожаревца? МАРКО: Јесам; откуд ви то знате? АЛЕКСА: Молим. Ваш се дед звао, ако се не варам, Милутин. МАРКО: Митар.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

То само хуље, носи их враг, за ручак дају свој родни праг! Због тога само вас троје, знате, честите куће и немате. Живите, чујем, од скитње, пљачке и свршићете наопачке!

Ја сам чиновник старога лика, сакупљам порез од пролазника. Никога тако не пуштам лако. Ја сам строг, знате, сви мени плате.“ Застаде чича, нешто се сети, чело се мрешка, а брк се смешка, док Ћира прети.

Ја имам, браћо, путању другу: почетак Север, а крај на Југу. А свет је, знате, богат и красан, шарену има чалму, Север му красе сребрне јеле, на Југу има палму.

!) ухваћен је чудан баја због опасна прекршаја, ухваћен је један пуж. „А због чега, да ли знате?“ ви питате. Тај пребрзо друмом вози, саобраћај сав угрози клизећи на једној нози.

ЗАМЕНА Четири двојке, нове-новцате, својина лична Костића Рате, мењам, да знате, за једну тројку, осредњу, стару, половну можда или у квару.

Јежа примити нећу!!! ОГЛАС ДИВЉЕ СВИЊЕ Ја, дивља свиња, Брљанић Брља, јављам свима да знате: никада досад ручала нисам на књизи ђака Мате. Откуда прича о томе кружи, ко ли ме тако свирепо тужи?

“ Чудом се чуди наш доктор Јан: „Какав болесник?! Јел троспратан?!“ „Докторе, јесте, то није варка, зовемо, знате, из зоо-парка. Жирафу једну боли нам врат, а то је — други и трећи спрат.

Оџак се дими, пиштаљка свира, а бабе вичу: „Ево га, Ћира!“ Знате ли деду? Храбар је он, ауто позна, камион. Кола без коња! Ђавоља справа! Ту ти је вечно у торби глава.

(Цица је, знате, овдашња мачка. Толико о њој. Тачка!) Онда је . . . онда . . . као што рекох, та иста дивља свиња, (што је не убих

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Био је онда врло искрен са мном. Моје вође застају. Сетили су се нечега: — Знате, његова кућа није богата и не треба нам то замерити. Тешко је рибарима обогатити се.

— Која Сагрера? — Хајде. Она с којом ћеш се оженити, начинити сина. — Заиста? Колико ви све знате! — Калико се може! Хоћеш ли доћи после? — Можда. Ево један наш пријатељ иде да види Пипа. Здраво, пријатељи!

— Једва видим језеро. — О, оно се види већ сасвим добро, господине. — То је зато што сте већ научили на њега и знате тачно где се налази. — Долазите из Панкорбе? — Не, идем у Панкорбу. Добру ноћ! — Добру ноћ, господине.

— Седите ли добро? — Изврсно. — Обишли сте Пипа? Он за мало да није умро. — Откуда знате да сам био? — Малочас сам видела његову матер; она је ожалошћена што и њу нисте потражили.

— Мислим да сам говорио једанпут са вама. Не сећате ме се, Ивона? — Да, има годину или две дана. Хтели сте да знате зашто се тако зовем. — Радите увек онако дивне чипке? — Радила сам много зимус.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

данас кад овако стојим по страни у стању сам и да спасем неколико људи имам своју квоту избављења јавите се ви не знате шта је све на коцки мој рај је мали но личи на земљу биће у њему довољно непријатеља и борбе за сва могућа права

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

АДВОКАТ: Добро сте ипак учинили што сте се уздржали, јер најзад, шта знате, можда тај човек није тиме хтео да вас вређа. ДАНИЦА: Али како? АДВОКАТ: Можда он има какве озбиљне намере?

АДВОКАТ: Боже мој, нека вас то не вређа, али, знате како је, богатство ипак мора поколебати човека. ДАНИЦА: Тако? Значи, и ви се не осећате јаки пред богатством?

ТРИФУН: Још кад би ви знали шта они шапућу? ГИНА: А ко ће их знати. ТРИФУН: Знам ја ако ви не знате. САРКА: Па реци и нама. ТРИФУН: Одоше да се спреме па да се уселе овде. ГИНА: Шта кажеш? ТРИФУН: То што ти кажем!

МИЋА: То се само по себи разуме. СИМКА: И што не запита Агатона, Агатон зна те законе. ГИНА: Па ви и не знате шта је све било; дошли сте на готово, кад је Прока већ освојио кућу. МИЋА: Како освојио?

МИЋА: Како освојио? ГИНА: Не знате ви како је нас дочекала она тетка, јер ми смо први стигли. СИМКА: А шта има она ту да се меша?

МИЋА: Па она је малочас отишла да јави да смо се ми уселили. АГАТОН: Е, онда то мења ситуацију. Него, знате шта, не можемо ми сви разговарати с њим; ја мислим, боље ће бити да се сви склоните и да мене оставите. ПРОКА: Готово.

Па јест, имате право. Кажем ја њима: ама, немојте, људи, то је противно закону, али они наврли. АДВОКАТ: Па њима се, знате, и да опростити, али вама, ви велите да сте човек од закона. АГАТОН: Јесам и, верујте, не бих никад ја то учинио.

АДВОКАТ: Питајте? АГАТОН: Сазнаћу сутра, је л' те, па то не мења ствар хоћу ли сазнати данас или сутра, ал', знате, ја сам тако радознао, не могу да издржим до сутра. АДВОКАТ: Шта то? АГАТОН: Волео бих да знам шта ја наслеђујем?

Ја не знам шта пише у тестаменту. АГАТОН: Ех, не знате, па ви сте писали тестамент? АДВОКАТ: Па зато га и не знам што сам га ја писао.

Да га ја нисам писао, ја бих могао и рећи што, ал' овако..: АГАТОН: Ја, знате, полажем велике наде на тај тестамент. Оно, и сви остали полажу велике наде, ал' ја мислим...

АГАТОН: Ама, како да заборавим? Само, морам то прво да саопштим мојој жени. Не знате ви како је она нестрпљива да чује шта смо разговарали ја и ви. Морам прво њој. АДВОКАТ: Извол'те, извол'те.

Ја се уопште нећу женити, не мислим се женити. АГАТОН: Нисам се ни ја мислио женити, али знате како је. Иде човек равним путем, иде, иде, иде, па кад се најмање нада, нагази на камен и спотакне се.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

— Слушајте, нашем поднареднику су данас украли шињел и чутурицу. Сигурно онда када смо отишли за сламу. Е, па... ви знате, има да се нађе. — Разумем! — повикаше углас. — Ту... код трећака... четвртака... Хја! — и мигну оком.

А то је нешто најгоре за нас. И чим нас као резерву хитно упућују, значи да је ситуација озбиљна. Јер ви знате за оно народно: не зову магарца на свадбу да игра... те и ми.

нешто вуку, сигурно га извлаче испод коња. Један му задиже ногу. — Пази, свлаче му чизме! — Знате, има пешака који боси иду! — додаде Траило. Александар ме гурну.

Хвали се: „Прима квалитет“... „Сортимент“... „Нешто невиђено“. Ви знате... ја по дужности морам да видим јер смо доста оскудни у последње време...

Кад се тек отворише врата, и из једне собе истрча једна омалена, сува, сва рашчупана и раскопчана, па ће тек: „Ју!“ — Знате, стиди се женска. — Молим, молим — велим ја — извините. Кога тражите?“ — запита. — Капетана Свету — рекох.

Не смем да уђем... Било би ми непријатно да наиђем на... тако нешто, јер ви знате пешаке... Они не умеју да буду господа... да скину чизме... — Добро, молим те, виде ли њу? — прекиде га командир.

— Ја предлажем да се њих двојица порву, и ко буде јачи, тај је у праву — предлаже капетан Војко. — А, не знате ви како је он чврст, иако је онако мали — брани капетан Веља свога водника. — А Лука је висок, али сав млитав...

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

— Е, па добро нам дош’жо, господине, рече један крупан дежмекаст сељак, прилазећи учитељу и пружајући му руку. Знате ми смо председник, а ово нам је школски одбор. Учитељ промрмља нешто у себи, што је личило на звук: — А-а-а...

и таман да проговори (беше већ развукао усне у ироничан осмех), а председник продужи: — Ово је општинско зло... знате — ћата. Учитељ још више обори главу, намршти се и пружи руку.

Боже мој, како се је то све сјајно замишљало!... Знате већ шта може мислити здраво и весело шеснаестогодишње девојче.

— Играте се, децо!... Шта сте се то играли? — Крпигуза, одговори један смелији дечак — Зар не знате лончића? — То је за оне из првог разреда, а ми ’вако... крпигуза, јарца, вина и тако...

Нисмо могли све одједном да дигнемо, рече кмет. — Прирез није био покупљен, допуни га Богосав. Знате, мука је са тим прирезом: свет нема а овамо треба. Тако ће бити и с вашом квартирином.

Тако ће бити и с вашом квартирином. — Богме ја хоћу да ми се тачно квартирина издаје, а ви набављајте откуд знате, рече Љубица одсечно и мало поцрвене од љутње. — Здравља, Боже!

— Та није код нас школа од јуче, допуни га ћата; знамо ми шта школи треба, а шта је сувишно. Знате, обрте се он учитељици и заусти нешто да каже, ал’ она плану и прекиде га: — Молим вас, шта ћете ви овде, ко сте ви ?.

Зашто се плећете у оно што не разумете и што није ваш посао!... — Ја, знате... списак потребних ства... ствари да саставим, замуца изненађен и застиђен кицош.

— Молим опростите... Ја, знате, ’нако... стаде муцати пренеражен ћато. Јадно његово рањено срце!... На првом љубавном кораку мораде наићи на овако

Но ништа, бар ћу са те стране бити мирна, јер и њих има свакојаких.« — Извините, молим вас, али знате: нас новаке све интересује, обрте му се она, гледајући у земљу. — Какве сте оцене добили до сад?

— Допада ми се, знате, тако са образованом женском... разговор је веома пријатан. О чему год хоћеш, све те разуме... па н сам да се поучиш

вама требају многе школе. Без тога не може да се ради ваш посао како ваља. Него знате шта: упишите и мене у први разред; ја бих баш волео да учим код вас...

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

Оћете можда њима да глумите? ДАРА: Јесте ли видели вешала на Житној пијаци? ДРУГА ГРАЂАНКА: Знате ли ви да је рат? ЈЕЛИСАВЕТА: Зар зато, што је рат, треба да се одрекнемо и уметности? Никад! Ни по цену живота!

