Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Е баш, Ђуко, хвала ти!... Хајде да зовнемо и ону двојицу општинара. — И кмета зовните — рече Ђуко — да му што не буде криво, где га не питате.
— Има у мог кума Живана. Ваш могу узгред сад свратити да заиштем... Даће ми ваљда. Ви идите кући, па зовните људе да се договоримо шта ћемо. То Пурко рече, па окрете неком путањом онамо кући Живановој.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Деца нека помрла... — рече снуждено. — Јадна сиротињо! — рече Станко. — Докле ћеш нас, боже, мучити!... Зовните ми Сурепа. Јелица опет изиде. Не потраја дуго, врати се са Сурепом. — Има ли овај народ хране? — Има нешто мало.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Моје срце не избира, срце моје само воли неимара Минадира.” Снуждио се на те речи краљ Рамсенит од Мисира, — „зовните ми тога младог неимара Минадира.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— вели Шкељо. Ућуташе. Заиста Букар хркаше како не би двојица да саставе заједно. — Зовните га! — рече Лис. Говедар га гурну ногом. — Дижи се! — Је ли ја? — пита Букар.