Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Данас је Божић, Маро!... Па гледај да ми што лепо отпеваш. Нек’ знају — вели — и ови наши Кељови да данас Раци светкују!... — Ја сам певала. А сад?...“ И она опет тужно зајеца.
Гледала сам господу кад ручају: пуна им је совра лепог јестива, па једва жваћу. Ах, господине, они не знају шта је то глад! После неколико дана дође опет чича Марко.
Веле неки да су побожни, али они не верују у бога... О, знам ја њих добро!... Кам’ да их сви знају!... Под оном црном хаљином нема срца, нема душе; онда кад ти најлепше говори, онда ти најцрње мисли.
Ја јој кажем, она се растужи и невесело махне главом, па ме остави... Моји добри пријатељи знају за ту моју љубав, па ми чисто завиде: што баш ја ту најлепшу да љубим, и зашто она мене да љуби?...
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
(Из Хасанагинице) УЧЕЊЕ У МРАКУ Оне које крвави мајстори муче, и који не знају да се бране и боре, још крвавији протомајстори уче да од зла спасава само горе; да те од секире сабља ослободи,
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
маја, по утру. Граф: „Что ново?” — Ја сказал как Серби бијутсја непрестано и всегда Турке побеждајут и проч. — „Ето знају, но ви делајте что вам первеје сказано — — — они будут престат, а император имејет о томе попеченије, да, и писал — —
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Деру се једнако »републику«, те »комуну«, те »социјалну демократију«, те не знам шта још. А не знају они, јадни, шта би било од нас!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
И кад погледаш: сви у селу, почев од кмета до чобанина, знају закон!... Живели су сложно. То не беше село ни општина, то је била једна кућа.
— Маринко! Брате!... Човјече! Реци шта хоћеш!... — Не тражим ништа, само твоје братство! И хоћу да ме Турци знају и призивају!... — Све што хоћеш учиниће Суља за те! — Хвала ти! Него... још мој план није готов! — Шта још мислиш?!.
— Није. — Ја, ко гракће? — Пријатељ... Јавља да се спрема потера и да нам знају даник — рече Јовица Нинковић. Харамбаша је седео и премишљао. Наједанпут се диже.
Њих је и онако много, много, нека се прореде мало!... — Та, већ, људма не треба ни говорити више, они то знају и сами. — А, после, немојте им све ни кабулити. Будите мало оштрији према њима!... — Не брини!... Има их и таквих.
Али се он прибра. — Далеко су! — рече. — Али ко може од хајдука побећи?... Зар се њима знају путеви?... Куд ли ћу сад?... Да идем кући?... Јест, најбоље да идем кући... И готово се реши.
— Окућили, богами! — рече Зека. — Ко ово овако лепо погради? — Војко и Петроније!... А... они тај посао знају!... — Алал им вера! Настаде веселе. Јело се и пило до миле воље. Једини Станко беше нешто сетан међ дружином.
— Немамо, али је Суреп отишао у Митровицу да набави. — Доцкан! — јекну Дева. — Доцкан?! — Доцкан!... Турци већ знају да џебане немате. Јавио им неко из прека... неки капетан. А већ су се спремали да беже натраг...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Ето господина доктора, па и господина Јоце. Је ли они кажу, они ваљда боље знају од тебе.. Кажу... дабогме... Немој плакати! Леви крај усне задркта му.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
А није да су просте или завезане и да не знају — него, тако! А у вароши фине, па штелунг, па персона, па клавир са немецким аријама, хе, а то се све сваком младом
— ... А да парох пароха тужи и тужака епископу, — наставља домаћин, — и да то још парохијани знају!.. Таман посла! Не знаш ко прође горе: тужитељ или тужени... — Та, та, та манимо се ти’ разговора! — вели поп Ћира.
То им је мотор у животу, и оне бар знају зашто живе или, боље рећи, животаре, јер и какав им је то живот кад их и зуби један по један издају и дају им лицу све
Додуше, још га ни она (Меланија) не говори, али се бар меша с онима који га знају, а сад је учи један региментс-аудитор. А њен Пера је и почасни члан неке тамошње официрске касине.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Нико не зна одакле је, тек знају да се одједном нашао међ слугама чувеног газда Панте. Док је био дечко нико за њ није знао ни да постоји.
Па кад оцу, матери дају парастос, спомен, они уједно и њему. Из очајања. Не знају шта да раде. Што више стари, расте, тим гори. Нити живи, нити мре. Дугачак, блед, а без крви снага, нежна му, нежна...
И као увек почели да га тихо, крадом уносе да нико од укућана а нарочито ко од браће му не види, јер знају колико је то за њихове газде јад, срам...
Па од мука, јада, гледајући га таквог, заплаче се над њим. Слуге се тад још више уклањају јер знају да ако он, газда им, по њиховој близини, осети да су могли они да чују како је он плакао, онда тешко њима за то
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Преспавао је јутро. Премишљао је да послуша мајку, па да још остане. Мајка и Милева о том ништа не знају. Држе да је Љуба отпутовао. Пре подне ето Љубе опет у кућу Милеуснића. Пита за фрајлу.
Шта је то? Па неће ништа да ради; руке су јој бледе као у мртваца; а чуо сам да се такове саме ни очешљати не знају, него и за то плаћају. Па онда, та не би хтела за тезгом стајати! — Та већ то је најмање.
Онде се науче баронском животу, па кад дођу кући а оне се збуне, не знају живети као што се код куће живи. Барони не долазе да их узму, јер барони и баронски мираз траже, а не неколико хиљада
Познајем ја таке старе јединице; те знају на памуку крв сисати. Кад неће као што ја хоћу, нећу никако. — Ништа, добра ће она бити за чика-Гавру.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
који никад фронта нису ни видели и који су о рату знали исто толико колико и жене; чак оне жене по болницама нешто и знају, али они баш ништа.
Онда је брзо готов. А то важи за њега, јер он није од оних покорних млакоња и улизица што само знају „разумем“ н слепо и капларски извршују што им се нареди, него он хоће да испита: је ли оно што се наређује оправдано и
Јест, увек ти стојиш у оној твојој белој свиленој блузи и усред дима и тако ће бити кад се будем вратио. А тамо сви знају да сам ја од скоро ожењен и онда не би било лепо да ја...
других због којих пати ова моја кукавна душа, бије ме и убија неким тежим маљем него све њих заједно Јер сви они знају зашто пате, и сваки од њих носи свој сопствен крст, а ја носим све крстове, и никако не знам да објасним овај мој
идућег вечера лежао је он и мислио: ,,Не може бити да је све оно једна проста измишљотина и вероватно је да жене све знају једна о другој.
Само што нико у то не верује и неће о томе да мисли. Баш као у рату, сви знају: сутра борба, смрт, ужас, а увече седе око ватре греју се, једу, пију, шале се, певају и цигани им свирају да оглуве.
Где је моја сенка? Гле побеже у бездан времена, као у музику побеже моја сенка. Музика! Као нека бића која све знају, све осећају. То мој воз хукће, јури кроз црну тамнину ноћи. И пуно магле, саме магле и варница. Варница!?...
Африка
Свако племе има своју епопеју од по десет и више хиљада стихова, што прелази са оца на сина, и које сви ратници знају напамет.
Два младића који знају понешто француски хтели би пошто-пото да посетим баш њихов дом. Седим на троношцу у средини дворишта које се лагано
Док вечерамо у Ману они су близу у куту иза мене. Одседамо у бенгалоу трговца Јорка, који је на путу, али чије слуге знају да су моји сапутници Јоркови пријатељи, те им отварају све просторије.
Међутим закони белих о томе не воде рачуна; закони белих не знају да сви људи не вреде подједнако, да живот једнога каптива, жене или детета вреди таман колико да послужи животу
Црнци саплеменици, који се исто тако морају правити да не знају ко је од њих примио на себе да изврши обред фетиша, као изненађују се, и узвикују радосно; лупкају га по раменима.
— „Ја не волим“, говорио ми је он, узевши према мени одједном неки сасвим поверљив тон, „да моји бели пријатељи знају с каквим црнцима се ја дружим, и шта и како ја с њима разговарам.
То је стан католичке мисије. Два оца мисионара, у брадама, у белом колонијалном оделу, дочекују ме као да ме одавно знају; служе ме пивом, причају ми о себи да би ме заварали и да бих се тако што боле одморио.
Ти си тако висок да си виши од свију нас!“ Ово последње је узрок да су се сви тако развеселили. Они знају да гријон не види и да је можда само случајно погодио један стих који одговара и спољној стварности.
Младићи ми показују рукама на свој стомак, да су гладни. Они не знају ни речи француске. Ја им дајем знак главом да пристајем на оно што желе, иако управо не знам како се мисле помоћи.
насмејаше Младић који нам се од малочас придружио и који помало зна француски, рече да би пагајери певали, али да не знају, и да не могу да се сложе о чему ће. У Купатилу крокодла (Бамако) рекли су им да је белац (ја) гриот (песник).
То је једина веза са бескрајним гранама Што жуборе до неба. Њине стопе такође не знају за земљу већ за папрати. Они и умиру тако руку замршених у лијане.
И околна племена знају такође цео еп напамет; од речи до речи, иако ниједну реч не разумеју. Ово наводим да би се видело колико су црне расе
Црњански, Милош - Сеобе 2
Вели, они знају да су Расцијани, који су се из Турске овамо пре шесет година доселили, подељени били у три војена округа: Сегедински,
Они знају да Срби у тим окрузима држе 45 укрепљених мест. Они знају како је завршио провизор дворски, Јосиф Јоанович, који је има
Они знају да Срби у тим окрузима држе 45 укрепљених мест. Они знају како је завршио провизор дворски, Јосиф Јоанович, који је имао некакије преписки са, из Росије дошавшим, књазем
Божич има таста у Будиму, па долази често. Сви га постови, до Беча, знају. Чувен је. А знају га и у сваком трактиру, и контумацу. Широке је руке при фараону, а јак и при пићу. Људи га воле.
Божич има таста у Будиму, па долази често. Сви га постови, до Беча, знају. Чувен је. А знају га и у сваком трактиру, и контумацу. Широке је руке при фараону, а јак и при пићу. Људи га воле.
Са Божичем путује и жена, и кћер, а обе су праве будимске руже, које сви, до Беча, знају. Та није да су лепе, кад штримфле притежу. А обе су хоћке, хоћке, молићу лепо.
Тандрчу само о војеним стварима и причају о Росији. А не знају ни немецки! Исакович тек онда примети францески младеж, испод њеног левог ока, који је била прилепила на лице, ваљда
Била је од бола пала на колена, поред оца. Девојке, у њеним годинама, каткад – рече – не знају шта раде. Он има, у Грану, пријатеља, међу официрима, па ће набавити Исаковичу нов шешир – овај, и тако, више не ваља.
Она се, као и њен муж, радовала, да се враћа у престоницу, где је провела девојаштво. А радовала се и гошћама, које знају немецки, а које је испитивала о том, како се сад жене облаче у Бечу.
