Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Тако нам прође ноћ, умилна ноћ!... И данас, кад месец проспе своје сетне зраке по луговима и по долинама, мене обузме нека неисказана туга, нека чежња, ишла бих некуда, тражила бих, гледајући
мене обузме нека неисказана туга, нека чежња, ишла бих некуда, тражила бих, гледајући сузним очима у те бледе месечеве зраке: али га срце никада наћи не може!...
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Зора је синула румена и сјајна. Ниједан облачак не сакри сјајног сунашца. Светло, велико, пусти оно своје сјајне зраке, те обасја пољану росом орошену... — Чупићу! — рече Станко. — Ти си наш војвода.
И заиста! Оно плаветнило белога дана постајаше све руменије, док најзад не обасја јарко сунце, те просу зраке који затреперише по дебелој роси... Ваздух беше свеж, те прожмаваше снагу...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
у далекој прекосавској равници, и само још поврх места где га је нестало пружаху се у небо дугачке, светле беличасте зраке, као да је отуд са запада помолио неко грдну шаку са раширеним и нагоре окренутим прстима — управо онако како то праве
, и испод тога „Италија! Сремчевић 14 гро: од-раки”. На среди таванице обешена лампа чкиљила је, једва пробацујући зраке кроз већ сасвим црно стакло.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Река се у даљини претварала у светао пут у даљину. Сунце је ипак већ било почело да расипа своје зраке, као муње, на падине у Табану. Као и сви плаховити, и охоли, људи, и Исакович је брзо мењао своја душевна расположења.
Године ће пролазити. Ко би могао набројати тице, које се селе, или сунчане зраке, које Сунце сели, са Истока на Запад и са Севера на Југ?
Теодосије - ЖИТИЈА
се љубави сина као светима, И примивши ОВО целова га, и развивши писмо прочитати га не могаде, јер огњене сузе љубави зраке очију његових покриваху. Тек после, укротивши сузе, могаде га прочитати.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Зими или првих дана пролећа путник овде наиђе на већу топлоту и јаче сунчане зраке. Не осећају се јаке циче северних области, осим изузетно, кад дува вардарац, јак ветар који се спушта са снежних
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ (1843, нов.) ПУТНИК И ТИЦА Дивно гора листа, Дивно сунце сија, Дивно река чиста Зраке му одбија. А на реци ледној Дивне липе стоје, А на липи једној Дивно тица поје.
Сунце наже на гроб сјати, Мисли да ће још устати, — Ох угаси сјајне зраке, Ајде, сунце, за облаке! Што гроб ладни једном свати, Назад више он не прати. (1845, 11.
уши: „Амо гледај, амо, свете луди, Кôно данак теби јадну буди, Гледај мене, гле сунашце своје, Гле јерове, дивне зраке моје!
Сад она гура натраг врану косу, Њен образ блед — то чини ваљда месец Што своје зраке на њу сада баца. Немирно гледа она тамо-амо, Менека чека — брже, моја ного, Енонде лежи моји дана рај, Енонде моја
брежни врше, Умилно кога строми стрше, Већ дана бела умире светлина, И ноћи скоро крије те тавнина; Ал' душа м' зраке лије на те И таму целу скида са те.
мила снага, Твоја, оче, два камена драга, Твоме срцу слатка успомена, Што ти оста из лепши времена; Они беу до две зраке јасне Од сунашца што су ти остале, Небу твоме до две звезде јасне, Да ти таму у срцу разгале, Оче, оче, до два
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
« Очима ме вила кори: »У тебе су очи, руке, »звезда има зраке, звуке; »ти су звуци, мили друже, »од славуја свецке руже, »реч начелна свију вера »први прозор неразмера, »рајски
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Очи су кнезу широм отворене и траже у занемелом свету зраке светлости које мостом преко неба ил чуном испод мора треба да стигну пре но што сутра отпочне битка.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
«... пита он, отварајући врата на соби... Пламичак лојанице слабо осветљава малу чисту собицу, бацајући зраке на кревет у једном углу, над којим се наднела стара суха жена, па нешто трља, вуче, шта ли ради.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Ал одједном на путу Докле још беше на доглéду, Кад су на њену косу жуту Заходног сунца зраке пале— Он опази где носи Црвене руже у златној коси. Грешница из Магдале. ГОЛГОТА Мрачно је небо.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
подобан сунцу које сија свему свету па и не разбира греје ли ко или не греје руке на његовим зрацима; оно само расипа зраке, греје и светли свакоме и на све стране.
