Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Депешу појести! Ако ту нашој сумњи нема политичких основа, онда, господо, да се не зовем више рођак Мате клозера и његовог брата, пресветлога цара Тодора из Абисиније.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
— Ја опоменем за Стеву Живковића, и они ме пошљу, да га зовем да напише на цареве прошеније. Одем у Земун, кажем Стеви зашто га у Голубинце зовемо.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Ја не зовем никога да се меша у мој званични посао. То није комесијално... — поче учитељ уплећући опет по неку страну реч, и
А данас јок! Прође мимо те, готово да се раменом очеше, па баш ни у уво!... Зовем га, брате, ето послом званичним у канцеларију — неће да дође; по десет пута шаљем пандура, док га једва дотерам...
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Шта ћеш? Алекси се стеже грло. Он поче грцати: — Оче!... једно ми унуче болесно... Па... па сам дошао да те зовем да читаш молитву... Једва изговори ове речи... Загрцну се. — Добро, доћи ћу! — рече попа суво.
Сине!... — Не зови ме тако!... Откуд сам ти син? — плану Станко. — Али ја тебе волим!... Ја те од милоште тако зовем!... — Какве милоште?... Ја ти забрањујем да ме зовеш и самим мојим именом — јер, бог и душа, и на њега ћу омрзнути!...
Нека ми опрости историја и сви славни Немањићи, али ово доба, доба од 1804. па до 1813, ја зовем добом херојским... Гледајући на њега, можемо с поносом свету у очи погледати.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Откуд само прокљувиш све то!? — Е, мој газда-Перо! Не зоведу се бадава моји стари Цуњалови, и не зовем се ни ја забадава Нића Цуњалов!
— завршује Аркадија поносито. — А, после, сви су Провлакови мајстори за то; а и ја, ако ћемо право, треба да се зовем Провлаков! — Ах, бадава — вели задовољно поп Спира. — Кажу: »Триста, без попа ништа!
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Чека, кад ће да јој каже да је од владике дошло да се венчају. — Кад дође од владике, ја ћу да те зовем. — Одбијао је једнако попа. Али Наза није могла да чека. Зима стегла и пуца. Љуба да се укочи.
Африка
фетишерка очигледно ужива и врти се све ближе апарату, мале имају пренеражени поглед од страха али не прекидају игру. Зовем их да им дам поклоне и оне прилазе стидљиве, тихе, спуштених трепавица, повијених главица, са накитом које као тешко
— До ове године, До овог дана, можда, До овог часа. — Ме, Ме, чујеш ли, ја те зовем? Моја је реч: Ходи! — До овог часа хтела сам у твоју колибу; Сада ме пусти да мирно идем у своју; Моја је колиба у
Теодосије - ЖИТИЈА
Да, Господе Боже мој, ка теби раним, и из дубине душе зовем: Услиши ме, слугу својега, који те моли, и не посрами ме у чекању мојем.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
СПАСОЈЕ: Хоће ли доћи? АНТА: Доћи ће још данас пре подне. СПАСОЈЕ: Али му ниси говорио ради чега га зовем? АНТА: Боже, сачувај. Учинио сам толико да га пронађем, али, право да ти кажем, не желим да се ја плетем у ствар.
МАРИЋ (опхрван и сломљен, малодушно и резигнирано вади из џепа Шварцов пасош и предаје): Ја се зовем Адолф Шварц! (Општи дискретни поглед и измена погледа.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
— Из вароши У. — Како вам је име? — А због чега сте ради то знати? — Не зовете ли се Исаил Чамчић?? — Тако се зовем. Све то забележи. Кречар се већ окаменио, вилице му се тресу. Сад приђе господару Софри. — Молим вас на једну реч.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Ја те зовем омајниче, распорниче, разболниче да ми омајеш драгог, да га распориш и убодеш у срце, у џигерице, за мене, у очи,
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
Ал’ сте и добили прилику, добру, то јест, какови мало има. ДЕВОЈКА: Мама је у другој соби, да је зовем. ПРОВОДАЏИЈА: Није нужно, то јест.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
ЖУТИЛОВ: То и ја кажем. Но моје је право име Жутилај, а не Жутилов; зато оћу да се тако и зовем. ШЕРБУЛИЋ: Иљен! ЖУТИЛОВ: Зашто се и господин Смрдић не би звао Бидеши? То је лепше него Смрдић; а господин Шербулић.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Остаде тога доста, а шта се ту могло. Пао сам и сам с ногу, једва се вучем. Остало ми је само да молим, зовем, пријетим, али је све то слабо помагало. — Па си данас дошао да се подсјетиш на оне дане, а?