На своју жену уопште није обраћао пажњу. Остављао је капетану, нек се забављају како знају. При том шетању, Божич и његова кћи стално су се нешто смејали Исаковичу, а кад би се вратили, узимали су га за руку,
И она би, на ћеркином месту. Мушкарци ништа не знају. Девојке обуздава и фамилија, и свет, и стид, и страх, али све то не помаже, ако их не држе као куче на ланцу.
И јасмини. А Божич је онда упозоравао Павла, како жене не знају да мисле ништа корисно. Него су, у свему, подложне уобразиљи.
Теодосије - ЖИТИЈА
смелост, да си послушао молитву моју, па ћу ти убудуће у животу своме вредније угађати, и сви људи твоји који знају и славе име твоје. И опет те прослављамо са Оцем и Светим Духом, сада и увек и на векове векова, амин!
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
— Као што су међу собом везани љубављу, динарски су људи исто тако одани прецима; нигде толико не знају за своје претке, каткад до двадесетог колена, нарочито у Црној Гори; нигде их толико не воле, не поштују и не мисле о
Са оца на сина се предају имена предака; потомци их памте; знају њихову постојбину, узроке и прилике њихова исељења, њихове најизразитије особине и најглавније догађаје из њихова
У вези са претходним особинама треба код Шумадинаца забележити здрав разум, меру, смисао за стварношћу. Они знају проценити правично и без срџбе ствари и догађаје, кад их потпуно познају.
Најдаровитији се, међутим, знају удубити у питања и способни су за велика психолошка проматрања. Понекад уз њихово лукавство иде дубока мудрост.
Родитељи не знају за жалост и тугу, ако су њихови јуначки погинули. Они знају да се тешко живи у њиховој сиромашној земљи, али се могу
Родитељи не знају за жалост и тугу, ако су њихови јуначки погинули. Они знају да се тешко живи у њиховој сиромашној земљи, али се могу починити славна дела, умрети дивном смрћу и бити опеван у
Главна храна су им предања о Косову и о српској немањићкој држави, и ова предања знају чак и жене и деца. Сви су прожети мишљу ослобођења српске земље од туђинског јарма — свега „што је наше од старине
су прожети мишљу ослобођења српске земље од туђинског јарма — свега „што је наше од старине било“, како песма каже. Знају јој границе, славне градове и места.
Код њих је култ славних предака више укорењен и чак је јачи од верских осећања. Услед тога они знају своје претке за десет, петнаест па и више „пасова“ (колена) уназад.
По предањима својих предака неки поисламљени Динарци знају и славу коју су славили док су били хришћани. Мухамеданско „братство“ Мркојевићи, у околини Бара, сачувало је
У часовима одмора се упознају све до ситница њихова карактера: знају увек шта могу један од другог очекивати. Ово је можда још јаче изражено на острвима, где становништво често живи на
Има пословењених аромунских породица које још знају цинцарски („влашки“), као у Ресну и Јанковцу код Преспе. Кадшто скоро пословењене аромунске породице, које не знају
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
ПАВЛЕ: То не могу да разумем. АЉОША: Каже, њеној срећи само једно смета. (Чита.) „Ја знају што ти свјо времја думајеш обо мње”. (Говори.) Зна да ја стално мислим на њу. (Чита.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
лицу с очима као у лутке јавило се нешто као осмех, али то није био осмех: као и њихов отац Јасмина и Драгана не знају да се смеју и као и он имају те округле мале главе с испупченим уснама и израз око усана и носа као да им нешто вечито
Сергеј Иванович Багрицки за себе говори да је потомак кнежева Багрицких, али од Луке Црквењака, па надаље, сви знају да је био коњички капетан, леп у то доба, додуше, али ипак: коњички капетан.
Једино је Неда седела бележећи нешто у сваштару, а очи су јој биле одсутне и насмејане и меке као што понекад знају да буду меке очи младог пса.
Била је то крвава и света ствар, тај рат. Ја, наравно, не могу да знам, нити то могу да знају такви као ја: ми смо рођени после рата и нисмо крвавили гаће за слободу.
- Како знаш? - погледао сам је право у очи, а она је рекла да зна, жене то увек знају. Жене! Чуј! Мало је требало да се изврнем на неко место. Жене!
Уши? Прекините о ушима, будале! Она мала нема само добре ноге, знам. Како можеш да знаш? Како такви као ти то могу да знају? Онако како мушкарци знају. Шта мислиш је ли он мушкарац, Атамане? Пих!
Она мала нема само добре ноге, знам. Како можеш да знаш? Како такви као ти то могу да знају? Онако како мушкарци знају. Шта мислиш је ли он мушкарац, Атамане? Пих!
Затим су почели да говоре о оценама. По начину како су говорили било ми је јасно да знају за оно из математике. - И баш то мени да се деси? - јаукнуо је Стари, а Весна ме уштинула за руку.
Помислио је да су ужасно ружни. Рекли су му да је то само по његовим мерилима. Онда је помислио како они могу да знају шта он мисли. Одговорили су му да могу. Они имају десет милијарди можданих ћелија више него што он има.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
ствар, онда господар Софра држи са госпођом Соком „совјет”, и то у парадној соби, и ту онда деца не смеју се врсти, знају већ да се о нечем великом ради. Господар Софра позове госпођу Соку на „совјет“ у парадну собу.
Но још би’ вас нешто молио. — Шта? — Да ми се дате намалати у мојој чарди, у биртији, да знају ко је три лопова једним наџаком убио.
— Шта сад раде наше жене? — рече Софра. — Плачу па још да знају што смо ту прекужили, умрле би од стрâ’ — упадне Кречар. — Какав стра’ — кад смо победитељи?
Наиђу на једног калауза, и тај их води куд се њему допада. Возе се лагуном и каналима, сами не знају куда ће, па тек одједаред нађу се у Сан-Паоло и ту се настане.
Оде у кујну, доведе жену, госпођу Сару. Банда и публика већ знају шта ће бити и праве места. Сад Чамча са госпођом Саром на среду, па почну њих двоје играти „минет”. То је „минет”!
Црњански, Милош - Сеобе 1
Затим рече Исаковичу да му се јави по подне, и запита га знају ли људи да веслају, пролазећи при том, непрестано даље, поздравив заставу.
Кајао се што је дошао, видев да не могу да му помогну и да они, свакако, знају његов живот, који је проводио на лађама и по туђини.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Ова неписана, а строга правила, позната као „ваља се“ / „не ваља се“, вековима се поштују у народу а да многи и не знају зашто се нешто „ваља“ или „не ваља“.
Срби се силно боје урока. Многи стари паметари знају да кажу: „Више је људи отишло под земљу од урока него од свих других болести.
⁷⁸ Док не наврши годину дана, сматра се да не ваља да дете спава између оца и мајке, али у Метохији не знају објашњење ове забране. У Херцеговини мисле да то не ваља стога што се дете, ако се разболи, неће моћи излечити.
ма каквога дрвета, па носе цркви, тај љетораст мећу под црквени праг, прелазе преко тога у цркву и друга чељад, ма не знају за ту шибу. Послије службе излазе из цркве. Ко је подметнуо шибу, тај је и дигне, па носи кући.
У Шумадији, рецимо, он „ретко кад (или никад) љуби своју децу. С пута им ништа не доноси, те она не знају ни за какву милост његову“, каже Павловић.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
на смрт љути, које вређа помисао да би могли умрети, који ће у гроб поћи забринути као они што иду у туђину где не знају ни језик, ни обичаје, где не познају душе живе; за људе који пред смрћу негодују као да их ни дужне ни криве шаљу на
и у возу, и на гозби, и у храму, и у рају, нумерисано место чека, за оне који још за века гробницу где ће лећи знају; за људе које на свакој води чекају броди и котва у сваком бродолому, којима су сви знани и незнани анђели милосрђа
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Тако је срео девојку за чију врсту је већ одавно држао да је изумрла. Окружен сигурним средовечним женама које знају шта хоће и које то увек добијају, као да је закорачио у неки ишчезли свет невиности без заштите.
вуненог комплета, разједа чипке, крза рукаве вечерњих хаљина: сише лак за нокте из дуговратих бочица, и њих две добро знају— пудера и шминке остало је још само за једно бирање мис, а онда ће морати да затворе радњу.
,Мис осмеха'? Ма, идите, молим вас! Сви знају да је то била обична намештаљка! ,Црвени крин' 1969! Ту смо се пласирале међу првих осам; мис је била обична дроља,
Вама је викенд, није њој! Сад ће она то! Није то ништа! Боже, што вам је овде лепо! Баш кажем мужу: они знају зашто живе! А ми — стално на путу, све по хотелима. Могли смо за те паре кућу да подигнемо!
Наоколо је свуда унедоглед усталасана мајска трава, по којој ту и тамо расте цвеће коме не знају ни имена нити сврхе — крошње на ветру и сањиво зујање инсеката...
је то, ипак, нема ту штатијазнам, свеједно што је споља као ресторан, разумете, а и робијаши, то јест, келнери, добро знају да ће их вратити, само ако... —Баш вам хвала... — рече тек да нешто каже, увукавши дубље браду у виндјакну.
да беру печурке, Замак да не изгубе осећање славне прошлости; сад су јој отели и њега и поставили га да им служи, а не знају му вредност, баш као сеоска деца која су неким случајем добила прескупу и сувише крхку и сложену играчку којом не
је учтиво њихово место и климу, изјавивши да више не може да поднесе несносну гужву главног града и да ни они сами не знају каква је благодет живети овде! Изјавио је још да »провинција није географски,него духовни појам!
Матавуљ, Симо - УСКОК
? — Ваистину, дијете, знају добро за нас цареви, краљеви, толики књажеви и ђенерали, паше и везири, а за фукару не марим.
— Ето, Јанко, када те бог послао и кад си толико учеван и знаш језике, па да запишеш и наше добитке, да се у свијету знају! Стево настави: — Владика вам рече да се Французи и Руси чаркају и да се очекује главна битка.
Тада им владика пошаље свога момка с поруком нека се стрпе само недјељу дана, па послије њека раде шта знају! Они послушају. Владика прокуне убилца: „Дао бог да иста пушка убије њега, те да се на њему сврши!
Никакво се зло не може десити близу границе, а да не буду криви Црногорци! Како они нпр. знају да су међу Поборима били умијешани Црногорци кад их нико не може разликовати од тијех Примораца?
Кад све то би готово, старији се сјети да обојица знају само једну пјесму. „А да коме ће пјесма?“ запита он брата. — „Ваистину, као и до сад, можемо је пјевати на поређе“,
Сјутра ми је крсно име, црно ми освиће! И ја ето у оволикој пометњи заборавих, а звах силне званице, који ништа не знају за ову нашу нову жалост!
призови њеколико момчади и реци им у име моје нека одмах иду на путеве од Крсца, од Ћеклића, онамо од поља — већ они знају свуд гдје треба! — па нека пресретају званице и нека их враћају! — Хоћу, кнеже, да је и што више!
