Јакшић, Ђура - ПРОЗА
— Метите га до после подне у хапсу! А ти, Лазо, отиди до моје куће, подај коњу зоби и спреми га, после подне ћемо са овим несрећником пред г.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
кувају му чајеве, привијају ракијаве и зејтињаве облоге, износе погачу, крушке из водњике, лубеницу из сандука зоби, из подрума доносе ракију, с тавана скидају буђаве шунке, сиреве пуне црва.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Тих дана, на денунцијацију Хорватову, против ђенерала Шевича водила се нека истрага, око неке крађе зоби и сена, и неких других рачуна.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Ноћ је била провела са рођеним девером, али то не мрдну ни једно зрно зоби на тавану, изнад њиних глава. Осетивши и пре, крај све своје власти, да лежи по кући као нека ствар, око које мирно
иза тог привиђења, она још виде неко златно класје и брда што се просуше кроз зид, заједно са таласима жита, ражи и зоби, са таванице.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
Земља је таква, она тражи да је човекове руке гнету, она воли да се семе у њу баца, да је запахне мирис зоби и ражи, воли да с пролећа осване у цвету трешања и јабука, земља чезне да је стоговима сена и сламе зими утопли
Све јарице и озимице, сваки струк јечма и зоби што земљи кроз бусење проби; све ражано златно зрње, све пшенице белице које себарска овеју гумна и ветрењаче
Милићевић, Вук - Беспуће
камење што се креће; да отисне око низ поља, пуна боја, изрезана и испресијецана међама, пуна јечма што се жути, зоби што се зелени, ријетких, малих црвенкастих кукуруза, густих, сирово зелених конопаља, и шарених бара и кошаница.
пуна кукуруза, обавија се око брежуљака, засијаних златуњавим јечмом, ниском и ријетком пшеницом и зеленом бујном зоби, вијуга преко поља, с обалама зараслим у врбе које натапају своје сјене и повијене, погнуте гране у води, шуми кроз
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
уз жамор ражи, село се цери лајући лажи. Тек зрно зоби, Док беже звери, у сну се здроби. КАЧАРА, МЕСЕЦ ПОЈЕДЕН Качара: Месец поједен, уснуо казан чучавац, размрежен
Вилењак биљни јасне се са дуда. ИИИ Затруби злокоб с руба памтивека. Кад ум се смрачи, једно зрно зоби у тренут може кућу и човèка да слисти, спржи; може и да згроби Висину горду, кад се звезде зграше у крик „из црне
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
ЧИЧА СИМИНЕ ОЦЕНЕ: Коњев задатак не судим строго, ведрији само бити је могȏ, оцена: зоби дати му много. За свињу дајем ово мњеније: глупо је њено сочињеније, зато је чека умлаћеније.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Возари су утрошили и последњу резерву зоби, а за људе није било ничега. Већ је трећи дан како не примају храну, а шљивара у близини нигде не беше.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
(Магарац у Нојевој барци) 326 — Који коњи не једу ни зоби ни сена? (Дрвени) 327 — Који кривац сече ноге свима правима? (Срп) 328 — Који пет’о нема кресте?
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— чу се Лујо испод хаљинице. Јаблан пасе, шути, ништа не одговара. Он устаде, помилова га, извуче из стога два снопа зоби, метну пред бака, па леже крај њег'. Послије дугог полусанљивог, дрхтавог трзања превари га сан.
— вели весело Лујо, па баци пред бака неколико снопова зоби. Јаблан поједе. Кренуше кнежевој кући. Вране пролијећу из околних шумарака и падају на кукурузе, који су се истом
— тепа му, и чује се како га милује и лагано удара по сапима. — Сад ће теби твој прото дати соли, па дати зоби, па те онда лијепо напојити и истимарити. Воли тебе твој прото, магајцино једна стара! А зељова!
није досада попио толико ракије да би се на њој, кад би се пуштила кроз бадањ, могло самлети двадесет улчека сирове зоби! — Ти, мајсторе, увијек прегониш! — љутну се Мићан. — Двадесет улчека сирове зоби! Не гријеши, болан, душе!
— Ти, мајсторе, увијек прегониш! — љутну се Мићан. — Двадесет улчека сирове зоби! Не гријеши, болан, душе! — Не гуди ни ти, Глишо, баш тако дебело! — чу се онај иза каце и опет зијевну.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Или: узме парче воштане свеће, мало соли, јечма или зоби, па оде каквој младој врби и три пута је обиђе говорећи: »Дадох коњу зоб, волу со, и венчах грозницу за врбицу«.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Забога, па ми смо од краља тражили помоћ: стотину врећа јечма, педесет врећа зоби, исто толико врећа пшенице, тридесет чаброва свињске масти или лоја и стотину чаброва белога мрса. Ништа више.
Ја сам заћутао, нисам хтео више да се мешам, али ми је остало и даље бесмислено све то празнословље поводом јечма и зоби. Писмо је однео Живорад Јаковљевић, вижљав и жустар човек. Вратио се после пет недеља са краљевим одговором.
мудрац Димитрије и исцелитељ и чудак Доротеј, странствују сада у неким далеким и топлим крајевима, гањају курвице по зоби, зобљу зрно по зрно грожђа што се котрља између голих големих сисетина, ђискају по барицама које је за собом оставио
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
је трећи дан како људи нису примили хлеб, своју једину храну, а пети дан како се за коње није примио ниједан килограм зоби — рачуна потпоручник Живадин. Коњи се хране сламом и неким буђавим сеном.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Туре до невјесте до’ди да му рече коња да остави, па му она бесједила млада: „Остави ми коња дебелога, дај му доста зоби и сијена; сигурај ми господску вечеру, сигурај ми што у двору немаш: дебелога испод Скадра меса, а погаче из поља