Јакшић, Ђура - ПРОЗА
И пиши му да ће тамо у среду госпођа капетаница са децом доћи да се причести. — ’Оћу, господине! После тога капетан зовну пандура. Пандур уђе гологлав, стане, ћутећи, насред собе и чека капетанову заповест. — Има ли ко да чека?
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Они зовну њега и рекну му: „Узми, Алекса, сто пандура, па иди те чувај од Палежа до Ушћа, да каури крадом не пређу.” „Ја им кажем
Ноћимо ту (у Раму), и ујутру, тек се расвиће, зовну нас човек на Дунав. Одемо ја и Протић, кад ал̓ дошао Стева Живковић; даде нам једнога жива шарана: „Најте ту рибу и
” — Ја једнако ћутим и одричем. Зовну га Никола напоље и он изађе. Онда Протић и Чардаклија рекну ми: „Ако га познајеш, зашто се не кажеш?
Одемо њему у собу, мало постојимо и на његова питања, како је на Врачару, одговоримо. Мало затим зовну генерал свога слугу и запита: „Лошади готови?” — „Готови”, одговори му слуга. — „Готов пашапорт?
— Оде, и ми одемо. После неколико дана опет нас у исти дворац зовну, те на њи̓ово питање почнемо од немачкога рата казивати: како су наши оцени у фрајкору војевали и пизму од Турака
А Кулин капетан и други држе страну Али-паши, да он тескере понесе. И тако међу њи̓ распра. Зовну мене и Чупића у пашин чадор. Седи паша, алај-бег, новски капетан Муста-бег и више Крајишника под чадором.
„Кажи да ће Турци да ударе.” Поп Галоња оде, и тако све с пута уклоне. Зовну мене у чадор ̓алај-бега. Дођем, седи са њим мој поочим Муста-бег, новски капетан, оба пуше и ћуте.
у 12 сати, мало почекамо, но Лорд покрај нас и један његов ађутант на један ма̓ прође на врата напоље: ни взора! Зовну нас његови служитељи у другу собу, где мало тек поседимо, изиђе нам други ађутант, и почне говорити француски: „Будући
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
На то се Ђура поче смејати. — обојицу сузе облише од смеха. — Одиде амо, Марице! — зовну Ђура своју сестру. И оба брата шапташе јој нешто, шапташе па рекоше: — Али тако му реци »биће у механи« — знаш!
— Јес̓, јес̓ и кмета да зовнемо — и сложише се њих два и одоше да их зовну, а Ђуко оста осмејкујући се задовољан што му тако славно иде посао за руком.
— Хајде, Ђуко, да се иде, Ђуко! — викну капетан и неки потрчаше вајату да га зовну. — Ето ме, господине, ето сад! — одазва се Ђуко, па навали на општинаре. — Е нека је за дукат...
Смотри га наш дугајлија, па се загледа у њ као да га познаје; загледа се још боље, па га зовну: — Јес' ти, Радане?! Робијаш стаде, погледа га, па узвикну: — Аха, Ђуко! Нуто, богати — откуд ти овде?
Пусти се и то коло, и опет момче Срејино зађе да купи паре. Кад близу Милуна, он извади десет пара, па зовну: — Оди, море, амо! Баш иако не играм, вреди дати таком свирачу!
Боме је ту падала пара као киша!« Већ се прилично одјутри. Газда Милун попио кафу доле у кући и попушио лулу, па тек зовну неко од чељади: »Идиде, дете, пробуди Сретена, лек дође амо!« и стаде задовољно усукивати бркове и искашљивати се.
Док ето ти неког Тиосава Негића, упртио пуну торбу воска, па се упутио путем. Кад би поред механе, зовну га ћир Трпко, заносећи се мало по цинцарски. — Газда-Тиосаве, што ти је то? — Мало воска, ћир-Трпко.
Ћир Трпко хода по механи, узврдао се; нит му се седи ни стоји. — Ћир-Трпко! — зовну га Тиосав — одиде мало вамо. — Што ћете, море? — одазва се он и приђе им нестрпљиво.
