Милићевић, Вук - Беспуће
Чују се весели, храпави гласови гдје се довикују, под сунцем које се диже и које почима да шиба својим зракама. Из шикаре, на трњу, плаве се њихових прслуци.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
ал' обоје једно рад другога? Но времена питателница ми, окићена цвијетним временом, окруњена сунчаним зракама, али власе цвијетне плетући, бисерном их росом насипљући при игрању свјетлокосих зв'јездах, - да дичнија на јутро
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
не по томе колико сам у њима опржио или упрскао перје и колико сам свога живога меса у њима оставио: памтим их или под зракама сунца или у сјени облака; ваљда по томе какве сам их први пут угледао; или можда и по томе како се у том првом сусрету
звона таласаво разлијегали над варошицом, а жене по „балатурама” дојиле дојенчад на последњим, већ готово водоравним зракама сунца, родио се у мени по први пут панични оцјећај.
се врти около-наоколо удварајући се џиновском стаблу, могло је да га обасјава колико год xоће здесна и слијева својим зракама — залуду!
Мокри капци прозора и балкона љескали су се као свјеже лакирани на дугим западним зракама. Играчи су били наставили партију и из тријема су опет проламали мали урнебеси над моментима жупникове неотмјене среће.
Сонцерт цхампêтре. Лишћем тополе прошара мала језа и оно јаче заљеска. На већ косим зракама свјетлуцале су се међу гранама нити паучине. Маја се боље загрне у свој капутић. Било је вријеме да кренемо.
Ми само подлијежемо тој опсјени кад жудимо за мјестима. Носимо у себи пејзаже под зракама сунца, градове под ситном кишом. А у сваком запамћеном пејзажу, у свакој визији града носимо и по једног себе.
Ћипико, Иво - Приповетке
А сунце јој полако у сусрет долази и захвата својим увијек топлим зракама. Лице просиње, купа се у његовој свјетлости, осјети топлоту и испред засјенутих очију, кроз затресене трепавице,
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Бојно поље још це замало искрило и трептало, обасјано малаксалим зракама утонулога сунца, па се онда постепено погасише светле сунчане Варнице што су се искриле на свакој биљчици, на сваком
Ах! осам симетрично растављених ппедмета одсјајивали су металном светлошћу на првим зракама јутрењега сунца... Ја хтедох да викнем али се уздржах.
Ћипико, Иво - Пауци
Не могу да издрже погледе у њих упрте, па им поглед бјежи на све стране, а уставља се у зракама сунца и на судбеноме вјежбенику Иву, који их не гледа онако осорљиво као она друга два господина.