Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Ја нисам знала шта ће он да чини, али сам видела да он у себи нешто страшно спрема. Кад је било пред зору, он дође, спусти једну пуну врећу на земљу, па ме онда пољуби. Глас му дрхташе од раздражености: „Грлице, ево јела!...
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
И потоке и дубину шума и предвечерња узбуђења И предвечерње знаке светлости и саму зору Поље мокро од росе, скамењен пламен стења И ову реку кроз шуму, широку блиставу и спору Све то затварам својим
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Ми покупимо чету и са оно 30 фрајкора одемо тајно преко планине; ноћу се прикучимо Бачевцима, и оданде у зору ударимо на обадва места, и заробимо 70 душа.
Но издалека војска путујући, једва по снегу у саму зору пред капију шабачку дођу. Капија била отворена. Пођу унутра улазити први, а други јошт издалека иду.
Мој побра куне се: „Тврда је вера, не бој се ништа за тебе” итд. — У тој се ноћи не спава. Како зору опазише, сва се она спрема, да ја ђоја не видим, разиђе.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Радан се прекрсти, извади пешкир из недара и убриса се од зноја, па потера волове. Петли учесташе. У саму зору стигао је кући. Богами, ја не знам шта су ти јадни капетани толико натрунили тим људима што пишу у новине и књиге!.
Једва је пред зору свео очи. Таман свану, а већ стаде газда Милун, по обичају, викати по кући и око куће: тера чељад да устају,
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Сигурно. — Овда, пошљи ми Лазу. — Хоћу, хоћу, како не бих! И сутрадан Иван опреми Лазара у рану зору... Појахао зеленка, за појасом му пиштољи и јатаган, а око рамена шара.
Пред зору поче киша, она страшна ситна киша што продире кроз кожу до костију, од које ти и сама душа озебе... Озебла сирочад
Ситна киша и хладан ветар не престајаху... Ваздух тежак и пун влаге. Свако јутро освиташе по које мртво тело; сваку зору дочекивала је нова запевка... Страшна болест срдобоља косила је као оштра коса и остарину и омладину...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
И крупне зенице које помно уче, Не виде вечери ни пурпурну зору, Ни кад три војводе донесоше кључе Града Христопоља на Беломе мору.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— Никад оне нису заспале пре него он дође, па ма то било у зору. Седе у креветима — не смеју ни свећу да упале. Љути се он, болан, кад види да свећа гори.
Залуд се капетан мучио да сведе очи — сан његов беху окупили Черкези! Тек у саму зору као да мало придрема, али тад се зачу кроз Мртву ноћ равномерно лупање точкова и узвикивање оних што мере воду с
Пред ноћ, истина, паде у ватру, али она не држа дуго, и он тврдо заспа. Пробуди се у саму зору и изиђе у авлију. Мара му поли да се умије, и старац, иако ослабио, ипак сталним кораком пријеђе улицу и уђе у цркву.
Поп је већ давно био у градини и сваки час се враћа да види је ли Мара устала. Пред зору је била лака киша. Земља бјеше свуда влажна, а са дуда спрам врата још нијесу испариле кишне капљице, па га обасјало
Пред зору се још само слабо пушаше, а владика и доктор стигоше у село. Кад они уђоше у собу, на нашу радост разабра се поп.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Томе је био узрок ноћашњи сан, управо не ноћашњи него сан у саму зору. И откуд само то да снива!? Њега да снива! А снивала га је врло лепо; и као попино дете, васпитано, наравно, у страху
је цело село знало да је његова и ничија више, јер се он сам најчешће поред ње пратио сокаком и Циганин му је пред зору свирао, а он је певао из дешперата ту песмицу, која је гласила: Јургет и две лудаје!
Та још мој покојни бáба (бог да му душу прости!) говорио ми је: »Синко Перо, говорио ми је он, кад киша пробије зору, пробиће и опаклију.« И то је баш тако к’о свето! Баш сам то добро утубио! Нема ту лепа дана још задуго, господин попо!
Остави ту саксију, па покупи тај есцејг, па иди па спавај; а у зору да си ми рано на ногама, па опери све то кад вечерас ниси ни за шта! Док ми све не опереш, не надај се боме фруштуку.
И право је рекао Нића боктер. Све је то било пијано, и тамо по собама и у кујни и у авлији и селу. Тек пред зору умуче песма и свирка и престаде жагор и сватови се разиђоше из призрења према уморним младенцима и сутрашњој киселој
— Е, фала богу, кад смо ту! Ево нас! Још мало! — рече Рада већ у зору, и показа бичаљем на црквени торањ, на читаву шуму од ђермова, и на крајње куће које се, онако пепељасте, разазнавале
Африка
Стихове које ми цитира Вуије, и који представљају шум ветра у зору, уочи битке, имају невероватну игру алитерације. Гледајући аквареле на којима сам забележио чудни индиго бубуа ових
У зору излазим пред колибу и гледам у маглу која се још задржала по врховима грања и по бреговима. Чудна врућа магла, расцепан
У зору долазе они исти младићи и односе их. Трчим за њима разнежен њином детињском лепотом (моји пријатељи ми се смеју) и даје
„Ауде, са на Ме Ауиде, о'наребле, иха блама, ма...“ Пред зору сам осећао велику хладноћу и једва дисао од нове магле која се спустила.
“ Пред зору сам осећао велику хладноћу и једва дисао од нове магле која се спустила. У зору сам стигао на величанствену златну, пространу плажу под Кулинаром.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Сад је осећао да полази сам самцит. Пред зору, пред полазак, дуго се прао и пиркао. Ако га ухвате, и мушкетају, у неком јарку, хтео је да га опраног нађу.
сестре су, у својој одаји, наставиле да се разговарају и кикоћу, и да гачу као гуске, али су се и оне смириле, пред зору. Чуо се само лавеж паса. Ноћ је прошла без икаквих догађаја.
Пред зору, међутим, имао је да слуша, стално, бат ногу укућана, који су ишли у посету белом зецу. Чинило му се да је познао, и
Мајор Јоан Божич, на путу из Будима у Беч, пошао је из Раба, рано у зору. Хтео је да преноћи у ергели грофа Пара, крај Визелбурга, где је имао да прегледа неке кобиле и једног ајгира, које је
Лепо су путовали, а наипаче је ова ноћ лепа. Божич са њом не спава. Он спава код домаћина, а сутра ће, већ у зору, са ветеринаром, ергелу да прегледа. Она је ноћас сама.
Али, дрека, вика, музика, неког веселог друштва, целу ноћ није престајала, па и кад престаде, пред зору, Исакович је морао да слуша, однекуда, крај себе, из зида, дубок, тужан, јек, неког виолончела.
Било је једном и туча. Дрека је била велика. Он је седео, погнуте главе, пред зору, на постељи. Ту је дакле био стигао на свом путу у Росију? Ту ће му се дакле решити судбина, ових дана?
Лежале су око цркве шабачке, уз ватру, а баба ми чу како Турци говоре да ће да беже у зору, према Ужицу. Турчин, који их је везивао, био је легао, метнувши два сребрна пиштоља и срмали јатаган под главу.
Успављује децу и пере им пелене, својеручно, а не може да заспи ни у зору. Док око њега цела она, рацка, варош, у Будиму, испод Трандафилове баште, игра, пије, пева.
Исаковичи су, то вече, дуго седели, у кујни трактира, где су вечерали, а још дуже у соби Петровој, где су зору, у разговору, дочекали.
На фараон, и да нешто попију, а нема шта да брине, његова кола одвешће га, у трактир, у Бечу, пред зору. Узалуд је Исакович молио, и богорадио, није прошло ни четврт сата, а госпожа Евдокија узе га под руку.
Госпожа Евдокија, полалуда од свега што се дешава, сећала се јасно како јој је, пред зору, та жена – пред којом је стајала уплашена, и пред којом је, као пред неком царицом, савијала колена, кад ју је први
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
“ Буде ли ме хтио мишји народ, примићу се за војводу — скромно рече Миш пророк. У саму зору миш домаћин разасла своју породицу по читавој околини да објаве свима мишима нека дођу на велику мишју скупштину код
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
То је живот, такав је живот! Тако је то откако је света и века. Ти си заузет пословима, одлазиш у рану зору на грађевину, ручаш с ногу, враћаш се с вечери уморан, па и такав сав се посвећујеш књизи и некаквим научним радовима.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Било је прозирно плаво са оним ситним облацима налик на таласање реке у зору, тамо у висини. Бео и нејасан, при дну видика, појављивао се Месец.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
„Штатаријум” је већ био објављен. Живи лопови повезани су за коље: њих деветорица; четврти, рањени, пред зору је умро. Пробуде путнике па и њих на испит. Лопови су све признали, а ино нису ни могли, јер је сведока било доста.
Господар Софра тек од беде одговара, зева, једва чека зору; тако исто и Кречар. Није шала, хиљада форинти. Сад Чамча гурне армицијаша.