— додаде Тиосав. — Е 'оћу, 'оћу; 'а'де само ви мени дотерајте. Они пођоше, а ћир Трпко ИХ зовну: — Тиосаве, Витомире!
Он прилично окисао уђе у кафану »Код јаблана« и седе за један сто. Зовну гостионичарског слугу да му исплати данашњи трошак и упита га: »Колико«? — Двадесет пет гроша! — одговори слуга.
се само чуде; њему мило, боже, мило, па им тек чисто поносито рече: — Ама, да ви видите друго нешто што ја имам — па зовну црквењака и шапну му: — Идиде, донеси од учитеља ону тицу! Навалише гости питати га шта је то тако лепо и ретко.
— рече кмет. Утом Страхиња стиже доле до вратница Пуркових. — Страхиња, брате! — зовну га кмет. — Акобогда тако? Сврати мало амо! — Па сврати мало, Страхиња, сврати! — повика и Ћебо. — 'Оди, 'оди, брате!.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Смотрио је у воћу Јелицу где залучује телад. Приђе огради и зовну је. А кад му она приђе, њему се свеза језик!... Толике мисли, толики осећаји... а он их не умеде казати!...
Станко је стао уз један храст и посматрао све то. — Ходи-де овамо! — зовну га харамбаша. Он приђе. — Ти рече да ти је име... — Станко. — Ја, ја... Станко! Па, велиш, рад си да будеш хајдук?
— Истина је. — Па кога то? — Палалију и Станоја из Зеока. — А што? — Ђаво их знао. Зовну лепо луде на веру, па кад им ови дођу, они их посеку. — Па што им иду? — Кнежеви су, брате.
А Крушка би се, ништа не мислећи, удубио у ту музику, па ко зна докле би остао да га не зовну да спава. Једне вечери седео је са Иваном и разговарао. Разговор им беше страшно суморан.
Не брини!... Твога ћемо оца ишчупати! — рече Суреп. Кад стигоше до Стараче, Суреп заповеди да стану. Онда зовну Деву на страну, па се стаде нешто с њим разговарати. Затим Дева оде. — Је ли, Сурепе, а шта ми чекамо овде?
— А Миражџић? — И њему ћемо судити. — Зар без мене? — упита Станко. — Чекаћемо те. Станко зовну Зеку и Заврзана. — Потерајте ова два Турчина! — рече он с неком грозничавом радошћу. Очи су му севале као у мачке...
Сунце се већ спусти на заранке. Зека се само погледа с Девом. — Је ли време? — Јесте. Зека зовну Станка. — Побратиме!... — рече он. — Ми те остављамо! — Што? — Катић ми је поручио да вечерас морам Дрину прећи.
Више се не чу ни песме ни пуцња. Изгледало је као да су се скупили на какав договор. Попа устаде иза совре и зовну Станка. — Ноћас ће сигурно бити каквог окршаја? — упита он. — Ти то знаш. Видео сам кад ти је Зека пешто шапутао.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Пред вече хода око куће Милеуснића да види мајку. Мајка и Милевина сестра спазе га и зовну га унутра. Сестра извињава Милеву, уверава га да ће сутра доћи и да је чека.
Марта је то као из моде пустила. Сока је зовну настрану. — Ако бога знате, отсеците те нокте, јер то Љуба страшно мрзи; ако примети, може и одустати!
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
После се почеша по коси, прибра и рече: — Гле, ово наш водник! Командант зовну командира пете батерије. — Ваш Христић? Зацело? Видите тачно!
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
погледе на темену, на леђима, на боковима и листовима ногу, а онда, када јој је рука већ била на кваки, надзорник је зовну: — Хеј — викнуо је — заборавили сте ово... — Шта? — Упаљач. — Хвала — рече и изиђе у ноћ.