ЈЕЛИСАВЕТА: Зар ви не знате чиме су наоружани глумци? Дрвеним мачевима, као што је овај, топовима од чункова, вештачким пушкама!

Него, ово сам хтео да вас питам: ми бисмо овде у дворишту држали пробе, ако не смета... Знате, да не бисмо и за пробе плаћали посебно.

И не би ношо! Чудна стока су људи! Више се плаше бруке, него смрти! ВАСИЛИЈЕ: Ви знате шта радите. ДРОБАЦ: А шта ти оно рече да си? ВАСИЛИЈЕ: Глумац. ДРОБАЦ: Возиш мотор у бурету?

Ми смо се на Церу једним шињелом покривали! ГИНА: Покриво си се, са мазгом, једним покровцем! СОФИЈА: Да само знате како је вода дивна! Нисам издржала да не поквасим косу! А требаће ми два сата да је осушим!

ЈЕЛИСАВЕТА: Не може позориште да се мери као векна! СИМКА: Ја нисам ни казала... ВАСИЛИЈЕ: Знате ли ви, госпођо, шта је позориште? Седите у Ужицу, а на десет метара од вас — почиње Енглеска!

Са све већом пажњом слушаће део разговора који следи.) СИМКА: Знате ли шта се то јутрос стварно десило? МИЛУН: Нисте чули? СИМКА: Чули смо, али свак прича друкчије.

ВАСИЛИЈЕ: Пакујемо се, па мало да предахнемо. СИМКА: Лепа ноћ, мирна. Као да није рат... Знате ли куд ћете сутра? ВАСИЛИЈЕ: Још не знамо. Али мислим да би било боље да отпутујемо вечерас!

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Све те замршене мисли јуре по глави, из кинеских песама, из књига о готици. Та ви знате да нема Србина који може замислити да неко и код нас може што замислити.

Мале, мајушне мушице роје се над небесима. Голе Венере клече пред грањем што пупи. Ви знате да ја имам луду теорију „суматраизма“: да живот није видљив, и да зависи од облака, румених шкољака, и зелених трава

А кад будем писао против француских позоришта и француске драматургије, написаће да сам, пореклом Маџар. Би знате, код нас, кад се оцеви мрзе, свете се на деци; кад се воли девојка, па она неће, одузима се, ако се може, пензија

Све је то, наравно, шала. Ви знате Шоа, а знате и енглески хумор. Горки су. Теза је да је прави војник, професионални војник, кукавица, а сваки херој

Све је то, наравно, шала. Ви знате Шоа, а знате и енглески хумор. Горки су. Теза је да је прави војник, професионални војник, кукавица, а сваки херој оперски певач.

А ви знате како се код нас дречи против њега, А да не беше њега, крај свих енглеских блокада, данас бисмо имали, за вратом, једну

Глумци су, разуме се, сјајни. Укус, сцена, брзина радње, савршени су. Али, то знате. Некад је сметала свежина, иреалност, веселост, дубока истина, која се крије у свакој неприродности, кад су глумци

Француских изложби било је небројено. Година је била у знаку обнове. Ви знате како жилаво и издржљиво они чувају и обнављају своје.

Као у просјака, који вас презиру, као у болесника, који вас се гаде, као осмех убица, који вам се смеју што их не знате а виђате сваки дан. Био сам на крају света; место живота, видех једну благу, бескрајну, зелену светлост.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

— Што се туку? — питам. — Па наредба је таква да се сви шкандали врше ту, пред очима полиције; јер, знате како је! Где би шеф и остали чиновници кланцали по буџацима. Овако је лакше за нас, и прегледније.

“ — одговори он озбиљно и хладно. „Какве су то заслуге?“ — „Па он је, знате, био кочијаш код бившег министра просвете. Даровит кочијаш!“ — одговорио је пандур).

Ја, знате, хтедох да легнем да мало проспавам... Шта би' друго?... Немам посла, па од дуга времена просто не знам шта ћу.

— Тако је! Народ има све слободе, али их не употребљава! Управо, како да вам кажем, ми, знате, имамо нове, слободоумне законе, који треба да важе; али некако, по навици, а и радије, да видите, употребљавамо старе

— Браћо! — поче један од сазивача. — Ви већ знате што смо се овде окупили. Све је вас овде скупило племенито осећање и жела да се нађе лека и стане на пут дрским

Него, пре свега, господо, као што знате, при оваквим приликама ред је да се изабере председник, потпредседник и секретар збора.

Он, сиромах, има доста деце, али се ипак држава стара о својим заслужним људима. Његова се мушка деца, знате, врло рђаво уче; и шта се могло друго урадити, већ да се изберу за државне питомце?

Ви, можда, знате ону стару, прастару причу како је у једној земљи власт објавила незадовољном народу да ће се у земљи појавити велики

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Тревим се, брате мој, на киселој води, код старе стублине; искупи се, брате мој, к'о што знате, сијасет свакојака живинчета: ту ти је, брате мој, силество прави' варошана, ту ти је и понеки наш ћивтица, па, богме,

У мал'не поче' да муцам, ка' оне жене на прелу. — Које жене, ч'а Стево? — Зар не знате, брате мој, како су жене изгубиле бардак?...

— Дедер, очију ти! — Па ет', 'нако, кад но беше код нас капетан Иво, знате већ сви: рђа к'о рђа, ама и ми потеглисмо велики зор под њим. Знате већ, 'нако, како је притез'о табане нашем Живку....

— Па ет', 'нако, кад но беше код нас капетан Иво, знате већ сви: рђа к'о рђа, ама и ми потеглисмо велики зор под њим. Знате већ, 'нако, како је притез'о табане нашем Живку.... — А што лажеш, болан!....

— Ето, нек ти прича Делија. — Који Делија? — Па тај мој, Благоје. — А, деде, Блажо, вјере ти! — Па знате то сви, тек кад смо почели, 'ајде, де!

— Ене де, зар ви тако знате, заварали мене те ви причам а ви посркасте варенику. Вамо дер, Пајо, с том чашом! — Ама причај, море, оставићемо ти

« — Ако наиђе на Орашане, убиће га, — рече неко иза њега. — Море, људи, знате ли ви да њега куршум не бије! — рече други.

»Кажите нам Ви, — вели он, — Ви, Јовановићу... дед' шта најгоре знате?« — »Чек' да га преварим«, вели Пера у себи, па додаје гласно. — »Тс... читао сам све,...

— Море, људи, јесте ли при себи! — вели поп. — Зар не знате како уча пева херувику... тај не може 'нако да пише, јер му душа није зла.

— Перса Митровић, одговори он и погледа ме зачуђено. Но ако смем запитати: шта бисте ви хтели ? — Хм... знате... чини ми се да ја припадам овој школи. На његову лицу показа се крајње чуђење. — Молим за ваше часно име.

— Лепо... Али у чијим је рукама заштита земаљског поретка? — У нашим. — Ах? — Изгледа вам чудновато? Али треба да знате да сад ми нисмо нежни или слаби пол, већ смо култивисали и усавршили своју физичку снагу. Извол’те се уверити.

Ту се господин директор веома галантно насмеши и обори очи. — Тхе... знате, господин министар је и то желео, али, на жалост, само устројство наше природе стало је на пут тако величанственој

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

Али сад... видећемо... можда нећемо њега. ЈЕВРЕМ: Хоћете новога? ИВКОВИЋ: А ви? ЈЕВРЕМ: Па, знате... ИВКОВИЋ: Опет Илића? ЈЕВРЕМ: Кажу: он је најбољи! ИВКОВИЋ: Ама, ја чујем да Илић неће овом приликом бити биран.

ИВКОВИЋ: Ама, ја чујем да Илић неће овом приликом бити биран. ЈЕВРЕМ: Како то? ИВКОВИЋ: Та већ знате да је начелник у завади са Илићем, па...

ЈЕВРЕМ: Па јесте што кажеш, он ће знати! А ти баш мислиш: неће Илић бити биран? ИВКОВИЋ: Оно, знате како је, и Илић има своје људе, па ако удари устрану, може свашта бити!

(Јеврему.) Пролазим крај апотеке и гледам. Знате ону секретарицу... Ју, забога. Па оно је већ јавна ствар... Виси овако, ево овако, на прозору, а онај ћосави

Па оно је већ јавна ствар... Виси овако, ево овако, на прозору, а онај ћосави потпоручник под прозором. Она, знате, њему све овако, овако, овако. (Показује гестове рукама.) А он њој све овако... Као у позоришту. ПАВКА: Ју, ју, ју!

ИВКОВИЋ: Шта ћете, послови! Ви знате да бих ја врло радо остао овде што дуже. ПАВКА: Боље би било кад би и твој отац гледао тако своје послове.

ЈЕВРЕМ: Треба! МАРИНА: И онда, знате, кад нема искрености на првом кораку, онда, то кажу, нема живота. ЈЕВРЕМ: Нема!

ЈЕВРЕМ: А је л' те то он, бога ти, пријо, послао да ми говориш? МАРИНА: Боже сачувај, пријатељу! Али сам ја, знате, ову ствар сасвим искрено почела, па сам рада да се одржи та искреност између нас.

ИВКОВИЋ Па... имао би. ДАНИЦА: Кад... Где? ИВКОВИЋ: Па... Знате већ обичај код нас: изабраном посланику дође народ с музиком пред кућу да га поздрави.

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Нећу вам много описивати, јер знам да је знате, иако нисте у њој били. Она је по плану као и све друмске механе. Ћир Ђорђе се постарао па има и лично и месно право.

Говорило се свашта. Шта ти се све није износило као узрок! Свет као свет, знате га, хвала богу: шта ти неће изнети и изговорити на своја погана уста!

Али знате како је: Срби смо, а тиме је све речено. Знам да ће ми многи читаоци из свог искуства признати да код нас Срба што се

А сада опет, 17. августа, промењена је општинска управа. Дакле то су ти датуми, осми и седамнаести, и сада знате шта му значе оне речи: »Седамнаести се величанствено издигао над Осмим и засенио га«. Него да идемо даље.

— Ама зар за њега ме питате?! — запита их Мића »Официр«. — Хе, не знате ви још њега, а и не дао вам бог да га познате као што га ја, кукавац сињи, знам. — Ама, здравља ти, знаш га?!

Плану газда Ђорђе и развика се, а други га стишавају. — Што му дајете да пије, кад га знате да је луд и да му је све равно до Косова! — вели један.

вамилији мојој; а вама ето, вели, моја влас’ и моје госпо’ство и мој мал, па се наредите без адвоката како најбоље знате, вели«. А они влас’ узеше себи, а мал му поделише међу сиротињу. — И он то потписа баш?