Па видиш ли се како жалосно изгледаш? — Кад ноћу морам на ногама бити! — Не мораш баш целе ноћи. Пред зору лађе већ одлазе, можеш лећи, па за двојицу-тројицу бекрија не мораш на ногама бити. Али теби се то допада!
После кола мало ће се одмарати. Већ је пред зору, Полачек би кући. Примети то Чамча, па замоли да се мало претрпи; сад ће он с једном игром завршити.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Брат му је, по договору, провео ноћ у селу, са децом, да у зору порани и дође да му се нађе, при растанку са женом, чије су се плахе ћуди обојица бојали.
Тај је једини дочекао да се сасвим раздани и да га обасја сунце. Сутрашњи дан био је одређен за преглед пука. У рану зору већ пробудише их трубачи и добошари.
Пред зору, био је сањао о жени и мислио је на њу и сад, посматрајући кроз замагљено стакло свога коња коме су слуге прале ноге и
Спремао се да у зору пође даље. Идуће логориште била је варош Радкерсбург. Официри, међутим, беху то вече гости у дворцу печујског бискупа,
Није чула безбројне животињске гласове, у блату, око куће, што су је иначе мучили у зору и не примети ни да се пећ била расхладила.
На градове у којима је већ једном био, где је дочекивао зору, или отпочинуо у вечери, у којима је, и пре неколико година, пролазио међу зидинама и месечином обасјаним путевима,
Небо је над њима дуго, скоро до поноћи, остајало светло, засуто бледим, али крупним звездама, што су пред зору постајале ситне, али сјајне и устрептале.
Зато је, у зору, чим му се болови у стомаку потпуно успаваше, разбудио, пре времена, пук и ужурбано наставио путовање до Дунава.
Стигавши у зору, са југа, пред варош на другој страни Дунава, пук застаде у баруштинама, да се издува, пре но што буде прешао да се
собом ништа, вечног, мирног и лепог, као то вече над вртом, пуно неизмерног броја живота, који су се стишали, да се у зору поново пробуде.
биле су пуне буба што су милиле по њима и трава, које су изазивале свраб у носу и ушима, а руке и кошуље беху им, у зору, пуне мрља од црвених, згњечених, дивљих плодова.
Договорив се, пред зору, са Исаковичем о препаду, он се удаљи да нађе чамце. Док су војници лежали, у неком шумарку, Исакович сиђе пред њима у
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Ту парицу дете носи на увету једну, три, пет, а највише седам година. Након тог времена бабица у зору једног „светачког дана“ скине парицу и баци је у бистру текућу воду или у ватру.
„Њима су се придруживали и младићи и играли у колу до зоре. У зору су ишли на реку, младићи напред, а девојке за њима и успут певали љубавне песме.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
па се пробијам лактовима кроз ноћни талог што се слеже у овој отменој рупи, пуној изгнаника и пијаних исповести пред зору, кад су сви покрети умртвљени, оловно успорен и, а лица унезверена и бледа од неких непознатих кривица, дима и дроге.
Спаваће у хладној соби испод огледала за које је затакнуто пауново перо. У зору, испод топле перине, осетиће да га неко гледа.
Ноћ је увелико развијала фотографски сиву зору. Пробудила га је у шест. – Време је да идете! Помиловао је по нози, али она је већ била одевена: – Добро јутро!
Нисам толико наиван да ме триком поново натераш у људско биће. Постаћу то сутра, кад одем у зору на посао, не пре тога — дуга је ноћ...
Матавуљ, Симо - УСКОК
“ Али се сви у срцу радоваху, што се неће обистинити њихова нагађања, која су чинили тога дана у зору, кад су силазили тим путем, бива, да ће осванути млак Божић.
Вјаземски узе главну команду над редовном војском, а владика над својима, те у зору летњег дана почне напад овако: од флоте одвоји се пет бродова под заповијешћу контраадмирала Сорокина, и примакну се
Стево настави: — Мрмоња, двадесет хиљада војника, зађе у Конавле, крај ријеке Љуте, гдје ми бјесмо, и у зору удари на нас и потисне нас. То је било четврти дан по Крстову дне.
Можете мислити какав је умор савладао те људе! И ми бјесмо мртви сустали, а притиште мркла ноћ. Кад би пред зору, чу се поклич: „Ха, на ноге, утече Француз!“ Бјеше одмакао и средио се да узмиче бранећи се.
Ђакон викну с прага ђацима: — Хај’те, дјецо, и ви, одмах, е знате да сјутра морате у зору устати! Жао ми вас је, али ноћас нема јегленисања!
Кувар му рече: — Мени ће требати четворица, јер ћу приставити пецива већ у зору, да буде све готово у ручано доба! Ђакон одговори: — Имаш коњушара и говедара, дакле, доста ти је још двоје дјеце да
Они послушају. Владика прокуне убилца: „Дао бог да иста пушка убије њега, те да се на њему сврши!“ Сјутрадан у зору, у трећем племену, зовну човјек њекога главара и викну му: „Ја сам, вели, тај и тај, и ја сам убио у планини онога
Вјеридба би могла бити о Петровдану, а кад им кућа буде готова, нека се вјенчају, нека им буде срећно!... У зору Јанко дозва пристава Кићуна и нареди му да му оседла коња и да му донесе кључ од кнежеве куће.
Јегленисаше добар дио ноћи. Стијепо се смијао и лакрдијао као икад. У зору Јанко изведе Стијепа у двориште и каза му укратко и јасно све.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Млади мостарски писци Јован Дучић, Алекса Шантић и Светозар Ћоровић кренули су у Мостару Зору, која је излазила од 1896. до 1901. Звезда Јанка Веселиновића јавила се 1894, затим је излазила од 1898. до 1901.
Милићевић, Вук - Беспуће
Гавре Ђаковић памтио је како је њих дјецу пробудила мати у зору, плачући и љубећи их, како се кућа напунила свијетом, како је касније изишао, сав уплакан и гологлав у башту.
Само у зору потреса се кућа из темеља од инжињерова гласа, који чисти грло, и његов кашаљ чује се у десетину околних кућа, одкуда
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
(1843, 25. дек.) МОЛИТВА Месец јасни, звезда јато, И сунашце умиљато, Зору што нам небо шара, А и муњу што га пара, И ту силну грома буку, И олује страшну фуку Ти сатвори, вељи Боже, Ко
“ Па у крчму, те до зоре, Коло игра, песме с' оре, А у зору с' зајухуче, Удри опет кâ и јуче. Збогом, песме, збогом, коло, Збогом, момци, наоколо, Збогом, кито мома млади,
Маглуштини, тешкој облачини, Ударити оној страшној ноћи, Та лудилу и клетојзи злоћи, Па пробудит ону српску зору Зору ону, онај данак бели, У дивноме тако разговору До по ноћи често смо провели, Онда дому сваки, и ја своме,
Маглуштини, тешкој облачини, Ударити оној страшној ноћи, Та лудилу и клетојзи злоћи, Па пробудит ону српску зору Зору ону, онај данак бели, У дивноме тако разговору До по ноћи често смо провели, Онда дому сваки, и ја своме, Још се
Још он спава, за зору не хаје, Бела зора за њега не сјаје, Зора сјаје, диван свиће данак, Ал' наш Гојко грдан снива санак.
Једно јутро пред зору румену Нађоше је хладну и студену, На гроб војнов тело наклонила, Око крста руке обавила, Прошâ живот, прошâ јад и
Већ је давно на прозору, Гледао је огња жива, Гледао је белу зору Е пред њиме свет открива; Бежи тама испред њега, Ма са срца кам не бега.
О, не питај, тако т' Бога! Већ уживај данак бели, Што ти добра коб удели, И то сунце што ти сјаје, И ту зору што још траје; Зорица ти данак злати, Твоје цвеће лепо цвати, Ветар пири, цвеће мири — Из његовог гуја вири.
Јоште једна, тад свег неста. Већ и жубор скоро преста. И поноћи преваљује, Бежи нојца, пред зору је, Звезде тужне сузе роне, Роне сузе и на оне За којима на земљице Нема можда ни сузице.
“ И ми одма учинисмо тако, Сакуписмо слабо и нејако, Спремисмо се у камен и гору И стигосмо онамо пред зору. Ал' кад украј неки провалија, Ал' се отуд оруже засија, Још загрми један из лужине: „Амо робље, амо, каурине!
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Те вечери Дрмогаћа се касно вратио нашој кући. Преспавао сам и његов долазак и рани одлазак, у саму зору. Ујутру, кад сам се пробудио, све је већ било пусто и невесело, ником није било до мојих запиткивања, и ја сам се,
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Али кад у зору почеше другарице облачити Тоду у невестинско одело и плетући јој дуге, замршене, бујне косе и певајући ону тужну
У рану зору буди ме мати. Онако санан и раздраган јутарњом свежином идем у башту. Ту, међу цвећем, испод ружа, стоји вода, а по
Али сада, кад год би запевао, певао је тако тужно и изразито, да би сви падали у севдах... Колико пута, само она, у зору, кад месечина сја, гледа га кроз свој прозор, где издалека, на коњу, с паше долази кући и пева тихо, јасно, тужно...