Коџа време прође, сутра си имам послу. Доста се налисте, несам ни ја Крсмановик! А ћата опет наставља: Бирам зраке врелог сунца — Плетем бич — Да ишибам овај свет! и показа руком по сакупљенима у кафани. — Куку, мајко!
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Месец кроз прозор зраке разлива, Последњи у ноћи Жуња уснива. На Дорћолу, На Дунавском молу, Има један сат, И један интернат.
се заљуља, ко у земљотресу; Учини ми се: ножице јој лаке Плешу, у месту; удахнух смелије; По зидовима заиграше зраке, И звезде, Иза прозора Засјаше веселије. И тад, о чуда, живну цела соба, Ко да јој се душа, замрла, поврати.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
она не само што апсорпцијом буде ослабљена, и то у толико јаче у колико је дубина већа, већ се и разлаже на разнобојне зраке из којих је састављена и који и сами буду на исти начин апсорпцијом слабљени силазећи у дубине, али свака боја са
Оне што живе на дубинама до 700 метара виде још само љубичасте зраке, и то јако ослабљене. Преко те дубине остају још само ултра-виолетни зраци.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
И сад, кад сине та старинска Луна И сетне зраке проспе мојом собом, Ја чудно пренем и, ко да си тутна, Сва душа моја замирише тобом...
ОГРОМНИ МЕСЕЦ ЛИМУНОВЕ БОЈЕ Тај огромни месец лимунове боје Што ко авет лута над горама нашим, Сипајући мирно хладне зраке своје, Зашто га се клоним и што га се плашим?
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Каква јаја, посте и бадњаке ви на праву вјеру товарите? Рад ноћи се зубље увијају, али што ће у сунчане зраке? Аллах, море, мудра разговора! Крст и некрст све им је на уста; снијевају што бити не може.
Жертве благородне да прелазе с бојнијех пољанах у весело царство поезије, како росне свијетле капљице уз веселе зраке на небеса. Куд ће више бруке од старости?
сакриле се виле у пештере — бојаху се сунца и мјесеца; бјеху мушка прса охладњела, а у њима умрла свобода, кâ кад зраке умру на планину кад утоне сунце у пучину. Боже драги, свијетла празника!
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
– Кроз тамнозелене завесе. Нечији коњиц на улици рже... Сунчане зраке у магли дâве се. Јоване! кола, за станицу – брже!
Сунце зраке баца Дугачке, жуте врх сàране моје, На прости ковчег и главу мртваца. Тутњи и бруји промукло и тмуло Музика смрти.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Небескијем сводом шеташе пун мјесец, расипљући кроза тишину своје блиједе зраке. Као дјечица кад умакну домаћем запту и оку старијих, па се на осами гдје разасну и маха дају своме нагону за покрет,
старијих, па се на осами гдје разасну и маха дају своме нагону за покрет, тако се ломљаху и титраху мјесечеве златне зраке по Цетињској долини и околним брдељцима. Цетиње у оно доба, бјеше пусто поље.
Старац наслони главу на длан и остаде тако. Мјесец окупљајући своје зраке млазну с њима по зиду, а кад допријеше до старца, мјесец их устави, сложи их у сноп, на тијем златнијем снопом њежно
Сви застадоше мало, гледајући испод струкâ, пут истока. Сунце се помаљаше у ведрини, разасипљући своје зраке по големом сњежном простору. Људи, један за другим, сиђоше низа степенице и уђоше у цркву.
Ршум поново завитлај, те разагни сунчане зраке. Тако је бивало на измјену. Најзад додијало Свецу, те намаче самур-калпак на очи а ободе бјелца.
Ајде сад у кућу, ево прозорица већ!“ Стана погледа на исток, гдје се почимаху помаљати рујне зраке зорине. Мјесец је још мало шкиљио иза брда, као да види како ће се двоје младијех растати. „Зашто?...