Дугачка депеша, бестрага много речи; не знаш шта је дуже, честитка или имена потписника, а, хвала богу, знате наше честитке. И кад срачунаше, изађе нешто ђаволски дебело!

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Зна се: шверцовање у било којој форми. Али посебно не воли тискање На задњој платформи. Знате ли да зубар ретко своју вилицу пере: Пречи су му туђи болесни зуби.

И на капију се малу искрао: Па пошто са брзином не кубури У три скока нађе се на Чубури Где се, као што добро знате, Плеше и пева у ситне сате. А преглед соба? А васпитачи? Како им је промакло? Шта то значи?

Ствар је, наравно, врло проста: Сви знате бронзаног кнез-Михаила, Ал не знате да му је свега доста, Да му је варош дојадила!

Ствар је, наравно, врло проста: Сви знате бронзаног кнез-Михаила, Ал не знате да му је свега доста, Да му је варош дојадила!

Црнотравци, срећан вам рад! Забављени око димњака, крова и стреје, Да ли бар наслућујете будући град, Знате ли његов главни трг где је? А ти, који све знаш о Сингидунуму, Погледај, мало, на улице врвеће!

Ко нож да ми је сад у грудима: То је насртај на основна права човека! Ви не знате да је трговина људима Укинута још пре пола века!

Док ради, одједном јој се одмора прохте: Њу, знате, одликују висока чувства!” „Десница, пак, не зна за идеале Ни Серјоже, ни Јоже — не дај Боже!

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

»А ево сад наилазимо на живи песак. Знате ли да се на дну мора налазе пространа поља живога песка? Ја сам једном приликом извршио овакав оглед: пало ми је на

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

Видите ли, ако Бога знате, колико је мора и приморја, равне Босне и Херцеговине, Арбаније управо до мора, колико је наше Горе Црне, — све је

Што ће ђаво у кршћену земљу? Што гојимо змију у њедрима? Каква браћа, ако Бога знате, када газе образ црногорски, када јавно на крст часни пљују!

КНЕЗ ЈАНКО Јошт нијесам лијепо казао око шта се на станак покласмо. — Утркмисмо Вука с капетаном. Знате нашу момчад озринићку: ђе год дођу, свуд замећу шалу.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

„А хоће ли се отварати та сретна врата јутрос? Помете се овлики народ! Право је, валај, ди се јутрос раније отворе; знате... који је дан сјутра...

“ „Немојте, Господару, молим ви се! Ето ни јуче нијесте готово ништа окушали, а ви знате: немошствујет т’јело, немошствујет у душа моја...

“ „Чим?“ „Сољу, ваистину!“ „Како солу, откуд!“ „А зар не знате да су им је стари сијали, па се потражује и још рађа!“ „Опростићеш за то, то су Ћеклићи чињели!“ рече Мираш.

амо у Приморје, а то је некако дознао поочим, а знао је да смо пријатељи, па ми ево пише преко њега, јер друкчије, знате да ме писмо не би никад нашло.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

4 Питали Циганина: — Зашто ти је у жене пунана торба? — Зато што јој је црн образ. 5 Питали Циганина: — Како знате кад је у вас подне кад немате сахата? — По трбуху. 6 Питали Циганина: — Ко ти је највећи душманин?

јаукнуо; како једном скочи на мене пуница и сват да ми отму оружје, а ја се обранио једном руком, а, фала богу, знате кад сам пред сељанима од првога маха одсјекао кокоту главу и... (Повиче село): — Доста је, него нека казује Крцун.

(Ево Крцун, ставио руку десну на оружје, лијевом глади свој брк, а по народу мрко преваљује очима, па ће рећи): — Ви знате, браћо, мене и моје јунаштво, али ћу вам приповједити нека која може бити нијесте чули: Пушком сам убио вука, куницу и

(Рећи ће му све друштво): — Дану приповиједај, цркве ти, што је било! — Ево ћу вам казати све право и здраво, а знате да ја до данас нијесам ни за паре, а камоли бадава лагао и зубове тупио!

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

д. Док један повиче из буџака: „Турске ми вјере! ви не знате ниједан шта је најгоре на овоме свијету, нема ништа горега од пијана Влаа и од гладна Турчина.

Ти си то негде украо.” Најпосле отац да би их умирио, рече им: „Знате ли шта? Идите још један пут у свет, па који донесе ланац да се | девет пута обавије око наше куће, онога ћу женити.

” Онда ће анђео рећи: „Знате ли шта? Овако да уредимо: нека узме девојка три лозе, па нека посади у башчи намењујући коју коме хоће, па на чијој

Онђе он јадан стојећи чу у неко доба ноћи ђе дођоше | виле на извор, и купајући се поче једна другима говорити: „Знате ли, друге, да се огубала у краља ђевојка; краљ је сазвао све љекаре, али је нико не може излијечити.

“ Средњи вели: „Ја не дам сестре ноћас | да се води.“ Али најмлађи вели: „Ја је дам, ако је ви не дате; зар не знате што је наш отац казао?“ па сестру увати за руку и дајући је рече: „Нека ти је сретна и честита!

“ Вели најстарији брат: „Ја је не дам.“ Средњи вели: „Ја не дам сестре наше.“ Али најмлађи вели: „Ја је дам; зар не знате више што је отац наш рекао?“ па узме сестру за руку и дајући је рече: „На, нека вам је сретна и честита!

и по вечери почне јој се зет фалити, како он умије добро нашку књигу, а слуга му дода: „Умије неборе и Латинску, те да знате како!“ даље стане се зет фалити, како има више од десет крава и волова, а слуга рече: „Има ваистину и двадесет.

„Знате ли, браћо“ рече један понајмудрији „до чеса је то? Све без пусте памети, | него ајдемо скупити педесет талијера па да п

д. Док један повиче из буџака: „Турске ми вјере! ви не знате ниједан шта је најгоре на овоме свијету; нема ништа горега од пијана Влаха и од гладна Турчина.

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

Наш свети манастир овај, треба да знате, да ово место, које се не може упоредити ни са једним на земљи, беше опустело од разбојника.

И ово треба да знате: Ако је ко од псалма и молитве изостао, да извести трпезар игумана, саопштавајући му и узрок изостајања, па ако је за

И ово треба да знате, јер много пута догађа се овај празник у велике постове, те ако тако буде, онда да славите пре поста.

А још на спомен ту позивати владара ове земље и игумане друге. И ово треба да знате, јер много пута догађа се овај празник у велике постове.

Наш свети манастир овај, као што знате, као пусто место беше — ловишта зверова беху. Дошавши, пак, у лов господин наш и самодржац, владар све Српске земље,

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

ИКОНИЈА: Види ти њих! ЈАГОДА (Цмиљи): Изврше они реорганизацију, претумбацију, пробаце ме у трећу смену! А знате шта је трећа смена, робија!

ЦМИЉА: Много значи када је човек школован! ЈАГОДА: Ал још ви не знате целу причу! Само да видим имам ли времена; имам. Купио ми и овај ручни сат, Хелветија.

Тај мој профисор, вереник, има стрину чак у Канади, замислите! А она у тој Канади има фабрику, знате! А, не било вам примењено, та стрина стара, и плус болесна, то ће знате бити огромно наслество!

А она у тој Канади има фабрику, знате! А, не било вам примењено, та стрина стара, и плус болесна, то ће знате бити огромно наслество! А, што је најважније, пореклом стара београдска породица!

Ни трунке конфора! ЈАГОДА: Ал ћемо се преселити у ту Канаду, пријавићемо, знате, и стални боравак! ЦМИЉА: То вам је преко света! А шта кад се разболите, никог свог!

С таквима нема компромиса, то да знате! Па, ако треба и судски, онда и судски! СТАВРА: Кад аванзујеш, све с руке нàруку, а кад зглајзаваш, с ноге нàногу!

Што је на њима од гвожђа — зарђало, што је од дрвета и сукна — иструнуло! Не знате ко су и одакле су? ИКОНИЈА: Шта знам... можда је неко снимање, ратни филмови, не читам новине...

ЦМИЉА: Па то је онај! ЈАГОДА: И после, тако усплахирена, и бесна, одем код оног вајног вереника! А тамо већ знате шта сам све видела! Улетим, а они усред позе! Она у вешу, све на њој црно и розе!

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

Нарочито кад је оваква ноћ студена, ветровита, онда и дуже остане. Иде увек мој Стојмен кришом за њим, тамо, знате, више Васкине куће. Сакрије се и пази да му се што не деси; има злих луди.

Ја више не могу да издржим. Цео дан спремам, стрепим да ће сваки час да се врати, рупи, и да одмах, знате какав је, не почне да нас бије и грди. А оно, целог дана не дође. Све по планинама и пољима са коњем.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Како монаси живу у том месту, то знам да сте чули од други[х] и да знате; ако ли не знате, јошт боље. Нађем неколико Сербов у Хилендару, који се ва век века с Болгари инате и не могу да се

Како монаси живу у том месту, то знам да сте чули од други[х] и да знате; ако ли не знате, јошт боље. Нађем неколико Сербов у Хилендару, који се ва век века с Болгари инате и не могу да се погоде чији је

Је ли се икад чуло да је ко у овом подмесечном свету таковом оружју противстати возмогао? Та ви добро знате да су такове стреле кадре биле непобедимога Агесилаја из Азије изагнати.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

“ А и јест фратар Кушмеља љубио мимо браћу и мимо све рођаке, љубио га је „као крух вино“. Само да знате колико је пута с њим јео, баш с њим за једнијем столом, и у манастиру и по жупама! С њим је и путовао.

И ја сам га видија! Можете замислити, како то тек пренерази ђаке. — Јесам... Оно што јест, јест, а ви знате да у мене нису дви ричи!

— Шта је, забога? — запиташе Срдара. — Како шта је? — викну љутито Срдар. — Зар још не знате да смо покрадени! Уто Бакоња доведе коње. Срдар окрочи бољега па га гоњаше у воду. — Удрите га! — виче Срдар.

Ово се види да је домаћи прст! — поче гвардијан хучући. — И ја сам то одма помислија! И ја сам одма посумњâ, а знате на кога? — На кога? — На Стипана, валај — рече Дувало. — Добра ти је та! — повикаше сви. — А шта ти мислиш Брне?

то гојазни старкеља, са дуплијем подбратком, који је и једући куњао и коме као да се на лицу читаше узвик: „Ох, да знате како ми је све ово досадно!

— Ја то не знам — преузе Вртиреп — али сад чујте ову. Тај кнез Кушмељ био је ту скорице овдинак. То знате; али не знате, може бити, да је ноћио у мађупници и да се опија, па приповида своје јунаштво.

