Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
μάλιστα καλείν επί δαίτα, τοί γαρ ει τι σοι χρήμα γένηται, άξωστοι έκιον: | Ко код тебе близу обитава, тога навластито зови на част, ибо они кад ти што до потребе буде, неопојасани притрче.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Ено преклане, памтиш и ти, Марјане, и ти, Манојло, а и ти, оче Стево, где по Драчићу поби све туча... Држи људи, зови чак проту из Ваљева те носи литију, и удри чини молитву — аја!...
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Онда се окрете кмету: — Јеси звао село? — Нисам. – Зови!... Кмет изиде те нареди Сими да сазове село, па се врати у собу. — Шта мислимо сад? — запита он попа.
— Али је хајдук! — Морао је!... Није се дао везати за прабога!... Он није лопов!... И ја ти кажем: не зови га лоповом! — Ти претиш? — Не претим. Али он није лопов!... Ја то не дам никоме рећи!
Турчин се замисли. Учини му се паметан савет Маринков. — Лијепо! — рече он. — Да га позовем. — Зови га, зови! — рече Иван. — Казаће кад је мајку за сису ујео!... Ја ти јамчим!
Турчин се замисли. Учини му се паметан савет Маринков. — Лијепо! — рече он. — Да га позовем. — Зови га, зови! — рече Иван. — Казаће кад је мајку за сису ујео!... Ја ти јамчим!
Али Иван поколенице за њим. Љуби му ноге и стопе где је ногом стојао. — Станко!... Сине!... — Не зови ме тако!... Откуд сам ти син? — плану Станко. — Али ја тебе волим!... Ја те од милоште тако зовем!...
И да је најмучнији, опет се жао човеку растати с њим!... Али, ето, мора се!... Петро!... Зовни децу... све зови!... Хоћу да се поздравим с њима!... Хоћу да их се наљубим и намилујем још замало...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
ШУМ Пође шум с горе јасенова, Даде га шуми јелâ, И букви буква, зови зова, Прену се природа цела. Бивоље стадо диже главу: — Је ли то песма о моћи?
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— А ти узми које црквено марвинче, а зар ће бити и што ракије, па сјутра зови мобу. Сјутрадан до вечерње оборено све, везано и сложено у крстине.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— А где је мати? — запитаће поп Спира. — Ено је код краве. — Иди је, синко, зови; она и не зна да имамо посјету. Госпоја Сида била је тамо где се обично музле краве.
— Зови ти твога покојног дéку, бештијо чифуцка! — грми из авлије гђа Сида. Ово последње нису ни чула оба попа, јер је Меланиј
! — Које »лудаје«, милостиви? — запита га зачуђења и преплашена Жужа, видећи га онако јаросна. — Зови ми одма’ госпоју и госпојицу! — рече и тресну ногом љутито. Оне дођоше, а поп Спира их узе преда се.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
) Е, тако! (Отвори сандук.) Ама ово проклето Јуцо може да гледи кроз рупа. Кад види новци, зови поусталију, и ми убии. (Виче.) Душо Јуцо, душо Јуцо! Ено ћути пасјо веро! Оћи да ми убии.
Проклета! ЈУЦА: Забога, та то је учтивост. Тако сви, који су најмање воспитани, раде. ЈАЊА: О, тако ради! Да зови нотариуса на свого мужа! И јошт’ да му кради десет форинта! Откуд десет форинта? Ајде подај ти, де, кад кажиш!
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
ОТАЦ: Како је, тако је, само нек иде беда из куће. МАТИ: Кога ћемо звати на прстен? ОТАЦ: Зови - комшију једног и другог, па ето ти. МАТИ: Ја мислим да зовемо и кума Марка. ОТАЦ: Шта ће ти тај?
ДЕВОЈКА: Е, па нека остане овај. Само да има друго име! Лазар, мамо, то не могу никако да трпим. МАТИ: Па зови га Лазицом, Лаком, или како оћеш. И ја твом оцу кажем „Цицо“ место Ника, а тако и друге чине.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Оста јадна Мила на земљице, Прискочише њојзи другарице. Па је зови, тари, водом скропи, Докле јадна очи не отклопи И угледа опет бела дана И његова сунца огрејана.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Попадало то с ногу, остаје уз пут, а тек овдје — ослободи, боже! Зови га, моли, убиј — од ватре неће. Понеко, опет, видиш да је кренуло, кад овамо, зачас ти шмугне иза овога жбуња,
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Зато су га и прозвали деда „срдило, бурило“. Кад је год празник, он неће да руча; зови га, моли га, удри га; он ћути. Мати покојна имала је доста невоље с њиме, али субординације никако.