Кад славу славе, славе је лепо, отмено, не изостане ништа што је обичај, али опет њихни гости не дочекају зору као на другим славама.
Мита није могао више. Ту, на свадби, пред свима, напио се. Бацао новац. Кад се у зору кући вратио, жену, Марику, на мртво је име избио, тукао је, тукао...
Даље? Ништа не зна до кад се у зору пробудила и скочила. До ње је био он, муж јој, а уста му полуотворена, али услед палих, замршених бркова, зуби му се
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
а као да ћу га слушат животу до краја. И синоћ баш га чујем, већ доцкан пред зору, а неко кô да куцну на тамном прозору. Заблиста месечина са бледа покрова: — љубавни вампир то је и пратња његова.
кршне одби од мора, славуја ружи, гуји даде зуб, магарцу уши а голубу луб, и стварајући све без одмора, кад шесту зору рад му дочека, и своју слику створи, човека, створења цвет.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Сестра њихова не видећи их натраг, сјутрадан у саму зору устане те трагом за њима, погоди на онога истог старца, п он јој све каже, како је и што је, и стане је одвраћати, да
кад се смркне, он отиде под јабуку, па легне под њом да је чува, али кад јабуке већ почну зрети, он заспи, па кад се у зору пробуди, а то јабука обрана. Онда он отиде оцу и каже му све по истини.
Тада се понуди други син да чува јабуку, али и он прође као и онај: заспи под јабуком, па кад се у зору пробуди, а то јабука обрана.
Мати змајева и змајеви уморни добро спаваше, ал се човек целу ноћ од болова преметаше. Сутрадан у зору устану змајеви, узму побратима са собом, па се упуте царевини цара Петра.
Онда се бербер не би нако патио. Тако су се они туде разговарали до пред зору. Кад се зора указала друштво се отален изгуби.
Лалић, Иван В. - ПИСМО
паслика спаса — Лептире сиве шаљеш, да ми круже Около лампе у крхкој орбити, По слојевима невидљиве руже, А кад пред зору уснем, тада и ти Утрнеш, ко на окрет прекидача У руци што је одсутна, ал јача. (20.
ја у полутами Осећам како тишина светлуца, Док слушам како поред узглавља ми На слепом оку твоје било куца; И тек у зору капке такне сан ми, Кад твој се тањи од близине сунца: Већ годинама у синкопи снимо, А наша љубав стари као вино.
се осврћу на узмаку, Под мокрим крзном већ нестварни; то је празник Празнине, опточен ромором што капље Са кровова у зору.
А блажена је сумња, јер истиче суштину. Будимо се у зору, са гласовима птица, У загрљају благом, у још недовршен свет. (29—31.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Схватате ли сад какви су то штребери? Хелп! Кренусмо у рану зору по цичој зими, солидно наоружани трофејним- пушкама ка излазу из родног нам града да заузмемо положаје, с којих ће
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Заједно с њиме, под јорган-брдо, легȏ и Пијевац, па спава тврдо. Мачак одједном отвори очи, угледа зору, свилено руди, па мазно рече: „Пјетлићу, скочи, запјевај гласно, другара буди!
Звао је Мачак, узалуд вико, јер му се није јављао нико. . . . . . . . . . . . . . . . . . . У зору Мачак нађе на коси просуто перје, киша га роси.
А небом дотле, по модрој води, скитница Мјесец пучином броди, у мору звијезда дукат жут. У саму зору маглица паде, озеблом шумом заигра кос, уморан Мјесец дому се краде, опрезно иде, плашљив и бос.
Нека ти барка још брже лети, и кад је нађеш, мене се сјети, па ми донеси пећ.“ У зору Мачак заплови даље, пингвину поздрав са барке шаље, весело капа маше.
“ А деда Тришу спопада страх: „Погледај свуда од брашна прах!“ Пред зору магле нестаде сиње, покри се земља мразом н ињем, цакле се окца неравна друма, бисером блиста невеста шума, па чак
Читаве ноћи небом се скитам, где ли је звезда најлепша, питам, док модру зору не зовну петли. А кад је нађем, кући је носим, нек мојој мами у седој коси вечери сваке светли.
ЛАСТА: Јесени ево, пољима руди, а мене немир у зору буди, сањам све чешће обале Југа, далека мора, летења дуга. Зашто ме мори у јесен туга?
У селу живиш, далеко — кажу људи — у саму зору вредни те петлић буди. У школу идем, ово је прва јесен, прекрасно цртам, разред је сав занесен.
Одох кроз ноћ, пуну крекетања, (жабе су ме пратиле у хору!) и на зиду, близу куће њене, запис'о сам „Бранко воли Зору . . . И данас ме увијек боли душа, кад се гдјегод јави крекетуша.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
— Требало је да узме мало; мало је могао да узме; али шта ја могу! — Како се разболео? — Ми смо се вратили пред зору са риболова, пошто је била грдна киша. Он је био до коже мокар.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
И анђео мира, кроз дубоку таму, Спусти се пред олтар у пустоме храму. Па прекрстив руке на блажене груди, Рујну зору чека, да небом заруди. ИВ ЛАСТАВИЦЕ — Ластавице, тицо мила Куда пружаш лака крила?
Цело ово вече Сановници српски стојаху на двору; Мучио се деспот до пред саму зору, А у зору челник изађе и рече: „Господо витези! Свршене су муке, Деспод даде душу у Божије руке”.
Цело ово вече Сановници српски стојаху на двору; Мучио се деспот до пред саму зору, А у зору челник изађе и рече: „Господо витези! Свршене су муке, Деспод даде душу у Божије руке”.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
О не то је горе од напасти оштрих! Анђели иструбите зору! Краљевски петли нек се дана сете господски тражимо почетак зала уништења шта се то радило са људском врстом али
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Пред зору наиђе нека магла и захладне. Сељанке и деца истрчавају на пут. — Пожурите, децо, пожурите — виче једна стара жена.
Ама тачно знам... јесте... пази, пази рупе. Оно је од неке тешке хаубице... Тек пред зору наиђе наш командир и рече да будемо спремни за полазак. Тешка срца помишљамо на данашњи дан.
— Па... како ви наредите — одговори доброћудно. — А када носите вечеру? — А, нема ’вод’ вечере! Однесемо пред зору па за цео дан. Преко дана не палимо ватру... Тек сада...
У неко доба се вратио и Танасије и чујем где прича да је ишао читав километар и једва нашао прекид. Пред зору престаде сасвим паљба и зачу се жагор људи. Потпоручник Алекса се пробуди те се и ја дигох и изиђох из рупе.
Напуштајући ровове, са тугом неком посматрао сам ове готово живе закопане људе. Кренуо сам пред зору и, када изиђох изван последње саобраћајнице на чистину, имао сам осећање неизмерне слободе.
У зору смо опет застали, и опет се укопавали, а увече је наређен покрет. Војници су ишли подераних чизама, а било је пешака к
Опет се поздрависмо и остависмо несрећног командира да се мучи, извлачећи батерију узбрдо. Стигли смо пред зору. Сјахасмо пред земуницом команданта дивизиона.
Изгладнели и преморени, заустависмо се најзад, у зору седамнаестог новембра хиљаду деветсто четрнаесте, на једном брду изнад села Даросаве...
У близини трећега села сустигох вођу релеја. Око поноћи опет сам остао као релеј на неком ћувику, а пред зору у једној јарузи.
А мене су целе те ноћи јеле вашке... — Мезетисале те — упаде Александар. — Јест, али пред зору нисам могао више да издржим већ се дигнем. Скинем блузу и решим се да их потаманим... Кад припуцаше пушке.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ 173. Ја урани јутрос рано, рано пред зору, Сусрео сам девојчицу, брегом шеташе, Ја јој реко: “Добро јутро, добра девојко!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
И док ми се ноћу преплићу на руци голе жене, и звуци крвавих накита страшних, тешке свиле и листови прашни, чим пред зору сване, небо ми је росно ко равне пољане, а Месец се над њима сја као срп.
Зато ми небо сво мирно у осмеху изумре. Тих ми је плач а грохотан смех, кад се у зору пробудим први ништа ми није забран, ни грех. Цео је свет за мене вез пун шара моје крви.
Ја замишљам како то мора изгледати зими. Чекамо затим зору да одемо поново у Журково за нове мреже, као да ништа било није. У светлости фењера ја видим те људе како једу хлеб.
У мом сећању се сад све то тумба. Увече сам могао да идем код ујака, или у позоришта, и свуда, а кад бих се у зору појавио пред вратима манастира довољно би било да викнем „дер Неффе“ („нећак“) и врата би се отворила.
И слично. Најзад ми дају ратни задатак: батаљон је стигао на реку, и имаће да је пређе, у чамцима, у зору. Имам да га осигурам, ватром, при прелазу, са једном четом и два митраљеза. Непријатељ је на обали преко и чује.
Броји. Говори о хлебу и не мрзи никог. Њему је свеједно. Нема деце. Ја га једва чујем. Ускоро затим, пред зору, добио сам собу. Све је тако смешно. Један мали црнац, у златној капи, чека ме код степеништа. Он управља лифтом.
Ја мирно идем за гомилом сенки које су туда пролазиле у оваква зимска јутра. Наши ђаци су се увек враћали у зору кући.
Залазим у једну малу улицу. Преко зидова пузе гране пуне блатног снега. Ето мале кућице пред којом сам, у зору, радо застајао и, за поздрав, скидао шешир. Њени су прозори мали и шарени.
Особито два имена волео бих да забележим за нас: једно је Георг Тракл, а друго Франц Верфел. Ипак сам пред зору заспао. Шта још да јавим о Аустрији? То је све. Сутра одлазим даље. Шта ћу ту? Немамо више посла са овим градом.
Ја се томе смешим. Овај луди живот мој, кроз који тумарам, посматрам у зору увек мало сентиментално. Некад сам, зором, читао Дантеа, само зато да бих научио да будем тврд и да горко волим, али
Костићу и вратити се, па опет наставити свађу о томе ко је све код нас крао, и шта је слободан стих. У зору, кроз клопот железничких точкова, много штошта постаје сентиментално.
Завејан видик је толико тежак да се сва поља и брда повијају. Ја се томе смешим. Пошли смо у зору из Салцбурга. Ето, како је и то смешно и замршено.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
И од тог доба има на свету и белих ружа. АНЂЕО СМРТИ Шестога дана стварана, рано у зору, седео је на престолу Господ Бог, окружен великим мноштвом анђела и слушао песму њихову којом су величали дела његова,
Једнога јутра, рано у зору, кад се гора будила и птице почеле певати, устане као обично, помоли се Богу, узме свој крчаг па пође доле по воду.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Разбијен овим чудним утисцима, не могох целе ноћи заспати, и тек пред зору што ме, обучена, с наслоњеном главом на сто, занесе сан; а као да чух неки страшан, демонски глас са злобним кикотом:
Сутрадан почеше да стижу депутације из народа да поздраве великог странца, а већ још у зору пред кућу министра председника докрцкаше лагано тешко натоварена кола разних одликовања за врлог странца.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
То је доба кад се појављују највећа страшила на свет и раде што хоће, све док први петли не објаве зору. Тада ти се извлаче мршави вампири из гробља, вукодлаци из јазбина, виле из горе, вештице из оџака, дрекавци из потока
Али ће се и даље вечерња и јутрења служити у цркви, а он ће, као и до сад, малим звоном, објављивати рујну зору и сјајне заранке... Неко мора звонити, па што да не звони он, кад има још снаге!... Однеше поп-Косту.
Тако је сањао све до зоре, а у зору залупа неко на прозор. — Ко је? викну он из кревета. — Ја сам, ч’а Глишо, послао ме газда да ти јавим да идеш одмах
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
И сам месец као да је знао за то весеље, те се потрудио да га и вечерас својим одсуством увелича; изашао је тек пред зору, да не поквари лимунацију. Мрачна, лепа јесења ноћ, створена за лимунације!
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
СУ ПОЧЕТАК И КРАЈ СВЕТА 302 ШТА ЧОВЕК ДА РАДИ 303 ШТА ЈЕ ЖИВОТ 304 ВОЗ ПРЕДВЕЧЕ 305 ЖАГУБИЦА 307 МОЈ НОС 309 ПРЕД ЗОРУ 311 У БРДИМА ТЕЧЕ РЕКА 312 РАДОСТ ПУТОВАЊА 313 ЛЕТОВАЊЕ 315 НЕПОДУДАРНОСТ 317 КАМИЛЕ И СУНЦЕ 318 ЗАШТО СЕ КРИВИ ТОРАЊ
Кратко је трајало. Али у том часу Свет је био добар, и био је леп. КАКО СПАВА ПЛЕМЕ РОГОГУ Пред зору, у савани, шта се може видети Испод зеленог месеца што као луч гори?
— једна црвена птица између стабала лети, Можда је то сунце које жури зори... Пред зору, у Африци, ниска дрвета клече, И време тече као река која не тече...
У Африци Племе Рогогу Од силног весеља Спало с ногу. Пред зору, у савани, шта се може видети Испод зеленог месеца, што као лист гори?
— Једна црвена птица полагано кроз гране лети, Можда је то сунце које корача ка зори. Пред зору, у савани, у сеоцету Златном Рогу, Испод зелених крошњи, ко испод широких крила, Племе Рогогу од игре спало с ногу,
Па и уморан, када га, пред зору, сан обрва Шапће, уснивајући: Није група, већ скупина острва! Дабогда му пресело, ко изусти реч преседан!
И кад је без штенаре, без хране, Без пића, Његове очи говоре: одлично! Шврћа је рођен у земљи Колорадо У једну зору — била је јасна и плава. Месец је заронио у жито младо Црвен, као црвена застава. Одлично, Шврћо! Одлично, роде!
ПРЕД ЗОРУ Пробудих се, предзору, и видех: град У Месечев се склонио хлад. У ваздуху, као у тамној бари, Сазревале су душе и
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
напорима проведене недеље док су се извукли из тих сплетова, и у Колумбовом дневнику пута може се прочитати ово: »у зору смо наишли у мору на толико траве, да је оно изгледало као покривено мрким ледом«.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Што ће мене од тебе одбити? Сто путах сам у мојој младости из миндера у зору хитао на твој поток бистри и чудесни, над којијем огледујеш лице љепше сунца, зоре и мјесеца.
Па све мòгах с јадом прегорети, но ме ђаво једну вечер нагна, у колибу ноћих Милоњића. Кад пред зору, и ноћ је мјесечна, ватра гори насред сјенокоса, а она ти однекуда дође; украј ватре сједе да се грије.
Тежа би ми била но плакање; плакање је пјесна са сузама! Иду да спавају. ДИЖУ СЕ ПРЕД ЗОРУ И ИДУ У ЦРКВУ. СВРШИЛА СЕ ЛЕТУРЂИЈА, ИЗЛАЗЕ. ЂАЧЕ ПРИЧА ИГУМНУ СТЕФАНУ ПРЕД ЦРКВОМ.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
А када би, и после толиких грдња и псовки, чуо како је опет са неким беговима негде начинио какав лом и чудо, и у зору кући дошао он тада не би звао њега, сина, већ њу, матер. — Чу ли за онога?
њега жали, да би се он том лупом пробудио, узнемирио, растерао му се сан; него због тога да не би чуо како њен син у зору, и у недоба долази. И вечито у тој као свађи, грдњи и неслагању са сином, тако старац и умро.
Чак је не позва ни да је види. У јутру њега већ није било. Ко зна у које доба ноћи, у зору, отишао опет натраг. Али што Софку највише збуни, зачуди, то је била она, мати.
ИX И тај њихов гост, купац, кад је од њих, чак у зору, одлазио, узјахавши коња и пошавши, остаде дуго, дуго, пред капијом.
XИИ У зору, када су сви били полегали да се одморе, Марко, сада већ свекар, коме су такође били наместали, неопажен се диже, и
И тек ће онда, по обичају, у зору, када почну долазити гости, када треба Софка да се облачи и буде спремна за венчање, тек ће се онда ње као сетити.
Сутра, још у црну зору, чим би се истрезнио, одмах се дизао и одлазио натраг, у хан, село. Софка, кад би се, убијена и изломљена, једва
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Не знам шта би даље... Пред зору пренух се мало, па опет затљах, и виђех јасно, нâ, као на дану нашу војску. Идемо преко Конавала, као оно онда кад
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Боље је у снопу пожњевено, нег’ у класу похваљено. — Увече се дан хвали. — Под ноћ тикве цветају. — Пред зору се мрзне. — Скочи, па реци „хоп“. — Ко се последњи смеје, најслађе се смеје. — Конац дело краси.
зобнице песка место јечма, а људима закаже да сваки својим петловима поваде језике, да не би певањем објавили Тројану зору. То њега омете, те се одоцни, али ипак побегне, но сунце ухвати.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
кад се смркне, он отиде под јабуку па легне под њом да је чува, али кад јабуке већ почну зрети, он заспи, па кад се у зору пробуди, а то јабука обрана. Онда он отиде к оцу и каже му све по истини.
Тада се понуди други син да чува јабуку, али и он прође као и онај: заспи под јабуком, па кад се у зору пробуди, а то ја- | бука обрана.
Кад пред зору устане девојка па стане тражити кошуљицу да се претвори жаба, али кошуљице нема, и тако она остане девојка.
Сестра њихова не видећи их натраг, сјутрадан у саму зору устане те трагом за њима, погоди на онога истог старца, и он јој све каже, како је и што је, и стане је одвраћати да
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
А не као други пут ако у зору ИЗ механе дође... (Желећи да се додвори Јовчи, рачунајући да он може чути, подиже глас): Ако, ако, дошао, ја!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Све се то метне у ред и намести. Ко ће нам сад брже зору донети? Никада је девојка на удају с већим недоуменијем није чекала, која се је сву ноћ красила и уподобљавала, нити
У зору престане дожд и бура и капетан озгор повиче нам веселим гласом: „Кαλоχαρδоι, δεν ειναι πλεоν χινδυνоς! добра срца, није
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
слаб и бедуаст нити би умија стрицу чизме очистити, нити би могâ воде донити, ни камару помести, а камоли да се диже у зору да звони Здраву Марију, а камоли да прати пишице стрица кад дигод на коњу пође, а камоли да буде свуда скоком, куда
— плакаше Осињача. — К врагу сви! сви! сви! Уф! — стењаше једнако фратар. У зору, по наредби фратровој, Стипан оседла коња, те се кренуше.
Кад изговори десет круница, изађе пред кућу, да види иду ли, па опет настави мољење. Тако је трајало до пред зору, кад Барица зачу коњски топот, те разбуди сина.
На дан св. Фране Салескога (29. јануара по римском) у зору попрши мало снијега на острву. Не паде га ни колико поплат да покрије, али је и то необично у оном жупном мјесту, гдје
Бобан је запињао вршке свакога вечера, те прије митио чобане да му их пред зору ваде, а сад је то Букар чинио; ако изнесе који мренић, допао би га један или два, али пастрве не окуси никада.
— Ето, тако ћеш му, дијете, опет пред зору учинити! — рече љекар Бакоњи, давши му штрцаљку. — Ја? — рече Бакоња блијед и сав се уздрхтао.
Убија сам га из пушке насрид пута између града и нашега села. То је било у зору. Нико није видија. И данас се мисли да га је нико други убија...
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
А она, одједном уморна, свила би руке под главу и мрак собе испунила дубоким уздасима. У зору, кад би се Ђорђе преокренуо на последњи сан, она би се из ината и љутње, врела и опуштена, прострла по њему.
У отвореним очима играју пламенови, извијају се, заплићу у гужву и горе у празној, огромној глави. У рану зору Анђу попусти грозница. Дуго се мучила Док је пробудила Толу да јој дода да подоји децу. Најпре подоји „десног“.
Поседају и ћуте. Река иде и односи: некад звезде, а некад облаке. У зору, једна по једна устане и одлази у село. Лука не излази из воденице док и последња не утоне у густу шуму топола.
Имао сам право што ни Ђорђу ни њему нисам много причао о свом оцу. „Рибари се враћају са Саве“, рекао је Вукашин у зору.
Вукашин на клупи, седећи, проведе ноћ. У џепу му писмо председника владе за среског капетана. У зору закукаше две жене. Зна за ким. Нарицање га извуче на улицу.
Сакрио би се од себе самог. Куда ће сада? У његовој соби је као да су данас мртваца изнели. До пред зору коле несаница. Кад устане, све је распорено у јутру, бари опасаној жабокречином.
Женско уме да те остави под врбом да угинеш на киши. А ноћас су певале рибе. Једаред у години оне певају. Пред зору су им свадбе биле, а јутрос се бели Морава као да си млеко у њу сипао.
А ветар, мрклина и Бог казују да се мора сачекати јутро, а да он неће дочекати ни зору. Каје се, моли, обећава, чини му се, верује да се и крв у жилама мучи пригњечена његовим поганим месом; све је само
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Али, сваки пут кад би ка њима пошао, они би некуда нестајали. Тако и зору дочека. Виде голубове превртаче на небу, чу шкрипу ђерма и одлучи да не спава.
На њима није било сребрног одсјаја планине, нити цвећа, и река поче да тугује. Нарочито јој је било тешко у зору и у сутон кад се у њеним водама купало Сунце и само налик на крупан, румен цвет.
У ноћима пуним месечине бивало је да се разиђу тек пред зору. Зар је необично да су мали свирачи постајали све славнији?
Таласи су им до прага допирали, кричали галебови, по небу скакале муње. Пред зору чу се ломњава помешана са крицима. Старац у бунилу подиже главу, па рече: — Чини ми се да чујем људске крике?
Падали су целу ноћ блештећи на месечини, а у зору принц узе један и стави га себи на длан. Није могуће? У ораху, иза сребрнастих љускица, сва прозирна седела је црвена
— Имам леву! — дечак стисну зубе и настави да деле све Док се на источном рубу неба не јави месец. Негде пред зору мајци се учини да дечак са неким разговара. — Не даш се? — свађао се с неким кога она није могла да види.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Понекад је житеље ове улице пред зору, знала да пробуди нека врло архаична, слеђена тишина, и у дану који би наилазио оживљавале су приче, ко зна откуд
Највише је волео да утекне пред зору, кад је ваздух као сечиво а даје снагу, и кад сваки ветар, за трен, стане: тад, кад вас свет утихне у свитање, дечак
Кад год је могао, одлазио је, у саму зору, на Авалу и гледао како се, кроз просторе над удаљеном тврђавом и над рекама, примичу прве године новог века.
Онда је, у једну зору, пред јесен 1803. године, видео доба невиђених окршаја како наилази, а змај у њему је живнуо. У тој предјесењој,
Погађао се, а небо је остало бело и немо. Онда, опет у једну зору, угледао је први глог како листа, окренут његовом оку. То памти.
Носио је у себи онај глог, разлистан његовом оку, и ону авалску зору и знао да му је век већ измерен. Нечији таман ход, као корак невидљивог пса, био је уз њега.
Иза њега је било три а не седам хиљада змајева али је и то било довољно. У зору 30. новембра ваљало је напасти Београд.
Бимбаша Конда требало је да, са својих деведесет одабраних бећара,1 освоји, у тишини, у зору 30. новембра, Сава-капију. Са њим је био и Узун Мирко.
Он, свакако, има неке папире. Папири? Узун Мирко, одједном, види оног стражара на Сава-капији, у зору 30. новембра 1806, у тренутку када он, Узун, пуца у њега. Предомишља се, један трен, а чиновници су узнемирени.
Обично се мимоилазе, јер свако стиже у свој час. Не мари. На угао Васине Добрача се, ниоткуда, спушта у саму зору кад су улице пусте и још замрле од ноћи и чека онај тренутак кад јутарња измаглица пређе и преко облака и преко
Када се, у зору, спушта низ падину према Чукур-чесми, Добрача посматра небо у којем почиње да трепери прамење расветљених празнина и
Дуго шапућу, али се тај шапат не чује, кошава га понесе, у зору, над замућену Саву и распе изнад мостова или га западни ветрови нагомилају у просторе над равницама.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
“... Па у крчму, те до зоре, Коло игра, песме с' оре; А у зору с' зајухуче, Удри опет ка' и јуче. Збогом песме, збогом коло, Збогом момци наоколо, Збогом кито мома млади', Збогом
И Анђео Мира, кроз дубоку таму, Спусти се пред олтар у пустоме храму. Па прекрстив руке на блажене груди, Рујну зору чека да небом заруди... В.
Попа, Васко - КОРА
од дивних успомена На изненадне ноћи Кад нестане из улице Ко зна куда иде У шуми би се изгубио Али се увек пред зору У дрворед на своје место врати ПУ3АВИЦА Најнежнија кћи Зеленог подземног сунца Побегла би Из беле браде
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
граду, један беласасто-светли каиш, који се растезао над грбеном и с муком увлачио у црне и мрачне облаке, одавао је зору, али је ноћ још владала. Ишао сам, свеједно ми је било куда, само да једанпут дочекам свануће и доживим дан без кише.
у њено слабо, сјајно од ватре лице и како се убрзано уздиже свилени покривач на њеним грудима, он је жудно дочекивао зору И очекивао да се пробуди да би се уверио да ли јој је мало, мало боље...
У зору кренемо даље и, како је почело да раздањује, није нам тешко било наћи Васиљевац. 7. октобра поподне грануло је сунц
Једва сам дочекао зору, и тада је све отпочело по реду: журно је завршавано паковање, па се онда прешло на саветовање и опомене са свих
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
А у ноћи прије дана представе никако да заспим; тек сам пред зору мало склопио очи. Ишчекивао сам представу са зебњом и радозналошћу: радило се, на концу, о Калпурнијиној судбини!
Кад би ме у четири сата у зору пробудио телеграм који ми то јавља, признајем, ја бих лично волио да је само пола милиона али да је телеграм стигао у
Мутно, онако као што се у зимљиву зору јавља сјена помисли да би требало боље навући на се јорган: осјећање тог „требало би” у нама је доста јако, и бива све
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
ИИИ Четвртога дана после овога Ђуричина пута, рано у зору, дојаха пред Ђуричину кућицу срески писар са пандурима, кметом, бировом и два одборника.
Еј-хај!... — уздахну он после неке тешке и горке мисли. Сан стаде да их обузима обоје, и они заспаше. Пред зору, кад стадоше звезде једна по једна да се гасе и неко нејасно бледило да се навлачи по небу, Ђурица се трже; пробуди га
— Чудо се ниси опет напио? — рече она, осмехнувши се јетко. — Ја мишљах ти ћеш чак у зору. — Море махни ме. Беше тамо један... ђаво га знао... Некако ми се чини сумњив... па одох раније.
« Тако му пролажаху дани, дуги, досадни, тешки... Једаред га, преко обичаја, посети Тима, рано у зору. Беху прошли божићни празници.
— Ова је моја... моја... ...Пијанка се продужи до пред саму зору. Напослетку, кад се сви изопијаше, полегаше по застртом поду. Где се ко нашао, тако се и спустио на под и заспао.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
кад се смркне, он отиде под јабуку па легне под њом да је чува, али кад јабуке већ почну зрети, он заспи па кад се у зору пробуди, а то јабука обрана. Онда он отиде к оцу и каже му све по истини.
Тада се понуди други син да чува јабуку, али и он прође као и онај: заспи под јабуком, па кад се у зору пробуди, а то јабука обрана.
— Како си надјела име дјетету? — упита је он. — Посредина, — рече му лисица и леже да спава. Пред зору лисица се опет пробуди, јер јој на ум падне да докрајчи онај мед.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Видети нећу зору када свиће, Молитву, сузе оних који цвиле, Ни влагу, црве што по мени миле, У облик иду час дубље, час плиће.
Ноћ је спавала покривена миром, Мрак се ширио к'о море дубоко, А ја сам будан, с тобом и са лиром, Дочек'о зору, не склопивши око.
Ветрић се још пео, По завеси игра сам у своме ору; Док напољу сутон већ постаје бео, И пет'о се мучи да пробуди зору. Г. Ходи. Остави све што је за нама.
Ал' земљи ће сунце весело да гране, Мај ће ведар ићи, пробудиће гору: Њој промена носи пролеће и зору; Једва чекам вече да и мени сване. 1904. КАКО МИ ЈЕ...
Оставих, дакле, свој кућни праг И отаџбину: најљуће ране. Некако пренех свој живот наг И наду на зору да опет сване. Над мојом земљом надви се жалосна врба, А туђина мене прими са слободом Срба.
Ћипико, Иво - Приповетке
Браћа обгрљена дочекују зору; сан им у душу уноси мало покоја, а чим отворе очи, гледају у зраку што одозго с прозора унилази да им навијести
Браћа још неколико дана обгрљени ишчекују зору и, тек што се пробуде, гледају у зраку свјетлости што одозго с прозора долази и дан им навијешта.
У дријемању од слабости слуша однекуда из друге улице ударање у хармонику, пјевање и цијукање. У зору поочим нагло отвори врата и мало те се о њу не спотаче; дијете успрене и исправи се. „Студено је”, рече тресући се.
Обичаваше још остраг неколико година, са малим свакога дана к њој поћи. Устао би рано, цик у зору. Понио би у џеповима шећера и каве, а уз пост и потопљени бакаларић.
Три дана после, у понедељак, Илија пред зору спрема се у планину. Мајка му и старија кћи одоше јуче, понесавши са собом потребите чобанске ствари.
А овако, не мили му се ни лећи. Биће му хладно. Сам како ће дочекати зимњу зору? Ђаво би знао што је то да не може без ње! Не може ни он, а камоли деца, стока и сва кућа...
И надода: — Их, да ми је ту сјавити стоку на пландовање!... Одморивши се, силазе ногоступом... Јутрос у зору подранили су да на време стигну на свету мису што ће да се служи у пољу, пред кипом светога Рока.
Нови мост што спаја Галату са Стамбулом тек у дубокој ноћи одахнуо би, чекајући румену зору. Тим мостом гомиле људства свију крајева света газиле су целога дана.
Њих двоје, као друзи, леже заједно на једноме кревету. Од врућине до пред зору не могу да заспе, а грђе се зноје но кад су на радњи.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Почетком ИX главе газда Марко одлази сам, у рану зору, из ефенди-Митине куће у свој „доњи крај”. При томе се не види да га ико прати, што је помало чудно кад је у питању
Само, на први поглед, није јасно чије би могло бити: „И тај њихов гост, купац, кад је од њих, чак у зору, одлазио, узјахавши коња и пошавши, остаде дуго, дуго пред капијом.
На то упућује понашање и других ликова и, разуме се, не само у Нечистој крви. Када газда Марко на алату у рану зору одлази од ефенди-Мите после прве посете, а тада је и Софку први пут видео, потпуно је сам, и зна да га нико не гледа.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
То нису муке, кима си се надô, То није душман, с ким се можеш борит’! „Хоћемо л’, децо, дочекати зору?“ — „Хоће л’ нас, мајко, страх ил’ глад уморит’?
Да нам будеш увек тако, као до сад, свéтô, Да нам будиш лепшу зору, кâ најбољи петô, Куд год пошô, куд год ишô, нико ти не сметô, Дуго нам се, много нам се Новим Садом шетô И шта
Чујеш красне речи о свечаном збору, Размахују тмору, навешћују зору; Замишљено прȁво, изражено здраво — Уз овакве речи ко би очајавô!
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Чиста реч која каже себе маном Избеже твом бићу, али упозна зору; Доврши ти небо у неисказаном, Да ти име чезну острва у мору. Да уместо мене пати, песме ето!
ума На начин умиљат и страшан Дани су различити ал светлост зоре је иста Загађена ватра у глави, бивша реч Будућу зору учи суровости БУДУЋНОСТ ВАТРЕ Сакрићу те у моју зиму Вечито пролеће залеђена зоро Сунце је твој непријатељ У име
језик Птица и ватра могу да спасу свет ЗЕМЉА И ВАТРА Дубина је сама свој непријатељ Моје очи без мене лепшу зору виде Добровече са звездом у срцу Добардан са сунцем у руци Све што лети увећава празнину То значи далеко од себе
у шугавог пса Испред мене у жар птицу Говори ми истину иза леђа Грлице Ти си прави нагласак умрле нежности Начини зору од нашег умора Мирис је време које је поседовао цвет Ал нереч каже касно је Нецвет каже ноћ је Нептица каже плам је А
Ми знамо окрутности преране слободе И сан по мери ноћи кад нас такао, Кривотворну зору којој пишу оде И силазак у срце ко силазак у пакао По љубавно ђубре уз сјај непогоде.
Краков, Станислав - КРИЛА
— Укрцавамо се у зору. Ех у име Бога, — мајор се прекрсти, — излази се на фронт. — Еј, Душко, нема више Одеона ни Денизета.
Добили су двоструку порцију рума. Командант је наредио да се уз школу, а ту је становао, ископа заклон, и да се у зору пробуди. Потом је опрао хладном водом ноге, и опет легао у кревет са даскалицом. Потом је одједном зажмурео и захркао.
Потом се вратио назад кући, и тужно слушао жену која је плакала. Грци су јој две кокоши из пушке побили. У зору се са двоспратне куће поносито увис дим дизао. Кућа је била блатом олепљена и крива.
Ипак се видело да официр ту станује. Био је у ниској соби на горњем боју. Девојчету су и у зору очи биле црвене од плача. Грк је био широких рамена и дебелог врата. Кричала је од болова.
- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - Али се у зору догоди нешто чудно. Тама је почела да се развлачи, и бледа, пепељаста светлост стала да осветљава контуре гребена,
- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - У зору је опет грмело, тутњало. Опет се нешто код ровова догађало. У јарузи су војници избуђени и све је било спремно.
Петровић, Растко - АФРИКА
Стихове које ми цитира Вуије, и који представљају шум ветра у зору, уочи битке, имају невероватну игру алитерације. Гледајући аквареле на којима сам забележио чудни индиго бубуа ових
У зору излазим пред колибу и гледам у маглу која се још задржала по врховима грања и по бреговима. Чудна врућа магла, расцепан
У зору долазе они исти младићи и односе их. Трчим за њима разнежен њином детињском лепотом (моји пријатељи ми се смеју) и даје
„Ауде, са на Ме Ауиде, о'наребле, иха блама, ма...“ Пред зору сам осећао велику хладноћу и једва дисао од нове магле која се спустила.
“ Пред зору сам осећао велику хладноћу и једва дисао од нове магле која се спустила. У зору сам стигао на величанствену златну, пространу плажу под Кулинаром.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
А мучног ропства рђа чађава Животу младом копа гробницу. ГЛАВАШ: Проклета земља, Где суза мами зору на небо, А јаук нему поноћ раздире; Где санка нема, где данка бела По сетном лицу бледе ропкиње Затрепти зрачак
Трза се... Добро!... Ево, застаде! Сад кô да брише сузе с образа, Упознала је грдну превару... Ал’ да је син јој зору дочекô, Зацело би га мртва застала, И онда не би била превара!... (Стана са Ћеримом долази.) СТАНА: Ти ниси бог!
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Петли огласише зору, кад ме измученога бдењем и мислима савлада сан. ВИ Алексинац, 8 августа у недељу, 1876 год. Јутрос је све мирно;
Знајући да војска има обичај, кад је сузбијена, да се повлачи на место где је пре логоровала, одаслао сам у зору коњанике у Велики Шиљеговац, да виде није ли се војска тамо скупила, и ако јесте, да је одмах доведу у Прћиловицу.
каквом дивљачком острву у атлантском океану и као да је гомила дивљака-људождера целу ноћ провела играјући око ње, а у зору се разбегли, оставивши за собом стов и оглодане кости од људских жртава, што су ту свечано испечене и поједене.
4 августа у Књажевцу је остајало све мање и мање посаде, а главна се сила прикупља на Тресибаби. 5 августа у зору кренула се прва турска колона са Тресибабе.
Исте вечери послато је нешто наше војске и на Тресибабу. Хоћy је Тресибаби дато поткрепљење, тако, да је 10 августа у зору освануло на тој планини 7 батаљона, 2 лаке и пô тешке батерије.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
ЛXВІ Са истока поче плавит’, А нас двоје на прозору, Прохтело се нама тако Дочекати рујну зору. Ћутала су наша уста, Само ј’ мисô к мисли текла, — Тек у неке она шапну: „Ја би теби нешто рекла.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
За неколико тренутака замро је готово цео фронт. И док су се Бугари освестили, моји војници сручише се у ров. У зору, видели смо огромну брешу. — Који је датум био тога дана? — запита Радојчић.
Али трзао сам се у неколико махова. Једном без икаквог разлога, јер је на мом делу фронта владала тишина. Али пред зору пробудио сам се због хладноће. Осетио сам луду жељу да попијем нешто топло. Сув хлеб нисам могао више јести.
И они могу само ноћу да приђу. У зору се повлаче. Али ипак, ми их и дању држимо под оком... Одвешћу вас сад на још једну објавницу. Можемо.
И кроз тај моћан заклон као да видим онај леш на пољани. Целе ноћи је грувало и земља ми падала на лице... Пред зору се смирило и Драган се вратио. Тада сам тек приклопио очи.
Хоћеш ли да свратимо код њега на вечеру, па ћемо пред зору заједно навише. — Ха!... Боже правде!... Води Бог рачуна о нама, птичицама небесним. Ко неће?
Сан ме поче хватати. Пребацио сам шињел преко главе и, у полубуновном стању, дочекали смо зору. Јутро је било светло и чисто, да се италијанска обала јасно видела. Изгледало нам је да ћемо за пола часа стићи.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Ластавице ран востајут рани гости будући, пред пенџери гласе дајут зору свим сказујући. Орел горје више летит, по воздуху весел сљедит. О златоје пролеће!
Није видно срећу и није сласт ту уживао, Сатани само предан Шварц нађе паклени прах... Бегао веселу зору и црвêн вечера ведрог, Затворен у ноћи ћелије црне, јадан Предаде се сатани — сам паде жертва —, ал’ оста Грабљивом
Докле ћемо с’, побратиме, ’вако скитати, од кафане до кафане карте играти, од механе до механе вино пробати, а у зору без парице кући бегати? Издрт лакат, трбух празан, — моје невоље! Гуњац стари и фес продрт, коса пропала!
год., стр. 153а: Певао сам песму даворију, Да прогласим нову историју Свију наших на перу јунака, Борећи се за зору скорију; Но кад видим слова свакојака у наглости која начинише, Да се лакше пише, теже дише, Промукне ми и за оно
Затим музика почетак је узела, а за њоме опет свирац, и тако мењајући се до пред зору скупа остадосмо. Десетог часа ноћи био је унесен један постамент и пред њим украшена столица, ми сви на две стране
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Кукурузи се перушају, конопље набијају, а и котлови су почели пећи. Игуман је извадио дозволу и јуче још пред зору наставио котао. Примакао је један ред преко дозволе, али игуман је, па неће на њег' ни свијет ни суд.
Туј ће, поговора се, у'ватити конак, вечерати, шенлучити, па онда, управо пред зору кад се дијели дан и ноћ, запалити цркву и кренути на Бању Луку.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Требало га је видети кад сваког јутра у зору изађе. Чим почне модрина дана, чаршија, улице да се оцртавају, назиру, он се већ појављује на капији, излази главом
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
б. који је девојка »наменила на војнову срећу« за ноћ је никао, израстао, и у зору раздељен је сватовима (Вук, Пјесме, 1, 36). У приповетки »Сунчарева мајка« (Вук, № 66) девојка се родила из б.
да виле постају из мразовца; зато момци никада неће ову биљку да згазе, док напротив бабе то чине кришом, рано у зору (Софрић, 165). Уочи Цвети иде се »у брндуше«: ко се ујутру на Цвети у њему ‹тј.
недељу ноћу разболи од пробади и, уплашен да не умре без исповести а сетивши се да се неки брђанин исповедао букви, у зору се одвуче на рукама и ногама до прве букве, исповеди јој све своје грехе као и попу што би, и замоли је за опроштење
Ћипико, Иво - Пауци
па се заклоних ту, чучим огрнут и тако дочеках зору... И ево ме сада овдје... И не бијаше зла, људи, да не однесе лед ова два прста... Ево, никако не моту да их скупим...
Тако цијеле сате отворених очију гледају обоје у тмину, а осјећају да их једна брига бије. Пред зору Раде не диже се, као обично, да од старе узме старијега сина к себи у кревет, да с њиме разговара и шали се док сване,
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
да су ме нашли крај раскршћа у глуво доба ноћи (што је било претерано: нашли су ме крај врата манастира Сопоћани, пред зору, увијеног у комад тежиновог платна).
Кад би ми било дато да сам изаберем место и време своје смрти, изабрао бих поток и зору, руменило јутарњег сунца на лишћу, мирис шуме, опор и голицав мирис сатрулог лишћа, промукло гугутање дивљих голубова,
Сада ми пада на памет Прохор, обешен, каквим сам га видео у зору онога јутра. Мантија му је била одсечена до пупка. Доле је био го, и ја сам могао да видим његове дуге, венама
Можда је у почетку, док је био млд, понекад пред зору осећао да му стоји у гаћама као гладна зверка, али га је он већ успевао да умири силним постовима, бденијима и
У зору сви ће бити горе на северном бедему и напад, силовит и изненадан, грунуће на дремљиву Дадарину војску. Поклаће све живо
На падинама Градине гори засеок Брежина. Неколико кућа збијених око Сушачке косе плануло је пред зору, у прво свитање. Он је то лепо израчунао.
Чега се год дотакне моја проклета рука! Артемије Најзад су разбојници напали и северни бедем. Неколико њих се пред зору успузало одоздо из провалије. Настало је кратко гушање.
Иначе, како бисмо се појавили пред Кулом у саму зору. Журили сте, кажу Дадарини, овде има меса и жена, овде је суво и удобно. А за разбојнике нисте знали.
ће се нешто значајно догодити кад нас покрећу из најслађег сна у глуво доба ноћи и кад већ не могу да сачекају барем зору. Уђосмо у велику дворану са два реда тешких храстових столова и клупа дуж зидова.
У зору су лица људи била жута попут иловаче. Матија Цели дан се народ скупљао око срушене звонаре као око чуда. Неспокојни,
Мара није сатрла Дадару како су неки прорицали. Пре би се могло рећи да је он сатро њу. Једне ноћи пред зору, Букара јој је одсекао главу једним замахом секире. Не знам нити ћу икада сазнати шта је било ведро у тој причи.
Букара је имао тврд сан док му се жена ваљала под дудом с јепцем, а није имао очију кад му се у зору враћала у белој кошуљи умрљаној дудињама. Лауш је пресудио да Букара буде обешен за свој злочин.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
И анђео мира, кроз дубоку таму, Спусти се пред олтар у пустоме храму. Па прекрстив руке на блажене груди, Рујну зору чека, да небом заруди. 1884. НА СТЕНИ Зевсова пламена стрела на стену удари доле, И стена на двоје пуче...
Пећина дању у камен се ствара, А у ноћ опет у стакло претвара. Безбројно свећа, до у саму зору, Засветле опет у стакленом двору И опет бајни захоре се гласи, Љубавни клици, песме и уздаси.
зрачне, И самрт суморну кличе И онда кад хладни север опусти зелену гору, И онда кад славуј пева и мајску поздравља зору, И плави поменак ниче.
Цело ово вече Сановници српски стојаху на двору; Мучио се деспот до пред саму зору, А у зору челник изађе и рече: „Господо витези! Свршене су муке, Деспот даде душу у Божије руке.
Цело ово вече Сановници српски стојаху на двору; Мучио се деспот до пред саму зору, А у зору челник изађе и рече: „Господо витези! Свршене су муке, Деспот даде душу у Божије руке.
Штавише, збуњен је био, И ову забуну своју од ње је пажљиво крио, Да не примети само. А она, у раку зору, Певаше, кô никад дотле, радећи по своме двору. И то га болело здраво. Хајд што је певала, тешто!
Пред њима бисерна река, Кроз зору црквени тороњ светли се издалека. Од села лавеж се чује. Изретка промичу луди, И све се лагано креће, живот се светао
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
завирих у њега, ја се уверих да се у њему све налази што он предаје, па и више, те да није потребно устајати у рану зору и ићи на његова предавања.
у току дана, у интерпланетарни простор, па већ у првим часовима ноћи завлада, и у по лета, велика хладноћа, а пред зору цича зима.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Ластавице ран' востајут рани гости будући, пред пенџери гласе дајут зору свим сказујући. Орел горје више летит, по воздуху весел сљедит. О златоје пролеће!
МОЛИТВА БРАНКО РАДИЧЕВИЋ Месец јасни, звезда јато И сунашце умиљато, Зору што нам небо шара А и муњу што га пара, И ту силну грома буку и холује страшну фуку, Ти сатвори вељи Боже Ко овако
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
стрча доле, отвори вратанца у капији, увуче унутра и младиће и чувара с псом и врећом, пробуди једно млађе, и дочекаше зору у расположењу које је тешко описати, које се као сан доживљује, и као сан само и остаје.
Разговор још није почео. Људи преконоћ науче да ћуте и заволе ћутање, и неко време у зору споразумевају се очима и покретима руку. Бранко иде Милану.
Јуре, промећу се, врдају, претварају се; у зору су први на послу, увече су последњи на одмору. Никада не живе, како бих то рекао, личан и лежеран живот, како живот
Зашто гори, не зна се, јер су сви пекареви легли, пошто устају одмах после два сата у зору. Свеједно. Ништа се на овом свету, па ни у овој паланчици не разуме добро.
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
белом граду Осам својих камених бедара По целу ноћ летиш небом И с црним се огњевима бијеш За сунчево наслеђе У зору опет на обали зрачиш Чете голубова лучоноша Уклањају трагове крви Са осам твојих лица Не бојиш се никога До родитеља
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Јер погинуо је воденичар, али је воденички точак остао да се и даље окреће. Пред зору смо прешли неку реку. Око подне задржасмо се на багрданским положајима.
А, да бисмо олакшали коњима, добили смо и чету пешадије, те је сваки пешак носио по две гранате... Таман кад смо пред зору стигли на врх стиже наређење да се вратимо хитно назад, јер су Бугари пробили на другом месту, и сад је наш положај у
Иако су били изнурени до умирања, поспушали су ме и пред зору изиђосмо на врх... Где је ко застао, ту је и заспао. Око подне почели смо дејствовати. Посматрао сам борбу пешадије.
су подметали седла или самаре испод себе, преко тела пребацивали шаторска крила и, са главом између колена, чекали зору... АЕРОПЛАНИ ТУКУ Приближујемо се Скадру.. Војници се вуку млитаво по блатњавом друму, Често застану да предахну.
Поднаредник Груја рече да је већ у агонији и не зна ништа за себе. После сваког преноћишта војници пред зору копају раке, да сахране мртве. Лежали су заједно у шатору, па нису ни приметили кад је умро.
Лице и коса били су влажни од зноја као да сам главу завукао у воду. Тек пред зору смирио сам се. Али мало сам спавао. Морали смо устати, јер је био наређен покрет.
МОГЛЕНСКЕ ПЛАНИНЕ Целе ноћи ишли смо по прашљивој равници и тек пред зору зауставили су нас у неким дудињацима. Говорило се да се налазимо у близини непријатеља.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Гле, бдим, Зрим као тешко грожђе ноћу, Хај! Хај! Па тешку бербу чекам. И хоћу за ноћима зелену зору, Па потом за брдима гору, И опет за ноћима виноградску зору Сним. И тако увек даље.
Хај! Па тешку бербу чекам. И хоћу за ноћима зелену зору, Па потом за брдима гору, И опет за ноћима виноградску зору Сним. И тако увек даље.
Са поносом да се носи бича његовог ожиљак на лицу, Груди су му длакаве као облаци сиви у зору Маље крију једну црвену модрицу... смрти. Коњи каскају и ја плачем, велим: то је, ти си Сибињанин Јанко!
Бранко, мој Бранко, да ли девојка, да ли крин, да ли мач, Чистотом својом претходивши зору, Заспаше у куту ока ти? Клокоће извор у Тами.
да их пробијем, Сад је доба мраза, ревматизма и умора; Тамо где кроз три облака пуца из револвера Дубина мокра која зору протера, Мене мрзи да се узбуђујем зато што умирем.
Али пред зору, преко свих губера, убити треба Песника; да не потеже личност своју ИЗ детињства: Као случајни, замешени, канап из
Одједном рука диже застор, и загледах се у зору, То мислим беше први пут да се удубих у тај призор; Када и на последњи јој одблес духом бих у одговору, Подне већ беше
Ја знам неба цепана од муња, и знам водених труба И сударе и матице; знам за вечерње хриди, Пијану и усхићену зору ко народ читав голуба, И видех каткад оно што човек мишљаше да види.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Облак је одолевао и променама годишњих доба и ветровима. Понекад, у зору и у сутон људи су га видели како се спушта тако ниско да је изгледао као да завирује кроз прозор.
У оку снахе, па сина виде Лепотица прво чуђење, па прекор. Уздахну Лепотица, а у зору првога снежног дана умре муж. Ни у сну, ни на јави није могла да заборави његов поглед. »А ти?« — питао је очима.
А онда, једнога дана, одлучи да смрт и старост сама потражи, да се својима скине с леђа. У светлу, пролећну зору сиђе Лепотица са стаклене куле и пође од града до града распитујући се за старост и смрт.
Ко зна колико је ишла! Ко зна када у море заронила! Шљунак на обали не говори о томе. Но, када се пред зору утиша море причају рибари како виде да из мора излази једна жена, али приче су им различите.
А у зору, баш кад се сунце купало у реци, почела су из јајашаца да искачу мравља деца. Нико није имао времена да погледа јесу
А онда: пред зору крикну галеб у небу. Трже се Маријан као да га је неко бичем ошинуо, узе чамац и завесла ка заливу где је старац бацио
Није било договарања када ће се наћи, али у зору кад сунце почне да излази из таласа, Маријан је силазио на обалу где га је у плићаку већ чекала Сребренка.
Пред налетима ветра и таласа она им се чинила безбеднијом... А онда, изненада, опази старац Лука да му се унук пред зору искрада, прикри се и пође за њим. У лишћу смокве ни дашка ветра није било, а море је блештало као разливена кап уља.
Читаву ноћ је ловио. Пред зору, врати се старац празне мреже на обалу и зарече се: — Уловићу Сребренку, или ми нема живота!
Затим су, мотрећи један другога, по сву ноћ размишљали о Сребренки, а када у зору старца превари сан Маријан устаде, пољуби старца у чело, пребаци огртач преко леђа, стави на главу рибарску капу и
Слушај ме пажљиво и памти: иза седме стене је вештичје легло, а оне никада не спавају. Мало их пред зору, начас превари сан, али и тада им је једно око отворено. Ако те угледају, претвориће те у камен.
Тишина и самоћа стегли су се око дечаковог грла као гвоздени прстен. — Мицко! Мицко! — шапутао је дечак у зору и у сутон, када су у Кули сви спавали, а онда је већ изгубио наду да ће се Мицко вратити и утонуо у ћутање.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Ја склапам очи и кроз снове тајно Ја видим зору поврх твојих грана Гдје руже баца божански и сјајно... И слушам како широм родних страна Радошћу звони са гусала
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Један сандук муниције раздијелише борци међу собом, а остале одвукоше у велику дворану пећине. Пред саму зору Николин вод удари из Прокина гаја у леђа непријатељу, који није ни слутио шта се у току ноћи одиграло у његовој
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
А у по ноћи, каде по века свота преживи. А кад петли почну честати пред зору да поју, то је оно наше смртно доби, кад већ у целој својој памети и у савршеном свом узрасту умре.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
ете, како да се бањају; ама, брез пештимаљ, ели на Ђурђовдан у зору, кад си фаћају мају, да прошћаваш!... Срам ме, рече, изеде! „Погледа’ на сандаци, а и на сандаци катанци!