Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Дођу градска деца са веселим плеском, Драже га, и јашу, и засипљу песком, И бију га својим пушкама од зова. Док он мирно гледа на море, и чека Да галије старе види из далека, Што одоше некад пре много векова.
У њену сам косу уплетао страсно Мокре ноћне руже. Путем пуним зова, Ја јој љубљах цело ово вече јасно Очи пуне звезда и уста стихова.
ШУМ Пође шум с горе јасенова, Даде га шуми јелâ, И букви буква, зови зова, Прену се природа цела. Бивоље стадо диже главу: — Је ли то песма о моћи?
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
Ако живот изда и шева, и гуштери, сунца уживачи, и песникиња мириса, зова, за себра, себар издати неће, за себра који у поводу води по десетину себара синова.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Па онда загрне земљу, и тако се смири и отиде кући. Кад после тога прође неко време, али из оне јаме никла зова, и три прута нарасла лепа и права као свећа.
да га посече, а он се препадне па све по реду искаже, како се земљи исповедао, па како је сад на ономе месту нарасла зова, од које свака свирала издаје онаки глас.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
тренут године и снóва Ја сам волео, срећан био, знам; Исти је био врућ пролећа дах, Исти је ветар них’о врх од зова И пуно цвећа што на један мах Стресе на земљу. А оно замири Што му пролеће још узима дах, Тужно замири...
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” Па онда загрне земљу, и тако се смири и отиде кући. Кад после тога прође неко време, али из оне јаме никла зова, и три прута нарасла лепа и права као свећа.
да га посече, а он се препадне па све по реду искаже, како се земљи исповедао, па како је сад на ономе месту нарасла зова, од које свака свирала издаје онаки глас.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
У њену сам косу уплетао страсно Мокре ноћне руже. Путем пуним зова, Ја јој љубљах цело ово вече јасно Очи пуне звезда и уста стихова.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Па онда загрне земљу, и тако се смири и отиде кући. Кад после тога прође неко време, али из оне јаме никла зова, и три прута нарасла лепа и права као свећа.
да га посече, а он се препадне, па све по реду искаже како се земљи исповедао, па како је сад на ономе месту нарасла зова, од које свака свирала издаје опаки глас.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
О ПЕСМИ 72 АРИЉСКИ АНЂЕО 77 О АНЂЕЛУ НА ЗИДУ 78 АРИЉСКИ АНЂЕО 79 УТВА ЗЛАТОКРИЛА 95 ФРУЛА 96 ГОЈКОВИЦА 97 ЗОВА 98 БОЛАНИ ДОЈЧИН 99 СЛУГА МИЛУТИН 100 УТВА 101 ТАМНИ
што купују ватром Из твојих руку истинито благо На твоме телу град цртају јатом Жртвених ждралова умиљатом снагом. ЗОВА Из зове која се собом забавља Пределом слепим погубан је пој.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
ВРБА 43 ЖАЛФИЈА 43 ЖУЧЕЊИЦА 43 ЗАНОВЕТ 44 ЗДРАВАЦ 44 ЗЕБРИЦА 45 ЗИМЗЕЛЕН 45 ЗЛАТОГЛАВ 45 ЗОВА 46 ИВА 47 ИВАЊСКО ЦВЕЋЕ 47 ИМЕЛА 48 ЈАБЛАН 48 ЈАБУКА 48 ЈАВОР И
дарі ‹= сматра се као веома погодно да се онемоћалима и сушичавима дају његове луковице с јечмом скување›). ЗОВА Холундер (ѕамбуцуѕ нигра).
ЗОВА Холундер (ѕамбуцуѕ нигра). Зова (од бузова — бзова), баз, база, баздов, базика, боза; бзовка, зовика, безговина (Шулек; Софрић, 101).
Реч је прасловенска. Зова је, као и код других народа (‹Софрић, 101 идд; Маннхардт, Wалд- унд Фелдкулте, 1, Берлін, 1875, 10 идд; 63, 629;
Ако крави тргне млеко, даје јој се у мекињама зова, која се апострофира да дозове млеко (ЖСС, 125). Цев од з., на коју је натакнут у природи нађен пробушен камен
типа Миде (о цару Тројану са козјим ушима, Вук, № 39), из земље којој је поверена тајна о тим наказним ушима изникне зова, и кад су чобанчићи од њених прутова начинили свирале и почели свирати, кроз свиралу чуо се глас: »у цара Тројана
3. се иначе лечи и водена болест, реуматизам, тешко мокрење, излучивање млека из дојки (ГЗМ, 4, 167). »Зова ти на огњишту никнула« (клетва), Караџић, 1, 1899, 97. О зови упор. Е. Мајеwѕкі, Без и хебд. Wіѕłа, 14, 1900, 527—597.
који је самоникао на Исусовом гробу) или каквом добром или злом демону (брест, јасен, јела, бор припадају вилама; зова и орах неким злим демонима), или дивовима, који су у ствари најстарије форме паганских богова (отуда дивље воћке и
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Још колико синоћ онде се борио човек против слатког милозвучног зова, хтео је да продужи своје знојење, дисање, ропац, бол који му раздире нутрину, хватао је укоченим прстима за руб
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
А с бедема порушених, где кржљава зова ниче, Страшна сова јасно крешти и стража се у ноћ кличе. Једног дана, доста давно, тешка њена брава шкрину И тавничар
Дунаво хладно шуми, и у шуму мутних вала Јецање се ноћу чује с мрачне куле и обала А с бедема порушених, где кржљава зова ниче, Страшна сова јасно крешти и стража се у ноћ кличе. 1892. УСАМЉЕНИ ГРОБОВИ 1.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
У ове часе звијездâ и сновâ У вашу башту ја сам долазио; Мирисао је јоргован и зова, И мрки чемпрес повијо се ти'о.
Под сјенкама грана Радобоља мрмља, вере се и прска; Мрке хриди стреме високо са страна Пуне густих зова, смокава и трска. Све је исто, старо...