Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
И баш све ми се чини да је то писмо датирато 20. марта, ваљда је по римском. Ја узмем ово писмо, зовнем мог стрица Јакова, Митра Миличанца, трговца, Коју из Свилеуве, и јоште њи̓ двојицу, прочитам им оно писмо, закунем и̓
” — И тако сам ишао свакоме по двапут и баш ниједан ни грошића. Ја најпосле дођем онако љутит нашем чадору, зовнем попа Симу из Бранковине, и мало за кућу наручим, па онда узмем прошенија која су одавно била готова, и рекнем мом
” — упита ме даље. — „Дадоше колико и ти” — одговорим ја. — Он на то рече: „Стави мало!” и даде ми 50 дуката. В Ја зовнем Чардаклију и у два сата ноћи 1. септембра месеца 1804.
Свуда седе Турци, пуше чибуке, а сви ћуте. Чујем ја где се чибуци истресају, не видим кроз чадор. Зовнем мога Ивана, запитам: „Шта је то около?” Каже: „Има педесет Турака, седе око чадора, пуше и ћуте”.
У шанцу се задржимо, рањенике испратимо које у Ваљево, а неке својим кућама. — Зовнем ја Мијаила Недића из Осјечне буљубашу, и рекнем њему да узме вредни̓ момака, колико више може, да иде да запали турско
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Та нема ни по сахата како смо изишли!... А знаш ли зашто је сазвана седница? — Не знам. Послаше ме да вас зовнем. Сви су тамо. Чекају вас. — Добро... Иди! Жандарм опет салутова, окрете се војнички и оде.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Ваљало је хитати. Ја сам увек разумевао своју матер, па и сад сам разумео да треба сад, и то одмах, кидати: — Да их зовнем? — и ја поскочих вратима. Али као Црвено море пред Мојсијем, тако се њена лепа и суха ручица испречи преда мном.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
МИЛУН: Имам да им саопштим једну наредбу! СИМКА: Ту су, у кући, пакују се за представу! Да их зовнем, или ћете да уђете? ГИНА: Јеси ти чувар у затвору? МИЛУН: Зашто питаш? ГИНА: Мени је данас ухапшен син!
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— Ја био до дућана, купов'о неке ситнице, знаш, зовемо мало комишања па ми рече тајо да ударим на тебе, да те зовнем; ти си му, вели, накричио, да ти се јавнемо. — Е хе, па ти си ваљад' био код куће?
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
Па после, ја то тако удесим да то и није насиље, него доброчинство. Зовнем, на пример, касапина који лиферује месо окружној болници, зовнем га и сасвим му благо кажем: ти, братац мој, имаш
Зовнем, на пример, касапина који лиферује месо окружној болници, зовнем га и сасвим му благо кажем: ти, братац мој, имаш седам кривица за давање смрдљивог меса болници, и сва акта тих
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Ја дођо’ да те зовнем да се наканиш к нама на вечеру, у моју кућу. — Фала, фала — вели Срета. — Па извољевајте, ми смо, знаш, онако, и већ
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Сину бјеше надјела име Јанко: „Твоје сам му име надјенула; „Кад га зовнем, да ме жеља мине „Не зовем га оди к мени сине, „Већ га зовем оди к мени драги!
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
хи-хи-хи... А што сам оставио једно варошче тамо, бре, побро, као горска вила! Обећа ми да ће доћи, чим је зовнем... — А Станка, болан, шта ти она вели? — Хе... шта ће рећи!... мо-р-ра да слуша без р-р-разговора... Ја сам госа...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Другови моји увиђеше да ја имам пара, па ме почеше себи звати, а ја их нијесам ни погледао. Тако сад сваки дан зовнем телала па му дадем по један алмаз да изађе на цијену од хиљаду дуката; ја га онда узмем и у авану истучем.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
На посô брже, лека лопужо! (Витла голим ножем по ваздуху.) ЈАЊА: Сад... сад... сад! Само да зовнем момка у помоћ. Порфирије, хе, еј!... Сад, Раде, сад! Та склони ножа бритку оштрицу, Да лакше дахнем!...
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Не могу да учиним ни тај први корак. Да ли сам узета? Шта је са мном? Хоћу да га зовнем, али глас ми је слаб, скоро нечујан а он је далеко, не чује ме.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Онда нам нареди да се вратимо у батерију и да се распитамо. Поднаредник коњушар био је Светозар... Онај бели. Зовнем га и питам јесу ли сви коњи на лицу. „Сви су овде“ — одговори ми он одрешито.