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
ПРОВОДАЏИЈА: Шта је пријатније за родитеље него кад знају, то јест, да имају добру децу. УГЛЕД 6. ДЕВОЈКА (доноси на служавнику слатко и ракију и послужује ПРОВОДАЏИЈУ).
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
је из васпитавања деце изоставио књиге као оруђа наметања ставова; ауторитарни пореци за ту функцију књига једино и знају, или највише до ње држе.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
МИЛЧИКА: Да вас је Зеленићка чула говорити! НАНЧИКА: И она ми оће да је нека родољубица, као да људи не знају њене трагове. МИЛЧИКА: Али је баш фад. НАНЧИКА: Као и то ми нешто вреди што чита српске књиге.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Српски историчари XВИИИ века, и Ђорђе Бранковић, и Павле Ђулинац, и Јован Мушкатировић, па и Јован Рајић, врло мало знају о историјским споменицима старе српске књижевности, и своје историје српскога народа раде по страним писцима.
Шекспира, жали се, 1860, у једном отвореном писму уреднику новосадске Словенке што »браћа србска у Банату« тако мало знају и тако мало маре за богату и лепу далматинску књижевност, те поред »чисто нашког« језика далматинских писаца
Тешко и несносно чинило им се да деца знају правилно читати и писати и боље од њих појати; зато су волели добронадеждну младеж у прво незнање повратити, неголи да
514 ђака. Још 1844. године од седамнаест председника судова десет су само толико писмени да се знају потписати, а три су потпуно неписмена.
Има их који хоће да пишу народним језиком, али они тај језик не знају, јер нису из крајева где се чисто српски говори и немају српске граматике по којој би писали.
Главни напад учинио је он на њих, показао им како не знају да пишу, и упутио их у школу простога народа. Писци, који су имали професионалног поноса и кастинског духа, толико
Велико ће зло изићи ако словенски писци буду подражавали данашње европске књижевности.« »Не знају глатка пера онако писати као што јаворове гусле гуде...
Хрватске књиге налазе читаоце међу Србима, као и српске међу Хрватима. Српски читаоци данас далеко боље знају хрватске писце, и хрватски читаоци српске писце но што је то било још пре неколико година.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Сава забринуто пипне свој ружичаст бабураст нос и вречи: — Црвена! Та све нације одавде до Бихаћа знају да је жута, а ти ...
Ако си рођен за то, ти ћеш ту работу и научити, ако пак ниси, џабе ти је. Да жене не знају у сат и да то нису женска посла, то је за дједа било нешто што се само по себи разумије.
се надовезао брундати, никако да сјаше: те ко оставља грабље гдје им није мјесто, те шта требају грабље око ракије, те знају ли „они, расипници“ (који то они?) како је тешко набавити добре грабље, те ова се кућа раскућава, те ово, те оно ...
СВЕТИ РАДЕ ЛОПОВСКИ Кад је стриц Ниџо при кући, онда ће ти разне скитнице и потукачи нерадо увратити код нас. Знају да их „Брко“ баш нарочито не трпи, па иако им ништа неће приговорити, нарочито пред ђедом Радом, он ће се ипак
њих двојице, и то још какве двојице: Раде Ћопић, газдински син, и Дане Десница, познат бојџија и аваница, кога у главу знају сви жандарми, лугари и остали чувари реда.
Дрмогаћа, Дрмогаћа! Откуда је пољар сазнао за тај надимак, нека га сви ђаволи знају, али се он зачас прошири по читавом селу. Примише га чак и наши укућани, наравно, госту иза леђа.
голема, прекрупна момчина, један од оних које су, чини се, правили у купусној каци па их оставили да се сами како знају сналазе у овоме тијесном свијету. — Ко ће, још ти питаш?
„Старе“ крајишке бригаде већ имају своје одлике по којима их знају више команде. Једна је најбоља у нападу, друга је, опет, мајстор за уличне борбе, трећа је душу дала за чишћење терена
сектору код Болеча између наших и Нијемаца који су одступали од Смедерева, то нико од Крајишника није умио да каже. Знају само толико, кад су поскакали иза сна да су се нашли у правом паклу од ватре и грмљавине, па су се све до јутра
Завириш само иза лијеске, а оно дјечак, неки плавојко, као зрео јечам. Сви они мене знају и воле. Мени се одједном одузеше ноге и закова глас.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Има их који се и у несрећи понесу! Па им се чини да су својом несрећом нарочити међу људима! Па, као, они знају оно што нико живи не зна! Могла би ти да будеш мало скромнија, и да престанеш да се заносиш.
Да се нагну над колевку, да се постиде... Мозак ће да им се замрси кад виде коме су судили... Не знају да је судија у колевци...
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Седају по миндерлуку с рукама на коленима, готови да одмах скоче и иду. Питају ме. Разгледају по соби, ма да знају како све у њој стоји. Није им ово првина.
Што је долазило, то дошло изјутра, на ракију, као да нас штеде, јер знају да немамо, и зато су долазили ујутру на ракију, пошто се тада не заседа и не пије тако много. А ми не бисмо штедили.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Но браћа за то ништа не знају, јер оба спаваше до бијеле зоре. Кад се сване, онда средњи брат повиче: — Устајте, браћо, свануло се!
Одмах се спремише и пођоше. Тако идоше три дана, док се нађоше усред некакве шуме. Не знају куда иду. Онда рече Грбо најстаријем брату: — Хајде, узми три камена, па се испењи на највишу јелу и на којој страни
Кад прође свадба и весеље, царев зет узе оца себи, а маћеху и њена сина остави да живе како знају. ДВАНАЕСТ МРВА Био један цар, па кад му умрије жена остане удов с малешнијем дјететом мушкарцем, које је, као и
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
То добро упамтите! (Завјеса) ДЕЈСТВО ТРЕЋЕ 1. МАКСИМ МАКСИМ (сам): Сви ме зову џандрљивим, а не знају зашто. Истина, каткад и забадава пропсујем, али зато се не може казати да жену кињим, кад она има увек понешто старога
Док она није изишла, нису се људи толико грабили. МАНОЈЛО: Сачувај, боже! ПУТНИК: Сад вас и они знају и оће да читају ваше дјело, који иначе не би може бити ни у руке узели. МАНОЈЛО: Оћу ли дати, господине докторе?
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Вечерас их видите за клавиром, а чим се отклавире, јуре ко блесави за први шпорет па праве сосове и запршке. Знају људи да цене праве ствари!
свих мојих љубакања пред капијом, њега су питали да ли ме познаје и где станујем када изгубе адресу и број телефона, а знају да сам ту негде, он је показивао прозор пред којим треба да ми звизну ...
У реду, можда знају стране језике и те фазоне, али управо то може и да буде кобно! Његов шеф говори непрестано „Yоу аре“ и „И ам“, и ни
Личе на Индијанце из вестерн-филмова, када су били још у оној фази да им белци поклањају разне ђинђуве с којима не знају шта да раде! Кеве ми, Чарли! Тебе ми!
Читава кућа се тресе као луда. Вештице зину од чуда, јер наравно не знају у чему је штос! Шта је било, наша стара машина за прање веша жели да се убаци у друштво!
Турчин му се онда заклео у кеву да чак и турска деца то знају, јер све лепо стоји описано у читанкама за први разред! Ту је Сулету најзад пукао филм пред очима!
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Ко не хаје Склања главу са промаје. Седлај коња! Ноћ на брегу, бије тоња. У Чајничу знају жреци ину причу: ко у Стоцу залепрша о злом коцу, тај осване у Благоја и Достане.
Ја чујем жамор ушима смиља: ни тајне споне потмулих сила, ни плаха вода, ни ватра жива не знају тајну мојих тамнила. Из срца Оца кроз срце Сина цвати ми, цвати Роѕа цаніна.
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
МАРКО: Хм! А госпође? ЈЕЛИЦА: У Бечу прве даме и отмјене фрајле не знају шта је посао, него спавају до девет сати; у полак десет донесе им штумадла фруштук; затим устану и даду се обући у
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Подаље мало видимо један траг, збуњен, плах, прошао туда неко носећи — голем страх. Његове стопе знају одрасли, ловци, дјеца: то је траг — зеца.
“ А Тоша вели: „Другару Жућо, прихваћам предлог твој, у овом крају сви нека знају, савезник ти си мој. Нека наша љубав расте и цвета, вечито иста, безбројна лета!
Из ње сам јуче нешто преписо. Читај огласну страну: ВУКОВ ОГЛАС Вучинић Вујо, певач на гласу, (знају га добро сви који пасу, пева оперу „Тоску“), у тихој шуми Зелени Бор оснива моћан певачки хор, музичко друштво
“ НАЈБОЉИ ДЕЧАК Године прошле, негде у мају, изгубих дечка, добро га знају, најбољи беше у нашем крају. „Најбољи дечак овога света изгубљен — већ је недеља пета!
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
— Зашто није Пабло са вама? — Пабло је увек био ту, али откако сви знају да су се заверили, а родитељи се још нису договорили, није обичај да више долази.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Шака му чврсто се држи злата, и снови његови пуни свирке не лете даље од балкона. А сви знају да сам до врлине ја ишао стазом оскудном уз кошчато раме народа, да сам дижући руке с облака брао трње и клечао
Са земљом ме растају, узвишености у љуте скутове сам изгнан. Но војске и мноштва за поразе знају, у самоћи ја само победу имам да бирам. Могу ли скупити реке рајске да опточим народ свој оклопом воде вечне?
Слободно изговори њено име име Студенице чије бело сјање траје до увече па се преноси на свице који не знају правце ни пут до олтара ни за Прекобрђа не живе дуже од једне седмице али имају претке који су почели да светле
им храна неће да виде мајку кажу овај свет не вреди језик то је трула храна на овој земљи за њих нема стана не знају да земља није женског рода она је све за сваког полазно место даха земља је најлуђа прерађевина има нежно лице за
и чека на врата неко куца силази с хума где су крчме и мртваци и носи кобасицу минут испред коњаника који увек знају страшно место ето странци окупани освајачи долазе по месо и деле девизе стари знанци играју се копљем врло рату
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
Наређујем вам лепим да се одмах иселите! ДАНИЦА: И иселиће се? АГАТОН: Па они не би, али морају. Знају они добро да код мене нема шале. Скупио сам их све овде па им подвикнуо: мирно! а они стали у фронт па све трепћу.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
природа им све даје, од људи ништа не траже. Од њих су се већ и отуђили... Ван домашаја свога погледа, они као да не знају ни за људе, ни за земљу. — А ако непријатељ дође и покупи вам стадо? — рече неко.
Је ли теби ово први рат?... Научићеш се, де!... Ја заговарам руковаоца, а мојим земљацима мигнем оком. Они већ знају... Стари су то војници. Него! У рату што ко увати!