Матавуљ, Симо - УСКОК
— Много, много — рече Јанко, градећи се да рачуна, а помишљајући да им је до шале. Њеко га зовну из кола. Зачу се више гласова: — Ускок!... Јанко!... Ускок! Кнез га ухвати за рамена и рече: — Да и ти поиграш.
— Лазо! — зовну владика. С клупе скочи омален, црн човјек, одјевен од појаса навише латинским хаљинама. И одазва се: — Заповиједајте,
“ Сјутрадан у зору, у трећем племену, зовну човјек њекога главара и викну му: „Ја сам, вели, тај и тај, и ја сам убио у планини онога због којега ето хоће да се
Дуго је сам ходао, па зовну Јанка и, наставив шетњу, започе: — Видјели сте да нијесам имао кад ни поразговарати се с вама, а то ми је велика жеља.
Онда Милица изиде из колибе и загрли Стану. А кад се цура врати, Стане застаде и зовну кнеза: — Молим те, брајо, на једну ријеч! Кад јој се кнез примаче, она се поче шчињати, поче шапатом: — Мучно ми је!
Милићевић, Вук - Беспуће
Са другог стола зовну један познаник Гавру Ђаковића да играју билијара. Он махну руком и одби. Није осјећао ни најмање воље за игру.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
с' устави, Зовну слугу, слуга дође: „Коња брже!“ — Слуга: „Кога?“ А он плао: „Макар кога!“ В Слуга оде, ал' не море, Не кте он ми
оба једнолика, Ђаво им се у срце ушика; Око неке с' моме завадили, И би јутрос љуто се побили, Ал' серашћер зовну на Србина, И растави два силна Турчина, Растави и, ал' и не помири, Ал' им Вељко срце дивно смири: Помоли се
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
— Дођите сјутра, — рече краљ — па ћу вам платит. Пошто одоше од краља, он зовну жену па јој рече: — Жено, наоштри ми добро нож: довече ћу заклати ону тројицу.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Читаве ноћи небом се скитам, где ли је звезда најлепша, питам, док модру зору не зовну петли. А кад је нађем, кући је носим, нек мојој мами у седој коси вечери сваке светли.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Командант пројаха на своме белцу и у ходу учини неколико примедаба возарима. Наведе коња кроз батерију и онда зовну командира. — Молим вас, ова четка је намењена за чишћење цеви... Она не треба да стоји овако отворено на земљи.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
До године ће бити лакше; а сад уписујемо и ону децу, која су пре две године требала бити уписана. Кмет зовну Гојка, а она продужи гледати на прозор.
Беше мрак. Таман он смишљаше да се крене до председника, а споља га зовну оштар глас. Он изиђе брзо, јер познаде председника. — Пусти тога човека, нек иде кући.
— Господине Гојко... молим вас, причекајте, зовну га Љубица с прага, и упути се к њему. Он се збуни и готово хтеде проћи, чинећи се да не чује Љубицу, али се ипак
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Али је све то ништа према ономе, какав је капитал правио његов »подручни персонал« од те чудне понизности. Зовну на пример изјутра његовог љубимца, »фамулуса« Васу, и нареде му да »у понизности звони« за улазак, или да »у
Онај напред беше капетан. Људи поскакаше, али он махну руком, те одмах сви поседаше. Чим приђе расту, зовну кмета на страну. Проговорише неколико речи, па ето их после под раст. Капетан разгледа оружје и људе, па стаде.
« После настаде некаква тама, н он чује да иде неко у папучама по соби... — Перо, — зовну га нежан и благ глас његове мајке. Он се трже и пробуди се. — Што не легнеш, моје дете, него се тако мучиш.
тик-так... Наједаред настаде тишина, и њему се учини да га неко зовну по имену. Он и не обрати пажњу на то. и поче даље да чита, али га друг, што седи до њега, јако повуче за рукав и рече:
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
— Магдо! — понова је зовну мати. — Чујем, снашке! — Истрча Магда, а већ јој биле умрљане руке и засукани рукави од судова што их почела да пере.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ Затијем приђе к вратима што бјеху у дувару, те хрбатом од средњега прста закуца на њима. „Иво!“ зовну старац. „Чујем Господару!“ озва се крупни неки глас из оближње собе.
