Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
у овом се типу осећа јака веза с природом и с прецима. Ни у једној другој зони нису људи тако блиски природи и срасли с природом као овде.
Имају осећања за лепе панораме појединих врхова и зато је за такве врхове у динарској планинској зони често име Поглед.
Варијетети динарског типа. — У пространој динарској зони се разликују два психичка варијетета, северни и јужни, и први се углавном поклапа са шумским и зеленим појасом
Напротив, рашка племена, насељена у зеленој динарској зони, пространијој области са разноврснијим средствима за живот могли су знатно више повећавати број свога становништва.
То су биле у карсној Црној Гори: затворене депресије, поља и низ увала, јасно ограничених; у зеленој зони рашких племена то су биле нарочито дубоке долине, често кањонске, ређе планине које сточари лакше прелазе него долине
чароице (машкаре о покладама), о којима се ништа не зна у зеленој динарској зони. Понеки пут се може у Загори чути и која талијанска реч.
И турска власт и турски утицаји се нису могли одржати у овој зони вековних и огорчених борби. Цела је Загора од Ријеке до Боке Которске, почевши од краја ХВ века постала зоном ускока
Јован Бигорски нема селâ у долини Радике она је сасвим пуста. Села су на површима, у шумској зони; нека су на граници шумске и суватске зоне. Сва су збијена, нека су подељена на „махале“.
Многа су стара села потопљена у прибрежној плиткој језерској зони. Али знају кад језеро сплашњава и стари су људи ухватили правилност овога кретања, те знају кад ће њиве бити на суву и
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
А шта — намигну на Алексу — дошао мајчин син. Да видиш сад кад завапи: „Господине потпоручниче, у зони сам пешачке ватре, не могу да осматрам“ — потпоручник Радојко пљесну рукама и протрља дланове, а из груди му се
— и он ме пријатељски потапша по рамену. — А, збиља, имали смо једнога који је одмах известио како је у зони пешачке ватре, и да не може да осматра. — Ја не знам... али починем да верујем у судбину...
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Она од острва, што се налазе у зони утицаја Голфске струје, имају благу климу која траје преко целе године, само што зими има много влаге у ваздуху.
У првој зони, чији је центар само плодиште у близини Саргаског Мора, наилази се само на ларве до 15 милиметара величине.
У другој зони оне достижу 25 милиметара, у трећој 45, а у четвртој и последњој, у близини европских и афричких обала, 75 милиметара.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Ретко би кад потрчали. Да ли је ватра турска била без дејства или су старешине заборавиле, како се врши наступање у зони јаке пушчане ватре, ја не знам. Али сам се дивио овој пешадији другог позива...
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
То је било могуће само у кишној зони екватора или умерених крајева. Положај Земљиних полова био је онда очевидно различит од садашњег.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Па и ви, поштовани читатељи, без разлике пола и старости, звања и занимања, извесно да знате ту песму о лепој Зони. Али има што не знате, а што ћете тек из ове приповетке сазнати, а то што не знате, то је то: на кога се односила та
Ману и Калину гледају; сви их гледају задовољно с пријатељским осмехом на лицу, као кад се нешто мило, своје гледа... Зони неправо. Само она не гледа на ту страну; почела је да зева... Криво јој...
И другу игру, опет „Јелку тамничарку“, играли су, једно до другог, Калина и Мане. И Зони дође нешто тешко. Наслонила се на Гену, другарицу своју, па се изгубила.
А Мане и Калина су комшије!... То јој паде на памет, и она погледа Калину како је срећна и блажена! И Зони постаде нешто тешко и досадно.
Чак је тетка Таска шанула Зони на ухо једну страшну ствар коју је дуго крила и чувала и као последњи метак избацила, а то је: да исти Мане има брата
Ето, тога и таквога Манулаћа хвалила је Зони тетка Таска, а Мана кудила. Али то све није још ништа помогло код Зоне.
Али то све није још ништа помогло код Зоне. јер, слушајући тетку, Зони је Мане због таквог његовог живота само изгледао интересантнији, а због сталежа његовог само милији и симпатичнији!...
Запевала он песму коју је већ толико пута певала Зони кад год би ову опхрвали слатки осећаји и тужне мисли и она пала у меланхолију. — Ела, Васке, запој!...
Нек’ знаје и запанти, куче, што је чорбаџијска кућа... — Овој да запантиш! — грмну хаџи Замфир одлучно Зони. — Сал јоште једанпут да чујем инку лошотију за теб’, — из кућу те не пуштам... Туј ћу те закопам.
Мислио је о Зони и о вечерашњем састанку и разговору, о Манулаћу, о прошевини, о свадби њиховој и о животу њиховом после свадбе, па се
“, после постаје озбиљније, па тек силно затрепће очима, а сузе му силно грунуше. Силно се приљубило Зони, обгрлило јој колена, плаче, бацака се, грди Манулаћа, бије Сотираћа девера ногом и дере се — виче мајку Костадинку!
испод стрехе, кандило догоревало, а он још седи и размишља о страшној синоћној јави и још страшнијем сну ноћашњем, и о Зони, која сада мирно и безбрижно спава, јер је легла мирне савести, иако га је синоћ онако љуто и немилосрдно увредила...