— Ја то не знам — преузе Вртиреп — али сад чујте ову. Тај кнез Кушмељ био је ту скорице овдинак. То знате; али не знате, може бити, да је ноћио у мађупници и да се опија, па приповида своје јунаштво.

Ја то не кажем да вас припанем, јер ви знате да би ја прије себи желија зла него вами, и да баш стога говорим!... — И тако разложећи Бакоња успје да му Срдар

— Али нећеш зар по овој припеци? Каква је то приша! — Бојим се да се стриц не предомисли. Знате, нисам никада бија у варошу! — Ниси никада бија у варошу! — понови Тетка у чуду. — Како је то могуће?

Та му је мисао одмах расхладила занос, зато и дође ка гвардијану. Сад се присјети њечега другога. — Па знате, нисам бија ни код куће, јево је прошло шест година.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

„Друга је клима тамо. Они мисле да је наше одело турско, а, знате већ, Турке нико на свету не вољи“, правдао га он. — „А за што ће да изучи тамо?

— Живео сам да тај дан дочекам. Живео сам... Ти знаш. — Откину горњу копчу на кожуху, раздрљи се. — Треба да знате да се женим. Да, прво то...

„А да ти не причам све оно остало што луди не знају о теби“, додао је. „3ар ја морам на твојим рукама да умрем? Да знате, и ти и Вукашин, да ћу да поживим колико ми треба да цело имање потрошим. Моје имање, а не твоје!

— Ико, све истерај напоље. Кафеџија једна дочека: — Фајронт, господо! Опрошћавајте, господо, и сада знате за кога треба да гласате. Главачке изгурани, Цигани се први нађоше на улици.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Затим отпоче ручак, па вечера, а цар Жуто Ухо, заборавивши да је то већ једном наредио, рече: — Па, покажите шта знате!

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

“ Вичем Богу: Она је још млада! Вичем правди: Она се још нада! Анђелима: Ви јој срца знате! Вичем земљи: Она није за те! Ни откуда нема ми одјека... Вичем себи: Зар јој немаш лека?...

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

“ Он седе опет на своју столицу, погледа ме доброћудно и рече: ,Ето, сад знате историју мог живота!“ Дирнут и посрамљен, стајах пред њиме.

Млади студент је изненађен како добро познајем сва бечка јела и пића као старе своје познанике. „Знате“, рекох му, „није првина да сам у Бечу“. „Заиста?“ „Дабоме!“, убедих га, а самом себи рекох: „Да брајко!

„Видео сам пре неколико година својим очима ту величанствену смотру католичке цркве“. „Онда знате колико је силна“. „А како стоји с вашим професорима?

Кладим се да сте разговарали без много речи“. Обојица ударисмо у смех. „Па знате“, рече он, „ја нисам светитељ“. „У вашим годинама нисам ни ја то био“.

“. „Све је тако као што кажете, од речи до речи. А откуда ви то све знате?“ „Причали ми људи“. Било је скоро три сата кад стиже господин Герике, старији.

„Један једини позив, па био толико разнолик као инжењерски, ипак је једностран. Он зависи, као што сами знате, од прилике за посао, још више од финансиских средстава, потребних за њ.

„Које сте књиге најрадије читали?“ „Научне. А те су, као што знате, писане скоро искључиво на латинском језику“. „Тачно.

„А откуда ви то знате?“ Застадох узбуђен, јер сам се затрчао. Не смедох му рећи да знам из позније научне литературе како се Шот у својим

„Реците ми још, пре но што пођете, какво ће време бити сутра“. Он разумеде то питање, застаде мало па рече: „Ја сам, знате и сами, непоуздан претсказивач времена, али сам убеђен да ћемо имати леп дан“.

Ево видите, сада, на овој зими, кад бих хтео да се огрејем чашицом љуте ракије, не смем то да чиним“. „Јер знате да ракија шкоди здрављу“. „А, не због тога“. „Него?“ „Што немам пара за то уживање“.

На тој сувој храни сломила се и духовна снага једног Њутна“. Пембертон наћули уши. „Дакле и ви то знате? - И ја сам начуо да је Њутн неколико година иза објављивања својих „Принципија“ озбиљно оболео, но нисам могао тачно

„Па шта беше даље?“ „Сада долази на ред оно што је најлепше“. „Причајте, ако бога знате!“ „Док сам још служио код Њутна, студирао је на Универзитету У Кембриџу Чарл Монтегју, каснији гроф од Халифакса.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

„Није далеко, ту на крају вароши, знате. А време је и вреди отићи, нема говора, јер је модерно уређена ствар и нема бојазни, што се тиче... онога.

А време је и вреди отићи, нема говора, јер је модерно уређена ствар и нема бојазни, што се тиче... онога. Мене, знате, мрзи и нерадо идем тамо, жењен сам човек, природно, али ради друштва. Има финих комада, нема говора, има и нових.

Је л' предратна костобоља?“ А он ме вуче за капут, показује главом на Николу који је задремао и вели: „Ви знате муж последњи види. Ето и он. То је судбина сваког мужа.

Ја сам, дакле, на лицу места, ја знам све. Верујте, тамо је као што вам ја кажем. А ви знате, дакле, шта вам ја кажем. И све што вам ја кажем истина је, очију ми.

И сви се слатко смеју. — Ко то каже? — интересује се командир чете па се љути: — Слепци! Кад нешто не знате онда шта дробите? Ми смо дошли на „Попов парлог“, јер смо се бојали пробоја. — Па што се сад не бојимо?

болницу, и тако сам ишао испод стреје сагнуте главе, са набијеном капуљачом, замишљен, као што идем увек, господо, ви знате. — О, знамо, Фикус, знамо!

— Овде ћете ви, господине пуковииче, знате довде, ево овде ађутант, а ја тамо. За пола сата можете већ лећи да спавате... — Добро, добро, Стеване, како наредиш.

Престаните тући! Па други глас: — Удри! Ви не знате у ком времену живите. — Ја знам да су то људи као и ми, ратовали као и ми. На! Пљујем ово; бацам што сам часно носио.

— Да вам нешто кажем, госпођице Тања. Ви немате баш никог овде? — О да, о не! — Знате ли шта? Ето ја сам ту. За све обратите се мени, молим вас. Али пазите: с правом се обратите мени.

Да узмемо тај пример. Ви просто дођете код мене, приђете ми и кажете, кажете: излет. Знате ли шта је то излет? — Не, не. — Излет, то је променаде. — Ну да. Ја врло волим излет. Ви пустите мене, да?

И тако до синоћ. Шта је било синоћ? Ево шта, господине. Седели смо, пијуцкали смо, причали смо, сами знате, доживљаји су неисцрпни, ратни.

На наше очеве, ето помислите само на наше славне очеве. Јесте ли ви Србин? Ако Бога знате јесте ли ви Србин? Јесте ли ви син ове земље у којој је жена до јуче излазила натрашке из собе свога мужа, свога

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Сигурна, зајамчена љепота. Ако јој познајете извор, ако јој знате оца и мајку, врло добро схваћате да иначе није могло бити другачије.

А било је што да ме измијени и опамети! Ово се заиста не може приписати размажености. Живот ме није миловао, као што знате. Да, у животу ми се којешта догодило, „стварно догодило”.

Непрестано их тако сплећем и расплећем, па сплећем нове — све напамет, дакако, у зраку: ви знате, одувијек сам био лијен на писању. Старац промрси само: — Хм!

Ријешите ми, молим вас, једну „тајну“ која ме намучила у дјетињству. Причало се — ви то сигурно знате — да сте некад били кавалеријски официр и да у свом ковчегу још чувате официрску сабљу и калпак.

Успут су му изрезали и бацили у плитицу неколико истужака сувишног сала с абдомена. — А зашто то? — Па тако. Знате да доктори, кад већ отворе болесника, желе да бар нешто учине!... — А куд послије сврши то сало? — Куд ћете да сврши!

Ви добро знате да по људским законима мишљења право да заувијек трају имају само ствари које одувијек постоје. Како би изгледала та

Реците ми, молим вас, ако већ знате, која је, гдје је та оптимистичка литература? Гдје је ви видите? Пређите погледом од оцоубилачких и братоубилачких

Видите и сами, ја бих хтио да будем оптимист, имам најбољу вољу. Али не знам како се то чини. Ако ви случајно знате, помозите ми! Што треба учинити, што треба жељети па да човјек буде оптимист?

А, збиља? Говорим о политици као новорођенче? Ако не знате (јер ви сте млад, веома млад, господине!), бити либерал, па чак и фрамасон, у некадашња времена звало се бити напредан.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

— рече Вујо, кад уђоше у собу код Ђурице. — Овај ће ти бити побратим и друг на сваком кораку, а добро се знате обојица. Ђурица приђе Пантовцу и рукова се са њим. — Је ли ти се досадило, побро, чекајући? — запита га овај.

— Брже паре дај, немамо кад да разговарамо с тобом! — викну Радован и опет подиже нож. — Ви знате да је сав мој новац по народу; код себе не држим ништа. Данас немам више од сто гроша код себе.

То ви хоћете, је ли ?... Али Вујо неће!... Ја ћу наћи себи људе, с којима ћу радити, а ви се делите и радите како знате — викну он, скочивши с постеље. Ђурица се сети Новичина савета, па отпоче благо: — Немој, брате, да се љутиш.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

— Брже прстен како год знате, или ћу сад послати по војску! На то ће један мали, сакати миш, који се је бојао ако се војска пусти да је он први на

Средњи вели: — Ја не дам сестре ноћас да се води. Али најмлађи вели: — Ја је дам, ако је ви не дате; зар не знате што је наш отац казао? — па сестру ухвати за руку и дајући је рече: — Нека ти је сретна и честита!

Средњи вели: — Ја не дам сестре наше. Али најмлађи вели: — Ја је дам; зар не знате више што је отац наш рекао? — па узме сестру за руку и дајући је рече: — На, нека вам је сретна и честита!

зовне и да им свакоме по сто и педесет гроша, па им рече: — Ето сваком подједнако пара, па радите њима како најбоље знате хефту дана, па онда дођите сваки да ми предате хесап, да видим шта је који урадио.

Уљегоше унутра, ал̓ у њима нико не бијаше него једна жена, па их упита: — А знате ли гдје сте дошли? Грбо одговори: — Знамо.

— па одреже један комад те га испекоше и поједоше. Пошто то поједоше, рече им она жена: — Идите сад куд знате, јер ће сад доћи краљ, па ако дозна за вас, погубиће вас, а видите да сам и ја иксан као што сте и ви, па сам њему

Онђе он јадан стојећи чу у неко доба ноћи ђе дођоше виле на извор, и купајући се поче једна другима говорити: — Знате ли, друге, да се огубала у краља ђевојка? Краљ је сазвао све љекаре, али је нико не може излијечити.

