Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Притом знај, предрага јуносте, што год добро и полезно ове године од мене получиш да за то ја и ти нашему милостивому и благодјетел
Спази га касапин, но подалеко; рече му: „Е, таки ли си ти мајстор! Иди и уживај, но при тому знај да ми ниси узео, него си ми дао срце и памет, јер ћу други пут знати како ћу се с тобом опходити!
исте твоје игре и забаве нека су неотлучно свезане и соједињене с чесностију и с добродјетељију, без којих добро | знај да највећа мудрост ништа није друго него највећа и крајња слепота и лудост.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
А знај добро: ако ја од ћабе дођем жив, тебе нећу жива наћи; а ако и не дођем, они ће тебе посећи”. — Мој отац каже: „А куд, б
Фочићу, не молим те за живот, него те само молим, немој ме бешчесном смрћу морити, но сабљом којом се јунаци губе; а знај, Фочићу, да ће моја крв и пред Богом и пред људима теби досадити!
Видиш шта смо започели, и знај, ти и други, да Црни Ђорђе није подигао оружје да над својом браћом пизму и освету чини, веће је подигао и позвао све
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Разумеш? Станко зину од чуда. — Н-н-не разумем! — Знао сам да ме нећеш разумети!... Добро, знаћеш после. Засад знај ово. Колико си дужан Лазару што у гору идеш — толико дугујеш Крушки и Маринку Маринковићу!... Упамти!...
Он нема воље да ја кметујем... Па лепо, и не морам! Напослетку, доста сам и кметовао... — Онда, знај Јово, шта нам се спрема!... Знаш ли ко ће нам бити кмет? — Ко? — Иван... То ти је тако истина као што је бог на небу!
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Бићеш силник свему кад и жртва свачем; Живеће у теби исти час, — знај чуда, — Пророк, лакрдијаш, краљ и његов луда, Роб с ланцем о врату, и осветник с мачем.
Да би штит Ахилов био славе веће, Сам Бог Хефаистос оде за ковача! И ти, роде српски, знај да никад неће Нож убице стићи дужину твог мача. Знај, само из крви хероја се рађа Звезда путовођа за далеке путе...
И ти, роде српски, знај да никад неће Нож убице стићи дужину твог мача. Знај, само из крви хероја се рађа Звезда путовођа за далеке путе...
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Идем нема и слепа као утвара; па по некад дође да вичем па да се све проломи: у помоћ, у помоћ, у помоћ! И знај да си ти једини мој живот, да су све моје мисли твоје, да ћу полудети без тебе. Не мисли да си далеко!
Не мисли да си далеко! Ти си у мени, увек ту, унутра у мојој души; и ко ишчупа твој живот убио је и мене. То знај; то добро знај, и чувај се! Сети се мојих последњих речи. Ти и не знаш колико их је овамо остало здравих...
Ти си у мени, увек ту, унутра у мојој души; и ко ишчупа твој живот убио је и мене. То знај; то добро знај, и чувај се! Сети се мојих последњих речи. Ти и не знаш колико их је овамо остало здравих... А сад, ево овде...
Не уби ме! Чувај се! Знај: не смеш погинути, јер си ти највољенији човек на свету. Јест, чувај се! Ти ми се мораш вратити, ти мораш доћи да
Црњански, Милош - Сеобе 2
Нећу порекнути што писах, знај, док је у мене коња и пиштоља. Е да ме искоријене из најдубљег корена. Аха!“ Павле устаде да загрли братучеда и начини
Теодосије - ЖИТИЈА
„И ако овим, мили мој, утешиш срце моје, многе почасти од нас даром и љубављу примићеш; ако ли ппезпеш нашу молбу, знај да ћемо ти место љубави бити противници.
Пошто, уздајући се у оружје, не примаш мене који ти добро саветујем, сам ћеш себи зло поцрпсти. Али знај да се ни ми, уздајући се у Господа, нећемо устрашити од вас нити се хтети уклонити пред вашим мноштвом.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
- Идем на плажу! - рекох. - Хајде и ти! - Ја? - одмахну главом. - Знаш да не подносим воду? Знаш. Е, онда знај и да ћу доћи око подне, али не због купања.