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— Викнух. Ти се трже и ослушну. — Зове ме неко? — упита се ти и брзо руком дохвати кошуљу на грудима. — Ја те зовем — рекох јаче и изиђох из грања. — Дођи овамо.
и трчећи, кршећи се, њихајући лево, десно, прса, забацујући лактове, дође и хтеде проћи поред мене, мислећи да те ја зовем ради матере. Бог зна шта сам тада осећао. Једва сам се држао на ногама кад осетих твоју топлу близину.
Нокте сам утискивао у дланове само да се уздржим. — Тета ли ме зове? — И хтеде да прођеш. — Ја те зовем, ја. Стани, куда ћеш? Ти стаде. — А што ти? — упита зачуђено. Покајах се. Дође ми тешко и неугодно.
— Шта, синко? — затрепта она преплашено. Аритон је стаде грдити: — Шта ћеш ти? Ништа њему није. Спавај. Марику ја зовем. — Ух! А ја нешто сањала! — одахну она од страха и врати се охрабрена поново у собу. У том из кујне изиђе Марика.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Ал' чим да те мамим? чим да те зовем? чим да ти тепам, да ти говем? кад сваки слатке милости глас у очајни се пресеца врисак, од срдашца мека челичан
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Онда га царев син пита: — Како се ти зовеш, бога ти, по имену? Овај одговори: — Ја се зовем Баш-Челик. Царевић пође ка вратима а овај га стане молити: — Дај ми и другу маштраву воде, па ћу ти поклонити и
У то старац пљесну о длан, и пред њега ступи слуга: — Момче, иди томе и томе ханџији и реци му да га ја зовем. Момак одлети, и за неколико декика ето ти ханџије.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Најпосле му се не допада ни моје име, зашто, каже, није српско, него хоће да се зовем Перзерин. МАНОЈЛО: Како? ИСАЈЛО: Перзерин, ха, ха, ха! Шта би ти реко, да си ми кум?
ДОКТОР: Какав Перзерин? МАНОЈЛО: Па ви сте му дали име српско Перзерин, и мени сте казали, да се зовем Освим. ДОКТОР: Перзерин и Освим, смешне речи! ПУТНИК: Уместо Призрен и Осим. ДОКТОР: Па ко тако говори?
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Држава, то сам ја! Можеш то да назовеш како год хоћеш,“ казао је, „ а то зовем казненом експедицијом у малограђанским водама!“ Чудо једно колико је презирао свет око себе!
закључава катанцем бројчаник од телефона јер су рачуни достигли астрономске висине, тако да ја не могу никада да зовем, а мене други могу!
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Не сећате ме се, Ивона? — Да, има годину или две дана. Хтели сте да знате зашто се тако зовем. — Радите увек онако дивне чипке? — Радила сам много зимус. Једна трговина у Толеду ми узима по угледу.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
(Куца на Саркина врата.) САРКА (долази): Је л' ме зовеш, пријатељ-Агатоне? АГАТОН: Не зовем те, него, рекох, имам важне ствари да саопштим фамилији, па не знам како да их сазовем на збор.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— урлао је из баса потпоручник Александар, прилазећи све ближе грешном Вучку. — Господине потпоручниче, ја се зовем Вучко Стојковић, редов пете батерије...
И нико се не сећа да нас одмени... Траже још?... Добро!... Забележите: ја се зовем Станислав Петровић. — Рече одлучно и окрете се војницима: — Напред! Осећао сам се мален према овоме великом дечаку.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Ах!... и он се дохвати обема рукама за главу, па после краћега ћутања настави: — Ја тебе лепо зовем у Америку... шта ћеш боље ?... Да побегнемо од овога света, који нам не да живети у миру и срећи.