Види сад син да то није баш тако лудо, па ће онда оцу: — Знате што, оче, дајте ви мени тај вишњовац да ја одем у свит тражит правду, јел овако ми можемо и умрити а да правда не

Да ли не знате да сретњему чојеку умиру жене, а несретњему кобиле липшу? Ја, вала, нити ћу више од једне нити ћу се више женити ако

— Зато — одговори им поп — јер нема човјека на ови свијет да није грјешан, а то и кнежев интов зна, а ви сви не знате.

и по вечери почне јој се зет фалити како он умије нашку књигу, а слуга му дода: — Умије неборе и латинску, те да знате како! Даље стане се зет фалити како има више од десет крава и волова, а слуга рече: — Има ваистину и двадесет.

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

Тама се увуче у идеју снова: Раскошније смрти нисам глед'о никад. Имао сам и ја веселих часова. ГРОБНИЦА ЛЕПОТЕ Да ли знате земљу с гробницом без краја Где станује дуга и живот пролећа? Ноћи где не беше већ тол'ко столећа?

Земљу где дан, ваздух и цвеће мирише, Чије време нема будућност ни сате, Где су венци, боје — да л' ту земљу знате? Да ли знате и то да ње нема више? Као уздах бола, као срећа људи, Кратка је и њена историја смрти: Ноћ и један ветар.

Да ли знате и то да ње нема више? Као уздах бола, као срећа људи, Кратка је и њена историја смрти: Ноћ и један ветар...

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

- Америка! - узвикнуо сам уздрхтао од узбуђења. Онда Ви мора да знате много о Бенџамину Франклину и његовом змају, и о Линколну, америчком Краљевићу Марку.

схватили моју мајку, Михајло – рекла је ”Вила” - она је хтела само да чује Ваше мишљење о женским пословима, а ви сами знате да се од жена у Европи тражи да раде и оне тешке послове које могу само мушкарци.

Ако нисте, онда не знате шта је то сласт. Скренуо сам пажњу мајци да ме њена гостољубивост може променити, као пре три године, у размаженка

Неки од њих ме је питао: - Докторе, знате ли Ви шта је електрицитет? - Не - одговорио сам, на шта је он поставио друго питање: - Па како онда можете тврдити

је он поставио друго питање: - Па како онда можете тврдити да је наука о електрицитету савршена и тачна кад чак и не знате шта је електрицитет? На то сам ја поставио питање: - А знате ли Ви шта је то материја?

На то сам ја поставио питање: - А знате ли Ви шта је то материја? Наравно да не знате, нити има човека који то зна, па ипак ко сме да тврди да не постоји

На то сам ја поставио питање: - А знате ли Ви шта је то материја? Наравно да не знате, нити има човека који то зна, па ипак ко сме да тврди да не постоји егзактна наука о материји?

Ћипико, Иво - Приповетке

— Погледа на момчића: — Вечерас добићете уља, дрва, лопижу и наливандуре... Прођите се како знате. Да, за надницу лако ћемо. Тако и они с другим тежацима кренуше на посао. Беше настао леп зимски дан.

Оба црвена и разиграна, сигурно су долазили управо с ручка. —Дајте ми биљет; знате, уз попуст! — запита чиновник. —Такође и мени уз попуст, приђе и трговачки путник. —Одмах господо!

Свет се смијао том неретком случају. Даска је истегнута. Пароброд помало натрашке измиче. —Пустите ме, ако бога знате! — зајауче Цвета. Дајем вам све што имам! — И стаде молити и заклињати свакога ко би је погледао... Унеке замукне.

Је ли тако? — обрне се рибарима. — Остарјела си јур! — опази један времешан рибар, слажући срдјеле. — Знате, има јој преко седамдесет година... —Збиља? — рекох ја, иако сам знао за то.

А познавали су се још од дјетињства... Знате, оно наше шкољарско дјетиње познавање на жалу, иза купања... Ја не знам да послије Маркове смрти није се хтјела већ

— А знате ли како их хватам у лац? — претрже причање, разумјевши да ме то занима. — Овога сам ухватила натраг мало дана, стога

—Пустите га!... —Још је поносит! А први дан не хтједе се ничега устима дохватити. Да знате како се трзао у ладу, а једва сам га савладала! —Продаћете га? —Нећу, оставићу га за расплод: јак је...

До часа настави блаже:— Ви сами знате пивали сте му жиће, који је оно стари чудотворац... —Светац старе вире, — помогне му Букало.

Ко вам је узрочан што не знате да у О ч е н а ш у говори: „Дај нам га и данас!“? А ви хоћете да уштедите од залогаја и истргосте се од рада, као да

“? А ви хоћете да уштедите од залогаја и истргосте се од рада, као да знате што вас сутра чека! — па извади лулу и дода живље: — Будало, гледај ону рибу ондје у тикви; кад је најслађе загуцала,

— Ућута часом, па, осмјехнувши се љупко, дјетињски, и, погледавши ме весело у очи, продужи: — Знате што сам му одговорила?

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

ПЕРА: Да, писар код господина Поповића. Па хтео сам да јавим да је кабинет дао оставку. Хтео сам, знате, ја први то да да му јавим. ЧЕДА: Је ли то извесно? ПЕРА: Извесно!

И ко ће сад да му се сети где је! XИИИ ПРЕЂАШЊИ, АНКА АНКА (долази): Извол'те! ЖИВКА: Знате ли ви, Анка, где је цилиндер господинов?

МОМАК: Много! Коликима сам и коликима ја већ сагледао леђа... ЧЕДА: И ви, мора бити, имате добар нос, знате већ унапред да омиришете ситуацију? МОМАК (ласка му то): Па... разуме се!...

Видео сам га кô што вас сад видим. Јавио сам му се. ЖИВКА: А он? ПЕРА: И он се мени јавио. ЖИВКА: А не знате зашто је отишао у Двор? ПЕРА: Како не знам: сви су наши позвани.

ЖИВКА (Чеди): 'Ајде, кажи и ти! ЧЕДА: Хоћу, ал' кажите и ви мени: господин-министров зете; да чујем, знате, како то звучи! ЖИВКА: Пре свега, зет – то није ништа, а друго, право да ти кажем, ти некако и не личиш.

ја сам дошао да вам јавим да сте постали министар. ПОПОВИЋ: Знам ја то, господине Перо. ПЕРА: Знам ја да ви то знате, ал' опет сам ја хтео први да вам јавим. ПОПОВИЋ: Хвала, хвала!

Тако... а не може раније?... Ал' гледајте, молим вас, да испадне лепо. Највише ми је, знате, стало до тога, ако потражи који страни лист моју фотографију, па да буде лепо. Знате како је то за иностранство!...

Највише ми је, знате, стало до тога, ако потражи који страни лист моју фотографију, па да буде лепо. Знате како је то за иностранство!...

ЖИВКА: Него, видиш, сад ми баш паде на памет! Ви знате мога зета? ПЕРА: Како га не бих знао, познајем га врло добро. ЖИВКА: Па лепо, да ли знате штогод онако ближе о њему?

Ви знате мога зета? ПЕРА: Како га не бих знао, познајем га врло добро. ЖИВКА: Па лепо, да ли знате штогод онако ближе о њему? На пример: да ли има какву женску с којом је онако... како да кажем... па де, онако?...

како да кажем... па де, онако?... ПЕРА: То не знам, госпођо! ЖИВКА: Ама, како да не знате, то мушки мећу собом морају знати. ПЕРА: Извините, али ја не спадам у те мушке што међусобно знају те ствари.

ПЕРА: Па право да вам кажем, госпођо: он је досад био само сиромашни чиновник, мала плата, а знате како је, женске коштају, па куд би ту сиромашан чиновник са малом платом, баш и кад би хтео?

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Ох, ласно је мудар бити, Ласно ј’ тешит’, световати; Али људи, Бога ради, Зар не знате шта је мати! Добротне су ваше речи: „Бог га дао, Вог га узô!“ — Да ко ми је тебе дао, Моја мила, грка сузо?!

Сагреших, кајем се!“ Е, то би био пример! — Зато и желим то — До тог се виса Србин Још није уздигô. Сад знате зашто жељах Згрешити роду свом, Ал’ шта ћу кад не могу Ни делом, па ни сном.

Не питајте мене, Кад сами знате. Викторе Иго, Викторе Иго, Ти ниси друго већ семе мало, Ал’ то је семе са неба пало.

Маринковић) Осећате л’ струју Поноса и дике, Којом трепте ретки дани И свечани само? — Осећамо, осећамо! Знате л’ да се данас Један тамјан пали По васцелом Српству И тамо и амо? — Знамо, добро знамо!

Госпођица сутра ће га наћи, Јер, верујте, данас нема каде. Зар не знате, данас је венчање, — Ох, стекла је мужа богатога. С Богом!“ — С Богом! — Ето то сан спио.

“) Ви које су дуги веци школовали. Немојте се играт’ у праху у низу... Зар не знате, стари, да је испит близу? Не будите деца што на трсци јашу Ил’ маћеху моле да им скува кашу.

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

Тко вас је поставио арендатором? Ви знате како је и вама кад вам ко ваша сувопарна сочиненија критизира. А што на моду вичете, сами се издајете да вам је плитак

По последњем журналу! Шармант, ала бонер!... ФЕМА: Ово су из Париза, бечке ништа не ваљаду, а мој је пасион, знате, да ми је све француски. САРА: Хипш! хипш! Ово нема јошт ниједна код нас, шармант!

Верујте ви мени, мадам, у Паризу неће бити такове. Имате ли вољу удати је? ФЕМА: То је моја једна жеља; али, знате, да ми је какав ноблес! САРА: О, ма схèре, имам вам једног младожењу, то вам је младожења, у Паризу нема таковог.

ЈОВАН: Само што сам дао крави сена, а како је било кад сам спавао у штали и с вама заједно јео? Па знате л’, мајсторице, онај наш бели мачак... ФЕМА: Ју! Мачак! Не говори ми више такве речи, оћу да паднем у несвест.

Хм, ала сте ви мајс ...онај, госпођа, велики, ђаво! ФЕМА: Ух, ух, ја ђаво! ЈОВАН: Како ви то све знате, као маторац неки. ФЕМА: Ја сам млада, Јокан. ЈОВАН: Откад ја на Анчицу мислим! А јесте ли видили како је лепа?

ЈОВАН: Па какво је то псето за двадесет форинти? ФЕМА: Мало, лепо, кудраво, коми фо! ЈОВАН: Знате шта, мајсторице, донећу вам ја за пет форинти од мога бабе псето што више вреди него десет такови ламура.