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Обазревши се да види ђе је ђевојка угледа је над језером ђе зраке сунчане у иглу удијева, те по ђерђеву везе на поставу којему су жице од јуначкијех перчина.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Морава се плави ко плав искривљен крст, све се распрострло, као на трпези, а из облака, изнад земље, као круна, зраке разбацује велики мачвански лебац! МАНОЈЛО: Шта вреди што сија, кад нама не сија? ТАНАСКО: Немоте тако, госкапетане!
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
У СНУ ТЕ НЕМА У сну те нема, ал чим зене Одшкринем ја наместо зраке Откривам како већ у мене Улази обрис твоје раке.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Такве очи старица још никада није видела. Подсећале су је на зраке сутонског сунца, цвет драгољуба, крила лептира. И нехотице, старица се забрину. »Можда су сељанке биле у праву?
А једнако, и на ове доле и на оног горе, сунце је бацало своје јесење зраке, док се ветар лоповски шетао између грана.
— Ко је још зраке ловио? Осмехну се старац и загледа кроз прозор. Као блистави, сребрни облак пловила је у ноћи крошња ораха, а испод ње
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
“ Око сваког светлог гроба Прикупљ'о се живот нови, Наследници света жара, Купили се соколови, Пијућ' душом светле зраке Јест, тако је, браћо драга, Ти гробови нису раке, Већ колевке нових снага!
Пучину гледам неба бистру, плаву, Док ранâ пчела негде близу зуји. А сунце лије, точи зраке вреле; Под жаром им, ја сањам усред јаве; И пред собом већ слутим воћке зреле, И шарен ћилим цветова и траве.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Како капља росе са цвијета или зрнце леда прозрачнога при погледу свијетлога сунца што у небо дигну слабе зраке, и ја, пламтећ величеством неба, подобно сам њима урадио: некакво ме својство дигло тамо, некакав ме свети магнет
Устав полет, искро божествена, круг смо давно прешли возможности: небесне су прешиљасте зраке, могу вредит смртноме погледу; небесни је простор бесконечан, вообраза сила деликатна.
над престолом свакојијем стоји на воздуху једно коло сјајно, како што је коло Сатурново, те се вије и те зраке лије.
створитеља и прелесна Божја поезија; на њихова копља и стријеле и свијетле војничке штитове клизају се играјуће зраке.
Кад пламови зраках свијетлијех ноћне масе и њезино лице сажде огњем својим свијетлијем и расплачу у свијетле зраке, мрачне точке кад нигђе не буде до предјелах нити за предјеле, кад јој облик прегнусни погине, кад сви краји
Једнога ће сунца зраке сјајне шар движими земни освјетљати: моћ ће људи са својега шара на узано своје поднебије виђет доста мојијех
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
На том застору начинио је Њутн малу рупицу и пропустио кроз њу само зраке једне одређене боје Сунчевог спектра, било црвену, било жуту, зелену, плаву или љубичасту.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
што цепа мирисну земљу; сву сласт оног ђив-ђив несташних врабаца, чија неуморна и страсна препирка, уз прве сунчане зраке, узбуђује и позива на игру дете, а оно на очима осећа сунце и уверено у лепоту дана ипак пита: „Какво је време, мамо?
— Волиш ли ме? А сунце, је ли, волиш ли га, волиш ли сунце? Небо волиш ли, волиш ли ове зраке, ове сјајне, ове златне снопове, волиш ли све? Боже, како чудно, како ја волим све ... овако ... тако ...
На гоблену са мотивом пасторала и на ћилиму пастелноплаве боје заиграше сунчане зраке. Онда човек устаде, полако одшкрину прозор те свеж и мирисан ваздух улете уносећи здравље.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
су у жару, оживљена жутилом сунца које је надирало и чисто превирало преко оквира, а у брушеним рубовима ломиле су се зраке расипљући се у јарким дугиним бојама; она на лијевој страни била су нијема, застрта непрозирном опалском замагљеношћу,
Вјероватно ће се обновити. Опет пошутјесмо. Сунце је залазило. Последње, готово водоравне зраке клизиле су при самом врху зидова тријема. Ускоро ће сасвим нестати.
