Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Јер се дигла или да изгине или да дахне светим зраком слободе!... ІІІ ДЕО: БЕСМРТНИК 1. УСТАНАК Дошла је коса до бруса. Кипело, кипело, па прекипело.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Да не памтим ниско рођење под мраком; Да као гнев светлост сва испуни мене; Да сам као копљем прожет сваким зраком, Ту где горе вечне подневи без сене.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Подбочио се на косиште и тражи очима попову кућу. Или извади двојнице, духа у њих, и њихов јасан писак тужно плива зраком. Није то позната пјесма, није ни игра — ко ће га знати шта је то!
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Цвати, цвеће моје драго, Што сам дању ја наслагô, Сјајте, звезде, сјајним зраком, Што ја диго ноћи мраком, Све за срце ту ма које, Ружо, Данице, за моје — За ме, мила ти! 9/1. 1845.
Он смотри њу — И таки оде ноћ, и сунце дође Са жарким својим благодатним зраком, На сусрет њему ширило се срце Пијући њег'ве благодатне даре.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Нада мном се звезде роје, намигују зраком бледом, згледају се чудним гледом, једна другу пита редом: »Од куд овде ово двоје?
И оде оро зраком пливајућ и стаде јести титанску му плућ; ал' чим нарасте — опет онај смеј, ниједна реч, већ смеј и опет смеј — да
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Лудо коло под орахом. Витлају се вране зраком. Одзвањају зумбул-дојке: о осмици снују тројке. Нити стојим ни путујем. Једно будим — Друго трујем.
Тихује овде мала болница, љупко кречена. Лице сушице, печал, проказа - сеја огњица. (Одише зраком прах од душице.) Прилазе руке - сљезно, с титрицом тјелесној муци, душевној скрби. Губа се краде друмом, живицом.
Шта ће јабуци муцај песника, узрелом плоду придевска мòра, глагол статичан! - Пламса босиљак златасто зелен. Зраком од меди девојка узри, а колски точак трудно зашкрипи.
СОНЕТНИ КВИНТЕТ ЖУТИХ ДУЊА І Хеј, север руди! - Ми смо Будим град, што тек се жутне у четвртак ран, кад зраком - јао!— светли јелен млад, а с вилин-коња слази Дојчин-бан.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Пљусак лије низ врбине дебла па је вода од влаге назебла. Од ватре се пламен опржио па је рану са димом завио. Зраком сунца песник море боде, пише песму површином воде. ЧУДАН ВОЗАЧ Баш у луци, на окуци, (ваљда вам је познат Груж?!
Залуду тмина јуриша глува кад мама добра дечака чува. Јутарње сунце кроз прозор вирну, у собу зраком крочи. Прену се дечак. Ко ли га гледа? То су мамине очи! Путују дани у сјајном низу, када је мама рођена близу. .
СТРАШНА НОВИНАРСКА ПРИЧА Ево новине! Новине ево! Навали, рајо, под паром пуном! Синоћ, с посљедњим зраком, синоћ, у друштву с мраком, један је медо, са мрком длаком, један је меца, с крзненом јаком, отео Ђоки колаче с
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
И под хладним даждем, оборене главе, Боно тиче снева своје миле сеје: Како зраком лећу далеко, далеко, Куда топло сунце целе зиме греје...
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
СТАРОСТ И У вечерњој магли пред нама се пружа Пусто црно поље, и убого село; Непомично на њивама жито зрело; Зраком струји мирис дивљих белих ружа... Ћути мрка шума борова у тами, И природа цела ћути. Ноћ се хвата.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
И као уздах, туга овог света Шумеће зраком немирно и спретно Вест смрти наше с багремова цвета, Кроз поља, простор и поднебље цветно.
Пролеће. Сунчан и насмејан дан. Пролеће жудњом и насладом дише, И пирка ветрић миришљав и знан; Разноси врелим зраком зоре сјај, Разноси мирис, успомена дах.
Ноћ! – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – К’о проблем жића ноћ се шири тија; И дух њен канда мразним зраком блуди; Обалом пустом нêмо се развија Поема смрти и љубави кобне; Ја видим њену слику како руди Чистотом вечном
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
И сад, док стојим на пô друма, Гонетам ту реч што је била И прошла мимо мога ума. Можда и нисам моро стати: Јер зраком то тек пуче свила Да ме у касно лето врати?