Сердар, напротив, обрнуо лице к топлини, а отворио очи. Стана баци луч на огњиште и сједе према оцу. „Тата!“ зовну она лагано. Сердар не гледаше иако му очи отворене бјеху.
То му се често у сну догађало, а кћи му је знала, па се овога пута хјтела увјерити да ли је будан. „Пејо!“ зовну она и другом. Пејо извуче руку испод струке, па је преви под главом. У исти мах уздахну дубоко и затвори очи.
Јока потичући огањ, смијаше се томе. Сердар, измакнувши се зовну је, а дјевојку посла к рањенику. Домаћица му се примаче, те почеше шапатом да се разговарају о домаћим потребама што
Он се диже, па крену да се са домаћицом поразговори. Зовну је два-три пута, али му она не одговори, јер слатко спаваше.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
По том зовну попа да дијете крсти по закону, а за кума ону исту рибу. Кад сврши поп крштење, крену сви дома да пију и на честито, а
“ Они га одмах весело послушају, потрче и зовну капетана. Капетан изиђе, и они се одмах погоде, он капетану брод и трговину а капетан њему везане робове.
она оцу свом, како је прстен ње покојног мужа познала у просјака онога што у башчи сјеђаше, „него пошљи“ рече „нека га зовну, да га испитамо, од куд је прстен они у руке његове дошао.“ Цар одмах пошље слуге, те просјака доведу.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Други дан [х]ода дођемо у речени град. Одатле без најмањи[х] комплимента простосердечно зовну нас да идемо у њи[х]ову варош, говорећи нам: „Море, луди сте ако не дођете; море, такога места нити сте вид’ли на
Једва то Скрадињани дочекају и зовну ме к себи за проповедника. Овоме сам радији био ради мојега друга Данила, зашто он, деликатнијега стомака него ја, и у
весма искусна; с овим пођем у сад, гди ходајући и разговарајући се, покаже ми се чловек љубезан и благопријатан. Зовну на обед.
од седам синова плаћати ми, но савише у својем дому у саду и у граду, док сам год у Хију, квартир и трапезу давати. Зовну нас на кафу; и ту се познам с мојим будуштим домаћином, честним старцем од 74 године, јоште при снаги и здрављу,
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Чагљина се накашља, омако како се чини кад се хоће да привуче чија пажња. А кад то не поможе, он зовну: — О, вра-Брне! Фратар диже главу.
“ Послије вечере Наћвар зовну Балегана: — А, Грго, а ди је оно моје дите? Вире ми, ја га и заборавија бија. Је ли галијотâ шта?
— „Ма исто немој ме будити, ако се сам не пробудим“ — рече ми. А јутроске, посли први звона, ја га два пута полако зовну: „Иноценцо! Иноценцо!“ Па кад сам видија да спава (јер сам мислија да спава), ја га остави, јер шта би друго чинија?...
Бујас за налоњом поче да чати живот светитеља чији је дан. — Мали Јерковићу! — зовну Срдарина, прекинувши штиоца. — Шта велите? — одазва се Бакоња, ушав к њима.
Сутрадан зачуди се фра-Брне што му синовац раније не доноси воде и жераве у мангаљу; зовну га, два-три пута, пак отиде у предњу ћелију, а кад тамо Бакоња слатко спава. — Та-ако!!
Кад се Брни ријеч поврати, он се страшно наљути на Срдара што је прозор отварао, па зовну Бакоњу да га трља вуненом крпом. Њеколико дана прије Мале госпојине јави се први дужник Брнин.
Ово је послидњи дан да сам у овој одићи. Сутра ћу се обући, па иђем у град. Маша пљесну рукама и зовну Цвиту, али се предомисли и зашапта: — Немој ништа говорити, да видимо како ће се зачудити сутра.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— Чује: два дисања сустижу се у мраку. Мало повиси глас и поново га зовну. — Нећу — седећи, Аћим напипа одшкринута врата и залупи их. — А да си ми разбио главу? — смеје се Рака.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Она га напослетку зовну, изговарајући његово име најслађим гласом. „Архимеде! Зар нећеш овамо к нама да видиш сву ову лепоту?