— Трубач, свирај збор! — рече одсечно Траило уместо мене. — Ама је ли, богати, како ће они да нађу ствари, кад не знају?... — Е, ће нађу, де!... Није им првина да траже украдене ствари — затеже Траило појас и оде да стане на десно крило.
А ми идемо баш тамо... Мучно је стање ишчекивања. Сви су некако сетни, а они што остају и неспокојни, јер не знају шта им доноси сутрашњи дан... Жене се крсте и моле за спас својих који су тамо. Сада смо пред бојиштем.
Сви напуштају своје домове пред најездом непријатеља, и жене, полазећи у бежанију, наричу. Ни сами не знају куда ће. До првога мрака ићи ће тако, онда ће скренути на неку утрину, разапеће поњаве, као черге, и седеће поред
— и Милан оде у своју батерију. Војници на маршу разговарају о кући, о селу. О рату најмање говоре. Географију слабо знају, а, услед непрекидног маршовања у разним правцима, изгубили су оријентацију, па им је свеједно ишли на Шабац, или
Настало је разрешење оног мучног стања ишчекивања. Војници знају шта им сада предстоји и, прибрано, готово накострешени, очекују и то чудо... воду.
Војници су слегали раменима, јер су и они чували главу од пушчаних метака, те и не знају како се то збило. Најзад наиђе један пешадијски поднаредник, који све објасни.
А тек како је онима на супротној страни. Они су видели непријатеља, знају да су му стигла појачања, и тај непријатељ је ту, около њих, у оним шеварима...
А распети Христос, са болно издигнутом главом, упућује молећиве погледе и као да вели: „Господе, опрости им, јер не знају шта раде“... Звек наших мамуза је скврнавио ову побожну тишину. — Господине наредниче, закључано је!
Само притисак прста и митраљез би бљунуо ватру. Неприметно се повукох. Ваљда знају шта раде, тешио сам се. Осећао сам се мален пред овим великим и непомичним приликама „мртве“ страже.
Ратно искуство их је научило да процењују ситуацију сами, и ти стари војници, препланула лица и жуљевитих руку, знају за све оне страшне последице када батерија ћути.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Она им одговори пријатељски: — Ваши људи тамо уписују... они вас знају најбоље, па њих и молите. Она ступи међу гомилицу ђака, који оставише игру и окупише се око ње.
Моје осудно решење не обара се тако лако! А правници шта ми знају ? Не знају рад на једном обичном регистру, а већ онако... тхи! ...
Моје осудно решење не обара се тако лако! А правници шта ми знају ? Не знају рад на једном обичном регистру, а већ онако... тхи! ...
За децом изиђе Гојко, гледајући пред ноге. Обома беше незгодно да се погледају, а знају да се не могу ћутећи мимоићи.
д. А сад је већ време да се почне радити. И јесте ли видели како иде славно : половина већ знају да разликују оба гласа! А тек смо почели, од јуче... — Дакле ви сте задовољни данашњим одговорима ?
рече она, па им исприча свој јутрошњи разговор с писарем, изостављајући наравно све оно, што није потребно да они знају.
Да узме сад да он почисти, не сме — дићи ће прашину, опазиће га. »Најбоље нек стоји овако, помисли он. Они знају да ја немам жене ни друге послуге. « Потом намести мало своју постељу, привуче сточић ближе прозору, па изиђе.
ону заплетену туђу реч. А и згодније му беше да се овако изрази: нека знају да је свршио целу Учитељску Школу, и ако је привремени. — Тако... јест, јест, видим ја: нисте добар пјевчик.
А по неке... ено баш она Даница, одржава везе са неколико учитеља, и сви је знају. И Вела не одмиче од ње, и председник стајаше са њом кад уђосмо... сви је уважавају!... Зашто, зашто ?...
А онај пут зарастао, куд смо пре ишли на реку... Чудно зацело : ревизор се љути што деца знају трећину читанчице на памет, а друге две трећине не могу ни да сричу...
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ГИНА: Пре би се из пакла извуко! Видела сам како изгледају они који, несрећници, не знају òбогу две! А како ће ми сутра изгледати Секула, који зна, и за ког знају да зна? БЛАГОЈЕ: Шта ти знаш шта он зна?
А како ће ми сутра изгледати Секула, који зна, и за ког знају да зна? БЛАГОЈЕ: Шта ти знаш шта он зна? ГИНА: Мајка не мора да види да би знала! СИМКА: Попи мало!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Упознао сам село. Не као што га варошка деца знају, него као да сам се у Иланчи родио. Упознао сам и неке стране у сеоском Декамерону.
“ Винавер, и неки други моји критичари, писали су да знају да сам ја у Бечу потпао под утицај песника у Бечу, Хуга фон Хофманстала, Момберта, и других. Може бити.
Они и сами умеју да заробљенике саслушавају, а знају и талијански, добро. Пуковска трпезарија је раскошна, као да смо ушли у Венецију. Имамо пет јела, и сладолед, на крају.
Пошто, међутим, нема уџбеника, а многи студенти не знају стране језике, Поповић је био дошао на идеју да диктира превод из Гоесцхена.
Уосталом, и прва популарност често је много смешна. То знају сви они који су видели шта је оно што милиони Немаца сматрају да је велико код Гетеа.
И позоришта. Још увек су они најближи грчкој позоришној гомили. Не шегачи се овде нико. Још увек само они знају Шекспира. Бернарда Шоа дају у премијерама. Одведоше ме у социјалистичко позориште, мало, скоро бесплатно.
Шта то мари? Дајем вам реч да је Панчево чистије него Брест, Кампер, Морле. Они нас не знају – томе смо ми криви. Талијани су нпр. запрепашћени како о њима мислимо.
Нико се није смејао. Смејале су се само високе и витке Енглескиње. Французи, који знају шта је комедија, али не знају шта је енглески хумор, играли су комад по молијерски.
Нико се није смејао. Смејале су се само високе и витке Енглескиње. Французи, који знају шта је комедија, али не знају шта је енглески хумор, играли су комад по молијерски.
Зашто се чудите? Франку није нимало свеједно како стоји круна. Већ и талијански бољшевици знају да је економија важнија него љубав према ближњима. Овај народ је напаћен као и наш. Он мисли да је више.
Нису Атињани. Не продају се сасвим. Наша је баш у томе најпрљавија. Не, неће пропасти. Они врло тачно знају да се од суме франака, кад се прерачунају у марке, диже коса на главама немачким. Ипак ће они добити све што се може.
Ни један песник не јауче. То чине још само Словени. Овде људи давно знају да то нема смисла. Између чинова, на завеси, јављају резултат трка, и, ако се негде сударио воз, колико је мртвих.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
језик, али помислим да то могу бити два далека народа, једног порекла, братска, иста, који имају један језик, али и не знају један за другог.
Чиме сам могао учинити толико зла? — приметим у страху. — Остарио си, а не знаш ни оно што знају и мала деца по улици...
је и иначе мрзео и књиге и школе, те је дужност његову као министар просвете вршила његова жена; а она је, као што сви знају, врло радо читала криминалне романе и врло радо јела сладолед с чоколадом.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
плаше и тамане, — па се и они дадоше низ ћепенке, позивајући уз пут занатлије и остале слободне грађане, за које знају да су орни и неуздржљиви на новости и гласове...
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
Не каже, брате, господин начелник ништа, него то ја кажем, разумеш ли, ја кажем! Они само знају да кажу: Секулић овакав, Секулић онакав. Читао си ваљда дописе о мени? Па јесте, бре... (Грува се у груди.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Јер су жене, — које, истина, мало пишу и мало читају, али зато ипак много знају, јер знају и што постоји а и што не постоји — тврдиле да ћир Ђорђе већ има на вилајету једну жену и петоро деце, па
Јер су жене, — које, истина, мало пишу и мало читају, али зато ипак много знају, јер знају и што постоји а и што не постоји — тврдиле да ћир Ђорђе већ има на вилајету једну жену и петоро деце, па све, веле
Хига, да се, као и овај, бројевима и датумима изражава, а наравно да је претпостављао да се његови дописи напамет знају и да је читаоце довољно само подсетити, па макар и после две или три године, а они ће се већ лепо свега сетити.
Шта се нас тичу они тамо?! Нека се они наређују како знају, и како им је ћеф; а ми овде ваља да гледамо нашу муку и невољу! Море, под носом нам беда, а ми зијамо по белом свету!!
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
” А Немци, пошто не знају брђански, пусте га Као стручњака за дизање оловних утега! Брђани, међутим, не могу без несреће (Наћи ће је, па нек
пут је стар и излокан, Угажен давно пре њих; У овом лудом веку, У овој трци и стиду, Једино говеда, предвече, Тачно знају куд иду.
Већ чујем како око куће Негодују ујне, стрине и таште, И сви који знају шта је могуће, Шта немогуће, противници игре и маште, Који толико Стварност воле Дани у сну не беже из њене школе. .
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Јаук и писка свуда око мене. У редовима црним кврге стоје, У њима пиште деца, људи, жене. Неко их мучи, а не знају ко је. Јаук и писка свуда око мене. Стежи, о стежи, невидљива сило!
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
јако, јаки су му и лијепи коњи; крије негђе замотуљак парах, ма бих рекâ да их није много, и за њих му сви у кући знају.
ВУК МИЋУНОВИЋ Безобразне, обрљане курве, повукуше те нам образ грде! Јуначкога не знају поштења, а не би се вукли за Турцима. Мрзни су ми они него Турци, а ни мислим за њих ни за Турке.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Женске су имале само да се што лепше носе, ките, и да знају што више страних јела да готове, и што теже, заплетеније везове да везу.
— Нађи га и питај: да ли може што мешано да му понесе. После сврати у Дућанџик за басму. Знају већ они какву ће да пошљу, кад је за нас. Само брзо, јер после морамо да идемо. Сад знаш. — Знам, снашке!
Не знају шта ће од среће. Онако стари, падају пред њом и као деца захваљују јој на том њеном силаску међ њих. Испијају из њених
Испијају из њених руку највеће бокале на искап. Сада су сви своји. Сви су једнаки и онда могу, како они знају, да се веселе...
на селу; па она Магдина вечита узречица, када би је питали за те сељаке: „Море, маните их, сељаци, шта друго они знају“.
А највише је била љута на њега, свекра, самог Марка. Ако баш они, његови сељаци, то не знају, а оно бар он, који је газда, већ толико је у вароши, бар он треба да зна какав је овде ред: да је већ једном време да
— Нећу бре, нећу! И баци им кључеве, да они, како знају, иду, раде... Али, кад се доцкан у ноћ отвори шитом и осветли капија, и на њој се указаше гломазна рабаџијска кола,
Опет се она враћа, опет га изува. Слуге тада морају да беже у комшилук, јер знају да ће их из пушке гађати, само ако кога примети у кући | од њих.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
И гледају нас зато што идемо У кошуљама белим парком овим, Где болнички се мирис шири јак; Не знају дражи са животом новим, Љубави наше неумрле знак. ...Гле! очима им трепти роса немо...