— И ти си пошао к њима? — Нас двојица ћемо сад да путујемо... у смедеревску Јасеницу. Па ја да га зовем... — Чекај, молим те ту... Заклони се у хлад под трешњу, па чекај... сад ћу ја.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
СИМКА: Чули сте шта ми је рекао! С каквим правом? СОФИЈА: Није он то рекао вама, него Симони! СИМКА: Ја се не зовем Симона, него Симка! ЈЕЛИСАВЕТА: А Филип је говорио Симони, удовици из комедије Последње лето!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Да прште грме и горе у мржњи, разочарана, у бесу. БЕЛЕ РУЖЕ О, немој доћи кад те зовем. Ноћ ми последња остаде дивна, лековита и бескрајна.
Прилази нам затим испитна комисија, са председником генералом Сњарићем, на коњу. Притерује коња и пита како се зовем. Ја онда урличем, у ставу мирно, лицем према непријатељу, име. Он ме на нашем језику пита јесам ли Србин. Велим, Србин.
1920. БЕСПУЋА Вас зовем само, са ужасом у погледу развратном, невеселом. Вас зовем само, што дрхтите са витким, осетљивим телом.
1920. БЕСПУЋА Вас зовем само, са ужасом у погледу развратном, невеселом. Вас зовем само, што дрхтите са витким, осетљивим телом.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
— Где смо сад ово? — упитам онога кмета (бар ја га тако зовем), што је набавио кола, а и он са мном сео унутра. — То је наша Полиција.
Министар ме одмах прими љубазно и понуди да седнем, пошто се већ пре тога, разуме се, кажем ко сам и како се зовем. Министар, протегљаст, сув човек, са грубим, суровим изразом лица, које одбија од себе, иако се он трудио да буде што
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
— Ама, учо, бог с тобом, какав чир! — И ти се, кмете, нађе да мене тамо њему зовеш! Мене и то њему?! — Ама не зовем те њему, него мени! — Свеједно! Ал’ ће и он бити тамо! — Ама, па рад њега и јесте све ово! — Ту ја не идем!
Ама жут као ћилибар, па танак како свила, а добро како ћетена алвица! Ћу те зовем једанпут на један кеф да ручаш с мен’. Срета само хукну. — А она од гаса бурад? — Бурики од гас?
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Сину бјеше надјела име Јанко: „Твоје сам му име надјенула; „Кад га зовнем, да ме жеља мине „Не зовем га оди к мени сине, „Већ га зовем оди к мени драги! Многи су је просили и као удовицу, али се она не шће више удавати.
надјела име Јанко: „Твоје сам му име надјенула; „Кад га зовнем, да ме жеља мине „Не зовем га оди к мени сине, „Већ га зовем оди к мени драги! Многи су је просили и као удовицу, али се она не шће више удавати.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
(Три Нике, Николе) 8 — Ја се зовем куку и руз, без мене вам куку и леле? (Кукуруз) 9 — Јас ти кажем, јас ти показујем?
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Онда га царев син пита, како се ти зовеш, бога ти; по имену?“ Овај одговори,: „Ја се зовем Баш-Челик.“ Царевић пође ка вратима а овај га стане молити.
Лежећи тако целу ноћ, кад буде у јутру, рекне јој муж: „Устај, или ћу сад ићи да зовем жене да те окупају и наместе.“ ,,А јели мој предњак?“ проговори она, а он јој одговори: „Није.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
АНЂЕЛКО: Затрпали га кантама! Склањај бре ове канте са човека! ЦМИЉА: Да зовем хитну помоћ? ИКОНИЈА: Док стигне хитна помоћ, човек диструне! АНЂЕЛКО: Ала је овај удешен!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Овај узме новце, извезе ме на брег, избаци за мном моју торбу, пак отиде својим путем. Зовем ја! Молим! Он ништа; ваљада је био сасвим глув.