Кад се обојица опростише један од другог, она зовну своје две пријатељице. Све три се повукоше у један угао дворане. „Знам све!“, шапну им риђокоса.
Знам ја, такви су мушкарци!“ Неколико дана после тога Хијерон зовну Архимеда к себи. „Патим, драги рођаче, од несанице“. „Не осећаш ли се, краљу, добро, или те муче какве бриге?
И то га веома обрадова. Он зовну к себи младог једног монаха и претстави га Копернику. „Ово је“, рече, „моја десна рука, Фра Ђироламо, одличан
Могу, дакле, тачно израчунати колика је сила којом Земља привлачи Месец у његовој путањи“. Мајка га зовну на вечеру. Одмах после вечере попе се у своју собу, запали свећу и даде се на посао.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Кад би око малога ручка, вратише се Ђорђе и Милош заједно, па одмах потражише да ручају. — Миљо, — зовну Ђорђе снаху — спреми нам часком што да једемо, па да идемо на посао. — Зар нећеш чекати, тајо, да се испече погача?
Да питам нану. После неколико минута промоли се једна проседа мушка глава на вратима и, разгледавши хајдука, зовну га: — Ходи дер ближе, момче! Ђурица устаде, узе пушку и дође пред врата.
Дошавши до позната му ноћишта, Ђурица опази да Мато спава. Сагнувши се над њим, повуче за покривач и зовну га по имену. Мато скочи с места, и као да није ни спавао, познаде Ђурицу и обрадова му се. — Гле, откуд ти?...
После пола часа Мато устаде и зовну га полако. — Ђуро! — зовну га он неколико пута, па, видевши да Ђурица спава тврдо, после велика умора, диже се и оде
После пола часа Мато устаде и зовну га полако. — Ђуро! — зовну га он неколико пута, па, видевши да Ђурица спава тврдо, после велика умора, диже се и оде у мрак.
После неколико минута врати се Мато са секиром у руци. Прилазећи поњавама, он опет зовну Ђурицу по имену, па, не чувши никаква одговора, издиже секиру, корачи два пут ближе к поњави и потеже из све снаге
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Она ти тако лети, док долетише код цара, те му бака претеслими кћер и узе бакшиш. Кад се сиромашак пробуди, зовну жену. Јест, али ње нема.
Кад се сиромашак пробуди, зовну жену. Јест, али ње нема. Зовну матер, па пита за жену, али му она одговори: — Богме, ја не знам, ја одох да потражим оној баби што од одијела, а
Брже-боље вјешто сакри прстен да не би још ко видио, па га спусти у џеп. Увечер када оде спавати, зовну она робињу што улази у ашчиницу, па је упита: — Ти улазиш у ашчиницу, знаш ли има ли какав јабанџија тамо?
— Бих, што не бих? — рече везировић. Мало потраја, донесоше им ручак. Везировић сједе, па зовну и слугу за софру. — Једи ти, господару, у нас није хадет да слуга једе с господаром.
— Дођите сјутра, — рече краљ — па ћу вам платит. Пошто одоше од краља, краљ зовну жену па јој рече: — Жено, наоштри ми добро нож: довече ћу заклати ону тројицу.
Па отале пође пјево, па хајде, хајде, док дође својој кући, па излети на панте, па зовну свога дједа: — Стери, дједо, кабаницу, да ти тресем дукате.
Кад се тевтиш вратио те казао цару да је све онако истина као што му је Бошњо казао, цар зовну Бошњу преда се па му исплати за три године што није медреса примала, таман сто и педесет ћеса.
