Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
” Човек весељак. Пређемо, и ја и Чупић, чекамо док нас зовнуше у један врло голем чадор. Кад тамо, седи шест паша, ту је и наш домаћин Сирчић, и више од двадесет капетана.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Тај чичица, са жбуном седих длака на грудима, причао је нешто онима, који су чучали око њега. Кад га зовнуше, поче да посматра, мрзовољно, Исаковича.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Чим се чује да је слободна, навалиће просиоци... Међу људима бјеше се заврзла жестока распа око њечега. Зовнуше Јанка. Крцун му рече: — Ево да ти пресудиш! Ти доиста умијеш се сјећи! — Како сјећи?
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
— а мој побре, глени, Већ су одсвуд Турци опкољени, Ђаур стискâ кâ никад дојако, Бар Турцима учини се тако, Те зовнуше Мухамеда свога, — Јао Турци, прођите се тога, У се, јадни, јер тако ми среће, Ни капе вам тако претећ неће.
Ћипико, Иво - Приповетке
Уто га неко од муштерија зовне. Сједните, — понуди их, — ето мене одмах! — и пође са скленицом тамо куд га зовнуше. Њих двоје сједе, свако забављено својим утисцима.
Ћипико, Иво - Пауци
Тако стајаше док га не зовнуше на вечеру. При вечери за столом нашао је једнога очева госта. Жандар, у службеноме послу, сврнуо к њима.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— зачуди се командант. — Због неког дјечака, Лазара Мачка, који је први пронашао улаз у њу. Зовнуше у штаб Јованчета. — Момче, хоћеш ли нам уступити свој логор за партизанску механичарску радионицу.