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ил' је свећа, ил' је име светло, Ил' су дела која се не гасе, Па редове недогледног гробља Својом зраком красе. Ти гробови, Стари, нови, Они сјају Сваком нараштају Кад се умље у прошлост удуби, У тамнини да се не
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Простор им је шири растојања нег' подвижним много свјетовима; ал' се виде зраком облачени, како морски велики острови кад их зима снијегом обуче, те их пловац из даљине гледа.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
да полетим, да се вртоглавом брзином винем попут ласта, оних радосних црних стрелица што тако сјајно лако круже плавим зраком по безграничним, светлим, свечаним просторима, оним највишим, па да хватам, онако у лету, у шаке, у пуне препуне
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
И то се мојим детињим очима чинило чудо, дивно чудо. Једнако као да сам гледао чаробњака гдје хода зраком или као да је мали у планини одједном устао од мртвих и звонким циликом смијеха раскинуо замађијаност те узбудљиве и
жица која се претворила у звук а да при том није престала бити жица — и та жица у трептавој кошуљици свога тона путује зраком и увлачи се у ухо, као плетећа игла.
Као дјечак, у сну је открио како се плива зраком. Било је сасвим лако: довољно је удахнути, неким нарочитим, плитким и крадомичним удахом, гутљај зрака у горњи дио
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
меку главицу У врелој руци мâзне невесте, Заклонио је сјајне зенице, Да га не пече љубав пламена Што га из сунца зраком удара... СУЛЕЈМАН: И опет кажем: Та бледа глава није сина твог!... СТАНА: Пашо, ти ниси бог!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Черна ношч покрила вес град густим мраком Из којего прети страх ужасним зраком; Силни вјетр душе и домове ниња Сипајући у очи крупу хладна иња. Ја помислих у себи: — Вала, ево зиме!
У сну чудесним околне ми планине синуше зраком; Лишће с’ узвијаше дувањем с истока сунца на запад; Нада мном два се указаше трептећа сјајношћу лица.
страном испуни, опет колико толико утехе — ал је неизлечима рана кад млад народ младог генија изгуби, који тек што зраком на њега сине одма и премине, као што га је род српски и цео народ славјански изгубио у Павлу Поповићу Шапчанину.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
ЈАСИКЕ Шта шуме јасике беле, пречисте горске деве, сребрне кад им стреле јутарње сунце хитне, и зраком кликну шеве? Хладне кад капље, кад ситне, низ тела им се слију, зеленим пропланком магле кад млечно коло вију?
Шапата неспокоју овом, вапаја не. ИИИ Знам, по стрелицом је таме, те и у камену раздани. И замукнув ли, зраком то незнани заведри дан. ИВ И знам, Велико, муком једно, ту куца срце.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
И под хладним даждем, оборене главе, Боно тиче снева своје миле сеје: Како зраком лећу далеко, далеко, Куда топло сунце целе зиме греје...
Ко у њој Пропале иште дражи, Он мучи само живот свој И тугу своју снажи. До врага с њоме! Занос тај Студеним зраком сјаје О, Хебо моја, вина дај! Заборав оно даје.
Мени се јако спава. 1883. САН Хладна јесен магле свија Пољем зеленим, Сунце трепти, сунце сија Зраком леденим. На огњишту пламен лиже Камен студени, И у куту слике ниже Мртве јесени.
погнаше стада; Јер сниска, зелена трава земљу је покрила веће, А гдегде у росној трави прво је цветало цвеће Под зраком топлога сунца бујна се природа буди, Венцима пролетњег цвећа невине китећи груди!
Залуд их човек натраг зове, Спокојно оне зраком плове; Ни молбе наше ни наш јад Не чују оне више тад; И само тужна успомена Остаје даље за времена. 1886.
После омаре дневне Далеко пламена муња с мрачнога видика севне, И половину неба за часак осветли зраком, И онда утрне нагло и мир се зацари с мраком.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Лисје шумице прелива се у свим бојама позне јесени, а поједини листићи блистају, косо дотакнути сунчаним зраком, као смарагди, топази и рубини. Река савија у десно, градић се губи у даљини и тами; и моје мисли беже у недоглед.
Нашим земаљским догледима смета безобразно ваздух, поигравајући се несташно сваким зраком светлости. То треперење чини сваку оптичку слику нејасном, ма колико је увећавали.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Пси га дерали! Што вештије знамо О том и беседу имамо. Двоструком запитивању двострук и ответ подај. За предњом зраком долази врло јасно видело и гласу излази реч; за девером шета се младожења...
Ама како ће Марија поднети огањ твога божаства? Твоји престоли на којих но седиш пламтећи из окола жегу са својом зраком палећи и тебе ли може поднети плашљива девојка?