Јакшић, Ђура - ПРОЗА
О томе дрекавцу људи су свакојако говорили; али уопште сви су кривили Николу што је свога Зола тако рано оженио... А о Стојни су износили што већ није ни могуће! Као да је у дрекавца и заљубљена!...
Као да је у дрекавца и заљубљена!... Боже мој, шта ти неће људи изнети!... Веле да више воли њега него и свога Зола; јер бива да јој дрекавац по две-три ноћи не дође — отумара, богзна, у друго неко село, онда је Стојна повазда
ноћи не дође — отумара, богзна, у друго неко село, онда је Стојна повазда жалостива, нити гледа свекра ни свекрве, а Зола само што не угуши... Е, па какви су људи били, онаки и судови и путови... А школа?
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Париз је окићен сјајно, Заставе свуда се дижу, А депутати разни Из целе Француске стижу. И Сарду, Зола и Феље Јутрос су код њега били, После је и Греви дошô И шампањ заједно пили.