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Но браћа за то ништа не знају, јер оба спаваше до бијеле зоре. Кад се сване, онда средњи брат повиче: „Устајте, браћо!
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
Јер они треба три пута недељно да се причешћују, колико знају себе да су се очистили од нечистих мисли и слагања са њима, од гнева и роптања, жалости и оговарања, лажи и смеха
Нека им Господ буде милостив и нека их поучи, тако да знају куда их води. А ми треба да пођемо одакле изиђосмо. Они који су обедовали и уобичајену молитву изрекли, када устану
Јер што је једампут Богу даровано, не узима се; ко узима — свештенокрадац је, а ко свештено краде, казниће се. Сви знају, ако и не кажемо. Ово је сада овако и тако држите.
А приложићу и молитву мене грешног, да вас учи братски и додаје потребно, ненаучени да се од оних који ово добро знају заштите, а необразовани и неуки од научених.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Све су се мисли скриле којекуда: Ко кад у градић где се већ сви знају Бане у стари сокак нова луда И нагна народ у бег (док пси лају).
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Можда ови нешто знају? Аћим пређе очима по Симки и Ђорђу. У Симкиним крупним зеницама пламсају две мале свеће. Слутња му се згусну у страх.
Тамо, Европи, покажи ко је Србин. Покажи, мајку им белосветску, да ми нисмо само с јатаганима вешти. Нек знају да смо исто тако и с књигама умешни. Памет им покажи, а дукате не жали.
Каква би то сила од детета била... Ђорђе заћута. Обојица гологлави, гледају се дуго, а и један и други знају шта овога јутра сахрањују. — Молио бих те мало дашчица да му кућицу направим... И још за понешто, знаш...
Јесте.“ Плен под шапама, мек и млак, малаксавао је постиђен. „А да ти не причам све оно остало што луди не знају о теби“, додао је. „3ар ја морам на твојим рукама да умрем?
“ „Још нас понеко зове Дошљаци“, прекинуо га Вукашин. „Само они најстарији. Они који знају и памте њега. И мене док сам био мали.“ За коју годину и они ће помреТи, ПОМИСЛИО је тада. И не само тада.
„Природно је да се презивају по прадеди.“ „Боље је да не знају за мог оца и његову судбину.“ „Морају да знају за деду што су га оставили у корену ишчупане врбе. На киши. Поред реке.
„Природно је да се презивају по прадеди.“ „Боље је да не знају за мог оца и његову судбину.“ „Морају да знају за деду што су га оставили у корену ишчупане врбе. На киши. Поред реке. А била је јесен.
— Знају да трезна неће пуцати у народ. Јесу ли се луди сакупили? — виде да се Стеви стесни рез крупних очију. — Ти си се уплаши
Сви знају. И она је рекла. Свест му прикупише вика и кукњава жена: — Лопови газдашки! Јао, изелице! — Ви сте нам кућу опустели
Лице јој смирено и замишљено, а смех потмуло одјекује у њој. Нисам смела то да учиним. Још не треба ништа да знају. Можда и није, застрепе, пође да растребљује софру, па се од нагло надошлог умора спусти на троножац.
“ упитала је с врата разрогачених очију, и, не сачекавши одговор, забубњала низа степенице. Сви они знају ко је он. Нека знају! Кад је већ пропао, попови не треба да му читају опело. Млада је и здрава.
Сви они знају ко је он. Нека знају! Кад је већ пропао, попови не треба да му читају опело. Млада је и здрава. Што је Симка боља од ње?
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Можда она и није само чаробница, већ вештица? — плану сумња. — Једино вештице знају језик звери и трава... — нагађали су суседи шапатом, али за та нагађања убрзо чу цели град.
Тако знају да то Татага са својом децом не престаје да бежи. ЗВЕЗДАНОВА ТАЈНА У најпрљавијој улици града, међу чистачима и носа
Али до ње је тешко доћи. 3ато је оних који знају тајну речи тако мало! — Ако уопште и постоји Сребрна ружа? — обрати се дечак Вечерњем облаку са својом сумњом, а овај
— промрмља помирљиво. — Лепа си и без уста. Никада лепшу нисам видео! — збуњено саже главу, уверен како већ сви знају да није ни могао видети. Та зар се није тек пре неколико тренутака родио?
— Где да га тражим, Месече? — јаукну лепотица, али Месец није знао. Можда облаци знају, напомену јој, свуда путују, свуд завирују...
Један је златан, други румен, трећи плав. Сва три на крилима имају вилин знак. Када их угледају, рибари знају да их чека пуна мрежа, родна година. Невоља је само што се вилини лептири ретко јављају.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
било и жао младића па му је обећао да ће га, кад обојица буду у смрти, даривати невидимком какву пожели, ако мртви знају да желе. Очигледно је одржао обећање.
сећање, његово, на зидине Стамбол-капије које су биле ту а којих сада нема; није то ви несећање пролазника, који и не знају да су те зидине постојале; можда је то тај коловоз, тако гладак, којим промичу аутомобили у колонама, а који је
Стевановић и Никола Стамболија (о којима се, изгледа, зна само како су се звали) и још двојица (којима се, чак, не знају ни цела имена него су, у историји, забележени као неки): неки Младен и неки Карловарија.
Али тама око њих, све гушћа, одузима им вољу. Уосталом, и песник и Кнегиња знају да, у времену, питања углавном остају без одговора а да, ван времена, не постоје.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Јаук и писка свуда око мене! У редовима црним кврге стоје; У њима пиште деца, људи, жене. Неко их мучи, а не знају ко је. Јаук и писка свуда око мене! Стежи, о стежи, невидљива сило!
И гледају нас зато што идемо У кошуљама белим парком овим, Где болнички се мирис шири јак. Не знају дражи са животом новим Љубави наше неумрле знак. ... Гле, очима им трепти роса немо... С.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Они старији“, настави Питагора, обративши се тим млађима, „знају то, али вама морам да растумачим“. Они наћулише уши. „Погледајте безбројне ове звезде!
их ми, посматрана са наше Земље, својим очима видимо, а то је било оно што су александриски посматрачи неба хтели да знају. Они нису питали како је Аполониос дошао до својих крива, а Аполонија и не беше више међу њима.
А ја, Мардохај, ишао сам од једног јеврејског гета до другог. Тамо се нађох са својим једноверницима. Они знају све! Цело племе Аврамово ставио сам у покрет да снабдева толеданску Библиотеку књигама.
Ово друго је лаж. Но када у лажи има половина истине, она важи као готов новац. То знају сви лажови, какав сам ево и ја из нужде постао.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— Добро, Секула, излази! А у официрским патролама, вођ, официр, сместа наређује: — Секула Ресимић напред! Јер сви знају да ће он први нањушити непријатеља, први докучити драгоцене податке и први се вратити на своје место, као и да је
Ево сеците ме где сам најтањи, ако тако не буде. — Еј, брате, па ти сасвим не знаш шта говориш. Ваљда знају ови наши шта раде. То су паметни људи, неће тебе питати. — Ама они јесу паметни људи.
Ми сви ратујемо у име његово, једни противу других. И Немци за везу с Багдадом, и Руси за Цариград или ни они не знају зашта, и ми за море, и други за ово или за оно. И то сви у име једног истог Бога.
Ја и не помишљам ма шта да спорим, само кажем: како ови знају да инсистирају на овим тврђењима, како хоће да ово улију свима, те да цео свет то научи напамет.
Шта их се тиче наша изузетна судбина! Њима је доста да знају да патимо и хоће да нам ублаже судбину. — А Грк? А Грк? Како мислите о Грцима?
Ето, уверен сам, сви мисле да сам из беса, онако из дрскости или неваспитања, заузео то место и сео овде, а не знају да сам просто морао, јер се не могу одржати на ногама и јер сам уморнији и намученији од свих овде скупа у колима.
И понешто већ о томе знају интимни моји другови који су још случајно живи и пред крај оне окупације били са мном у симпатичној резиденцији
И ено га опет где урла, где се дуса и бацака: „Живели, вели, браћо Хрвати! И нека знају да смо људи, да нисмо месоједи, да нисмо тирјани. Нека знају да смо животворни и државотворни...
И нека знају да смо људи, да нисмо месоједи, да нисмо тирјани. Нека знају да смо животворни и државотворни... Јао, вели, браћо Хрвати, душу нам српску не познајете.
Станемо један према другоме и питамо се. Обојици лакше, кад видимо да смо Срби. Питамо за пут, али они знају да нам кажу само, да се иде право, тамо... „Има још прилично да се иде...“ И ми идемо.
То, најзад, најбоље знају његови пријатељи пред којима је он сва та питања претресао, чак и са свога гледишта и који се данас, само њему
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
У ово недјељно поподне и болесници се осјећају као на кратком допусту од своје болести. Јер знају да у недјељу, а поготову у недјељу послије подне њихово болничко својство знатно попушта.
А и они који логом леже по собама утихнули су те мање сметају и мање дозивају послугу него у остале дане. Јер и они знају да је недјеља недеља, за све и за свакога. Лежим у кревету, а слух ми је напет.
На примјер, у опћинској вијећници. (А оне старкеље нека одржавају своје сједнице гдје већ знају!) Ту би оно било као нека перманентна, вјечита божићна јелка, обилата, поголема, довољна за подручје читаве опћине.
А тајна слабих је у томе што умију само роптати, пуни своје „слободе”, с којом не знају што би започели, ван да се њоме хладе, као лепезом. Ето, управ таква је била моја слобода.
Одједном им се учини да нешто важно имају да саопће. А пошто, неуки, ваљда и не знају за друге умјетничке форме — најчешће упру да пишу тестамент.
Као да опет сједим на шареном сагу дјечјих маштања и слушам басне о мудрим животињама које знају људски говор, а имају меки глас дјетета и разборито срце старца.
Има ствари у животу о којима нико никога не пита, те зато никад право не знам колико други о њима знају. И тако се догађа да и веома искусни, па чак и развратни људи понекад имају оцјећај да још увијек не знају довољно, с
И тако се догађа да и веома искусни, па чак и развратни људи понекад имају оцјећај да још увијек не знају довољно, с простог разлога што не знају колико други знају.
веома искусни, па чак и развратни људи понекад имају оцјећај да још увијек не знају довољно, с простог разлога што не знају колико други знају.
чак и развратни људи понекад имају оцјећај да још увијек не знају довољно, с простог разлога што не знају колико други знају. А тај осјећај необавијештености умије да у нама створи дојам веома сличан дојму безазлености, и безмало дјевичанства.
Говори се, пише и пјева о великим љубавима које знају да испуне читав један људски живот, да му подаду смисао и сврху, да затрпају све јаме мрака што око нас зијевају и
Мали лични ресантиман кадар је да учини читава чуда. Политички људи и агитатори то добро знају, па зато и рачунају и оперишу толико с тим моментом. Сматрају га најдубљим и најсигурнијим покретачем.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Ја сам те узео на свој ризик, па морам да водим рачуна с ким се састајеш. Ти си још невешт, а власт је ђаво. Они знају да лисице воле кокоши, па им то мећу у замке... — А, за то не брини.