сам у Корфу мојему Андреји продао, и у овој писмо у којему се извиновљава и проси проштење што ме је тако преварио. Зовем Данила и речем му да гледа и види ако не верује. „Шта ћу гледати?” — пита ме.
Право је, дакле, да и на ме ред дође да и ја вас сестром, матером и Минервом мојом милостивејшом и благодатнејшом зовем и наричем и како такову да вас славим и проповедам! Молим вас, искарајте здраво господина Торнбола.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
моја жена! Симка! Ђорђа Катића Симка... Туђе дете да ми роди? Лажног сина да имам? Толино дете да зовем „сине“, моје презиме да носи, кућу, имање, све да му дам...
Зурила је у рупу без речи и суза. Дођем до ње, зовем је и молим да ми хлеба умеси, никога у кући нисмо имали, а она ме не чује.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ј. Јовановић 3мај XX Кажи ми, кажи, Како да те зовем; Кажи ми, какво Име да ти дам, Хоћу ли рећи: „Дико“, или „снаго“, Или ћу „лане“, Или „моје благо“; Хоћу ли „душо“, Или
Попа, Васко - КОРА
твог ћутања Лутам Росу ти са трепавица Берем Ноћ витку ти преко паса Ломим Брижне зоре са кровова Зовем 19 Младост нам листа Зелена дуж свих улица Образи кућа сјаје се Када прођемо Стопалима нашим Плочници играју
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Такав један делић не може се даље расчланити нити расећи у још ситније; зато га зовем атомом. Ти атоми су, као што ти је пример са овом соли доказао, неуништиви.
Опростих се са својим познаником и рекох му своје тобожње италијанско име. „Зовем се Мардохај“. рече ми он и зину, унезверен и ожалошћен што се тако напрасно морадосмо растати један од другога.
Опат га посматраше са усхићењем, па му рече: „Знаш шта, драги Николице - дозволи да те тако зовем - личиш ми са својим класичним обријаним лицем и са својом дугом косом на каквог младог Римљанина.
Пембертон устукну малко, но чичица га одобровољи: „Но ја сам његов земљак и добар познаник; зовем се Хемфре Њутн“. „Радује ме!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Цврчи попац. Тишина. Радосна, блажена лица син мој гледа слике и сриче слова свога буквара. Ја га прекидам, зовем и узимам на крило. „Што не спаваш? Је ли што не спаваш?“ питам га. „Чекам те, баба ми казала“...
Па зато те сад и зовем, параду ову и соколце да поздравиш и да видиш: зашта си се борио, три године ратовао и мазгу за Краља водио.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Онда га царев син упита: — Како се ти зовеш, бога ти, по имену? Овај одговори: — Ја се зовем Баш-Челик. Царевић пође ка вратима, а овај га стане молити: — Дај ми и другу маштраву воде, па ћy ти поклонити и
Лежећи тако целу ноћ, кад буде ујутру, рече јој муж: — Устај, или ћу сад ићи да зовем жене да те окупају и наместе. — А је ли мој предњак? — проговори она, а он јој одговори: — Није.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Када сам Луканићу казао како се зовем, он ме упита за име мог оца, а кад му рекох да се звао Коста и да је живео у Идвору, у Банату, његове очи засјаше од
Ћипико, Иво - Приповетке
А он, и не гледајући на ме, рече јој: . — Дошао сам да те зовем да ми поможеш простријети мреже. — Хоћу одмах, старче мој!
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
Јесам ли обучена као фиршкиња? АНЧА: Па како оћете да вас зовем? ФЕМА: Ја да ти кажем, ти ниси служила код ноблеса? АНЧА: Опростите, ја нисам знала шта ви зактевате.