ЕВИЦА (отима се): Ако бога знате, пустите ме. РУЖИЧИЋ: Дафно моја, зри мога лица; ово серце (хм) за тебе куца. ЕВИЦА: Ах, оставите ме, оставите ме,

леп план; истина, ја сам слаба жена, немам толико разума, толико памети као ви, али сам ваша тетка, мон фрер, а тетке, знате, свуда се умеду наћи, а и треба да се за вас старам.

Небо плаче, земља се отвара, да Хекубу у објатја прими. САРА: Мислите ви гди је она у година? Треба да знате, мон фрер, да су удовице као зелено шибље; што више с једне стране горе, то већма сок на другом крају пуштају.

САРА: Е, није него јошт штогод, ви не знате какав је био Вулкан, пак шта је фалило вашој Венери? Јести и пити, мон фрер, јести и пити, то је љубов; маните се ваши

РУЖИЧИЋ: Магарац, шта булазниш? ЈОВАН: А гле, ви знате српски, пак шта ме мучите туђим језиком? РУЖИЧИЋ: Безумне, не знаш шта је сладост. То сам славјански казао.

САРА: Амазон-клајдер, шармант! ФЕМА: Мој је особити пасион, знате, јашити. Истина, овде се таково што и не види, али овде и нема прави ноблеса.

Краков, Станислав - КРИЛА

показао нешто написано на својој објави, и говорио му о рани на нози, чича је завикао: — То се мене ништа не тиче. Знате ли ви да сам ја зет војводин?

Петровић, Растко - АФРИКА

Белац се страши од револвера, црнац од зуба. Знате ли ко ме је томе научио? Сами црни!“ Истога дана је у томе већ сасвим претерао.

Чим смо сели, ја му насмејавши се, рекох: „Протестант?“ „Протестант! Откуд знате?“ — „Ни по чему. Сасвим случајно, тако, пало ми је на памет да можете бити само протестант.

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

— Мени је, видите, то дато, ја имам моју дијететику и то ми је светиња. Не знате како је то добро, и како се човек лак оцећа кад се јутром мало прихвати, али само мало; иначе поквари ручак.

ајвара с лукцом и зејтином, одозго сам спустио две чашице добре шљивовице, па онда попио шољу црне јаке кафе — ја, знате, увек носим са собом добре кафе; ево и сад имам пуну кутију — па не можете веровати, како се сад добро осећам.

прота, опет поче: — А је л' те, молим вас, јесте ли ви где год читали о томе, како се хватају харинге; јутрос сам их знате јео, па ми паде на памет. Ја се опомињем да сам негде читао да оне под јесен у великим јатима...

Пристајете ли? — Хе, хе, хе, шта вама пада на ум! Нашто је то? не вреди, знате; могао би човек погинути, а то није наш позив. — Доста, не смете, дакле!

О, мали сиротани моји! ви не знате каква опасност прети вашему крову, где сте први пут зазнали за овај свет, где сте проводили безбрижно детињство; не

каква опасност прети вашему крову, где сте први пут зазнали за овај свет, где сте проводили безбрижно детињство; не знате да је пламен већ прогутао или ће наскоро прогутати све оне миле кутиће, све оне стварчице у вашем очинском дому, за

све оне миле кутиће, све оне стварчице у вашем очинском дому, за које су везане све ваше детињске успомене; ви не знате каква опасност прети вашем оцу, који тамо стоји у бојном реду пред Турцима; ви не знате каква опасност прети вашој

ваше детињске успомене; ви не знате каква опасност прети вашем оцу, који тамо стоји у бојном реду пред Турцима; ви не знате каква опасност прети вашој домовини Србији, чија сте нада ви, њени будући грађани; ви не знате да сте од ноћас постали

пред Турцима; ви не знате каква опасност прети вашој домовини Србији, чија сте нада ви, њени будући грађани; ви не знате да сте од ноћас постали голи сиротани, без дома, без крова, без коре хлеба, па можда и без родитеља...

— Ви то најбоље знате, ја сам у војничким стварима лајик. На томе се ппецече разговор. Стигнемо наскоро у Прћиловицу.

— Батерије су на логоришту, а пешадија не знам где је... — Шта, шта, шта велите ви!? Ви командант смете пећи да не знате где су вам трупе! То не може бити, то не може бити! — Молим г.

Ту нема оправдања, ту нема извине. Ви сте страшљивица, ви сте кукавица, ви сте морали први бежати кад не знате где вам је војска.

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

“ Вичем Богу: Она је још млада! Вичем правди: Она се још нада! Анђелима: Ви јој срца знате! Вичем земљи: Она није за те! Ниоткуда нема ми одјека, — Вичем себи: Зар јој немаш лека!...

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Шапатљивим гласом саопштио ми је како војници немају муниције. — Ау, господа му љубим, шта сад да радимо! „Ви знате да смо се отуда извукли из борбе. Ишли смо толико журно да нас мунициона колона није могла стићи.

— Опа, ђоко! — Предраг превуче прстима преко образа и обухвати подбрадак. — А знате ли како смо се били утврдили у старим положајима. Дивота!... Могли смо да ратујемо још десет година. Али шта ћете.

— Какав трећепозивац? — запитао сам га. — Не знате?... Нисте ли чули за причу зашто смо отерани на Крф? Рекох му да знам. Испричах му неколико појединости.

Дојадили смо Богу ратујући непрестано, па је наредио да нас, Србе, протерају на неко острво. — Е, добро... Не знате шта је даље било.

Тај камењар видећемо одмах... Сад, немам више шта да вам кажем. Остало знате. — Бојовић заћута један тренутак и погледа преко људских глава. — јесу ли сви овде? — Сви су, сви — повикаше.

— уздисао је управник. — Поставио сам им онога капетана за собног старешину, а он испао сада најгори. Звао сам га. Знате шта ми каже: ,Ја две године нисам сишао са положаја. Разболео сам се. Упутили су ме овде и противу моје воље.

„фрки-фрки“. Командир погледа у војника, онда у мене, па се насмеја. — Знате на шта мисли?... Мисли на болест „бери-бери“, која долази услед једностране исхране месом.

— У њему смо изгубили доброг друга. Али умро је лаком смрћу. Стајао је изнад рова — командир се обрати Драгану. — Знате ли, контролисао сам после. Привукао сам се до жица и посматрао наш ров. Тачно... Види се. Ми смо најистакнутија тачка..

После кратког ћутања проговори: — Посматрао сам своје војнике, па сам исто питање постављао самом себи... Ви свакако знате да су сви војници јуришне чете нежењени и добровољци. Међу њима има доста и таквих за којима нема ничије око да засузи.

А вечерас ћемо се старати колико је год могуће да им помоћу ракетла онемогућимо прилаз... Али знате како је. Нису ни њихови ровови преко света. Између једног и другог паљења ракетли, они могу да ускоче.

— За наступање — тако је! Али приликом повлачења боље је да имамо на расположењу више канала... Ви знате како је кад се одступа. Најкраћим и најбржим путем. Гомилања не сме да буде.

Дакле, тако. Ви ступите у везу са командирима и реците им да су они приправни. Уговорите то како знате. — Тада се окрете војницима. — Више немам ништа да вам кажем... Знате... Ко се чува и Бог га чува. — Обућа!

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Ви не можете Милоша, ледене, О, прси, судит! Чувство је судац ту. Не знате шта је восторг душе. Обзире с' владетељ, херој лети. Ум хладни оног води, а овога Кипеће серце, храбра и десница.

Познајте најпре Сербљином Сербљин чим Је, пак свом снагом духа, серца Слож’те с’, да светињу обдержите. Чрез мене знате! Та вам је прадедни Језик и вера; свети и грађански Оцена стари обичаји: Стара без основа зла је новост!

седећи изнад Кубршнице умором свладан, Хладом и дебелим гранатих дрва покривен ја онде Према жубору сладосном, знате ви, воде текуће, Тврдо сам засп’о, а свиње су ањале долом и гором.

Аратос га и то било, И онога ком’ је мило, Али, знате, човек мора, Из атора и декора, Ићи тамо сваки пут, Ма трошио дукат жут. Дукат — ни то није благо!

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Мисли омсица: шљива је премакла, сад ћу шићарити. Сад ил' никад! А ви знате, кад Вла', штоно веле Турци, у'вати вурсат — мјере му нема!

'Устрија је, кô што знате, била већ заступила. Швапски солдати изишли су с једним капетаном на Кадину Воду, поразапињали чадоре, па 'нако ћуте.

'Вала вам ђе чули и не чули!“ Писарчић: Не знате ви, господине, још ових босанских сељака. Данас овај Давид хвали и узноси царевину до неба, а сјутра би се, онако

Какву прáву траже газде? Давид: Знате ви то боље него ја. Видим ја, ви кô ћерате шегу са мном. Судац: Не знамо, вјере ми, Давиде. Давид: Баш не знате?

Видим ја, ви кô ћерате шегу са мном. Судац: Не знамо, вјере ми, Давиде. Давид: Баш не знате? Не мере бити да не знате? Судац: Не знамо, не знамо. Давид: Ама, како то да не знате?

Видим ја, ви кô ћерате шегу са мном. Судац: Не знамо, вјере ми, Давиде. Давид: Баш не знате? Не мере бити да не знате? Судац: Не знамо, не знамо. Давид: Ама, како то да не знате? Е, 'оћете ли осудити овог јолпаза, па ћу вам казати?

Давид: Баш не знате? Не мере бити да не знате? Судац: Не знамо, не знамо. Давид: Ама, како то да не знате? Е, 'оћете ли осудити овог јолпаза, па ћу вам казати? Казô ја вами не казô, ви њега по закону морате осудити.

Не бој се кад ти господин судац... Давид: Крсног ми имена, не смијем. Не смијем, људи! Још ви не знате што су наше газде. Паметни сте, учевни сте да се даље не мере, али... Судац (још живље): Кажи, не бој се ништа!

Судац (у себи): Шта ће ово сада да буде?... Истина је то све, Давиде, па шта онда? Давид: А знате ли ви чији се синови још у тој вашој школи, терезијанска што јој се вели, уче? Судац: Не знамо.

Судац: Не знамо. Давид: Не мере бити да не знате? Како ви то не би знали? Ја сам, болан, начукнô доље у чаршији да се у тој школи уче дјеца највјернији' службеника

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

ЈЕРОТИЈЕ: А ти си, господин-Вићо. Баш сад нешто о теби говоримо. ВИЋА: Телеграм, знате, па рекох... ЈЕРОТИЈЕ: Из округа?... ВИЋА: Није, из министарства. ЈЕРОТИЈЕ (са већом (пажњом): Из министарства?

