Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
повика трећи. — Каке каце? — Онаке! Сав ми шљивик истекао, онолики ми мал пропаде. — Нећу ја да знам за то! — Знаћеш, вала, Милуне, већ ако не буде суда! — припрети један између њих.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Разумеш? Станко зину од чуда. — Н-н-не разумем! — Знао сам да ме нећеш разумети!... Добро, знаћеш после. Засад знај ово. Колико си дужан Лазару што у гору идеш — толико дугујеш Крушки и Маринку Маринковићу!... Упамти!
— Алекса! — рече он. — Казао је кмет да дођеш судници. — А што ли ме зове? — Не знам. Знаћеш кад дођеш. И њему се учини као да га Сима гледа неким чудним по гледом, који речито говори: јадниче, ала те жалим!...
Иван га погледа. — Шта велиш, попе, шта? — Велим да он није лопов! — Па ко је онда покрао моје паре? — Знаћеш. — Али ја хоћу сад да знам! — рече Иван и стаде пред попа. — Сад се то теби не може ни доказати. — Што?
Људи беже од тебе као да си кужан. Толико ми пута беше дошло да кидишем на овај јадни живот!... Знаћеш, ако бог да, и сам шта су муке родитељске; али оно што ја преко главе претурих, не дао бог ни највећем душманину!...
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Напослетку она коммт міт дер Фарбе херауѕ и рекне: Безопасан може да ћеш Шпиље избећи ноћ, Но избећи да ли знаћеш Сјајног ока моћ? Деве могу ми т' отети — Ја ћу дане моје клети.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
ХАСАНАГА: Ко? Он? Нема он такав камен у темељу! ЈУСУФ: Какав му је камен у темељу, то ти још не знаш. Знаћеш кад видиш ко ће јој бити муж.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— Што питаш? — одговорих туробно. — Па да знам, синко! — Кад будем свршио, знаћеш. — Та не љути се одмах. Ти се од неко време баш... — И застаде. Знао сам куда је циљала.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
па зато имам рекрацију сад до прва кукурика.” — Е гле! па лепо, мило ми је баш, па кад је тако, знаћеш јамачно има ли Ренан право или не? „Званичне тајне”, рећ'е коштани к „не казују се површницима.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
псу: — Немаш ми на што, мој пријатељу, завидити, но ја тебе завидим јер не знаш зашто мене кућа овако добро жири, а знаћеш и ти кад будеш до мало дана моју крв локати.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
МАНОЈЛО: О, да лепи речи! Кад би само смисао њиов знао. ДОКТОР: Знаћеш, драги мој, јер свашта има своје клипе које треба прећи. Како ти је име? МАНОЈЛО: Манојло.
Видићеш какви има вулкана на грбини брега; познаћеш југообртне земље; знаћеш гди је острово Свети Бартелема и гди су људи заврнути усница. А можеш видити и бојадисане људе.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Нећу далеко. — А шта ћеш од мене? — Притрпи се мало, знаћеш. 18 Питали вука: — Зашто кољеш више од једне овце? — Кад прву узједем, да ми је друга готова.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
“ „Е гле! па лепо, - мило ми је баш; Па кад је тако, знаћеш јамачно, Има ли Ренан право или не?...“ „Званичне тајне“ - рећ' ће коштаник „Не казују се површницима.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
дио небесног воинства: лишио их блаженства светога, у мрачно их царство повукао на без конца мученија страшна. Знаћеш и вам' што је урадио!
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Добро видиш, и то ти је засад доста. А кад дође вријеме, знаћеш све. Разговорише се још о зимовању, али је Ђурица своју праву намеру, да зиму проведе у Београду, тајио и од њега.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Копрену ми дајте да покријем њоме Све што није братско у народу томе, А истина стара да с’ покаже јача: У невољи знаћеш који су ти браћа. Хрват се не бори да што отме коме: Чува свети огањ на огњишту своме.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— А где је канцеларија коморе, где је ветеринар? Војник одговори са извесним снебивањем: — Не знам: — Море, знаћеш сад! — командир касом истера коња на вратнице, заобиђе ограду и у галопу приђе групи војника, који су копали на њиви.
— Како да ви кажем... свега нас двојица: ја и командир. То је оно: „зло ни у рату не гине“. — Море, ако те млатнем, знаћеш онда ко је од нас двојице то „зло“! — добаци командир из мрака. Таса хитро штуче у помрчину. Насмејао сам се.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Не жнавам га, ну рукâ бих да је унук покојнога Брацоке — тако га звамо. — Та знаћеш, господару, онога те га је спјевâ покојни Потуцаковић... Баш он. КНЕ3 ЂУРЂЕ: Кажи нек’ уђе! (Вујо одлази.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Ронила ронила ми дробну кап у сретање. Ближи се, преболећу. Ни влакна себе земљи у расточење. Знаћеш ме, сејо, кад с вечери, без невесте ни свата, румени мој промине траг.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Не знаш ти, Ташано! ТАШАНА (јетко): Не знам. И нећу да знам. САРОШ (одлучно): Знаћеш! Знаћеш! А кунем ти се: ни на самрти, ни на оном свету, никад не бих казао. ТАШАНА (прекида га, узнемирено): Шта то?
Не знаш ти, Ташано! ТАШАНА (јетко): Не знам. И нећу да знам. САРОШ (одлучно): Знаћеш! Знаћеш! А кунем ти се: ни на самрти, ни на оном свету, никад не бих казао. ТАШАНА (прекида га, узнемирено): Шта то?