Петровић, Растко - АФРИКА
фетишерка очигледно ужива и врти се све ближе апарату, мале имају пренеражени поглед од страха али не прекидају игру. Зовем их да им дам поклоне и оне прилазе стидљиве, тихе, спуштених трепавица, повијених главица, са накитом које као тешко
— До ове године, До овог дана, можда, До овог часа. — Ме, Ме, чујеш ли, ја те зовем? Моја је реч: Ходи! — До овог часа хтела сам у твоју колибу; Сада ме пусти да мирно идем у своју; Моја је колиба у
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
ГЛАВАШ: И ја се јоште зовем Станоје! И цео народ српским именом! Срамота вечна! Вечна поруга! Ил’ убиј себе, или избриши Са чела свога име
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
XВИИ Кажи ми, кажи, Како да те зовем, Кажи ми какво Име да ти дам, — Хоћу ли рећи: Дико, или снаго, Или ћу: лане, Или: моје благо, Хоћу ли: душо,
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Из моје земунице излете тада један коњички поручник, који је по казни премештен у пешачко митраљеско одељење. Зовем га „Гроф“. Чуо женски глас, па изишао.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Триста ти му мана нађу није л им по ћуди, Све из љубве к чаду своме, макар да полуди! Вас ја зовем у мој совјет, заљубљене младе, Вас, јуноше! Је ли право да то стари раде?
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
) Јеси ли ти здраво сванô, дијете? Судац: Ама, шта је теби, будало?! Оклен си? Како се зовеш? Давид: Ја се зовем, славни суде, Давид Штрбац, село Мелина, котар Бања Лука, окружље Бања Лука, а земља, мислим, главати господине, да ће
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
Разумеш ли? ТАСА: Разумем! ЈЕРОТИЈЕ: Ово су све указна лица, а ја, видиш, чиним теби част, па те зовем заједно с указним лицима. Зашто? Зато што си већ тридесет година овде чиновник и што си стар човек, па немој онда...
ЈЕРОТИЈЕ: Дабоме, говори као да си на саслушању. АЛЕКСА (запне као ђак научену лекцију): Зовем се Алекса Жуњић, по занимању сам шпијун, имам 40 година, нисам суђен ни осуђиван, са оптуженим нисам ни у каквом
МИЛАДИН: Па ја велим... ЖИКА: Ама, нема шта ти да велиш, него изађи напоље док свршимо разговор, па ћу да те зовем после те натенане да те саслушам. МИЛАДИН: Велим, знаш, већ три месеца због тога долазим. ЖИКА: Па три месеца, него!
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
И корен по корен мање Моме страдáњу. ГОСПИ Све самљи. Сном походиш ме туђа. Грешнији кад самотан те зовем. Туђа су деца из тебе заплакала. Смилуј се. Трује, не цели твој лек. Силовито ме чемером прострели.
Сад је час. Ом. Ом. Зовем те и заклињем: Изиђи из црног бездана Шеола, Врати се у храм са деветоро врата. Појав’ се, појави.
У њему нађем ја све што затражим, Он ми је спасење и штит мој и заклон, У страху с вером кад зовем га ја, Тад пружи ми ослобођење он.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
— Не, — одговори — него кад дође онај (брат), кажи да га зовем. — Он је, чини ми се, у горњој кући. Треба ли ти одмах? — Не.
Ћипико, Иво - Пауци
— Дакле, шта је нова? — Нова? Не знам ... — Кажи, нека и ми у овој пустоши дознамо поштргод! Нећу ни да те зовем на објед... Биће те се твоји ужељели. —Хвала ти. —Дакле? — јави се наново жупник. —Шта ћеш? ...
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Каже ми Ћирјак, да га и ја тако зовем, загрми одозго са скеле својом дубоком гласином: „Хајде, Матеј, жену једну овде насликај“.