Ти мислиш они у срезу не знају где ти дањујеш? — Знају, бане, сваки твој корак по селу, али им то засад не момаже, јер знају да те село чува.
Ти мислиш они у срезу не знају где ти дањујеш? — Знају, бане, сваки твој корак по селу, али им то засад не момаже, јер знају да те село чува.
— Знају, бане, сваки твој корак по селу, али им то засад не момаже, јер знају да те село чува. А хоће ли село чувати девојку, која је одбегла за хајдука?
— Ама, попо, шта велиш ти ?... О ком ти гоговориш ? Знаш ли... — Знам ја добро, не бој се, синко. Знају и деца сеоска ко тебе упропасти, а да не знам ја, који већ триестак и неколико година гледам шта се ради по овој
— Зато, што би онда и потајници, и власт, све би ишло куд треба право за нама, а не би ишли онамо, где сами знају да нас неће наћи. — Како, па је ли мене хтедоше ту пре убити они коњаници?...
— Онако знаш... Видим да си се нешто променио... а знам да јатаци хоће понеки пут да говоре оно што не знају. Да није, рекох, што љут на мене? — Јок, брате. Он ми свакад вели да се без тебе нико не би знао ни окренути....
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Но браћа за то ништа не знају, јер оба спаваше до бијеле зоре. Кад се сване, онда средњи брат повиче: — Устајте, браћо, свануло се!
— Шта ли је то, снашо? Ја то не знам, а не знају ни моји сватови. — То је калуђер прошао, провео мазгу и на њој крупице соли.
— Да шта ће, — рекао би му који шаљивац — да шта ће кад не знају пјевати? — Није, — рекао би капрал Маркеља — него стигла је у село заповијед од сатније, морам ићи дома да видим шта
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
све крајеве да откупи жртве: Ја знам да скоро нико неће дићи Нараштај мртвих и сузе за мртве, Јер лепе речи свуд не знају стићи. 1914. ПРОЛЕЋЕ 1915. ГОДИНЕ Опет нам је земља тешка к'о тамница, Помрчина густа насред груди лежи.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Моји пријатељи врло често примете да ми одело стоји као саливено, а не знају да је сва моја одећа направљена по мерама које сам имао још пре 35 година а које се од тада нису промениле.
о којој је реч срушила Влада, што је због ратног стања могло да створи предубеђење у свести оних који можда не знају да се документи којима ми је пре тридесет година указана част да добијем америчко држављанство стално чувају у једном
Они који су добро обавештени знају да су моје идеје извршиле револуцију у индустрији Сједињених Држава и не знам да ли је још неки изумитељ имао толико
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Следећег дана, на путу до поља, често сам гласно понављао научене речи све док нисам помислио да их већ и мазге знају напамет. Друге вечери имао сам следећи час и добио сам најбољу оцену од моје учитељице.
Рекао сам им да то за мене није било тешко јер се Срби одушевљавају памћењем лепих мисли. Црногорци, на пример, знају напамет скоро све што је написао велики песник Његош, а посебно његов епски спев “Горски вијенац”.
О себи су, међутим, имали високо мишљење. Видео сам да знају много ствари, углавном из књига и то највише из оних које су се бавиле радикалним теоријама друштвених наука.
” У православној цркви нема музичких инструмената. Они који су имали среће да слушају руске хорове, знају снагу и чари таквог певања. Српски хорови нису ништа мање вреднији.
неће препознати оног Мишу кога су познавали и толико желели да поново виде, ако само будеш исти онакав каквог те они знају.
О себи су, међутим, имали високо мишљење. Видео сам да знају много ствари, углавном из књига и то највише из оних које су се бавиле радикалним теоријама друштвених наука.
” У православној цркви нема музичких инструмената. Они који су имали среће да слушају руске хорове, знају снагу и чари таквог певања. Српски хорови нису ништа мање вреднији.
неће препознати оног Мишу кога су познавали и толико желели да поново виде, ако само будеш исти онакав каквог те они знају.
Живот у Кембриџу међу “Мецима науке” упућивао је на такве мисли и моји некадашњи и садашњи студенти знају да сам увек остао веран таквом мишљењу.
Има данас људи, од Атлантика до Пацифика, који би хтели да знају шта се заправо дешава када окрећу дугме на свом радио-пријемнику да би пронашли жељену радио станицу.
Сваки дечак и девојчица у основној школи треба да знају за Галилејев Закон, а знали би га кад би их томе поучили кроз неколико једноставних огледа. Али колико учитеља то ради?
Али колико учитеља то ради? Колико мојих читалаца заиста знају тај закон? Помислите само како је то тешка оптужба нашег система образовања када не успева толике интелигентне људе и
Ћипико, Иво - Приповетке
Иду непрекидно, мало говоре; не опочивају, већ хватају пријечице, само да што прво до границе дођу. Браћа не знају куда ће и гдје ће стићи. Не познају стари завичај својих пређа.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Зато је наш књижевни језик могао да добије функционалне стилове као што су научни, журналистички и слично – за које знају сви модерни језици – тек у Београду као административном, образовном, научном, уметничком, односно уопште културном и
Ови оквири – познато је – знају да пресеку поједине ликове, да оставе, рецимо, само пола њихова тела или чак само руку, а то се чини и зато што је
у језичкоме стваралаштву (у том су такмичењу неки наши савремени песници тако далеко отишли да више ни сами не знају где се заправо налазе).
са духовном егзистенцијом (мајсторски нанесени слојеви боја једини су извор светла), тако и у Попиној песми речи не знају за експресивне и „питорескне“ гласовне, ритмичке и сликовне ефекте којима би песник деловао на нас намећући нам своју
пред самим остварењем вековног ослободилачког подухвата, у лутању и посртању које не престаје, поменуте препреке знају постати још апсурдније.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
РАКА: А није то ништа што су ме назвали прасе, него су ми псовали и мајку. ЖИВКА: А знају ли они да је твој отац министар? РАКА: Знају, па баш зато и псују!
ЖИВКА: А знају ли они да је твој отац министар? РАКА: Знају, па баш зато и псују! ЖИВКА: Записаћеш ми ту безобразну децу, па ћемо их преместити у унутрашњост: и децу и разред и
ПЕРА: Извините, али ја не спадам у те мушке што међусобно знају те ствари. ЖИВКА: Па ипак, морали би бар чути штогод?
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Моделован је он врло топло, као што се и иначе у роману знају топло да прикажу верне слуге, са неким интимно виђеним карактерним цртама.
разуме се, на слику која нам се даје; чак толико да каткад запажамо извесне „деформације” на гледаноме објекту, које знају да унесу и покоју комичну црту.
Јасно је да обоје знају и поштују одређену конвенцију, али се баба притворно понаша као да за њу не мари, те да унук према личном нахођењу
са супротном појавом, која се тако и толико понавља да се може назвати и опсесивном: Станковићеви јунаци, у већини, знају за часове лагодности, топлине и среће тек кад осете да су - и то усред вароши - опкољени улицама, затим дворишним, па
Модерни национални језици знају за широку и густу мрежу говора. Постоји, пре свега, нормирани облик говора, такозвани књижевни или стандардни језик,
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
с приближит’ свако права има; То је право дато и нам’ песницима, И што гробу рекнеш то се прима само, Та гробови знају да им не ласкамо. Какав је венац што ти на гроб мећем? Искићен је само природним цвећем.
Сви језици нека живе, Разним збором Бога славе. То нек’ чују, то нек’ знају Сви народи, све државе. Свети душе, ти помози! Храни, брани језик свачи!
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Жуборику биљно песмом дозивају И дан иза леђа ко потоњи цвет. Бела им врана на језику. Знају Са лажном сликом да помире свет.
покушам да издвојим мало чистог времена — песму ама не свет онакав какав је празно у пуном песма коју сви знају и да је нико не испева да се нико не издвоји да ниједан град не буде престоница другим градовима не, нема разлога
сунца коме је најближа Наша рана недостижна ИИ О хладна ватро која изгараш Свуд око мене а дан не ствараш Не знају куће где одоше људи Нит позна јутро оне које буди Ал зна их поноћ пуна сунцокрета Биљни петао на крову света Који их
позна јутро оне које буди Ал зна их поноћ пуна сунцокрета Биљни петао на крову света Који их само зато буди Што мртви знају да буду будни Да следе реку звезде и птице и наставе живот криомице ФЕНИКС (И) Да л варком чараш по мом челу О ти у
Кад мастило сазре у крв, сви ће знати Да исто је певати и умирати. Мудрости, јачи ће први посустати! Само ниткови знају шта је поезија, Крадљивци ватре, нимало умиљати, Везани за јарбол лађе коју прати Подводна песма јавом опаснија.
она почиње да ли тамо где је гледам или тамо где је још нема или тамо где се срце испуни песком и заборавом Шта речи знају о води која изгуби све што нађе коју волим да доказујем коју желим да учиним стварном а да је не зауставим а да је не
Краков, Станислав - КРИЛА
Душкове усне биле су испуцале и бледе. — Рањеник са Битоља? Ово га је већ љутило. Знају једино за Битољ. — Не, са Кајмакчалана... Жена га је смешећи се гледала, јер још није чула то тешко и дугачко име.
Петровић, Растко - АФРИКА
Свако племе има своју епопеју од по десет и више хиљада стихова, што прелази са оца на сина, и које сви ратници знају напамет.
Два младића који знају понешто француски хтели би пошто-пото да посетим баш њихов дом. Седим на троношцу у средини дворишта које се лагано
Док вечерамо у Ману они су близу у куту иза мене. Одседамо у бенгалоу трговца Јорка, који је на путу, али чије слуге знају да су моји сапутници Јоркови пријатељи, те им отварају све просторије.
Међутим закони белих о томе не воде рачуна; закони белих не знају да сви људи не вреде подједнако, да живот једнога каптива, жене или детета вреди таман колико да послужи животу
Црнци саплеменици, који се исто тако морају правити да не знају ко је од њих примио на себе да изврши обред фетиша, као изненађују се, и узвикују радосно; лупкају га по раменима.
— „Ја не волим“, говорио ми је он, узевши према мени одједном неки сасвим поверљив тон, „да моји бели пријатељи знају с каквим црнцима се ја дружим, и шта и како ја с њима разговарам.
То је стан католичке мисије. Два оца мисионара, у брадама, у белом колонијалном оделу, дочекују ме као да ме одавно знају; служе ме пивом, причају ми о себи да би ме заварали и да бих се тако што боле одморио.
Ти си тако висок да си виши од свију нас!“ Ово последње је узрок да су се сви тако развеселили. Они знају да гријон не види и да је можда само случајно погодио један стих који одговара и спољној стварности.
