Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
— Турци: ,,Миленко! У тебе је мало војске, а у Афиза силна је војска, он ће и на зор прођи”. — Миленко: „Може преко моје и моји̓ војника мртви̓ глава; али док један жив траје, проћи му овуд не дам.
, сутра ЗАИРА, тур., храна ЗАРАР, тур., штета ЗДЈЕС, рус., овде ЗОВОМИ, слон., звани, названи ЗОР, тур., сила ИБО, слон., јер ИЗВЕСТАН, рус., познат ИЗМЕТ, тур.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
залучити — одвојити телад од крава запревежена — млада с превезом преко главе зимкуља — крава која се музе зими зор — сила зурка — рупа кроз коју се вири; трунка, мрвица иђиш — јунак, делија извећати — ископнети, дотрајати измећар
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
И девојку дивна краса Смотри његов онде зор, Речи чу он слатка гласа: „Оди, мили, оди гор.“ „Грло ти је, дево, медно, Око сјајно — за ме не; За те ми је
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
с оним парама купити црљену ћурдију као у наше попадије; онда ће се и момци за мном мамити и један другоме говорити: „Зор и кршне оне дјевојке у црвеној антерији!“ — а ја ћу се кочити и поносити као паун.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Кад, делијо, тамо дођеш, Да развијеш свилен барјак Да покупиш дели момке, Дели момке рањенике И избираш зор јунаке, Од Косова гласитога, Наћеш младе код старијех, Поред Павла Орловића, Наћеш Марка Ненезића!...
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— Па ет', 'нако, кад но беше код нас капетан Иво, знате већ сви: рђа к'о рђа, ама и ми потеглисмо велики зор под њим. Знате већ, 'нако, како је притез'о табане нашем Живку.... — А што лажеш, болан!....
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
с оним парама купити црљену ђурдију као у наше попадије; онда ће се и момци за мном мамити и један другоме говорити: „Зор и кршне оне дјевојке у црвеној антерији!“ — а ја ћу се кочити и поносити као паун.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Збориш им коме шкоди страначке страсти зор, Показујеш куд води захукан неразбор. Лековито се ори твој мушки српски глас, На твоја уста збори Србије драге спас.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Ђенерал Комаров одмах удри зор на официре, а они доведоше цео логор у жив покрет: затутњаше батерије, одјекнуше команде, постројише се батаљони,
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
— Е, шта да чиним?! — вели Манина мајка. — Зашто да му зборим? Што да га карам? Карање нема! У војску терају сас зор, а у женидбу — јок! — Ели је, зар, у Београд бегенисуваја какву мâзну Београђанку, та му саг ове наше несу прилика?!
— вели јој озбиљно чорбаџи-Замфир. — Дошла си, наводаџисала си, ништо неје било, — е, саг се врћеш... Сас зор не бива!... — Е, зашто да неје Манча прилика?!... Зар што су чорбаџијски? — Е де!
Ама, ласно за тој! Ни татко ми Ђорђија неје се оженија сас алал, демек, оди нанини стареји, веће сас зор; уграбија, демек, што си милуваше... И ја ћу такој напрајим... Сал ако ти искаш, — ласно за све!