Ноћ иза тога провео сам мучен ужасном мором. Поново ме у сну посетио Црни Стеван. Зовем га Стеван јер сам тако навикао из млађих дана кад сам веровао да ћу га, ако му наденем људско име, умилостивити да
Шта да радимо онда, занесењаче, кад све око нас буде тако мирно и пријатно и кад се измиримо са самима собом? Не зовем те, Прохоре, због тога да нас подучаваш животу, шта ту има да се учи, све што је потребно да чинимо ми то и чинимо,
се учи, све што је потребно да чинимо ми то и чинимо, живимо, а за учење како треба живети немамо ни воље ни времена. Зовем те да те као старог пријатеља сместим овде крај себе, да се лепо раскомотиш као човек.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Ипак се испоставило да је одликовање мени намењено; нису људи само знали како се зовем. Иако, дакле, нисам ни најмање убеђен у оправданост таквих одликовања, ја сам се овом најновијем искрено обрадовао
Видећете зашто га тако зовем. Око нас преовлађује мрак, сунчана светлост бледи и гаси се. Са свију, баш са свију страна, обавило се око нас
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
око моје сузица рони; Ил' тешка боља када ме свлада, Да ми сав живот у муци страда; Уздишућ јако по тисућ крати'; Зовем те Мати, – Зовем те Мати!
рони; Ил' тешка боља када ме свлада, Да ми сав живот у муци страда; Уздишућ јако по тисућ крати'; Зовем те Мати, – Зовем те Мати!
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Да није болест? Деца да нису што? ТАШАНА Па нешто га и за децу зовем, а највише за покојника, за гробље. Зовем га да га питам кад пада, кад треба трогодишњи парастос у покој душе да дам.
Да није болест? Деца да нису што? ТАШАНА Па нешто га и за децу зовем, а највише за покојника, за гробље. Зовем га да га питам кад пада, кад треба трогодишњи парастос у покој душе да дам.
И кад си ти то знала, што ми ниси казала, да и ја знам, да онда човека не зовем, не досађујем му? (Од једа не може матер да гледа): Ама, сви ви тако! Сви ви знате.
Какав страх? (Решено намешта шамију око главе.) Идем ја, идем ја сама да зовем деду калуђера, да видим што је то, какав је ово страх? Да не треба каквих молитва, какав парастос, или па што друго?
) Знаш, од неког времена једнако ми се тужи. Знаш, Станко, синко... (Трза се.) Ох, ја сам опет заборавила, опет те зовем као некад, као кад си био дете, наш комшија... МИРОН Ако, ако, не љутим се. Чак ми је мило. Него после?
И Наза са својом дружином да дође, а бегови тако исто. Кажите да ја зовем. (Баци им новац на под.) На, ево бакшиш! КАФЕЏИЈА Брго, све по три кораци у едан да фаћате, па кад мислем да сте
Плот, око ње, сав се нахерио. Горе, засађено њено цвеће, паприке и црни лук. Све ће то да се стропошта у реку. Зовем свога баштована да тај плот подигне и утврди, а он вели: »Ао, бе, куда се је чуло и видело да бег чивчијама њиве и
Како Ташана? СЛУШКИЊА (услужно): Здрава је. Сад распреми Парапутино сопче па оде горе. Идем да је зовем. МИРОН (вади чибук иза врата и пружа га Арсенију.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
овај, да... колико вас ја поштујем. — Хвала вам, господине! — Само што се тај осећај, који ја зовем поштовање, друкче зове у овим годинама у којима смо ви и ја. — Е, зар друкче, то нисам знала! Па како се другаче зове?
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
мало намргођен, одморити се у ћутању) ударити огорчено песницом - док пљувачка клизи низ уста - викнути: Да, ја се зовем баш тако!
Само глава тамна, од сунца препланула, Само очи, ноћи и ветру отворене. ”Зовем се Селим. Родио се у Босни. Гоним триста оваца.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
ја на смрт разбољео, већ јој кажи од мене поздравље — да се ја сад на војску опремам преко мора за девет година, па је зовем да ме благосови.
ђердана, два од злата, трећи од бисера, па их даје Алибеговици: „Снахо моја, Алибеговице, одавно те мојом снахом зовем, а нисам те јоште даривао; на част теби три златна ђердана!
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
И саде то на данашњи дан Бездна бездну дозивље, Јер ја, будавши дубина Несвестице и неумења, Тебе зовем на помоћ, пресвета дево, Којано си пуна бездна бистроумнога, Да би ми помогла себе саму хвалити.
И други пак: Из дубине преисподње зовем к теби, господи! Господине, послушај ми гласа! ... Пак овај: Просветљај на нас лице твоје те нас обасјај и боље ће