Употреба речи знатнога у књижевним делима


Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

издала га је Српска књижевна задруга. Са глумцем Илијом Станојевићем саставио је комад Потеру (1895). Од знатнога интереса су његова Писма са села (1900.

у Отаџбини, потом у Српском књижевном гласнику, затим као драматург и управник Народног позоришта, Јанковић је био од знатнога утицаја на подизање књижевног мерила и драмске уметности.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Обојица пак од лупежа стрица Јурете направише њекога знатнога јунака, који је био страшило ркаћима. Послије њих дођоше: Осињача, Крива, Чмањак и стриц Чагљина.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Није, наиме, проблем једино у понављању које, поред знатнога временског размака, није на висини свога песничког узора из истога језика и књижевности: под знаком питања је стављена

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

175 Мајком он назива бабу, пошто је тачно као и писац рано изгубио родитеље, али зато писац није био ни тако знатнога, ни тако богатог рода.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности