Јакшић, Ђура - ПРОЗА
длаке преостало, и то беле као снег, па кад их ветар залелуја, а ти мислиш то је она свила што се у бабином лету по зраку таласа... Добар човек каквог је ретко наћи, људи га нису видели да се наљути...
и с пакосним смехом гледаше издалека како се пламен Николине колибе, вијући се кроз густе облаке дима, по ноћноме зраку вијуга... Кроз ноћну тишину слушао је како диреци прште; чуо је јаук и писку жена и деце.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Хајдуци уснуше, само Станко не. Он се загледао у небесна свештила што лебде у плавоме зраку над њим, лебде и жмиркају некако сетно, као сироче коме сан на трепавице наваљује.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Јабланови само високо у зраку Шуме, шуме чудно, и дрхћу у своду. Сам, крај мирне воде, у ноћи, ја стојим Кô потоњи човек.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
А она га слуша, слуша, и поглед јој лута по зраку. Онда уједанпут тресне ножицом и уздигне главу: — Луѕцініа пхіломела! Па шта?
Теодосије - ЖИТИЈА
о оци, подстичем да се молите, реч што знањем тече и језик јасан из неоскудних његових ризница да ми да, а пре свега зраку светлости, којом бисмо, мрак душе и ума очистивши у себи, могли бодро исказати добродетељи живота свеблаженог Саве,
свесвете горе врх обилазећи целиваше, где Христос преобразивши се показа ученицима својим божаства својега славу, малу зраку — колико могаху поднети, одакле и глас Очев из облака светла, како му сведочи да је он његов син вазљубљени.
Црњански, Милош - Сеобе 1
трчала са мужем, док су на њих, а нарочито на њу, сви пуцали; не само неки војници, већ и оружје што је лебдело у зраку и висило са дрвећа.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
27. Ја дева види витке, танке стасе, Умилни, снежни видио сам лица И лепе пливати по зраку власе, Румену дику јоште усничица, Очију виде неизмерне красе, Кâ што је красна росна љубичица, Кô сунце биле су
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Међу грањем ружâ и јоргована извија славуј, а поврх дрвећа, кућа и целог овог зеленила, у светлом зраку, кликће шева.
Оне друге стале и тапшу рукама. Осећах стид; али је ипак не пуштах од себе. У зраку бруји клик девојака и њихово тапшање, из баште пирка свеж ветрић, а хладовина са свежином се све више шири...
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Небне мисли земни борци, душиноме сваком зраку, сваком људском жртвењаку узастопце у поворци; у поноћи хладне грозе гомилина нехајања занесеном душом носе сановање
Лалић, Иван В. - ПИСМО
Столећа се гложе И дрхти жижак на танкоме уљу; Зелена плесан обраста нафору, Влага будућих киша је у зраку — А ти разараш своју метафору И стискаш зубе док радиш у мраку. (8-10.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
ИИ Не престај, теци, диктатуро с гаја: о врат ми грлен ласте бришу крила у суноврату. Треште гнезда, јаја по зраку звоне. Глувог доба свила у ћуку гуди. (Дотичу ми чула каденцу коса, руковет крагуја.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ залаја Жућа у гневу слепом. — „У сну му рибе не дале мира, платио гозбу главом и репом! Ловио гладан муве по зраку, седио ваздан у мравињаку!“ „Ко ли је ловац незнани био?
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Оног истог дана кад се, спреман у бој, заклињао да ће: и по дану, и по ноћи, у свакој борби, на земљи и на води, и у зраку, остати веран застави Хабзбурга, што се, победоносно, вила некада по Европи, у рукама Банаћана.
у зору, пробудим, и отворим прозор, над овим непознатим градићима, ја, опет, све више, осећам да све ове куће лебде у зраку, и певам.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
И људи што пролазе улицом, и ђаци што трчкарају пред школом, и небо над њим које се плави и трепери у топлом и нежном зраку, — све је то црно, јадно, ништавно. Нема сунца, нема живота, — пропаст!....
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
А његова благост сад ме увек сети На вилину косу што у зраку лети Кад пред топлим сунцем стукне зима тавна; На иконе кротке, стародревне чари, Што благослов нуде из оквира
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Над свијетлим твојим гробом злоба грдна бљува тмуше, ал' небесну силну зраку што ћ' угасит твоје душе? Плачне, грдне помрчине — могу л' оне свјетлост крити?
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Кад у јесен настане бабје љето, лете по зраку бјели конци, — то је пређа оне ђевојке. 3 Био ковач који је знао ковати тајне кључеве којима се могла лако отворити
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Јер се отворене бразде грче за семеном из мушке шаке. А ковач пружа око низ белу зраку јатагана, док буљуци збегова споро миле шумама.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Наилазила је јесен и она се за њу убрзано припремала. Лист тада одлучи да приупита сунчану зраку. Али мала луталица није хтела ни да застане.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Јабланови само високо у зраку Шуме, шуме чудно, и дркћу у своду. ...Сам крај мирне воде, у ноћи, ја стојим, К'о потоњи човек.
„Је ли у ружи, те тако мирише? Ил' је у танком маглином праму, Што на њој почива? ил' је у зраку, К'о свиле нит што плива кроз таму? Ил' је у даху те ноћи црне, Те ми у тугу љубав огрне? „Свуда те тражим!...
је у гробу, У оном часу пуном обаја; Да он се то сад из гроба буди, Па у тој ноћи чезне и жуди, Кроз цветак душе, у зраку снује, У танкој магли очаран хрли; Да власи ове то њега крију Док смрт се кроз њих с животом грли; Ох, шта би дао, те
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
заустави од вјечнога оног несретњика и злијех му у зло помотњиках те су на праг дошли погибије: атом уђе у сунчану зраку, толи неће у немирну душу; дако дођу к себи изгубници.
Е куд срећа да је и он тада у гробницу пануо мировах и премирне да је ноћи царство свуд свјетлости погасило зраку!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
и свечани празник, као јато ластавица, у најфинијој лакоћи грације, мазно, радосно, лако, трепери у оном божанском зраку пуном тајнога чара, пуном далеког, финог брујања што из саме дубине неба доноси ону идеалну жеђ за узвишеним, за
3 Ето тако је живео Илија Васић на ономе чистоме зраку у Липолисту, где су му шабачки ђаци често о празницима гостовали, па се частили увек од оног пазара; где је он
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
журбе ни дуга времена, једнако као ни она стабљика филодендрона која у углу већ годинама безгласно живи, у устајалом зраку и духанском диму, пружајући беспомоћно на све стране своје зелене дланове попут неке сторуке Ниобе.
Кад униђосмо, на прстима, соба нас је запахнула својим хладом и лаким дахом плијесни; у зраку је лебдио изблиједјели мирис етера.
Замније, изблиједио, крхак, њихов давно упокојени глас чудан, непоњатан. Задрхти у зраку, треперећи и премирући, распростирући се у све ширим круговима, ударајући о стијене и одразујући се од њих раздробљен
И у самом зраку у коме се труни златасти, љепљиви недјељни пелуд. У недјељу је сунце више сунце а тишина више тишина него у друге дане.
У невријеме — усред зиме — одјекивао је туђе бачварски бат у леденом предбожићњем зраку. Тај је био трбушаст јужњак тамне пути, пунаних образа и кукаста носа, над којим су се укрштавале густе црне обрве.
Далеко је од мене била свијесна помисао да је то коначни одлазак. Ипак, у том кречном зорином зраку била је клица слутње. (Или можда трунчица позе? Бјегунац, изгнаник.) Пожурио сам се да пишем Алди још с пута.
Непрестано их тако сплећем и расплећем, па сплећем нове — све напамет, дакако, у зраку: ви знате, одувијек сам био лијен на писању. Старац промрси само: — Хм!
да су имућнији бјежали на Блиски исток, још незахваћен благодатима новог проналаска, еда би одахнули у свјежијем зраку. Свак, формално свак био је поткупљив.
Шљунак на стазицама пискутао је као послије кише, натопљен морском водом којом су гасили пожар. У зраку је још лебдио мирис ароматичних уља и пржена шећера. Све је било обављено без нас.
Путем сам сретао прољећа оцвалих крошања, сребрно љескање маслина у зорином зраку, сељачке спроводе у жутилу пољâ сличне литијама за плодност и благослов земље.
Запахнула ме непријазним хладом дуго ненаставане просторије. У зраку је још тињао изблиједели мирис етера. Извадим из џепа стеаринку и креснем жигицу.
Већ тако дуго да помало схватам добростивост смрти. Да, добра је смрт. Требало би само да поштеди једну танку зраку свијести: толико да се њоме може искусити доброта ништавила. * Само не више патње!
Ћипико, Иво - Приповетке
Слушали су с улице корачаје чељади и вику дјечурлије, гледали су у зраку свјетлости што је однекуда одозго долазила и захваћала комад обијељена зида.
И тада им усне дрхте и оба, као по договору, отворено гледају у зраку свјетлости што одозго с прозора долази. Тако пролазе дани, један за другим, без икаквих промјена.
Осјећају промјене времена. Кад је напољу ведро, назиру свјетлију зраку што одозго с прозора к њима долази да им навијести да је над њима негде јавило се сунце и — жеља их за њим вуче.
Браћа обгрљена дочекују зору; сан им у душу уноси мало покоја, а чим отворе очи, гледају у зраку што одозго с прозора унилази да им навијести наступ још једнога суморнога дана.
Браћа још неколико дана обгрљени ишчекују зору и, тек што се пробуде, гледају у зраку свјетлости што одозго с прозора долази и дан им навијешта.
своје прирођене осјећаје, одговара на жупникове упите, а кад крене из цркве, у очима једино собом понесе ванка ону зраку сунца што је треперила пред прозором од свода и падала на слику светога Антона; — и док изиђе, бјеше јој лакше.
Мирише тамјан, застаје у засићеноме топломе зраку и као лаки облак што лута застире детиње свечево лице и обавија црвени његов плашт...
Краков, Станислав - КРИЛА
Поврх кејова и јарбола вукао се тешки задах од растопљене смоле и укварене рибе, а високо у зраку се превртали весели, пијани аероплани. - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - То је било пијанство ваздуха.
Црни бодљикави пауци се купали у мору, које је можда било и плаво као неч ије заборављене очи. У зраку се боје изгубиле, само је било јасно пијанство и радост. Град и бродови на мору бивали су све мањи.
На ватри су певали плехани лончићи са чајем. Невидљиви бумбари су зукали у зраку. Мале тачке показале се на видику. Расле су, долазиле. — Аероплани, аероплани... Грлати мотори гроктали су све јаче.
— Ух, ух, у наше... слепци... — Повећај одстојање, повећај одстојање, — вапијали су зелени светлосни сигнали у зраку. Најзад се фијук повећа, и стаде да се цепа гвожђе у зраку и на земљи дуж падине пред гребеном.
Најзад се фијук повећа, и стаде да се цепа гвожђе у зраку и на земљи дуж падине пред гребеном. Дим се лагано разилази и ватра слаби. Јуриш је одбијен.
Али су и лекар и тумач ишчезли, и пред очима пуковниковим као претња залепршала је једна отпусна листа у зраку. Опет је у бараци било све бело и мирно.
У славу гостију два Њепора превртала се у зраку. Бароничин пас био је угодно постављен, и лежао на једном комбинезону.
За њима се још вукла по зраку танка завеса од дима. Онда су гониоци победоносно кружили над спасеним градом, и плашили својом хуком скривене по
Преко њих су прелетале са крупним и тупим фијуком тешке гранате, што уморно бректаху у зраку, и друге љуте као стршљени са фијуком оштрим и сувим, а горе на врху планине грмљава и тресак.
