Јакшић, Ђура - ПРОЗА
не смем наглас баш ништа прозборити; они не смеју од мене чути ни једне речи, ни слога, ни мига — ако чују, зло! Зорт! Одмах почну тумачити: то се односи противу књаза, противу владе, итд.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
оно њихово дугачко: »многаја љета«, а вирауни почучну као орлушине око стрвине па тек дрекну из петних жила: »зоооорт! зорт! зорт! зооорт!« и загребу онај већ сваком познати вираунски туш.
зорт! зорт! зооорт!« и загребу онај већ сваком познати вираунски туш. Здравице, певање и свирање прекидало се само кад се гости
« И сад грмну опет једно опште »многаја љета«; Ђуко пали из пиштоља, а вирауни ударише тако горопадно »зорт« и туш да се чак у другом селу тргоше квочке са сметлишта, у коме се беху безбрижно разлепршале и закокоташе
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
ВИ БЕКЧЕ — ...Ха! Зорт! — Утрчи он и посред њих, просјака, упадне. — Трзајте се. Тамо... просјачка веро, бре! И почне да их гура, растерује,
Африка
— Луи или ди не па мулил, луи мон флел авал боку флус (фрус), мусје (Он каже да неће да умре; мој брат има грдан зорт, господине)! Ишао сам да им донесем кинина и обећао да ће деран свакако оздравити.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— одобрава Војин. — Хвала богу, да се и вас двојица у нечему сложите! — добацује капетан Веља. — Ех, зорт их је сложио. Знају они да ће сутра мечка и пред њиховом кућом да заигра! — дира их поручник Бранко.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
А Мића му опет ускрати реч и хтеде га удаљити са збора, али се Крсман обећа да ће ћутати, и Мића настави. — А он зорт, бога ми! Стаде плакати ка’ свака стрина, па само толико умеде да каже: »Аман, да си ми, вели, брат ка’ од мајке!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
да дрва сечем, и сикиру сам узео и дрво сечем, господин председник, ама дрво тврдо, господин председник, па зорт.
Петровић, Растко - АФРИКА
— Луи или ди не па мулил, луи мон флел авал боку флус (фрус), мусје (Он каже да неће да умре; мој брат има грдан зорт, господине)! Ишао сам да им донесем кинина и обећао да ће деран свакако оздравити.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Знаш... господа артиљерци пратили војнике чак на Островско језеро, да им се пере веш... — Господа су, а зорт велики, па им је потребно да чешће перу веш — намигује поручник Мишић и показује на нас, два артиљерца, који смо
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— А што? — и Душан га значајно погледа. — Дакле... требало је да прогутамо? — и засмеја се. — Зорт, бато! — вели поп Момчило. — А-ха... — Али ја теби набих камилавку... А за ово сада, ја сам осетио...
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
! — плану Дока и скиде једну папучу и стеже је. — Рушка нек’ си искочи! Каква ми је она тетка!?... А кад буде ништо зорт, ја ћу се тепам и карам заради нашега Манчу, а ви јок! — Ја-гу, што си збори!
— „А ја си, рече Петракија, уфати’ таг ники стра’ и зорт; — зашто си премећем по мој памет, па уфати’ и присети се за много, та реко’: Море, неје без ништо!...
Ћа да седнем там, насред чаршију, — тол’ко си бе’ ослабела оди зорт и резилак голем... — Па која си збори тој?... — Мори, једна ли збори?! Све си зборе, све ме питују.
?“ — „Ама, па може да се и удам“, одговара Зона, „теке неје зорт! Има време, нане! Зашто си ја печалим и збирам онол’ке паре? За мираз, нане! Па може и да се удам за никога...
— крин занајат — занат заобиколити — заобићи зарф — замотак заџакати — загаламити зевзек — глупак зем — земља зорт — сила зурлаш — свирач ибрик — бокал измећарка — служавка инает — неваљао инорог — једнорог инћар — порицање