Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
њихови зраци, тупе су њихове стреле за густу копрену мрака, кроз коју се тихо поткрада лагани поветарац, те целива знојно лице уморног радника и задише га свежим, животворним миром.... Све око нас обавио јесењи мрак.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Наше жизни прољеће је кратко, знојно љето за њиме сљедује, смутна јесен и ледена зима; дан за даном вјенчаје се током, сваки нашом понаособ муком: нема
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
положене, Немарно течеш, лежиш, дишеш, У игри ствараш висока чуда, Јошт наука које није докучила Ни кључа нашло знојно художество. Умилну дражест величеством, Скромну простоту раскоштвом красиш.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Не ћуте они умора ни грча, Само што жеђи одољети није. Гле, један висок као стабло срча, Бришући знојно лице што се плами, Под јабланове до ријеке стрча — Прилегну земљи и на душак сами Жеђ врелу смири; док сјајно, кô
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
из потаје ђогат — скривен белац (за кога се не зна) потворити (на некога) — обедити (некога) потле — после потно — знојно потпрашити (пушку) — подасути барутом потрусити — оскрнавити потходити — (можда) подбости, обости похарчити —
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
људма, лише поданим пахором сеоским, који но себи и своме спахији раде и кулукују дан ноћ хунтајући, морећи се знојно и кахајући (једва који дочека ноћи да отпочине мало, мало), еда може дан на дан и по целе ноћи у цркви стајати и о