ЈЕРОТИЈЕ: Шта је? ВИЋА: Алекса. ЈЕРОТИЈЕ: Гле, гле, ја немам визиткарте, а Алекса их има. ВИЋА: Па знате како је... био жандар у Београду, пред министарским вратима. ЈЕРОТИЈЕ: Дај овамо да видим! (Узима карту и чита.

ЖИКА: Е сад, хајде тамо код господин-Виће. ВИЋА (који је дотле разгледао акта): Је л' ви знате зашто сте овде? МИЛАДИН, СПАСА (у један глас): Не знамо, господин-Вићо!

Куда ћу и шта ћу с овим Ђоком? ЖИКА: Ја бих као рекао... КАПЕТАН: Говори! ЖИКА: Па ви сте стари полицајац, знате већ како се у таквим приликама ради. КАПЕТАН: Ама, и да знам, не пада ми сад ништа на памет. Него говори, ако знаш.

Али шта ћу са списима? Видиш ли да господин министар има пик баш на ове списе! ЖИКА: Знате шта, господине капетане? Ако хоћете мене да послушате...? КАПЕТАН: Говори, господин-Жико, бог из тебе проговорио!

Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ

У целов јед... Гини ми гинуло мало! НИНА МИ НИНА, СПИ, БЕЛА! Нина ми нина, спи, Бела! Дедаци, не знате зар, У сну се заметне плод! Љубио лептир јабуку, нина ми нина, Излегли црва нанино.

О, три пута би, за добро ваше, да оседи ова глава, и трипут на раменима да је нема, и опет буде ту! Зар знате ви, зар ја, зар ико жив, ван Онога озгоре!... Простите, грађани, праштам, а Бог над свима нама нек чини своје!

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

— А, бре, што не донесете? Како то да заборавите? Знате да треба, па што не доносите? Или, када би Младен пошао ујутру у школу и она, знајући да ће он, као увек, прво код

страха да их то неће осиромашити, већ љутећи се, као некад, опет корила је Младена: — Младене, што бре не донесете? Знате да треба, па донесите.

Ћипико, Иво - Пауци

—Фала богу, како ви знате. —А што ћеш од она два порубана говечета? — преврне газда говором. — Хоћеш јш их откупити?

—навали њих неколико. —Што би? .... Што и увјек кад је слама код ватре... А, бога ми, она је била ватра... А њега знате, чобанче жељно ... —А што ће отац Војкан? —Не будали! ... Зар треба да он за то зна? Прелџије устадоше, ватра гасне.

—Неће задуго, вјера ти је; кад се оно научи бјеакати, нико већ не устави... А ви то знате... Твоја је Цвијета, Павле, вјеруј ти овоме брку, — и ухвати се за њ.

Ах, да, друга су оно времена била! ... А како је сада, то ви млади знате, де, реците! — и насмија се фра Јере, а округло лице дође округлије и свјетлије.

И опет се диже старац отац Дионисије и вели: — Ми смо заборавили у нашем весељу да испијемо чашу у здравље — знате кога? — онога који је крв наше крви, у здравље нашега народа обију вјера! —Добро је! — упада у ријеч газда Јово.

ти о томе ни мукает! — И Илија се служио шумом и бранио од другога, таман као да му је дједовина... Та, знате, кад је оно покојни Илија, да упали клачину, посјекао силу дрва, тужио сам га на опћини, баш тревили се и ви...

Нећу доћи сјутра на дражбу, радите како знате... али, не заборавите да рука руку пере... И насмија се смијехом који се посвема разликоваше од негдашњега умиљатога

— И гледа узбуђена у газду. —Двоје их је, вели газда као за се. Је ли? —Двоје, знате: мушко и женско. —Узми собом оно мушко, — премишљајући одлучи се газда. —А малу Милицу? Она је већ цурица, пази овце.

— Ми, брате, вели Ждрале — ми што не сјекосмо, а могли смо ... . Па ето сада, — и насмија се; — и знате што, господине суче? — Ако је његова, биће у „земљишнику” уписана на покојног му оца.

—Доћи ће и на остале ред, — вели одвјетник. —Ко вели? Хоће, ако се са господином начелником завади... Не знате ви како то иде, а част вама, ако и јесте адвокат... —Не улази га овдје господин начелник ... —Да ко?

—Не улази га овдје господин начелник ... —Да ко? А што не дође он главом овдје, него вас посла? .... — А да знате ви — успали се Раде —колико ова ограда дала је добра господину начелнику!

— Ха, ха! — обрну се младић, смијући се к Иви. — Знате, господару, њега зову Рого! —Муч', грдобо! —А брат му, Крње, лугар је! — настави Цирило.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

) Ништа и није друго но бесна оргија само.“ Да ли сам имао право, ви, добри богови, знате! Зато вас искрено молим да мира тихог ми дате.

Шта је после било? Одмах ћу вам касти: Виновник се није сакрио од власти, Мене су у кошар преместили, знате, А њега казнили с четвртином плате. Грозно је и страшно, ал' признати ваља: То је са мном била непријатна шала.

крај свега другог, сећао и тога јасно Да је кметицу позвô у забран општинског ћате Уочи Ђурђева дана, а зашто - и сами знате. Кравар би, стојећи тако, још дуго лупао главу, Да га не викну неко и трже на светлу јаву. То беше свињарче - Амор.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Галилеји није сисао мудрост Аристотелову, а знате зашто? Ја ћу Вам казати! Што има простачки обичај да мисли својом властитом главом.

“ Охрабрен тиме, он пређе у офензиву: „Ви бисте, драги пријатељу, требали да знате шта је предмет филозофије пре но што се усудите отпочети научне диспуте.

“ - „То је,“ одговорих му ја, ,,наша призната одлика, господине грофе. Јер, знате, на кршном нашем приморју нема добре воде, али има одлична вина до којег се лакше долази него до пијаће воде.

“ Ви бисте, драга пријатељице, сада хтели да знате да ли су то били они аутентични документи које сам употребио за историјат Земљиног рођења. Право да Вам кажем: нису.

Тако, и средњи годишњи притисак и температура наше данашње атмосфере зависи тачно од висине у којој их меримо. Ви знате и сами да се помоћу барометра мере висине брда. Тим истим законима покоравала се и праатмосфера Земље.

И наше Сунце се пело тим степеницама, а знате ли докле је стигло? До степенице Г десне низбрдице. Јест, драга моја, до девете степенице. Очајно!

Ви сте претрнули, па се онда усплахирили, драга пријатељице, то показује Ваше било. Приберите се, ако Бога знате, не смемо губити времена. Сваки нас минут пење четири километра право у висину, а том брзином бежи Земља од нас.

Јер главни предмет мојих мисли, када сам та писма писао, били сте Ви, а не васиона. То Ви знате врло добро, али ипак мислите да ће наша преписка „окрњена као каква грчка статуа“ бити тим интересантнија.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

ТАШАНА (неугодно, с досадом зауставља матер): Ох, не то. Та није то. Не знате ви. (Оставља и матер и Стану и иде, изваљује се на миндерлук до прозора): Оставите ме, оставите ме. Болесна сам.

(Од једа не може матер да гледа): Ама, сви ви тако! Сви ви знате. Знате и што треба и што не треба, а овамо код мене кад дођете, ништа не знате, ништа не видите, него се само грчите,

(Од једа не може матер да гледа): Ама, сви ви тако! Сви ви знате. Знате и што треба и што не треба, а овамо код мене кад дођете, ништа не знате, ништа не видите, него се само грчите,

Сви ви знате. Знате и што треба и што не треба, а овамо код мене кад дођете, ништа не знате, ништа не видите, него се само грчите, склањате, гледате да испред мене што пре побегнете.

СТАНА (слушкињама): Ето видите, и што сте толико залармиле. Као да га не знате. Као да га први пут виђате. СЛУШКИЊЕ (одлазећи): Море, страшан је! Улази Ташана.

И зато, после поштовања, јаче, више и дубље те мрзе. Да, да, Ташана, да знате ви сви како је то тешко бити поштован и бити испуњен само врлинама.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

— Јесу још јака, али су стара, отрцана, а ја, знате и сами, сваки час морам да се возим до суда, до грунтовнице, до адвоката...

Ја опомени, па попрети и повијај, али бадава. У мушкарчићима, знате, ја их много волим, и волела бих мушку децу, али у њима ради сам самати ђаво.

— Грк је одличан професор, кажу, и ти имаш да учиш колико од нареди. — Није учење, Нано, знате и ви добро да није; учим ја лекције, него не знам да слушам. — Нико, брајко мој, не зна да слуша, него мора да слуша..

— Тако је најбоље за вас и за нас. Хоћу само да додам нешто на ваше речи о Јулици. Она је и добра. Ова паланка, ви знате, никога на свету није оставила на миру, оговара и клевета од јутра до мрака, али Јулицу моју нико не дира.

„Ми ћемо служити само црну кафу” — каже она. А ја: па зар ви не знате да је црна кафа са шлагом одлична, а бадем или орах у црној кафи, то се већ не може ни казати колико је то фино.

— Нас две јуче, богами, препречисмо Лазарићки пут и запитасмо. Али она, већ знате, кад нешто неће да каже, бадава је и миловати и силовати. Ипак није могла сакрити да је пуна брига, да је нешто тишти.

Видели су сви лепо како је госпа Нола преводила Јулицу кући. Већ знате госпа Нолине форме: све отворено, и увек као целом свету упркос!... Али се Јулица ипак забундала до преко носа.

времена за кренвиршле и ракију и шеф станице, и поштар, и мој Васа, па тако данас, тако сутра, свршило се са оним што знате. — Месец дана после тога разговора госпа Пава је пала и сломила ногу, лежала два месеца, и остала рома.

Срба претставља коње и јахаче, врти се по соби као ветар, скаче, мило му је што је лак и млад. — Ух, Нано, не знате ви шта је трк и галоп по овој нашој равници! Коњ да сам, а не јахач, па бих био срећан. Какве галије по мору!

— „Е па добро, Нано, онда није вајде, морам знат изучити и хлеб зарађивати... Или, боље, морам се добро оженити... Знате, кога мислим да узмем? Тачно ону цуру која буде салаш наш у својим рукама имала, па била која била.

Јулица запира мужа и повија га у пелене, и ћути и трпи. Ја тражим ко ће те пеленке прати. Знате ли кога, старију неку жену, да младо створење не заробимо за добар новац.

— Госпа Нола се прекрсти и склопи руке. — Бриге су ми, господин прото, многе. За ове три године, ви видите и знате што је о в д е. А не знате да је Срба за то време појео једну њиву.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

— »Охо, г. списатељ, шта је то? Толико сте књига издали, па се не стидите казати да штогод не знате. То би по нашем мненију најбоље било таки спочетка перо оставити.« Ви сте врло строги, господо моја.