Матавуљ, Симо - УСКОК
И знај лијепо, да не лежах у ранама, ћаше ме владика повести са собом у Русију. То ми је рекао послије, пошто се вратио.
“ — „Ма, што кажеш, побогу брате? Зар се мазге легу? То нијесам знао!“ — „Ето, знај сад!“ — „А како се излеже?“ — „Лако! Покриј га ђубретом, па ће се десете недеље излећи машче“. — „А би ли га продао?
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Благо мени, да си моја СОНЕТИ И — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — На тебе чека лепошарна кита, Но знај још и То, да је истинита.
зрака рујни, снеж(н)и, Ди први пут ја сладе неба пи, Ди први пут ја ока т' види бај, — Ту изникô је, мила моја, знај.“ 8. Овако њојзи моја речца веља, Овако беше њезин молбен звук, Овака бија мога срца жеља.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
По томе сад суди и каква је мајка! АХМЕД: Много, бре, виче овај ага! А чим неко много виче, знај да виче да би нешто прећутао! ЈУСУФ: Хасанаго!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
уђе унутра код њега, онда му онај чоек рече: — Дај учини један севап, те ми дај једну маштраву воде да попијем, и знај зацијело да ћеш од мене за то добити на дар јошт један живот.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
МАКСИМ: О, Софија, као добра жена, мораћеш плакати. Знај, ја сам несрећан. СОФИЈА: Несрећан, у чему? МАКСИМ: Дира ли те у срце моја несрећа?
СОФИЈА: Опет друга комендија. МАКСИМ: Да се раставимо, али тако, да ти моју кривицу на себе примиш. Знај, Софија, ја сам се преварио, па сам украо двеста дуката. Кажи да си ти то учинила, па ћу ја бити ослобођен.
У присуствију моме, разумете ли, таква дехонестација против адвоката? Патіентіа ме деѕеріт. Знај, жено, да ја најбоље знам гди имаш право, гди немаш, ја ћу Фемин процес на себе узети, а свим ћу колегама мојим
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Кратку, и крепку, молитву саткај. Чуваран буди, бића ми трако. Не знај за речи никуд ни како. Друго певање Првенац синак, светлица, искра Божијег даха, диви се Ребру, женском створењу:
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
БАТИЋ: Ништа, ништа, ми смо сад и тако род. Особито нећете пред невестом својом имати никакве тајне. (Чита даље.) „Знај да Марија као утучена иде. Не убијај срећу тој девојки, него сврши, кад си јој обећао.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Смије се бака ведра ко дан, остави облак, и скочи ван. „Унуче драги, сила си, знај! Овамо брзо, руку ми дај!“ Трже се Мјесец, баке се плаши, сада ће мисли, почети бој, па брзим скоком низ небо
Негде у свету све је зелено, а сутра к вама пролећа ено. Кад ваша поља завије зима, негде је лето, знај, мислите онда на цветне даљи, на сунчан јужни крај. Вечито радост по свету једри, увек се дани враћају ведри.
„Рођени Жућо, стигосмо касно! повика мачак. — Гозби је крај, неко нас јутрос претече, знај.“ „Ко ли је да је, дабогда пукȏ!“ залаја Жућа у гневу слепом.
То ти је слон. Он труби громко: „Ујкице, знај, гладан сам јако, ручак ми дај! Доста ће бити пола вагона и поврх свега једна бомбона.
Пробудио се, ал и то знај, ту причи не би крај. Ујутро Мирко у школу хита, на првом углу савије, улицом дугом маршала Тита жури у правцу
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Пођи, синко, пољуби ту свету земљу кад ногом ступиш на њу, иди и воли је, а знај да су велика дела намењена тој витешкој земљи и нашем народу; иди и, на понос оца свога, на добро употреби слободу, а
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
упокојио. Снаша Јула се разболе тога дана, дозва Кају и рече јој: »Још ако сад несрећом дође неожењен, онда знај да ћу умрети«. Каја је ћутала и уздисала. — Ах, што не причекасмо бар за један месец! После два месеца дође у А...