А на концу свега тога смијеши се један исход, један мали угодни исход — уклањање оне зраке — који ће доћи сам од себе. И можда је тај његов осмијех из даљине угоднији него само његово непосредно остварење.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Обазревши се да види ђе је ђевојка, угледа је над језером ђе зраке сунчане у иглу удијева, те по ђерђеву везе на поставу којему су жице од јуначкијех перчина.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
ни јада — Ја видим како све бесане ноћи, Вукућ идеје, преда мном се јаве: Ја видим себе у раскошној моћи Где скупљам зраке и обзоре плаве, И њих одевам, и силином духа Из свог срца, разума и груди Живот им дајем.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
говорио нам је да је по мишљењу једног старог грчког мудраца Аристотела, светлост извирала из ока и слала наоколо зраке - пипке на околне предмете и да преко зрака-пипака видимо околне предмете на исти начин као што те предмете осећамо
свјетовах, Како капља росе са Цвијета Или зрнце леда прозрачнога При погледу свијетлога сунца Што у небо дигну слабе зраке.” Његошеве стихове добио сам од једног српског песника који је био мој катихета у Панчеву, проте Васе Живковића.
Уверавала ме је да би ме опет бранила. - Бог шаље сунчеве зраке - рекла је - да би истопио лед и снег у рано пролеће и да би повратио у живот све што лежи беживотно у хладној
Међу овима, најпознатије резултате имао је Крукс. Његове цеви са врло високим вакумом давале су дивне катодне зраке, које је први открио Хиторф и који су, између осталог, производили добро познату фосфоресценцију вакумских цеви
године да је, експериментишући са Ленардовим вакумским цевима, открио Х-зраке. Ово откриће је била последња степеница детаљног истраживања појава које је, на иницијативу Хелмхолца, предузео
генерализацију и ко није чуо за Ајнштајна и за његово потврђено пророчанство да гравитационе силе делују на светлосне зраке?
Ћипико, Иво - Приповетке
Само се лепо чује чешање и падање маслина и шуњање по земљи. Сунце се нагнуло; сене се маслинових дрвета продужише, зраке су сунчеве светлије и блеђе, док голети одсевају у жару.
Сунце је и до мора допрло и мјестимице га обасјало; над пучином дрхте његове топле зраке. Иде насипом крај мора, а и нехотице устави се код војничкога брода што је тога часа кретао из луке.
Антица се погдјекад натраг обазре у ноћ; жене носе дјецу јој у наручју, а једном бјеше и мјесец помолио, и прве зраке заиграше на немирној пучини. Пожуре да чим прво у Велу увалу стигну.
Али стари смионо заметне разговор, као да није ту мрца, па и остали слободније одахнуше. А кад се прве зраке љетњега сунца помолише и весело заиграше по пучини у хиљаду пламичака, људи се почеше договарати што да ураде.
И она, гледајући у мртвога Марка, не мисли но на своје нејако чедо... А Марко лежи на влажну жалу, непомичан, мокар; зраке сунчеве као да хоће да га исуше, угрију; пред њим је ноћашњом олујом освјежена, ведра, пространа пучина; игра се у
Жене клекоше, а Марко часом застаде на ногама у трагу сунчеве зраке што се ушуљала у тамну црквицу кроз отворени прозорчић ишараних стакала.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
— Виђи, да ти кажем! — узвикну овај ончас грановесно, устукну мало назад, метну подланицу над очи као да му сунчане зраке сметају да добро види, па страховито поче с презирањем мерити буљугбашу. — Ено Турци гледају, човјече добри! — Турци?
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Отац стари, месец бледи Кроз облаке доле гледи, Гледајући кроз облаке Сребрне нам шаље зраке. Дечица му звезда јато: Он је сребро, оне злато: Он сребрним сјаје красом, Деца златним звоне гласом.
Краков, Станислав - КРИЛА
Мала плавојка стајала је крај мора, и пропуштала сунчане зраке кроз себе. Под провидном туником њене власи сијале се као златно руно из Колхиде.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Местимице облаци дима су тако густи да су јасне сунчане зраке једва пробијале кроз њих. То су дакле Турци попалили сва села у нишком пашалуку, која смо ми били заузели, крстили их
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Све их већа светлост хвата, И рајске их зраке љубе; Нестаје им сенке с лица С облика се црте губе. Све што дубље у њих гледим, Примајућ’ им светлост у се, Све
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
ПОПОВИЋ 237 САКРИЈ БЛЕДЕ ТВОЈЕ ЗРАКЕ... 238 НА ПРИРОДУ 240 ДАВОРЈЕ НА ПОЉУ КОСОВУ 242 СПОМЕН ВИДОВА ДАНА 246 СПОМЕН ПУТОВАЊА 250 НА СМРТ ЈЕДНОГ С УМА
1836. Спиридон Јовић ЈОВАН СТ. ПОПОВИЋ САКРИЈ БЛЕДЕ ТВОЈЕ ЗРАКЕ... Сакриј бледе твоје зраке, О светило месеца! Тиха ноћи, прими тајну Уцвељеног мог серца.
