Ршумовић, Љубивоје - ЈОШ НАМ САМО АЛЕ ФАЛЕ
Мало, мало, па на некој стени аждаја стане и почне да шени. Вероватно знајућ’ шта најволи ала госпођа јој баца принцезе у зјала.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
И наслоњена на туђег човека И девојачки сан о своме браку, Не знајућ’ да л’ те добро ил’ зло чека, У мутан живот пошла си по мраку.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
срца мушка, Сузе седе косе, загрљај девојке, Осмех деце своје и сан што их љушка, И веру у Бога, пушке и тробојке. Знајућ ко нас зове, и зашта, и куда, Научисмо брзо како да се гине: Из борбе у борбу, са победом свуда, Ми смо нашли земље
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
ГЛАВАШ: Онда си собом дете водила, Дивотно дете косе гараве. Сирото, слуша, блене, не знајућ’ Шта бива данас с мајком његовом, А ти га тешиш лепим начином: „Смири се, чедо, душо мајчина!
“ То беше Бошко!... А у дворови, На макој свили старог војводе Плакаше дете косе злаћане, Не знајућ, јадно, још у бешици, Да му, сиротом, мајку доводе. То беше... СТАНА: Та доста, доста! Проклет вечито!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Пошел би к простим, но и там бједа, не знајућ скотов, згибну без сљеда, Палади мјесто јест тамо пусто до конца, До конца.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
(Капетан Ђурашко долази.) Баш добро дошао! Нестрпљење ме скоро умори — Не знајућ шта је?... Де, шта се говори! КАП. ЂУРАШКО: Шта?... не питај, Светлости!
божијег, Кâ онај ивер људске ништине Што се на бурној сили премеће Кријући своје наде једрила, — Народа српског знајућ судбину Задрктао сам често за тобом... РАДОШ: А ја ти сумњах и о тазбини — Опрости, кнеже! Ма Латини су!...
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Бог је чуо њину вику, па не знајућ шта је тамо, Он дозивље светог Петра: „Оче Петре, ходи амо, Неки тутањ чујем оздо и паклену неку грају, Кô да врази