Та иди једанпут, црницо! Еј, куку мени! МАГА: Е, ти се срдиш. НИКОЛА: Та не срдим се, него иди, иди само; па зови и Лепосаву, да ти помогне. (Одведе је до врата, она одлази.
„Вучко, трчи тамо; Вучко, пери судове; Вучко, дај једну Ватру; Вучко, пеци једну кафу; Вучко, носи ово писмо; зови шнајдера; иди у дућан“ — све Вучко; а да се одмори нема Вучко. (Узме Газдин чибук и пуни лулу.
СТАНИЈА: Ама зашто да се не удаје ка девојка, да има образ, и да се стиди. НЕША: Сад је тако, па бађава. Него је зови, па јој кажи, да дамо људма одговор. (Одлази.) СТАНИЈА: Еј Нешо, покварише и тебе. 5.
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
СТЕВАН: Заповедате јошт штогод? СУЛТАНА: О, што ми није нарав заповедати, да ти језик ишчупају! — Иди ми зови Пелу. СТЕВАН: Коју Пелу? СУЛТАНА (баци се на њега марамом што је у руци имала): Оћеш да ме довека једеш?
СТЕВАН: Фала богу, сад је дошло време да и госпође слуге туку. (Отиде.) СУЛТАНА: Ух! (Персиди.) Таки га зови да му језик мојом руком ишчупам. (Плаче.
СРЕТА: Море, јеси ли ти луда или пијана? ТРИФИЋ: Мајстор Срето, твоја је жена у опасности, него гледај те зови доктора да јој пусти крв. СУЛТАНА: Пустили те у гроб, орјатине један! Тако се са женом поступа?
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Матори се нагло уозбиљи: —Слушај, сине ... —И, не зови ме сине! — пресекох ту неразумљиву фамилијарност. — Знаш да ме то избезумљује! Ја сам ћерка!
— Где је ту поента? — Хоћу да кажем — наставих — уместо што будиш поштен свет ноћу, боље зови 988 или нешто слично: распитај се о томе шта игра у „Звезди“ или где да набавиш робу која ти је потребна: само, за име
слично: распитај се о томе шта игра у „Звезди“ или где да набавиш робу која ти је потребна: само, за име бога, не зови мој број и то с тако глупим, самозадовољним, неузбудљивим, псеудодуховитим, досадним и, уопште, гласом који би могао
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
Не бих хтео да она помисли још... АГАТОН: Добро, нека тако буде! Иди, Симка, зови девојку. Реци јој да дође овамо, ал' немој јој о тој ствари ништа говорити; то ћу већ ја. СИМКА (оде).
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Иди ми зови стражаре — говорио је задихано наредник. — Да сазове фронт? — мислио је наредник... — А шта ће рећи командир...
А када поручник остаде сам, шкрипну зубима, промрмља нешто љутито, и обрати се строгим гласом првом војнику: — Зови ми батеријског наредника! Заболело га је највише оно: о свему треба ја да водим рачуна.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Дотерао бих до капетана.. па седнем онако у ону дубоку наслоњачу, притиснем дугме... зврр... улети жандарм... Зови ми... хм... кога ћу ... а, зови Вељу учитеља из БреЗовца«...
па седнем онако у ону дубоку наслоњачу, притиснем дугме... зврр... улети жандарм... Зови ми... хм... кога ћу ... а, зови Вељу учитеља из БреЗовца«...
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
) Иди, Младене, чекај, немој да идеш.. (Чита писмо.) „Рачун износи 87 динара. Одушевљење велико”. (Младену.) Зови ми овамо... Та што си се збунио? Што си се збунио, ког ђавола, као да ћеш ти да држиш говор? Иди ми зови Даницу...
(Младену.) Зови ми овамо... Та што си се збунио? Што си се збунио, ког ђавола, као да ћеш ти да држиш говор? Иди ми зови Даницу... Немој... Ја ћу је звати... Иди напоље пред капију, па кад видиш грађанство — је л' знаш шта је грађанство?
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
купује сир и поврће А на његове се укоре нимало не осврће) Тај народ што, боравећи у беспућу и у забити, Шапће: „Зови ме и лонцем, само ме немој разбити!” Финијих женских одела? Свашта ли у глави настане!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Кад сврши молитви, упитаће ђакона: „Зар се још архимандрит није дигао?“ „Не знам, Господару!“ „Ајде га зови!“ Ђакон изиђе.