Младићи ми показују рукама на свој стомак, да су гладни. Они не знају ни речи француске. Ја им дајем знак главом да пристајем на оно што желе, иако управо не знам како се мисле помоћи.
насмејаше Младић који нам се од малочас придружио и који помало зна француски, рече да би пагајери певали, али да не знају, и да не могу да се сложе о чему ће. У Купатилу крокодла (Бамако) рекли су им да је белац (ја) гриот (песник).
То је једина веза са бескрајним гранама Што жуборе до неба. Њине стопе такође не знају за земљу већ за папрати. Они и умиру тако руку замршених у лијане.
И околна племена знају такође цео еп напамет; од речи до речи, иако ниједну реч не разумеју. Ово наводим да би се видело колико су црне расе
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
употребљује као заклон сваки жбун, свако брдашце, сваки поточић, сваки шумарак. Варошани још не знају где је управо непријатељ и колико га је, али већ осећају његов отровни дах и тежину његовога присуства; ко год се
шест неуспешних јуриша и да Турци данас не могу ни мислити на нападај, ако не добију откуд свежих Трупа, а колико они знају, те трупе не могу ниоткуд доћи.
Да ли је то убиство било у каквој свези са смрћу мајора Велимировића — не зна се. Неки хоће да знају, као да је Кристифор осећао неки терет на својој савести због мајорове смрти, што га је најпосле нагнало да се и сам
ћу да те молим да и мени једанпут, кад будеш докон, напишеш једну писму, да испратим онима мојим кући; колико тек да знају да сам жив. — Лепо, лепо, Иване, само дед' брже нареди то што ти рекох. — Ја!
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
XЛВ Црна ноћи, ласно ти је проћи, Бела зоро, ласно ти је доћи, Ласно ј’ сунцу просијати грање, Кад не знају шта је миловање.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Преостале бомбе прикупићемо и даћемо их десетарима. А четворица да иду одмах и нађу муницију, где знају. Да бих био сигурнији, прођем кроз ров и саопштим то исто и војницима.
Када сам се вратио позвао сам водника и десетаре. Саопштио сам им. Они остало знају. Никада, људи, нисам тако слатко спавао као те ноћи...
Таква вам је ствар. Давнашње ратно искуство показало је да су војници много смелији кад виде противника. Онда бар знају одакле им прети опасност, и како треба да се чувају. Али при оваквој неизвесности, изненађења су могућна.
Људи упрли очи у Бојовића, као да од њега очекују спас. Јер они још немају јасну слику нашега положаја, нити знају шта их тамо очекује. Бојовић баци цигарету, и обрати им се прибраним гласом: — Војници!
На реци паљба све бржа. Куршуми прелећу преко наших глава. То наши гађају, а и не знају да погађају нас. Наредио сам да се војници укопају и са задње стране, да бисмо сада дочекали Бугаре, ако наши успеју
Слушај шта ћу ти рећи. Ти си артиљерац и не знаш можда. Пешаци у борби пуцају изнад главе, мислећи да се бране, и не знају да ли су кога погодили. Али на Желчева је пуцао један. Тај исти убио је и његовог посилног.
За брђане војници кажу: кевћу као пси. Рововци грокћу. Пољаци праште. Хаубица грми. По пуцњу знају војници одмах која батерија гађа, а по правцу одакле допире пуцањ пушака, ма то било и у мрклој ноћи, казаће на коме
Али пешацима не вреди говорити. Они знају своје... Погледао сам кроз уски прорез на објавници. Непријатељске жице су на више места искидане, да су слободни
Али они из позадине гледају догађаје на фронту другим очима. Они би хтели да знају све, до танчина. — Је ли био напад, или није? — Био је, био, али не знам шта је са њима. Известићу вас одмах.
Из тих непотпуних и увијених извештаја наша позадина је реконструисала живот у поробљеној земљи. Знају они да се у околини Чачка девојке удају, а да су се Аустријанци размилели по земљи и кувају пекмез.
Посао јој одлично иде.“ А они знају да крв није вода... А овај се рат, као за инат, одужио унедоглед. — Знаш... жена је ка мазга — објашњава чича Данило,
За вино не говори. — Таман посла! — Њих двојица не знају за меру. Имали бисмо муке са њима и сутра... Али изговорисмо се да не пијемо... — Знам ја Бору.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
добра Ја; злочинства никад не пре:чињаваш ником; мирни о Стају; од тебе сви људи; бе:генише те све живо дру Же; к'о да знају да си ти све:тло огледало свију добро Та; саблазан, драги мој, ниг:ди ти не сејеш; нит пак, Да за мир на свету ти не
Сви прави писци добро знају да се потпуно може завладати само једном једином језичком доменом, — ако се чак ваљано завлада и њоме, — и да је
Захарија Орфелин ТРЕНОДИЈА в мир человјека вшедшаго а от всјех, и својствених, презренаго Знају причину сјетоват бољно, нес ја грозју еја в мисли довољно, бо как родил еја, на свјет јавил еја, то мње бједа, то мње
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Давид: Нешто сам начукнô неки дан доље у чаршији да ове наше газде... Писарчић (пакосно): А, шта знају те ваше газде? Давид (љутито): Дијете, очњег ти вида и царског крува, не прекидај ме у ријечи! Ама шта је теби данас?!
Давид (љутито): Дијете, очњег ти вида и царског крува, не прекидај ме у ријечи! Ама шта је теби данас?! „А, шта знају те ваше газде!“ А шта ти знаш, вузле једно вузласто, осим тог царског чина на теби?!
! Зелен си, дијете, зелен кô зелена грана у гори зеленој. Писарчић: Глупи су они, Давиде, ка' глуво доба. Не знају они ништа, ама баш ништа они не знају! Давид (још љући, пакоснији): Баш ништа не знају?
Писарчић: Глупи су они, Давиде, ка' глуво доба. Не знају они ништа, ама баш ништа они не знају! Давид (још љући, пакоснији): Баш ништа не знају?
Не знају они ништа, ама баш ништа они не знају! Давид (још љући, пакоснији): Баш ништа не знају? А ко оно зна, вузле једно вузласто, осим тог царског чина на теби, направити од аршина аршин и пô, од оке пôке, а од
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Видиш ли чете што не знају стати, Што, онемеле, у сутону свести, Сен снаге скупив у челичне пести, Стег у крв боду, где се очај јати?
'' XXИ Сву тугу своју у те бих да скријем И да, друкчији но што сви ме знају, На твоме недру, кô у родном крају, Кришом од људи сузе своје лијем.
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
И да ми свршиш распис са оним: „За сваку немарност по овој ствари одговараће ми лично председник.” А они тамо знају да тај свршетак у моме распису значи двадесет и пет у затвореном простору и без сведока.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Одмах, чим је дошао кући, по погледу бабином и материном склањању, сакривању од њега, видео је да оне све знају. Да је прво ту било свршено. Да је, по обичају, прво ту, код бабе и матере, њен отац долазио.
Бели се постеља му. Чак, Младен познаје како је брижно, угађајући му, она лепо намештена, као да знају за његов бол, муку, па хоће бар постељом, лепо, брижљиво намештеном, да му као олакшају, покажу као учествујући у
да иде и позове старца и старку, »пријатеље«, овамо, да им каже и да их прекори: зашто да не дођу, нису ту, кад знају како он, »пријатељ им«, не може да пије без њих, није му слатко... И зато да одмах дођу.
— Ето, батке, стојим — одговори му он свело, уморно. Кући кад дође, виде да већ сви знају. И мати, и баба. И, што га највише наљути, испуни гневом, срџбом, то је што по њима осети не само да их то није
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Име мишјакиња, за биљку која је лек за очи пар еxцелленце, дошло је можда отуда што мишеви, у приповеткама, знају травку којом се могу исцелити очи, в. СЕЗ, 41, 1927, № 44, 97; упор. и ібідем, стр. 506. — Иначе је в.
У старој српској школи деца која не знају лекцију била би шибана л. прућем, свакако зато да би им се утерала памет у главу (в. мој рад у СЕЗ, 31, 54. Упор.
Али то семе нико никада није видео нити за њега чуо. За њега знају само виле. Као што су грчки богови јели амброзију, тако наше виле једу семе од белога лука, и живе докле им се живот
а ловцу растура пушку на најситније делове и откопчава све што је закопчано, али и тај корен познају само змије и знају за још једну његову моћ: да оживи убијену змију ако се њиме намаже од репа до главе (ибид., 289).
Ово треба да не виде копачи, па чак и да не знају из чије је њиве. Овим се као бајаги краде и преноси род са туђе у своју њиву.
код нас »браће деветоро«), и за снагу деветорог биља знају и други народи: на пример, Словаци, код којих девојке уочи 24.
Ћипико, Иво - Пауци
Тада тек, на суду, подмири брата Илију и примирише се. Али људи што му добро знају за ћуд веле: неће задуго бити миран. ...
Напокон дијете поцрвени и, оборених очију, рече: — Чувам малога брата док је матер за послом... — Не знају они за то! Оли платиће, оли у пржун, не бој се... А сада, ај ћа! Дјевојчица, поплашена, изиђе на кишу.
Унилазе један за другим; растрешени су и збуњени, па на први мах не знају гдје да се смјесте. Послужник за њима затвори врата, те одједном нађоше се одвојени од жамореће гомиле чељади.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Надам се да остали међу мојом манастирском браћом не знају за овај ситни порок. Да, пратио сам, шта ту да увијам и да скривам, многе младе себарске прове који су оно, нарочито
Наоко делује бодро, свеже. Људи су претежно млади. Али наивни, невешти, плашљиви. Још не знају шта је то кад се суоче са острвљеним крвницима који изнад главе витлају мачевима што се пуше од тек просуте крви.
Грчио сам се од страха да неко не продре у моје грешне мисли, веровао сам да сви одреда знају за моје тајне болове, одакле потиче мој неспокој и куд тежи мој немир. Грдне ли заблуде!
Грдне ли заблуде! Други, у ствари, то сам сазнао доцније, никад не знају ништа о нама. Никада. Од мога немира, који им је изгледао и чудан и опасан у исти мах, направили су они бајку о мојој
временом је постао крајње неповерљив према сопственим умним способностима, стекавши уверење да други далеко боље знају шта је за њега добро неголи он сам. Снажан? Рве се са младим јунцима, диже воденични камен. Подозрив?
У реду, веле, та два богаља знају Јеванђеља напамет, и Дела апостолска, и Постанак, и Судије, и Краљеве, читаво Петокњижије знају, славни су
веле, та два богаља знају Јеванђеља напамет, и Дела апостолска, и Постанак, и Судије, и Краљеве, читаво Петокњижије знају, славни су преписивачи, нико тако не уме да везе слова, иницијале и заставице и тако непогрешиво да чати и поје, али
Сви то примећују и сви знају да је његов смртни час близу. И тако питање наслеђа постаје из дана у дан све узбудљивије.