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
у дневним вестима: да није ко од бивших министара ишао у двор, јер, знаш, чим бивши министри почну да иду у двор, онда знај да ће бити кризе! ДАНИЦА (разгледа дневне вести и чита наслове у себи).
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Ал је дрипац јадан! Сад, када је пао, Дође ми га жао. Кад заплаче дрипац, Кад га стегне шкрипац, Знај, то се, кратковек, У њему рађа човек.
Лудо запела Куд не треба, у наопако мишљење! За ноћно превртање и напорно бдење Једину кривицу, знај, сноси глава ти: Она тражи неналазиво решење И због тога теби не да спавати!
Сваки пут кад из искони древне У капљици воде зрака севне Знај, то у срцу пролазности сласне По један век букне и згасне.
А за крај Ово знај: Крај је у једној њиви, Па у потоку подно те њиве — Велики, црни, влажан камен Око кога расту беле гљиве.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
ПРИЗИВ Помени ме у молитвама твојим Кад сунце пада за далеке горе. Јер знај да мене кобне мисли море, И да се, као слабо дете, бојим.
Зар ништа ниси измислила боље? О, како ти се слатко смејем сада! Удри, и мучи, и притежи јаче, Ал̓ знај да неће прећи моје усне Ниједна речца што моли ил̓ плаче, Ни бапске клетве, ни слабости гнусне!
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Криву клетву на дом не понеси, јер је мука с Богом ратовати! КНЕЗ НИКОЛА Знај, владико, и сви Црногорци, ја знам дивно како ми је дома; ама имам триста Дупиљанах, нек ме изда свако, кâ и
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Тамна липа у тишини мири; Цветови су сузни њени. Прокапљује. Ноћ. Добро ми дош’о, тренуте радости! Знај, моје срце за звезду је сваку Везано златним концем и кроз таму Облака ових, кад мис’о на раку Не пада ни уз воњу
И онда, у мрачној, страшној ноћи тој, Ишчупаћу те, срце моје, знај, Са светом свију својих снова верних; Ишчупаћу те и предати Њој, Верној, милој жени очију бисерних, И деци својој,
А овако, моћна биће ми и сêн. Па ипак ћу ти нешто тихо рећи, — Прву реч што икад од мене је пала: Знај да љубав треба нашој земној срећи; И ја сам, збиља, једном за њу знала. А мало среће, то је живот сав.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
— Како од мазге, може ли то бити? — Лијепо, из њега се излеже мазга! — Нијесам то знао, валај! — Ето знај сад! — А би ли га продао? — Бих? — Колико? — Толико! — ...Погоде се, и Ћеклић понесе тикву.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Овај уђе унутра код њега, онда му онај чоек рече: „Дај учини један севап, те ми дај једну маштраву воде да попијем, и знај за цијело да ћеш од мене за то добити на дар јошт један живот.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
3, 11) Такође и муке овога света ништа нису према онима, јер од њих, каже, дршће и сам сотона. (Јак. 2, 19) А знај, љубимче, да страдалницима припада част и слава, а леним и непотребним по упокојењу телесном мука вечна.
3, 11) Такође и муке овога света нису ништа према оним, јер од њих стрепи, рече, и сам сатана. (Јак. 2, 19) А знај, љубимче, да је за пострадале част и слава, а за лењиве и непотребне после покоја телесног мука вечна.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— рече мајка и рашири крила да заштити птића. — Или га оставите на миру! — Нека ти буде! — рече вођа јата. — Али знај да од њега никада ништа неће бити! Једино је мајка веровала малишановим речима. — Биће од тебе летач!
За Мерсада ти хвала, можеш проћи, али знај: иза ових врата је врт, у врту Црно језеро. Кад уђеш, пред тобом ће се размаћи вода и указати стаза, узана, преузана,
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Зар ништа ниси измислила боље? О, како ти се слатко смејем сада! Удри, и мучи, и притежи јаче Ал' знај да неће прећи моје усне Ни једна реч'ца што моли ил' плаче, Ни бапске клетве, ни слабости гнусне!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— Ама где ћеш, несрећниче? — Где? То не знам. Али одох, знај од-ох... Прођосмо цркву и скретосмо у његову улицу коју сам познавао.