Најзад Владика рече ђакону: „Зови их“, а овај викну: „Приступите — грешници!“ Људи се лагано примакоше. Владика устаде, па приђе до под вијенац од
“ „А отклен је тај човјек, бако?“ „Из Катунске нахије, душо, виђен чоек и...“ „Па ајде га зови!“ „Нек оде ко млађи, душо; млађи, брже ће. Ето га у Грујичиној кући. А баки сад удијелите што, рад сретна шићара!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Смрти се не бој, но зла човјека. О ЗЛУ — Не тражи ђавол човека, него човек ђавола. — Не зови зла, јер и само доходи. — Зло лети, а добро пузи. — Не једу вуци месо по поруци. — Зле очи никад добро не виде.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Она ће ти останути тешка, и када дође вријеме да роди, не зови | друге бабице да дијете обаби него мене.“ Чоек узме запис и да га жени да га носи казавши јој, како му је пророчица
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Ни по киши од излога до излога... Нигде ништа... Иконија, мајко моја, немам ни наде! ПРОСЈАК (за себе): Сад зови, да видимо ко ће да се одазове! ГОСПАВА (од једног до другог): Кажи ми неку лепу реч, утеши ме!
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Зато, брате Брне, триба да га својски приватимо, збогу млого разлога, а највише... — Па зови га! Ди је? Иве, дај штолу! Метни овди катригу, овди под распело!... Оћу, Думе брате!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— Не треба, остави ме. Кад рабаџије попију ракију, зови! Што сваки пут да те опомињем да ставиш чергу на прозор? Чик да избројиш колико сам пута заноћио овде?
Још неки месец па ћуја тебе ракијом. „Леви“ неће да сиса. Главица му се млитаво клати. — Од подне му није Добро. Зови сутра попа да му очита молитву. — Не треба њему молитва. Спава му се. Дај ми га.
— Цело село зна да си се мало провеселио у чаршији. Имаш и право. Сељаци, бесловесни, нек једу куршуме. — Иди, зови ми Симку! — Из Србије ће и врапци побећи. Људи ће месиштем сасвим да усмрде земљу. За Николом крцкају таванске стубе.
— викну. — Пали прангије! Пали, Мијате, родио ми се унук! А после иди и доведи све свираче које знаш. А ти, Ђорђе, зови Толу, кољите стоку за веселе. — Неколико суза сакри се у браду; он младићки скочи из седла.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Биће мање суза И више св'јетлих и спокојних ноћи... Свикни на одмор под теретом уза! Истина једна и сама ће доћи! Зови се Љубав!
Ј. Дучић ЛXXИ ДЕ ПРОФУНДИС Ти утеху чекаш. Не, утехе нема; Што утехом зову, зови заборавом: Јад истински дубок никад не задрема.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Шта велиш, море? — викну онај с прозора. — Зови људе, буди капетана! — викну Радисав и стаде да трчи тамо и амо поред зида, не знајући да ли да уђе унутра или да
За тренут ока нестаде га... — Вујо! — зачу се глас испред куће. Ђурица познаде глас Вујове жене. — Зови га јаче, не чује! — викну он, па окрете; навише уз косу.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
) Ју, убио ме бог, чисто не верујем својим рођеним ушима. Кажи ми, Даро, ти! ДАРА: Шта да вам кажем? ЖИВКА: Па зови ме као што ће одсад цео свет да ме зове. ДАРА: Госпођо министарка! ЖИВКА (Чеди): 'Ајде, кажи и ти!
ЖИВКА (усхићена):Ју, слатко моје дете! (Љуби га.) Ево ти још два динара. РАКА: Олрајт! ЖИВКА: Иди ми брзо зови Дару. РАКА (оде десно). XXИ ЖИВКА (сама) ЖИВКА (на телефону): Ало... молим 7624!... Је ли то кварт?
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
) (Отидне.) ФЕМА: Уредћу ја другојаче моју кућу, неће се мени такав сауерај правити. Иди ми зови Јована! (Евица отиде.) Проклети паорски род, што је научио, научио; не зна осећати како је леп ноблес. ПОЗОРИЈЕ 6.
Јокан, ауфшпонен. (Оде.) МИТАР: Шта је овој мојој сестри! Гди је Евица? АНЧА: У башти. МИТАР: Иди је зови. (Анча отиде.) Ког врага, ил’ је полудила или се чини. Какве су то речи: мико! мико! Канда краве ваби. ПОЗОРИЈЕ 9.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
У подножју ветра немерљива сен охолости Нестаће у пепелу оних што више не постоје. У пусто срце у мртво време ме зови, Минула чежњо, да се свет понови.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Таман да пође, кад се капетан „Фикус“ придиже. Гледао је полуотвореним очима. — С’ушај!... Зови... оног дежурног... забушанта! — Шта ће вам он сада? Капетану се приклопише очни капци и глава клону на груди.
— пре-духитри војника Радослав. — Нема, господине капетане — ослободи се посилни. — Има ли где да се купи? Зови ми мога сеиза! — Чекај, немој да зовеш сеиза... Ако ти је баш стало толико, добро, купићемо ми. Сви сте наши гости.