дуван, рећи ће сама себи: „Ономе је човјеку бели некакова велика мука док онолико пуши“, па спреми слушкињу те јој зовну Бошњу. Када је Бошњо пред хаџиницу дошао, упита га она шта му је, а он јој све исприча шта му се је догодило.
“ па га брже-боље зовну. Он сиромах једва дочека, па оде хаџиници и све јој исприча шта се је опет с њиме десило. Кад га хаџиница саслуша,
и по авдесу иде одмах клањат, не може никаква гријеха учинити, но пошто сврши клањање, пође код кадије и оптужи Хера. Зовну Хера и пита га кадија је ли он бегу дао шамар и зашто је то учинио.
Овако чудећи се зовну најстаријега и најпаметнијега из села да им он каже шта је; а он: — Скакавац није, ни терзија, ни тица, ни мачка,
Ћипико, Иво - Пауци
А кад ме питаш, право ћу ти казати. Онога часа кад нас вјенча, зовну мене гори да ће ми дати госпину медаљицу на успомену... Предаје ми је у хитњи и — пољуби ме три пута, вели: као сестру.
— Немој, господару, жив био! Ја бих дао хиљаду талијера. Газда се насмеја: —Толико ваља ливада! — и зовну надстојника Васу.
И Раде бијаше по свему заборавио на увреду нанесену му у цркви. Али једнога дана, кад је у вароши био, зовну га из дућана газда Јово и, увевши га у дућанску писарницу, упита га што оно бијаше са попом Враном.
— понови у заносу, трже се и, извивши се из попових руку, пожури ногоступом преко одгојка ... — Машо, Машо! — зовну он, гледајући за њом и, осјетивши се слаб, понижен, изгубљен, прислони се уз дебло старога дрвета ...
Раде стоји на Честу и, видјевши да сна к њему не долази, накани поћи својим путем. Али жена, спазивши гдје одлази, зовну га: — Раде! Раде се осврну, скањива се, оклијева...
А већ се подобро бијаше смркло кад у кућу бане Маша. Тек што поздрави, зовну Божицу на страну и из њедара извади сложени ђердан, Радин залог Марку. Вели јој: —Ево ти га, Божице, и јест твој!
комад дрвета, окуша је ли оштар и, ставивши га у корице, изиђе из млина, не одговоривши ни ријечи млинару који га зовну да се огрије. Код ручка, тек је окусио пуре, одмах запалио, и цијелога дана, гледајући у ватру, пушио лулу за лулом.
А тако се и отац умири и не приговараше даље. Први се диже отац а пође у дућан. Брат му Марко зовну слугу и нареди му да одагна живину у пашу, па и он изиђе.
Он одлучи да се заузме да све буде учињено по његовој вољи. Диже се и зовну сусједа настрану, те му потише рече да се не брине, да ће он говорити са жупником. — Нека с вама пође и Јуре!
— јави се, у очитој забуни. Кад се тежаци разиђоше, Иво сједе уз ватру; ћути и гледа у пламен. Отац зовну стару службеницу да пође с њим у дућан нешто уредити, а слуга отиде у шталу да спава.
Чекали смо, ако ћете, и три уре, док се свит почео купити. Посли, пред вратима од суднице чекали смо да нас зовну. Прво су позвали никога човика из крајине; прави господин, улиза је с два адвоката.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Зато њиме гасимо увек своју жеђ.“ Он се слатко насмеја и зовну једног од својих послужитеља: „Слушај! Поред тањира племените господе дубровачке ставићеш наше највеће чаше за воду.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Уосталом, а ко ће то сада да истражује, кад свакога часа могу банути. Стигосмо до батерије. Командир зовну воднике. Дакле, Немци су. Једини је излаз да ударимо једним бочним путем.
— Пуковниче, желим да обиђем положаје и да видим моје војнике у рову. Командант ме зовну: — Ићи ћете испред нас. Водите право код пешачког пука, који се налази у резерви. Кретали смо се лагано кроз шуму.
Други промрмља: — Па јес, кад бих могао да прескачем! — и окрете леђа. Лука зовну ордонанса и нареди да му донесе једну мотку. Онда сиђе на пут, да сачека док челни стигну на излаз.