« — Шта осећам, или снивам, напио сам се вина, почео сам летити? Винка Лозића по бокалу браћо, ви знате како је кад се почне кућа окрећати, мора човек да иде на Олимп.

Истина, она која роди, а не доји, као што Стојковић вели, јест само полак мати, но мода је највећа госпођа, ви знате и ја знам, и ко се њој не покорава, није ништа друго него невоспитана клада.

»Хи! Хи! Хи! ми знамо.« Знате, а јесте ли погодиле? »Ја нисам казала.« О, ја о вами ни најмање не сумњам, фрајлице.

друго, кад би се истим речма послуживати хотео, учинио, него подозреније подигао да и ја од други преписујем, а ви знате да ја оригинално пишем. Има ли другог начина да се овој недостижици помогне?

Верујем, господичне, лепа је ствар желити. Кад би жеље коњи били, ко би ишао пешке? каже једна пословица. Знате л’ шта би ја желио? »Ах, то ће штогођ ново бити. Жеље списатеља морају бити увек чрезвичајне.

« (Магарац Валамов: »Ха, ха, ха!« Више магараца: »Иха! ха!«) »Али ви знате, браћо, да је наше жребије ићи — не куд оћемо, него куд нас терају.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

— Јест, јест, сећам се тога, — одговори г. Твен љубазно. — Ах, да знате како је то било пријатно изненађење за нас Американце кад сте нас пронашли. — Како?! — учиних ја изненађено? — Да.

— Како?! — учиних ја изненађено? — Да. Ми смо знате хиљадама година очекивали, били смо већ нестрпљиви и једнако смо се питали: „Хоће ли ти људи доћи већ једном да нас

“ — Али како је, забога, ваш деда могао дочекати Колумба? — И ја сам се увек то питао, али, знате, у историји се мора рачунати са тим необјашњивим појавама, које ће историчари вероватно објаснити.

Дакле, шта сте ради? Новинар: Напољу се говори да сте ви умрли? Ја: Не треба, знате, никад полагати много на те уличне гласове, премда, у овоме случају, има у њима и доста истине.

То је једини начин да се дође до аутентичног мишљења о тој појави. Новинар: (вади нов лист хартије). Ја: Ви знате врло добро да има разноликих мишљења о смрти, али су сва та мишљења живих људи, која они, додуше, кад умиру,

Новинар: Па ипак, радо бих хтео знати: које су биле ваше последње речи? Ја: Какве последње речи? Новинар: Па знате, ред је кад човек умре, да каже неку последњу реч, која се после згодно да употребити у биографији.

Новинар: Али, забога, то се тек не може забележити као последња реч једног књижевника. Ви знате добро да је, на пример, Торквато Тасо узвикнуо: „У твоје руке, Господе!

— То је, знате, зато тако јефтино што је мој принцип у раду: мала зарада, али што већи обрт. Јер, најзад, лекар који је лечио вашег

Ја велим, нисмо се ми овде сабрали да будемо судници, те да пресецамо туђе нити. Знате како наш народ вели: писано ти је, писано, нити га можеш домакнути ни одмакнути.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Ни до сутра увече не бисмо могли да насечемо дрва да попунимо речно корито. — Знате шта? — изјави одлучно поручник Коста. — Дозволите ми да одаберем четири војника,.

— То исто и ја кажем — упаде капетан Веља. — Ама, откуда ви знате правне ствари? — нервира се Живадин. Само што држава не може фактички да врши ту власт над својом територијом и

“ И ја потпишем онда „бланко“ команданта, а ађутант напише оно остало. — Знате шта? — рече Душан. — Сад ћу ја да идем код њих па ћу да се правим забринут... Дошао сам, као санћим да се договоримо.

— Од свачега... Општа исцрпеност и изнемоглост. Знате... Кад машина ислужи своје, онда се баца у старо гвожђе. — Али организам се обнавља... — Разуме се, кад има услова.

Нагађамо да ли смо већ заокренули око јужног дела Грчке. — По чему знате? — пита један стари поручник из коморе. — Па ево — поче Душан да објашњава — ми сада идемо доле, наниже, ка Грчкој.

— То су наши ровови... — А они мало даље, паралелни са нашим, јесу бугарски — упаде командир. Тако је. Сад знате. Изволте, молим вас. Капетан Лазар принесе дурбин очима. Осматрао је кратко време, онда поздрави потпуковника.

Замолио ме је да Вам га пратим, заједно са преписом његовог дневника. „Ако умрем, нека ово писмо преда њој (ви ваљда знате коме), а дневник мојој мајци.

„Кажите ви вашем команданту да се обрати онима горе! Да ви знате шта је код мене, оставили бисте ме на миру!“ — љути се један пешачки командант.

Да ви знате шта је код мене, оставили бисте ме на миру!“ — љути се један пешачки командант. Други командант виче: „Знате ли ви да сам ја узео пушку од једног мог погинулог војника, само да у рову буде једна пушка више! Н-е-м-а нас, н-е-м-а!

“ — Људи... знате ли, када ми ркне ону иглу одостраг, све ми светлаци излете пред очи. Ево већ десет дана нити могу да лежим на леђима,

— Чекајте да вам ја објасним — говорио је капетан Радојчић, и он преклопи карту. — Откуда ви знате? — пита га потпоручник Светислав. — Био сам у картографском одељењу Врховне команде, па сам обишао цео фронт.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

— Ви сте мудри и дуго живите — рече Седефна ружа — знате ли како се до Горњег света стиже? — Наравно, кад сам већ у Горњем свету!

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Нек они ковчег однесу И спусте у море тамо, Јер тако велики ковчег За гроб је велики само. Знате ли што ковчег мора Тако велики бити? Ја ћу ту још и љубав И боле сахранити.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Вели њима Милош чобанине: „Зашто, браћо, ако бога знате! Без невоље јер градит невољу?“ Веле њему до два мила брата: „Ходи, брате, има и невоље“.

камење, онда виђе шта је јадну нађе, љуто писну како љута гуја, па замоли два мила ђевера: „Не дајте ме, ако бога знате, узидати младу и зелену!“ То се моли, ал' јој не помаже, јер ђевери у њу и не гледе.

Моли им се стари Југ Богдане: „Нете, синци, ако бога знате! Ако данас цара погубите, на вама ће останути клетва; док извадим књиге старославне, да ја гледам, синци, у књигама је

Књиге учи стари Југ Богдане, књиге учи, грозне сузе рони: „Нете, синци, ако бога знате! Милица је Лазу суђеница, на њему ће останути царство, са њоме ће царовати Лазо у Крушевцу код воде Мораве“.

Вели њима војвода Милошу: „Ви сте мудри, господо латинска, јесте мудри, ал' зборите лудо: да ви знате наше намастире, наших славних цара задужбине, какови су и колики ли су!

Но се Иван љуто узмучио, призва браћу и неке војводе: „Браћо моја, ако бога знате, ну кметујте мене и Милошу за нашега дара из Латина“.

Лички: „Браћо Моја, тридест Удбињана, утече ми Јанковић Стојане и одведе Хајкуну ђевојку, већ на ноге, ако бога знате!

Брзо добре коње посједните, пак трчите у село Тополу, не би л’ Црног погубили Ђорђа: ако ли нам сад утече Ђорђе, нека знате, добра бити неће!

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

свети Панкрације, и свети Акакије, доведите у разред нашу стару учитељицу, госпојицу Лану, а овога Паприку носите куд знате.

и света Петко, и света субото, и света Богородице Тројеручице, и света Стоногице, носите овога светог Паприку куд год знате, а вратите нам нашу Лану, макар босу, амин! Све узалуд.

— Није. — Е, онда не можеш с нама. Луња се трже, поигра обрвама и намрштено рече: — Нека знате, и мене ће истући. Доћи ћу ја овамо. Окренула се, одлучна и љутита, и без ријечи се упутила кроз Гај.

— А како би ипак било да ја вас мало истучем, та зашто сам пољар? Добро знате да се не смију ложити толике ватретине, запалићете нечије сијено. Ја чувам сеоску љетину.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

РОСА Не знате ли како рана роса од сунца изсише? Тако и ваша младост брзо гине. Смрт не очекује пролажење година. Да кад ти спаваш, е

Јерно ноћу ништа се не може пословати, Разилази се трговина, затварају се шатре. После тога, добро знате Да се нејма од кога што купити, Ни има зашто ...

само они сами себе осуђујући суд на себе изношаху, и девет их међу се препираше се, а десети говораше им: »Та знате ли ви то, нисам ли ја вама много викао и говорио, подајте ви мира детету и ништа му зла не чините, брат је он наш, од

« Е христјани, знате ли коме ово Христос приговара ту загонетку? Хришћаном, својим људма, или неким другим поганом и туђином?

Да знате, ево, колико је сутра, хоћемо се сви разићи који куд тражити себи храну. То изговорише и сабраше се код игумна у ћелији

а не узалуд седили, ни по сокаци зурили и разгледали ко пут ходи што ли чини, не женских неваљалих беседа произносили. Знате да је то грехота!

С једним погледом сиромаше, заробљен си остао! ... Не знате ли ове занаџије, кујунџије, казанџије, коваче, коларе, ако би који мајстори да му били, имајући цео сав свој халат чим

И млеко им — штоно се от речи вели — плакало је у њима. Смрти нису пробирни дни; знате то да она нејма празника ни свечаних дана.

Не будите ви свакој чворуги длето. Ласно ли се је проврети испод прага у кућу? Без разговора — сами знате — дугог седења ни веселости нејма. За много, свашто је досадно човеку.

КАД ПЕТЛИ ПОЈУ МНОГОПУТ И ЗОРОМ РАНО... Не знате каће господин кућни доћи; у вечер ли, или у по ноћи, или кад петли често поју, или у јутру зором!

Све једнако мори како што косац траву коси и ништа не пробира... Не знате у које ће доби тат (да речем хрсузин) доћи поткопати нашу душевну кућу и душу из нас украсти.

И за то ваше обество тако да знате, хоће вам се каштига навести и невоља од главе до ногу; свему телу нездравље, да ватром горите а никакве ране ни

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

Па и ви, поштовани читатељи, без разлике пола и старости, звања и занимања, извесно да знате ту песму о лепој Зони. Али има што не знате, а што ћете тек из ове приповетке сазнати, а то што не знате, то је то: на

Али има што не знате, а што ћете тек из ове приповетке сазнати, а то што не знате, то је то: на кога се односила та песма.

Али има што не знате, а што ћете тек из ове приповетке сазнати, а то што не знате, то је то: на кога се односила та песма.