— Чекам? — Донећу ти вина, причекај. — А, не, не! Ти остајеш овде — он се окрете једном од својих војника: — Зови посилнога господина капетана. Унутра уђе Џамић, сав згрчен и преплашен. — Господин капетан има нешто да ти нареди!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
због тебе, за живот свој Тај дволични не мари Доброжелатељ: духне ли Пак откуд ветрић ма најмањи, тражи га, Вичи, зови тог твог красног пријатеља — Јест! Доћи ће, мислиш? — „Не Знам те”, рећи ће. — Редак у Невољи пријатељ.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
О, проклете моје ћуди!... Мало не уби' калуђера... Да сам га, којом несрећом, убио, куд би ми онда душа! Зови га, Гавро! О, оче мој свети!... Једва Партенија изиђе из кошаре.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Господе, нове нараштаје зови, Победу кличи, пој и благослови! 6. ГРОБОВИ Корача дуги низ мртваца И месец свеже хумке мије И дуге сенке
О, нераџин цвете, случајем не зови То знамење видно. О, заспи нас, заспи! Море, хучном риком брак тај благослови! Сунце, наше сунце, пухор златни
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
(Појави се Јоса на вратима.) Има ли још кога ту? ЈОСА: Алекса! КАПЕТАН: Зови га, дођите обојица! ЈОСА (мане главом те улази Алекса). КАПЕТАН: Држите овога! ЂОКА: Али, господине капетане!
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Треба ли ти одмах? — Не. — Али после, као да се предомисли, брзо додаде: — Добро, зови га. И, бацив наочаре на тевтер, оста да чека, гледа како мајка му, већ испуњена страхом, наслућујући шта ће између
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
»Зова ти на огњишту никнула« (клетва), Караџић, 1, 1899, 97. О зови упор. Е. Мајеwѕкі, Без и хебд. Wіѕłа, 14, 1900, 527—597. ИВА Бацхwеіде (ѕаліx хеліx). Ива.
Ћипико, Иво - Пауци
— па пође к вратима, хтјевши да зовне надстојника Васу. — Не зови га, вјерујем ти, господару! —прекиде га Илија. — Скупа је сада земља, Илија; свијет се народио а земља не примиче; а
— А ди је Павле? — упита за слугу господар. — Бија је сад овде, — одговори најамница. — Зови га! Слушкиња кроз ходник иза кухиње униђе у мали кућерак и јави се Павлу. Мало су га ишчекивали, док најпослије дође.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
ХАЏИ РИСТА (зарадован одобрава): А за то: за парастос, подушје, за гробље ако, кћери! За то га зови, питај. И њега, деду, попа нашега, духовника нашег, за свашта зови, за свашта питај, јер он то све зна.
За то га зови, питај. И њега, деду, попа нашега, духовника нашег, за свашта зови, за свашта питај, јер он то све зна. А сада и ја идем. (Спази послужење): А, ја! Дај, Стано! СТАНА (му приноси).
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Господине капетане... Наши су ровови празни. Ево их Немци у винограду. — Пст!... Доста, знам!... Зови ми вође одељења... Осетих жмарце низ леђа. Покајах се што сам остао.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Белим и стрмим путем пође дечак. Нежно га испрати шума, а купинова врежа рече: — Ако ти затребамо, зови! Дечак се само насмеја: ко је још биљке звао у помоћ?
Дечак клече и спусти мраве на крај ливаде. — Упаднеш ли у невољу — зови нас! — рече мрављи вођа, а дечак се осмехну и да их не ожалости обећа да ће звати.
Осмехну се Мајка Вода Ведрану и рече: — Верне пријатеље, момчићу, имаш! Полази својим путем, а ако помоћ затребаш — зови. — Помилова га по глави Мајка Вода и дечак крете, а све му се чини да га невидљива крила носе. Како и не би?
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Све бре, све зови овамо на радост и весеље! ТРЕЋИ ЧИН ПРВА СЛИКА Гостинска соба Хаџи-Томине куће. На среди собе, на душецима, лежи
ПОЛИЦАЈА, ПАНДУРИ, кола, повлаче се понизно испред Митка. ПОЛИЦАЈА (једном пандуру): Трчи и зови председника! ПАНДУР (одлази). КОШТАНА (истрчи, и изван себе од радости, раздрагано, прилази Митки): Ти? Хвала!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
вјерна моја слуго, ти упрегни коње у хинтове, пак ти трчи, што гођ брже можеш, Крушедолу, б̓јелу манастиру, те ми зови мог рођеног брата, мога брата Максима владику, и кажи му, ништа не затаји, да сам се ја на смрт разбољео; пак оданле
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Прогониоци су већ викали на сав глас: — Ехеј, зови овамо Талијане! Оно двоје умакоше у Гај. — Трчи брзо с друге стране, дочекај их! — викао је други глас.