А пред нама су беспуће и глад... Командант ме зовну. — Чуо сам да у пристаништу има мало резерве брашна. Ево ти писмо за команданта пристаништа.
Официри ужагреним очима прате сваки покрет послуге. 3астадосмо збуњени. Неко нас зовну. — Шта се снебивате? Не могу да вам сачувам место — говорио је поручник Бранко. Седосмо у фотеље.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Па када ме скоро анђеоске струне Зовну с овог света, Ја ћу мирно поћи у вртове пуне Зоринога цвета. И тамо у врту радости и поја, Где су сунцу врела,
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
робовах и тамницу трпљех и зачамах за девет година; девет прође, а стиже десета, а тебе се, бане, ражалило, те ти зовну Рада тамничара, твој тамничар на тамничка врата, изведе ме к тебе у авлију?
Пету књигу Буру оправио, и по књигам’ позвао сватове. а Жабљака и без књиге зовну, и Жабљака и око Жабљака. Ја да можеш оком погледати и ушима јеку послушати кад се ситне књиге растурише од тог мора
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Све је то дрвеће. Па да би се још боље охрабрио, он гласно зовну: — Лазаре! Одмах затим одазва се сам себи измијењеним гласом: — Шта је? — Бојиш ли се? — питао је дебели глас.
— Јест, па ми се онда сви смију. — Хајде, бојс (момче) силази одозго, нећемо се више ругати — зовну Ник Ћулибрк. Луњу некако вратише натраг.
— Лазаре, идеш ли? — зовну он шапатом. — Ту сам — исто тако шапатом одазва се Мачак. — Погледај ово! Јованче се лагано исправи и бојажљиво
Он је један, а нас двојица, бићемо јачи. Упали само да га видимо. Јованче штрецну лампом и зовну трудећи се да му глас буде што дебљи: — Ехеј, ко је то ? Из ходника, још ближе њима, дође одговор.
“ — Еј, Стриче, јеси ли жив? — повика Јованче. — Јави се. — Стриче! — уплашено зовну Луња нагињући се над отвор. Умјесто било каква одговора, кроз продор се одоздо помоли дугачка рука, пограби шешир и
Са страхом је зурио у проваљен покривач земунице, ослушкивао неће ли се одоздо нешто чути, а онда тихо зовну: — Еј Жуја! Из мрачна отвора зачу се весело цвиљење вјерне кује. — Ехеј, жива си, дакле? — обрадова се Стриц.
— потиштено упита Стриц обраћајући се Јованчету. — Морамо још данас нешто смислити — забринуто рече мали харамбаша и зовну на страну Лазара Мачка. — Шта мислиш, мајсторе, би л сада ваљало казати за пећину, па да се сви тамо сакријемо?
— Ехеј, Николетина, видиш ли ти авионе? — зовну Јованче крупног момка, који је поправљао неку ограду у заравни подно брежуљка.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Може да и неће бидне баш тако лошо! Доне! Доне, мори! Доне, несрећо селска! — викну Јевда и зовну измећарку. — Што искаш, стринке?
Разлеже се песма с нишаљке, разговор на све стране, само се другарице ућутале. — Васке, мори! — зовну Зона измећарку своју, а ноздрве јој се силно шире на напрћеном носићу њеном. — Што искаш, Зоне?
И то је охрабрило Манчу. и први пут кад прође Васка крај дућана, а он био сам, зовну је. — На дом, ете, здраво ли су ви? — запита је Мане. — Здраво!
— смејаше се једнако Васка и смех тај пређе и на Зону. — Ихаха! — засмеја се Зона и зовну Васку измећарку, па одоше обе смејући се, а оставише Мана, који, сав обливен по челу грашкама зноја, једнако гледаше
“ — заврши Таска, дижући се да иде и обећавајући да ће она да прокљуви већ ко је протурио тај глас. А затим зовну још Зону да се опрости и с њом.