Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Године 1966, у напису Јуначке пјесме и властела („Зборник Матице српске за књижевност и језик“, стр. 308—363), Зоговић овако спомиње своју вулгаризацију из времена пре рата: „... Н.
И према резимеу написа из 1966, резимеу у коме има низ неочекиваних ограда, могло би се закључити да је Зоговић као и његов узор Кравцов, иако двадесет година после њега — напустио своје круте ставове и да је прихватио оно што су
)2 ликова“. Али резиме — то само Зоговић може знати зашто — не одговара ни наслову његова написа ни његовим двема основним тезама: 1) да је порекло наших
Прву тезу Зоговић истиче у више махова, без ограде и са оградом, противречећи сам себи. Прво пресуђује кратко и одсечно (на страни 309):
Неколико страна иза тога (на страни 316) Зоговић је пронашао начин постанка епских песама „у њихову преливању с племићких и владарских двораца у народ и из народа у те
даље (на страни 318), посматрајући живот јуначке поезије у широком распону од гентилног друштва до краја феудализма, Зоговић утврђује следеће фазе преливања песама: 1) у гентилном друштву, кад су истакнуту улогу играли „врховни и нижи војни
Међутим, из свега овога није јасно ко је стварао јуначку епику, властела или народ, и зато Зоговић, сећајући се утицаја писане књижевности на усмену и заборављајући да се песнички таленти не рађају само међу богатима,
Али одмах затим, све на истој страни (318), иако наводи разлог више да су феудалци песници, Зоговић је знатно резервисанији: „...
И то је највећи уступак који је Зоговић направио могућим песницима ван реда „привилегованих или боље обезбијеђених“! Овај уступак попео се (на страни 352) до
унесени у песму, као што су могли и из првобитне песме, „савремене догађајима“, ући у знатно измењену познију песму. Зоговић говори тако као да је био на бабинама, као да на неки волшебан начин располаже свим првобитним варијантама, као да је
Насупрот свим разлозима, Зоговић проглашава „племенску и жупску властелу“ за јединог, или скоро једног, творца најстаријих јуначких песама, и
“ Насиље над разлозима у истицању прве тезе Зоговић је извршио ради своје друге тезе, по којој је (на страни 314) „у брдовитим и теже приступачним западним областима“