1836. Спиридон Јовић ЈОВАН СТ. ПОПОВИЋ САКРИЈ БЛЕДЕ ТВОЈЕ ЗРАКЕ... Сакриј бледе твоје зраке, О светило месеца! Тиха ноћи, прими тајну Уцвељеног мог серца.
Вара ји каткад дивна Поезија, Да твој у недру светиње своје лик Носи; — поврви к њој све живо, — Зраке ти нађу, — не тебе самог. 1842.
оду од дванаест пречага да сам у приповедању употребио на сваки начин бегрјаношарну от востока зарју, да своје златне зраке на наше заљубљене просипа кад они, чаром љубве опојени, по красном пределу најпростије природе шетати еја будут и
дицх умѕцхліеѕѕен, Унд ѕо wонніг кöннте кüѕѕен: Wие вор лäнгѕт верганг’нер Зеіт! САКРИЈ БЛЕДЕ ТВОЈЕ ЗРАКЕ... (стр. 177). Песма је штампана у Стеријином роману Бој на Косову или Милан Топлица и Зораида, Будим 1828, 76—7.
је серце посветио, често је у лиру ударао и од уздисаја пресецајућим речма следујућу певао песму: Сакриј бледе твоје зраке...
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
(1912) ПОД ЛЕТЊИМ СУНЦЕМ Како опојно мирише липа И тихе ноћне сени мру, Док црвен бакар зраке сипа И тешко дише влат у сну. Дубоко, немо жеље мру. Груди су тако песме пуне, Да жудно желе суза сласт.
му пехар препун чедне сласти, И он се опи од детинске страсти, И у трк пусти у поља далека Зауздан оркан и сунчане зраке. И једног дана усред игре лаке Она му разби пехар, кад га таче Најслађу кап да посрче занесен, И сад, ено га.
Ћипико, Иво - Пауци
дебеле сметове снијега, већ немоћно се одбљескује од њих, а прије него ће да зађе, као за накнаду, разасу своје зраке пољем, а висове планине, над селом, позлати; на њима неко вријеме у сјају оклијева, али не могавши их загријати, —
Пред њим лежи море наоко уснуло као дијете, по њему се косимице просипају сунчеве млаке зраке, у којима трепери и његово осјетљиво жиће; покој отпочивајуће природе одзвања му у души, а око са сазнањем продире до
По соби, кроз прозор, сијају сунчеве зраке, и у сјајној прузи што се по зиду расипље трепери сијасет ситних ствари а с улице чује се лаки жагор запослене чељади.
У соби је свијетло, јер сунчане зраке кроз отворена два прозора простиру се по поду и зидовима; у њиховом сјају, над њиховим главама, трепери лако позлаћени
Око запада сунца соба се испунила меком свјетлошћу; остави списе па пође к прозору да гледа пошљедње румене зраке на висинама прекоморских брдина.
Тако стоје, старац гледа у туњу, а Иво посматра морску пучину. Сунце залази иза прекоморских брдина, и његове зраке одбљескују се и ломе у мору што се лако сагиба и око шкрапа жамори.
А мјесец, као да га је онај лахор пренуо, изилази иза брдина, лијепо пушта своје зраке што дрхте над пучином, одбљескују се у њој и провлаче се кроз маслиник. Допру и до њих и расипљу се даље и даље...
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Пењемо се уском стазом према Кули. Сунце са запада баца своје косе зраке на прегрејани камењар, који после дневне жеге лагано запада у дремеж.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Кад сунце спусти косе зраке, И тихо падне сутон блед, Сакривајући у облаке Босанских гора даљни ред, Ја самац блудим по обали, Спокојан, тих у
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Светиљка коју гледамо и која шаље своје светле зраке далеко на морску пучину, достојно је обележје овога славног града.