Али шта ако опет бану они луди дивљаци са севера или запада који не знају да читају? Тада ће Дадара, тај презрени мудоња бити натеран у трње, праћен уплашеним погледима његових господара чије
Оживеће празна, некорисна шума. Јер, то су очајници који знају да ће или поцркати или успети. А зна то и Лауш, намесник и господар овога краја.
Нити она гледа према њему, нити он према њој, а знају, о, како то добро знају! да ће свакога тренутка бити једно другом ближе.
Нити она гледа према њему, нити он према њој, а знају, о, како то добро знају! да ће свакога тренутка бити једно другом ближе.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Али на такве науке које знају више но што треба, црква је, бар до сада, гледала мало попреко. X ПУТ У ЦАРИГРАД. КЛЕОПАТРА, ОПРОШТАЈ СА
Но ипак се постепено уживљавам у ово свето друштво, а и оно ме љубазно прима у своје коло. А те светитељске статуе знају и да оживе, особито кад се, после заједничког ручка, нађемо у лепој сали за разговор.
Када сам се јутрос опет овде појавио, искупише се око мене сви званичници и служитељи библиотеке. Они ме сви добро знају, јер сам пред њима растао. Зато ме дочекаше као своје рођено дете. Нашем разговору не беше краја.
Углађени Аустријанци, они знају шта је ред: ушли су у главну улицу једног местанцета, управо у његову чаршију. Заиста, с десна и с лева, стоје
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
” То је говорио тако као да нешто зна што они не знају. Али га нико даље ништа не пита. Кад у једној породици почне да не ваља, ћутањем се бар одлаже оно што ће и тако доћи.
— „Не знам шта је сад с њим, а синови његови, знају сви, живи су, и отели се обојица од сиротиње. Старији је адвокат у Букурешту, богаташ, али је узео презиме свога
— А да се тај сакатов не врзма око тебе? Ти из банке знају добро рачунати... Ама, шта си ти у тој хаљини, кад је оволико захладнело? — Одједаред је настала сцена.
Занимљиво је било гледати како људи постају малодушни и изгубљени чим језиком не могу да знају и доказују. Ћуте, збуњени. Сиђоше с гробља као посрамљена деца. Остадоше гробарка и поп-Томиница.
некако бездушно, звиждућући, са сигурним надама, а они, професори, испраћају матуранте с језом и страховањем, јер знају, из рођеног искуства, шта све може да буде од оних „нада”... Шта? Погледај, Бранко колегијум, и доста знаш...
Сви зарађују, сви знају Париз напамет, сви су озбиљни и на опрези, свима је шала оштра, мало и јетка, богами мало и пакосна...
У младића као да је гром ударио, и остала само паљевина и суша. Чланови породице знају једно другом најосетљивија места, и кад хоће, рањавају тешко, па и убијају. Вукао се Бранко по кући као смлаћен.
Кажу да госпа Мања и њено друштво не знају како се изговарају по енглески оне речи, чули сте, вичу, нешто док играју, не зна човек да ли је људски говор или...
Нема јеврејске мудрости без вида. Увек прискаче импровизација. Али отуда произлази нешто трагично: да Јевреји знају за све врсте емотивности, сем оне једне с којом се никада не шали и не импровизира, емотивност око своје државе,
— Мораћеш, Павле, ове године опет на матурску вечеру. Има пуно ђака који те знају по песмама и драмама, и желе да с тобом разговарају о школским приликама у свету. — Откуда вечера сад, у јесен?
Ја још знам, иако други не знају, ко су били и шта су вредели Влаовићи! Знам шта су имали и колико су народу давали и оставили...
— Марија почела код нас еманципацију жена.” — „Марија шпацира, а деца како знају.” „Муж јој био чиновник, писао квите, а она, свакојаковићка, ко зна куда тумара и шта ради.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Како су гимнософисти одевени, то моји читатељи знају, а за читатељке је и боље да не знаду. Онима пак које су на свашта љубопитне, пријатељски советујем да се не усуде
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Он је још тада, пре двадесет и четири века, измислио једну математичку загонетку, коју су сви они који не знају математику давно и давно решили и са којом сви они који знају математику још и дандањи лупају главу.
једну математичку загонетку, коју су сви они који не знају математику давно и давно решили и са којом сви они који знају математику још и дандањи лупају главу. Зенон је, наиме, математички утврдио да зец никад не може да стигне корњачу.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Трупе долазе са разних страна. Неке јединице застале, јер су изгубиле везу, те не знају на коју ће страну. — Ама нећу да питам ни за кога! — љути се један командант батаљона.
Боже! — Збор! — чује се строга команда. Старешине остају. Са њима су војници проводили најтеже часове. Па ваљда знају шта раде. Из мрака се помаљају групе. Опет заостају. Као да некога дозивају. Гомила нарасте. — Збор!
Иако су торбе у војника празне, као и њихови стомаци, знају Арнаути да се са измученим и острвљеним пешацима ни шала не збива, а још мање замеће кавга.
Иако готово на сваком кораку виде понеког мртвог војника, стоје сада скрушени и збуњени. Жао им мајке, а не знају ни шта да раде са дететом. Командант пешачког пука окрете се потпуковнику Петру и проговори полако: — Страшно...
Не знамо ни имена места, ни планина, ни целога овога краја. Ваљда су напред извиђачи који то знају. А и не занима нас, јер сваки иде погнуте главе и гледа испред себе. Вода, вода, вода...
Марински официри гледају нас љубопитљиво, а и помало су изненађени. Они не знају шта је то глад, нити могу замислити да живи створ може месец дана издржати само, и једино, о пексимиту.
— Пих, славу му, смрди на карбол... Рибари подсмешљиво гледају војнике, и чуде се како не знају шта је сласт. — Е, мој брајко — прича посилни Исајло — не знају они ни шта је крменадла, ни печено прасенце, ни
— Е, мој брајко — прича посилни Исајло — не знају они ни шта је крменадла, ни печено прасенце, ни ћурка, већ знају само за ову смрдљиву „манџу“, па мисле — ништа лепше.
— Е, мој брајко — прича посилни Исајло — не знају они ни шта је крменадла, ни печено прасенце, ни ћурка, већ знају само за ову смрдљиву „манџу“, па мисле — ништа лепше. и онда почињу приче о гозбама и заветинама...
Ратно искуство их је томе научило. Они су на себи осетили превртљивост ратне среће. Знају добро како у рату врло лако и брзо све пропада, чак и онда када се најбоље замислило, када се најбоље спремило.
Они су преко своје шпијунаже тачно обавештени о свему. Дабогме! — И сад журе! Знају да још нисмо сасвим наоружани, да смо бројно далеко слабији од њих и бациће се великим снагама, пре него што се на
Хм!... А чу ли шта каже јутрос овај: „Насилно извиђање!“ Какво извиђање! Ах, ти штабови, који уображавају да све знају! Командант дохвати телефон да извести начелника штаба дивизије.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Можда на Високим Планинама још живе Мудри старци који знају тајну Изгубљенога Града... Шта је могао дечак до да крене к Високим Планинама.
Чак је и о небеској кошути престала да брине, а ситне пакости и свађе звезда замарале су је. »Шта знају оне о очима младића? Шта о језеру и о тишини која као сребрни лабуд на њега пада чим у сумрак поцрне гране врба?
Станковић, Борисав - КОШТАНА
(Ватрено): А није тако, Васка! Откуда бати толики новац, кад отац кесу увек собом носи? Лажу они, лажу! Него знају како је отац прек, па једва дочекали да бату код њега оцрне. ВАСКА (с досадом): Ћути, молим те!
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
ЗЕМЉОМ ВЛАДА ЛУДИ ВИШЕ НЕ ЖИВЕ У БРИЗИ Људи више не живе у бризи Ко нема у глави има у књизи Сви људи заједно знају све ствари Књига главу чува шубара је квари У САМОЋИ У самоћи Срећа нам се руга Нема ништа Без најбољег друга
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
И планина у даљини поскочила је увис и опет пала натраг, а није се разбила! Како ли је дивна ствар скакање, знају дјечаци шта је добро!
Лазар Мачак збуњено погледа у Јованчета. — Откуд патуљак зна да је мени надимак „Мачак“? — Свашта они знају — прошапута Јованче, па се одједном окуражи и упери лампу право у дубину ходника.
— Само док видимо какви су ови наши другови, знају ли тајну чувати — опомиње он Мачка. — Стрицу бих већ и могао казати за пећину. Могу и Вањки и Нику.
Није више могао да их гледа овако везане. Нису му уопште личили на ону безбрижну живахну и домишљату дјечурлију која знају безброј смицалица и објешењаклука.
— Јеси ли му се јавио? — упита Јованче. — Нијесам смио од стрица. Он каже да дјеца не треба да знају ко је у селу донио пушку. — Нијесмо ми више дјеца.
— Гле, колико им је само стало до муниције! — чудио се командант. — Сва срећа што не знају за оно склониште у Мачковој пећини.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
А о који божији путови, ништа одвише штоно ће их Бог питати за то, не знају упраљати ш њима. Са своји сели, с градови, с миљкови, о земљаном рађењу, о храни и одевању се господскому имаду свакад
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
у шали гађају; а чим уђе мушко, оне ућуте и упреподобе се, као да ништа није ни било и као да ни две унакрст не знају! Из те кујне се већ досад пет девојака подсвојкиња удало.
им се не може отети погледу и остати неопажено, иако их оне из кола багателишу и сматрају их за аџамије и да ништа не знају. Варају се јако!
Варају се јако! „Добар петао се измалена учи кукурикати“, па тако и оне; све оне виде и знају: ко кога поглêда, ко кога гурне, ко се о кога очеше, ко се до кога најрадије хвата, и све те и такве ствари.
потрчи, а и не знају ни куд трче ни зашто трче, — по том истом закону ваљда су и Манчу све девојке гледале и све се заљубиле у њега, а за
Прекодан се сваки час тек изгуби, нема је. Повлачи се у самоћу, ону тако милу самоћу младим створовима који не знају шта им је, а жељни су да пате; ону самоћу око које ври живот и чује се жагор, а они, скривени у тој самоћи, уживају
им је, а жељни су да пате; ону самоћу око које ври живот и чује се жагор, а они, скривени у тој самоћи, уживају јер знају да их нико не зна где су. Ту се тако повуче и гледа, а не зна куд гледа; и мисли, а не зна шта мисли, само осећа.
(А и да није тако, опет би дијалог био врло обичан, јер у таквим приликама заљубљени обично не знају шта да разговарају, или разговарају којешта.
које стигоше преко новина из Енглеске, јер тамо се побунили фабрички радници у Брадфорду против капиталиста И пошто не знају какав ће положај према свему томе заузети енглеска влада и парламенат (доњи дом бар!), — морају бити забринути...
“ веле иронично и одлазе, а то су били већином они од Шарене чесме, можда баш очевици синоћног призора, који све знају, али неће да кажу. И то је дало повода свакојаким нагађањима, тумачењима и причама најчуднијим и најневероватнијим.