Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
А могао би постати и патријарх, кад би разликовао гуске од анђела! Он је целог живота носио главу празну а зобницу пуну! А ништа од тога није нам сметало да му под ноге положимо глобус, у руку скиптар, а на главу круну! 3.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Онда се нас два у̓ватимо за руке, пољубимо се и побратимо. Међутим донеше ми једну зобницу фишека и 300 танета. Мајор каже: „Хајдете сада”. — Ја му кажем: „А куда ћемо проћи?” — Он каже: „Куда сте и дошли”.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Попа рече: — Иване, да нам се закунеш да ћеш чесно и поштено вршити кметовску дужност. Па смаче с рамена зобницу, у којој му беху књиге и крст, скиде капу, метну епитрахиљ на врат. Сви поскидаше капе.
Спрема се кићена чутура, поднизана нискама талира и цванцика, и један укућанин узима, меће у зобницу па је носи од узовника до узовника!... Позван је крштени кум, а старојком поста Јова Јуришић.
— рече попа озбиљно. — Тако је, оче! — Јово, изиди један часак! — рече попа. Јова изиде у кућу, а попа скиде зобницу с рамена, извади своје књиге и „честице”, које беху одвојене у једном убрусу. Поиска мало вина и донеше му.
— Сад... као да сам се родио! — рече он, ведар и весео. Попа остави своје књиге у зобницу. — Јова може ући? — упита Алекса. Место одговора, попа позва Јову у собу.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
а коње треба ’ранити, па онда и’ добро можеш терати. Шта је десетица! Оде, што кажу, сва у коњску зобницу; »десетицу у зобницу!« — Ама много је, много! — Па спрам кесе, господин-попо, и спрам чина.
Шта је десетица! Оде, што кажу, сва у коњску зобницу; »десетицу у зобницу!« — Ама много је, много! — Па спрам кесе, господин-попо, и спрам чина.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Овоме се нисам надао! Ово ће далеко да се чује! Овоје преко јего! И да знаш! Видиш ли ову зобницу? Добро је погледај! Ако у њу не стрпам твоју главу, тако ја из ње зобао!
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
А како ти то чиниш? Ја: господи помилуј, господи помилуј, па у торбицу: А ти? А ја: ора про нобис, па у зобницу! И онда се, вели, побратимише.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Мој Василије за земљу није жалио главу. На десној сиси имао је рану дужу од судланице. То је био муж. Зобницу си могао да обесиш о чукаљ на његовом лакту. А ви сте сви слаботиња, гладнице и творови што туђе глођете.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Милош Војиновић, те прикова бијело Латинче, прикова га за леђанска врата, пак му русу одсијече главу, кулашу је баци у зобницу; па увати његова дората, одведе га цару честитоме: „Ето, царе, заточника главе!
га седла избацио; пак потеже копље убојито, прибоде га у зелену траву, пак му све три одсијече главе, кулашу их баци у зобницу. Тад учини јуриш у катане са својијех три стотине друга: одсјекоше три стотине глава, па одоше друмом за сватови.
“ Па он Муси одсијече главу и баци је Шарцу у зобницу, однесе је бијелу Стамболу. Кад је баци пред цара честитог, цар је од стрâ на ноге скочио; вели њему Краљевићу
га је опћерао Вуче, па га стиже граду на капији, те му јунак одсијече главу, па увати дебела ђогата, и тури му у зобницу главу, оде право стојну Биограду.
Милош паде, а Максим допаде; колико му крвце жедан бјеше, ману сабљом, одс̓јече му главу, пак је вранцу баци у зобницу, а ђевојку оте у ђевера, пак побјеже на муштулук мајци. Мили боже, на свем тебе фала!