Зато је правилније ту породицу назвати планетским системом. Тим планетама шаље Сунце своје животворне зраке, оно их осветљава и загрева према њихову отстојању.
Та им сунца шаљу своје топле зраке, загревају њихове површине, и стварају на њима природне појаве. Разуме се да су те појаве друкчије него на нашој
Твоји зраци обухватају цео свет и све што си ти створило... Тама бежи када ти своје зраке разашиљеш; свет се весели, људи се буде и устају, јер си их ти подигло.
Главне етапе мога рада биле су ове. Спочетка је ишло све добро. Пратећи Сунчеве зраке по васиони све до планетских атмосфера, ја нисам наишао на стварне тешкоће.
Али када стигох у планетске атмосфере, које расипају и делимично апсорбују Сунчеве зраке, као да зађох у густ шипраг. У Земљиним облацима, ја изгубих сасвим правац и не могох даље.
На тај се престо пење из мора Сунце, шаље своје зраке Земљи, мору и ваздуху, и објављује да је његово царство отпочело.
Ми смо ушли у горње слојеве Земљине атмосфере, који су већ сасвим проређени Они не расипају више сунчане зраке и не бојадишу небо плаветнилом. Зато је небо потамнело.
Наша Земљина атмосфера као да намерно гута баш оне зраке који су најефикаснији за лечење. Ова два млада господина што су таманили виски, новинари су; онај трећи је сликар.
Нама би табани узаврели када бисмо се у то доба овуда прошетали. Али ова ингениозна конструкција одбија све Сунчеве зраке који падају на ово зданије и његову непосредну околину, па овде влада увек угодна температура.
Али, за онај рачун, потребно је познавати и особину Марсове атмосфере, како она пропушта и како усисава топлотне зраке.
Кроз те облаке не продире светлост његове усијане језгре, и зато Јупитер не светли. Али он шаље своје топлотне зраке у васиону као топла, но неусијана пећ. Јупитер је, дакле, једно топло, али тамно споредно Сунце.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
КОЛЕВКА ЈОВАН СУБОТИЋ Видина је мајка Колунџије звала: Дођите овамо Колунџије младе, Ухватите зраке Од јутарња сунца, Из њих ми сакујте За Виду колевку.
Видина је мајка Танкопреље звала: Дођите овамо Танкопреље младе, Ухватите зраке Од млада месеца, Из њих ми опред'те За Виду пеленке.
ПУТНИК И ТИЦА БРАНКО РАДИЧЕВИЋ Дивно гора листа, Дивно сунце сија, Дивно река чиста Зраке му одбија. А на реци ледној Дивне липе стоје, А на липи једној Дивно тица поје.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Светлосних ефеката нема много, јер тмола вода не распрскава и не ломи зраке. Али шумови су разни и тајанствени. Сува тужна песма рита и његове тршчане флоре.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
ЗАКЉУЧЕНИЈЕ — закључак, одлука ЗАКОСЊЕНИЈЕ — затезање, закашњење; оклевање, одлагање ЗАРНИ — сјајан, који испушта зраке светлости ЗАШЧИЋЕНИЈЕ — заштита ЗВЕРЕТИЊА — голема звер ЗДАНИЈЕ — зграда, грађевина ЗЕМЉЕДЕЉА — земљорадник
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
кад Сунце стоји овде где је сад Живко а Земља овде где је Сретен и Месец овде где је овај мали, онда Сунце шаље своје зраке и обасјава и Земљу и Месец. Је ли тако? Сви ћуте, јер не могу да замисле како то Живко обасјава и чиме обасјава.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Док гледах љубичасте зраке овог грања у зори, Као да њима опојна младост тек прође Не лудуј, срце, о њима ни траг више не говори!
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Старац седе на праг колибе и загледа се у поље. Меко су се спуштале последње зраке сунца, а Страшило се њихало на поветарцу. Још мало па ће роса, па месец. На месечини је бостаниште чудесно.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Тада се и Зона насмеја онако кроза сузе. Гледа је Мане, па му се учини тај њен осмех кроза сузе као зраке сунчане кад продру кроз кишне облаке и сунце се осмехне на земљу...