Куршуми почеше све бржи, чешћи, а горе на врху као наљућени цветали су у зраку један за другим бели облачци дима. Сева ватра у зраку и тутњи. Клобуча се дим све брже. Облаци су туђи, смртоносни.
Сева ватра у зраку и тутњи. Клобуча се дим све брже. Облаци су туђи, смртоносни. Горе неко колебање. Војници — гледаоци појавили се
Погледи су сада озбиљни, укочени, но Мирни. Ипак понеки поглед дрхти као и тело. Фијучу вечне гранате у зраку и грми ваздан на врху. две чете у дугој поворци премакле су преко гребена.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
косе у даљини указа се у виноградима једно одељење коњице, па се као вијор устреми нашем шанцу, витлајући сабље у зраку. Народни војник, командант над два топа у шуматовачком шанцу, тек викну само: »Коњица напада, пуни картечом«.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
У даљини, магловитој тмини, Старих доба у мутном облаку, Давних лета пепељастом зраку — У давнини, тако ми се чини, Живели смо и нас двоје, Срце моје, срце твоје Једно друго волело је.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
1841. Јован Суботић ОБЛАЦИ Зачудо ти волим лаке У зраку облаке, Кад бих мог’о, сместа б’ к њима Окрен’о кораке.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Пламено ми се извијаш у цвет. По коси ројем ти пале звезде, ил’ зраку сунца у витице оплела. Врелини овој бризгај о бризгај, врела. То иза сна, знам, златан прах остане по њој.
X Вол, и зацрнело. Ал’ хоћу, јер бива, рана ли, дубоко да је жива. Из пакла овог за зраку некуд раја. Из греха да је неко свет. И муку овом, и мутњи, да није краја.
Ћипико, Иво - Пауци
Часом премишљаше, јер се у мјесечеву зраку виде госпа—Павина собна врата поред којих треба проћи, али чувши њено хркање одлучи се и пође даље — Златиној соби...
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Ветар је силно пољуљиво Ваш танки вео, вашу влас, А у зраку је одјекивô Безмерно сладак, звучан глас... Шта ли смо цвећа погазили, То бог једини само зна!
Отишла зима. И северац клети Не душе више. Што сметова оста, То тихо копне између врлети. У чистом зраку нијају се ждрали; Ласте долећу са зимница своји' И бео лелек на пустој обали На једној нози замишљено стоји.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Ево је! Сигурно сте кадгод посматрали сићушна зрнца прашине како се ковитлају и трепере у сунчевом зраку, пропуштеном кроз пукотину у тамну собу. Наше сунце је такво зрнце у прашини васионе.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Ори, плуже, заори: У земљи је злато!... А село је красан друг Свакоме тежаку, К'о тичици зелен луг На сунчаном зраку … Благослов је у зори, То је с неба дато! Ори, плуже, заори: У земљи је злато!
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Дај, Стано! СТАНА (му приноси). ХАЏИ РИСТА (стојећи испија кафу и узима чашицу ракије и спрам светлости, на зраку, гледа је. Стани): Је ли ово од оне ракије што је ја пијем? СТАНА Јесте, јесте. Та је.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Но Златокоса се прибра и рече: — Врати се тамо одакле си и дошао, момче! Ко може сунчану зраку да присвоји? Ничија нисам, ничија нећу ни бити! Заборави ме и нека ти је срећан пут!
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Негдје шева пјева при заходном зраку, И сиједи отац игуман, пун бриге, Полагано чита из дебеле књиге Опроштајна слова сиротну тежаку. И чуј!
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Какво ли је то страшно чудо, несносно мојим очима за поглед о, владико, види се! Сваку мисао и саму сунчану зраку недознано тамни, сине мој! Не могу се доумити томе послу, слатки Исусе!
Те како то незаходно сунце с месецом носити се може? Гаврил Преузми си себи ту врло светлу зраку преславна, преузми и Богом ћеш бити и сенка богосместна божија одушевљена црква од седам небесних кругова шира и виша!