А од овог мирног израза очију ове душе која је све то преживела, знај, никад лепше слике видети нећеш, мила, никад видети нећеш.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
лако је. Неће те стрељати, знај зацело, а кад се покажеш на робији ваљан, смањиће ти казну. Издржи тамо пет шест година, па кад се вратиш отуд, бићеш
Звао ме да му кажем где си... Он ће ти, дијете, главу однети, то знај, па гледај шта ћеш и како ћеш... — Што, нано, откуд то? — Кажу ми људи једнако режи на тебе што га не слушаш.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— Тврђа вјера него камен стјена, слободно говори. — Е кад је тако, знај да је оно мој бивши човјек, него узми ове женске хаљине па му носи у ашчиницу, нека се преобуче и нека с тобом дође к
уђе унутра код њега, онда му онај чоек рече: — Дај учини један севап, те ми дај једну маштраву воде да попијем, и знај зацијело да ћеш од мене за то добити на дар јошт један живот.
Ћипико, Иво - Приповетке
— и осјети у тај час да је слободније одахнуо. —Убио си га! — понови стари, и, замишљен, рече с очитим увјерењем: Знај, и нас си убио! У тренутку свом тројицом завлада једна мисао.
— Знај! — Огањ паклени тако је жесток да овај наш није него његов осјен!... Чујеш ли, опаки гријешниче: само његов осјен!
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
То ти не знаш, луда млада, Сад ти рекох, знај! Ако мислиш да те варам’, А ти покушај. Оно момче давно чека, На то навија; Мене шаље да му будем Проводаџија“.
„О, хоће, драга, хоће! Добар је Господ вишњи, Окрепиће ти мајку, исцелиће је, знај!“ Разведрио се анђô, јер нађе светлост чисту Која му тако лепо показа пут у рај. »Јавор« 1890.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Путуј док још има света и сазнања: бићеш леп од прашине, спознаћеш прах и сјај. Ослепи својим корачајући путем, ал знај: лажно је сунце, истинита је његова путања.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Њега ћеш видит самој у пени, а Мен’, коњаника, јошт неуморена Где јако г’ држим. Знај, тебе би, Слабачка, однео у дом лудих! 27. децембра 1833. Лукијан Мушицки ЈОВАН ПАЧИЋ ЉУБИ Дјево!
Сироте пиште, ах, небесна страши се гнева и стрепи! Вечите правде, знај, око је будно. О, врати се натраг!” Не слуша родитељ молбе ни совјета млађана сина; К планини већ је окренуо лице и
је погажена Срцу немир, души пак’о, А у часу умирања Ко с’ обрече под заклетвом, До другог је везан гроба. Знај пак и то да мртваци Боље држе речи дане Него људи, лаке ћуди.
Што желиш, држ’ да ће т’ тек даљна зора донети; Знај да час ти сваки може и лепше што дат. — Кад на раскршће једно стигнемо, к мени с’ окрену, И сад не знам ти која
Кајње ложе, Вечно ложе Гроб је сваком Так’ нејаком! Људски сине Од прашине, Знај, путниче, Самртниче!... Грозна песма њиних грла У двору је тек умрла.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Милоје! Раденко! Катуновићу! С Катуњанима сложно ударај; Знај да слободу своју бранимо! (Један капетан до Ђурашка пада рањен.) КАП. ЂУРАШКО: Зар паде?
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Вај, знај, мене такве нејасности плаше. Моја јасна душа вечне среће рада Узбуђена дршће и губи се када Засити се, кад кô херој
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Чедни то пресахнути у плоду, ил’ иза пламена гар јадовно голотињом у небо, једно је, о једина: до у беспуће, знај, путем је овим грење. И дубље ли нас нема, дубље се отвори спасење. МИРОВАЊЕ ДРВЕЋА Све боли.
4 Ведрину из тла бола, знај, сише овде корен бол. И радост недозрела, или вај, из патна срца ли вине, кô птиче зла кад устрели рука, падне,
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Хоћеш ли појмити тада Нејасне речи моје, и терет љубавних јада, И тајни уздах мој? О, знај да љубав моју ни вечност отела није, Ни густа, зелена трава, што сунце нада мном крије, Ни хладни прекор твој. 1885.
и невоља свлада, И нестане давно многих пријатеља Кад јесењи ветар с непогодом дуне, И тајни се одјек захори у миру, Знај: то јече моје покидане струне, То удара прошлост у сребрну лиру.
„Но мој драги,“ он му рече, „Ко толико блага стече, Непоштењем он је, знај, Заслужио цео сјај! Грабио си што си могô Сјајних слугу имаш много; Та ти, море, сêд и стар, Боље живиш него цар!
Дај ми, царе, рока ти, За недеље само три!“ „Три недеље? Даћу, ето, Ал' нека је као свето: Не будеш ли спреман, знај, Твом животу биће крај!“ И смућен се абат диже, И у Кембриџ тужан стиже, И предузе дале пут И у Оксфорт стиже љут.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Јер сам се бојао да сутра он, покојник, по мојим очима и устима, то не позна. Сада ето знај, када сам завршавао песму, кад га питам: »Ко да ти љуби танку Стојанку?
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Од сутра већ, и плата ти је већа, и део у брашну. Али ако се до Митровдана не угојите и ти и Ката, знај да вам је о Митровдану Ђурђевдан, везујте пинклове и селите у другу службу.
или кривим путем, да се помогне отац Бранков, господин Тома, иначе да знаш да ћу ја почети да крадем од тебе!... Знај да Бранка волим колико и тебе!
И они су, знај, друже, од две врсте Јевреја, боља врста... Хајдмо сад кући. Ова вечерња сета ме враћа на мисао да сам сâм, да ми је
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
лекара, сећам се да је моја покојна мајка тврдила: „Чим чујеш да доктор крај болесника говоре међу собом латински, знај да ће скупље наплатити визиту!“ И ја сам, право да вам кажем, то донекле и искусио.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
давно: пролећа дан и свеца; Сељаци рујни за плуговима хоје, Прсника изнад зелених дојке поје; Тече речица, плавкаста, Знај, па беллезза.
задовољавања богатство, које међувремено стичеш, али не у довољном темпу, или ти је поверено или си га наследио, знај, да нема више могућног повратка, чак ни по преживљеној катастрофи и разочарењу, чак ни на довршење младости - на које
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Сагнуте главе жена је размишљала, затим рече: — Платићу је! — Онда знај да више никада нећеш бити с њим. — Како ћу знати да је срећан? — Видећеш га! — у гласу Сунчеве мајке зазвуча туга.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Опрости. Девојчица га погледа, топло и мило, као и оних минулих дана и рече: — Стриче, нећу те заборавити, али знај: никад више нећеш наћи оне своје некадашње Луње.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Од сеј доби чувај добро то излечење, да пак не отвори ти се та крвоточива изнутра рана, јер знај то, да свакад не мож' добавити Христа красти од њега своје лекове себи, нити је то у вољи њему милој многопут га
ВЕЛИКА ГОСПА ДОМАЋА Истерај човече, напоље из своје куће робињу уједно и са сином њејзиним; не може, знај, у твоме миразу домоосталац бити робиње син, уједно с господаричиним сином кућанин.
те их оковлаисаше, то му рекоше: »О цару честити, ако ти пустиш код себе здраву и читаву дома отити ову момчад, то знај, да ће они нама допосле досадити. И хоће војевати на нас.
Камен ако се не прекорачи, ваља да стуче прсте. Не будимо ома хрчкови поскакушни уз копље знај, хоћемо се пронузити. Из које му куће кроз оџак види се а дим излази, то сви знамо јер унутра ватра има.
Гаврил Зато се ништа не старај нит се што брини божија је о томе управа и провиђање, а не твоја. Него то знај да од сеј доби под твоје милокрвство хоће прибегнути сваки човечији род, и сваки с блата местан језик на големо хоће
Скоро се топи од мене да те није ту! Иди си к своме милостнику с ким си се жарила и палила! Хеле, то знај да те ја од селе нећу држати ни хранити, нити ћеш ти више хлеба јести за мојим асталом од софре ми.